Погледаћу ту емисију у којој је гост Владан Глишић чим мало ухватим времена јер је Глишић један од ретких политичара које ценим.

Мислим да је направио велику грешку што је напустио Двери и препустио их Обрадовићу. Глишић је у Дверима био убедљиво најјачи играч и Двери су могли много више да је он био на челу тог покрета.
Одласком Глишића Двери су изгубиле кредибилитет.

Тужно је колико смо изгубили властити идентитет...
Гледамо некога на ТВ и онда се забезекнемо „како је човјек паметан”. Ми се изненадимо када је неко паметан! Зато што је то као неки инцидент. Стално гледамо и слушамо глупости и када неко иоле паметан дође и нешто промишљено каже, ми се фрапирамо.
У овом интервјуу нисам видио никакве посебне визије или нешто ново чиме би се стање промијенило, једино разговор два човјека који имају способност да мисле и да своје мисли елоквентно изразе.
Али, нажалост, у данашњем времену то је изгледа јако ријетка појава. Сви посебни, нико да жели да буде обичан. А бити обичан у данашњем добу постижу само посебни.