Ja i dalje ne shvatam poentu. Ko „vidi” da je sve oko njega crno, a da u realnosti to bas i nije tako, to je već poseban slučaj...

Ja upravo prosetah po malo vecem otvorenom spratu gdje nas ima jedno 100. Nisam bas zavirio u svaki cosak, ali od svih pored kojih sam prosao, troje je imalo nešto crno obuceno (kosulja, majica). Nek ih je bilo još 5 koje nisam vidio, to je i dalje mali procenat.

I da, ima i nekoliko crnaca, oni su skroz crni od glave do pete, ali nisu mogli da biraju :).

Potom pogledah kroz prozor dolje na parking. Nisam bas brojao, ali izgledalo je od od nekih stotinjak vozila ima jedno 10 crnih i još jedno 10 sivih, od kojih je i moje sivo. Ne sto bas plaho volim sivu boju, ali tako se potrefilo, nisam mogao da biram.

Ako pak pogledam u cemu sam se vozio ili još vozim tokom nekih skoro 40 godina, bilo ovako: zuta (1), bijela (2), plava (2), crna (2), srebrena (2), crvena (2), siva (1). Ništa od toga ja nisam bas birao osim jednog crvenog Yuga. Za ostale boje tako se potrefilo i kad sam kupovao nove koji su već bili na lageru ili polovne.

c_a_B_O...
rekli smo polako i kratko.
Šta si hteo da kažeš?

Нисам баш за неки шарениш, али нисам ни за масовно црнило.
Не волим црну гардеробу, а поготово црне кошуље. (Осим у случају сахрана).
Не волим што полиција (рецимо у Торонту) носи црне униформе.
Не волим црни намештај.
Ниједан мој аутомобил није био црн.
Мислим да пешаци обучени у црно, у вечерњим и ноћним сатима угрожавају своју безбедност и безбедност возача.
Не волим црне тастатуре.

Црно прихватам код Hi-Fi уређаја и у неким дизајнима (да би се истакао контраст појединих детаља).

Ја бих најрађе нешто маскирно, са бојама сенфа, кечапа и калодонта, која мрља од уља.

5 min. bez mozga, teško je nadoknaditi i za 88 zivota...