Pjer
(svratio samo na 5 minuta)
18. август 2023. у 05.53
Šta piše u Aneksu 10?
In view of the complexities facing them, the Parties request the designation of a High Representative, to be appointed consistent with relevant United Nations Security Council resolutions, to facilitate the Parties’ own efforts and to mobilize and, as appropriate, coordinate the activities of the organizations and agencies involved in the civilian aspects of the peace settlement by carrying out, as entrusted by a U.N. Security Council resolution, the tasks set out below.
Imenovanje konzistentno rezoluciji savjeta bezbjednosti.
Ako ima dileme o rijeci konzistentno, može pomoći praksa. Kako je imenovan Valentin Incko? Rezolucijom 1869.
The Security Council welcomed today the designation of Valentin Inzko as High Representative for Bosnia and Herzegovina.
Unanimously adopting resolution 1869 (2009), the Council agreed with the designation by the Steering Board of the Peace Implementation Council on 13 March of Mr. Inzko as the successor to Miroslav Lajčák.
Dodik kaže: Додик је позвао Шмита да јавно покаже резолуцију којом је потврђен и тако докаже да је високи представник.
D-Man
(Analyst)
18. август 2023. у 10.57
„Dakle, Dodik je zaštitnik srpskih interesa isto kao i ja, čak i možda malo manje.”
Анонимни, живота ти, само ми рецим којем то политичару у БиХ треба да верују Срби?
Наведи ми српског политичара из Републике Српске који би боље представљао интересе српског народа од овог и оваквог Додика?
Друго, наведи ми име бошњачког политичара у БиХ којем би Срби требало да верују како ће фер и поштено заступати и интересе српског народа како у Републици Српској тако и у целој БиХ.
Човече, ти си већ годинама правиш овде грбав и заступаш неке тезе о томе како је Република Српска проблем, више пута си на БЛ дискусији рекао како је то геноцидна творевина а, чини ми се, управо си је ти називао и Републиком шумском.
Трагично је да неко, у овом случају ти, уопште не жели ни да себи постави питање како је уопште могуће да Срби, Бошњаци и Хрвати живе нормално у БиХ а нису могли у СФРЈ!? Да ли је могуће да исти народи који, ето, нису могли заједно у СФРЈ сада под притиском морају да заједно живе у БиХ?
Па и луд човек би рекао да је тако нешто немогуће. То доказује и протеклих 28 година.
БиХ је осуђена на пропаст јер је створена под притисцима и претњама. Држава у којој стране судије у Уставном суду БиХ увек гласају како одговора Бошњацима а против интереса српског народа нема никакве шансе да преживи.
Држава у којој тамо неки западни чиновник може својевољно да мења законе и који је изнад и Устава и Владе, целе државе, свих њених народа, једноставно не може да опстане.
Додик је у целој тој причи више мање небитан. Из неког разлога, Западу и првенствено Америма ова и оваква несређена и конфликтна БиХ држава одговара и док је тако биће и БиХ.
Тако им је одговарала и СФРЈ па су преко ноћи промеили плочу и СФРЈ је у крви нестала.
На жалост, због крви, исто ће се десити и са БиХ. Који ће то тачно бити тренутак не знам али се мени чини да ће ти тамо простори опет бити предмет неке нове Јалте чим велике силе почну да праве договоре.
Да ли ће Русија инсистирати да се коначно реши и српски проблем на Балкану не знам али оно што знам је да то Енглези никад неће дозволити.
Енглези патолошки мрзе Русе а преко њих и Србе. Енглези су увек настојали да спрече Србију да изађе на море и у томе су успели.
Због чега? Не због самих Срба колико због могућих веза Срба са Русима и онда евентуалног утицаја Русије на морске луке на Јадрану.
Због тога је Западу, првенствено Енглезима и Америма, било важно да растуре и државу која се звала Србија и Црна Гора. Тај референдум је организован на брзину, хиљаде шиптара, муслимана и других који су хтели растурити Србију и ЦГ су преко ноћи добијали црногорска документа како би могли да гласају на том референдуму.
Али, јбг, они су победили а ми Срби смо, на жалост, изгубили. Међутима, да ли ће се вечно моћи играти та игра против Срба на Балкану, остаје да видимо.
