https://original.antiwar.com/Ted_Snider/2023/08/08/ukraine-nato-and-the-polish-problem/
Пољска је била један од најснажнијих заговорника уласка Украјине у НАТО и ескалације НАТО-а у рату, од обезбеђивања тенкова до обезбеђења борбених авиона. Како су шансе Украјине за брзи улазак у НАТО избледеле и њихове шансе за победу у рату се распадају, говорило се о претњи да би Пољска могла директније да интервенише како би Украјину увела у НАТО или НАТО у Украјину.
Руски председник Владимир Путин и белоруски председник Александар Лукашенко недавно су веома јавно разговарали о претњи коју виде да ће Пољска окупирати Западну Украјину и претњи коју представљају пољске трупе које се гомилају на белоруској граници.
Неколико аналитичара је такође сугерисало да је било разговора о уједињењу Пољске са Западном Украјином, увлачењу преосталих делова Украјине у НАТО, или војном кретању у Западну Украјину или против Белорусије, увлачећи Русију у члан 5 који покреће одговор и НАТО у рат у Украјина.
Путин је 21. јула веома јавно говорио о томе да се пољска војска креће у западну Украјину „ради накнадне окупације ових територија” где ће „они остати. . . занавек.” Бјелоруски предсједник Александар Лукашенко назвао је ту стратегију апсорпцијом Украјине у НАТО „оброк у комаду”. Украјински председник Володимир Зеленски и председник Пољске Анџеј Дуда често су се састајали. Они су наводно више пута говорили „о унији између две земље која би елиминисала границу између Пољске и западне Украјине” и о њиховој „свеобухватној интеграцији”.
Бивши генерални секретар НАТО-а Андерс Расмусен рекао је да би Пољска могла да предузме једнострану војну акцију ако НАТО не поздрави Украјину.
Ханс Петтер Миттун, безбедносни аналитичар и бивши официр норвешке морнарице, рекао је да би „Пољска могла постати предводник НАТО-а. . . . Она гради војну моћ да би – ако је потребно – урадила оно што САД и НАТО неће: то јест, борити се заједно са Оружаним снагама Украјине да зауставе рат који угрожава европску безбедност и стабилност.
А војни аналитичар Стивен Брајен извештава да пољским снагама које се гомилају на граници са Белорусијом помажу британски саветници, ”изазивајући узбуну у Минску и Москви „да би прави проблем могла бити иницијатива НАТО-а да спасе Украјину нападом на Белорусију” и пита да ли САД ће „користити свог проксија, Пољску, да нападну Белорусију и покушају да спасу Украјину?”
Анатол Ливен, директор Евроазијског програма на Институту Квинси, рекао ми је, међутим, да, иако је „неки облик удруживања или посебног односа” између Пољске и Украјине могућ, да је договор две земље о „унији” „сасвим немогуће .” Де факто унија би могла да се догоди „ако би Пољска војно интервенисала и пољска војска завршила да трајно окупира делове Украјине”.
Постоји неколико разлога зашто би формална унија Пољске и Западне Украјине која би инсинуирала Западну Украјину у НАТО била тешка. Прва препрека би био сам НАТО. Џефри Робертс, стручњак за руску војну историју и професор историје на Универзитетском колеџу Корк, рекао ми је да „чланице НАТО-а неће дозволити да се такав потез користи као средство за обезбеђење делимичног чланства Украјине у алијанси.
Друга је да, како ми је Александар Хил, професор војне историје на Универзитету у Калгарију, рекао: ”Историјски су украјинска трвења са Пољском била значајна, а тренутна очигледна топлина њихових односа заснована је на њиховом међусобном непријатељству према Русији и ' непријатељ мог непријатеља је мој пријатељ'. Једини народ коме се украјински националиста историјски супротстављао колико и Русима и Јеврејима су Пољаци.
Трећа је пољска перспектива те историје. Пољска је узнемирена Украјином због онога што они доживљавају као величање те антипољске националистичке прошлости. У јануару је један пољски званичник подсетио Украјину да они „настављају да величају” украјинског националистичког лидера Степана Бандера, који је био „одговоран за геноцид над Пољацима 1943-44, када су трупе УПА стравично убиле око 100.000 пољских грађана”. Пољски парламент усвојио је резолуцију која укључује „признање кривице” Украјине за геноцид као услов за „пољско-украјинско помирење”.
Али упркос јавном братству, невоље између Пољске и Украјине су много дубље. Украјина се жалила на издају пољских ограничења на увоз украјинског жита. Понављајући недавне изјаве САД-а и Уједињеног Краљевства, Марчин Пржидач, шеф Канцеларије за међународне послове пољског председника, рекао је да Украјина треба да буде „захвалнија”. Он је на пољској телевизији оштро критиковао да би Кијев „требао да почне да цени улогу коју је Пољска играла за Украјину последњих месеци и година”. У љутитом одговору, Кијев је позвао пољског амбасадора у Украјини у Министарство спољних послова. Пољски премијер Матеуш Моравјецки је љутито узвратио да је „позивање пољског амбасадора у”