У мрачној улици Санчез у аргентинском градићу Ломас дел Паломар, надомак Буенос Ајреса 10. априла 1957. срели су се Анте Павелић и Благоје Јововић. Два метка завршиће у телу Павелића, а од последица тог рањавања две године Павелић ће касније умрети у Франковој Шпанији.
О Анти Павелићу се данас много зна, међутим, питање ко је Благоје Јововић мало је теже. Њиме се нису бавили историчари, о њему су писани публицистички романи. Kажу да би испред сваке реченице о Благоју Јововићу могла да стоји реч „наводно”. А у скоро свакој реченици о њему могло би да пише „причали су ми људи”. Међутим, једна ствар је сигурна – Благоје Јововић пуцао је на Павелића у Аргентини, у априлу 1957.
Према сведочењу једне од организатора атентата Милеве Гачеше Пичан, она и још троје људи су одлучили да изврше атентат „од великога бола и мржње према њему, јер се он мирно овде шетао са својом усташком гардом.”
Милева прича да су у атентат били укључени њен брат Милан Гаћеша, њен муж, она, свештеник Радојица Поповић, и на крају Мило Kривокапић и Благоје Јововић.
Ћерка Благоја Јововића Kарина је такође посведочила да су његови мотиви да убије Павелића били искључиво патриотски и посвећени стотинама хиљада убијених у концентрационим логорима.
---------------------------------------------------------------
Кћерка и сродници атенатора на Павелића посјетили Београд
БЕОГРАД - Замјеник градоначелника Београда Горан Весић угостио је данас Марију Јововић, кћерку Благоја Јововића, борца Југословенске војске у отаджбини који је смртно ранио усташког поглавника Анту Павелића 1957. године у Буенос Ајресу.
Најближи сродници Благоја Јововића посјетили су улицу у Земуну која носи његово име и одали почаст борцу Југословенске војске у отаджбини и атентатору на једног од највећих ратних злочинаца Другог свјетског рата.
Послије обиласка Улице Благоја Јововића и одавања почасти код спомен-плоче, која је постављена почетком августа прошле године, Весић је приредио свечани пријем у Скупштини града Београда за Јововићеву кћерку Марију, као и за потомке Благојевог брата Велјка Јововића – унуке Сандру и Велибора Јеврића.
Весић је истакао да је данас имао велику част да угости Марију Јововић са сродницима и да јој захвали за оно што је учинио нјен отац, саопштено је на сајту града Београда.
„Благоје Јововић је урадио један од најважнијих и уједно најхрабријих чинова у историји нашег народа, када је 1957. године смртно ранио највећег зликовца српског народа и човека који одговоран за стотине хилјада мртвих”, указао је Весић.
https://www.glassrpske.com/cir/novosti/srbija/kcerka-i-srodnici-atenatora-na-pavelica-posjetili-beograd/3 50967
Мурал посвећен Јововићу на Новом Београду
Табла и спомен плоча, Земун.
Именовање улице по Благоју Јововићу, изазвало је негодовања у делу јавности. Историчарка Дубравка Стојановић је 26. јула 2020. године, у разговору са портал телевизије Нова, изјавила: „Посебан проблем је давање улице Благоју Јововићу, човеку који је покушао атентат на Анту Павелића, након којег је овај и умро. Према мишљењу Стојановићеве давање улице том човеку значи да Београд подржава узимање правде у своје руке, да слави крвну освету, убице и насилнике.[32] У одбрану Дубравке Стојановић, јавили су се Теофил Панчић[33] и Весна Малишић.[34]
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D1%98%D0%B5_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D 0%B2%D0%B8%D1%9B
Они који су се противили су ништа изненађујуће антисрпски комунисти. Срамота да за оваквог хероја нема теме, дефинитивно заслужује посебну тему. Ко има шта паметно да дода о Четнкику и хероју Благоје Јововићу?”