Pjer
(svratio samo na 5 minuta)
18. август 2023. у 23.32
@,
Mijesas Dodika i funkciju predsjednika RS. Ja branim pravo naroda da odlucuje o svojim zakonima, zajednickoj imovini, sa kim će saradjivati a sa kim ne. Ekonomski, politicki i vojno. Ne daj boze.
Tema je da li je Smit legalan? Mislim da nije.
Inače procitao sam malo Dejtonski sporazum i anekse. Nekoliko stvari pas sa maslom ne bi pojeo. Recimo jedini nadlezan za tumacenje aneks o visokom predstavniku je visoki predstavnik.
Sekcija o NATO-u prakticno omogućuje NATO-u da koristi BiH kao svoju bazu.
Nema preduslova za prestanak rada savjeta za implementaciju mira. Prvih 10-tak godina OHR je imao važnu ulogu kontrole zastite manjina, hapsenja zločinaca... Ali mislim da je vrijeme da se povuce. Pa kako narod bude birao, tako će mu i biti.
Pjer
(svratio samo na 5 minuta)
18. август 2023. у 23.51
Svrha ove teme je bila da vlasnik kafane popravi link, pa da se može procitati šta Eskobar konkretno kritikuje.
Ali ne vrijedi.
Evo onda nešto sto vrijedi procitati.
18. августа 1936. године, стрељали су испод стабла маслине у Гранади у 4:45 ујутру, славног шпанског песника, Федерика Гарсија Лорку.
Говор Федерика Гарсије Лорке приликом отварања библиотеке у његовом селу Fuente de Vaqueros (Гранада). Септембар 1931. године
Половину хлеба и књигу
„Кад неко иде у позориште, на концерт или на свечаност било које врсте, ако је она по његовом укусу, сети се и буде му тешко што њему драге особе нису ту. 'Како би се ово допало мојој сестри, мом оцу' мисли и сада у свему томе ужива уз благу меланхолију. Ова меланхолија је она коју ja осећам, не због породице, што би било ниско и бедно, већ због свих оних који због недостатка ресурса и сопствене несреће не уживају у узвишеном добру какви су лепота, живот, доброта, мудрост и страст. Из тог разлога код себе никад немам књигу, јер их поклањам колико их и купујем, а то је бесконачно много и због тога сам почаствован и срећан што отварам ову сеоску библиотеку, вероватно прву у целој Гранадској провинцији.
Човек не живи само од хлеба. Ја, да сам гладан и да сам беспомоћан, на улици, не бих тражио хлеб; већ бих тражио половину хлеба и једну књигу. И ја сада одавде жестоко нападам све оне који само причају о економским реформама, а никада не помињу културне реформе што је оно за чим народ вришти. У реду је да сви људи једу, али и да сви људи знају. Да уживају у свим благодетима људског духа јер би супротно од тога било претворити их у машине у служби Државе, претворити их у робове грозне друштвене организације. Ја више сажаљевам човека који жели да зна, али није у могућности, него гладног зато што гладан може лако да умири своју глад парчетом хлеба или воћем док онај ко жуди за знањем, а нема средстава, проживљава праву агонију јер су књиге, књиге, много књига оно што му је потребно. Где су све те књиге?
Књиге! Књиге! Ову реч можемо изједначити са изговарањем речи: 'љубав, љубав' коју би народ требао да тражи као што тражи хлеб или као што прижељкује кишу за своје усеве. Када је истакнути руски писац, Фјодор Достојевски, отац руске револуције, више од Лењина, био заточен у Сибиру, удаљен од света, између четири зида, окружен бескрајним снегом; тражио помоћ у писму даљој родбини, само је писао: 'Шаљите ми књиге, књиге, много књига, да моја душа не умре'. Било му је хладно, али није тражио топлоту, био је жедан, али није тражио воде: тражио је књиге, хоризонте, степенице којима би се успео до врха духовности и срца. Физичка агонија, биолошка, природна, агонија тела за храном, жеђ или хладноћа, трају кратко, врло кратко, док агонија незадовољене душе траје заувек.
Рекао је једном велики Менендез Пидал, један од најмудријих људи Европе, да би мото Републике требала бити: 'Култура'. Култура, зато што само путем ње можемо решити проблеме са којима се данашњи народ бори, народ религиозан, али којем недостаје светлости.”
P.S. Ljeti kad smo u BL pozoriste ne radi. Ove godine idem u septembru. I moći ću uporediti. ;)
