Zbog Svetislaavcava Pribicevica,Dusana Dragosavca Radeta Serbedzije i ostalih dupelizaca hrvatima u supak.

Seeb-VN1700,

Тачно је да је био предложен програм приватизације, али то НИЈЕ био разлог увођења санкција.

Seeb-VN1700,

У овој теми се говори о СУКЦЕСИЈИ, која нам је наметнута да би се избегла кривица одцепљених бивших република због СЕЦЕСИЈЕ.

Seeb-VN1700,

>’To je kao da krivis neku osobu što se razvela.’
- - -

Ту аналогију су наметали словеначки и хрватски сецесионисти, а после је то подржавала и „међународна заједница”.

Ако би се ишло том аналогијим, онда је прескочен ПРВИ, ПРАВНИ КОРАК – званично, судско решење о разводу брака. Ти „разводи” су, БЕЗ претходног судског решења, спроведени НАСИЛНО, тако да то НИЈЕ БИЛА СУКЦЕСИЈА, НЕГО КЛАСИЧНА СЕЦЕСИЈА И СЕПАРАТИЗАМ.

Туђман је отворено рекао да до одцепљења СР Хрватске неће моћи да дође законским путем (у складу са Уставом СФРЈ), него мора једино ратом.

Пошто се зна да она страна, која једнострано раскине (пословни) уговор/споразум, или самовољно насилно напусти брак, сноси одређене консеквенце и обично губи нека права, и/или мора да надокнади штету причињену другој страни, „међународна заједница” је извршила притисак на СРЈ да прихвати да је то била сукцесија. На тај начин су показали да су сецесионисти били њихови штићеници.
***

>’Hrvatska je usla kao i Slovenija, kao i Srbija, u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca.
Sva tri naroda u novu državu unijeli su svoje teritorije.
Sva tri naroda u novoj državi su ravnopravni.
Oko tih stvari sva tri naroda su se dogovorili i slozili.’
- - -

Словеначко Народно Веће и Хрватско Народно Веће су поднели молбу Краљу Александру I Карађорђевићу за пријем у заједничку државу. Није Краљевина Србија њима подносила молбу. Они су ПРИМЉЕНИ у будућу заједничку државу.

'Леба ти, наведи прецизно границе територије коју је у заједничку државу унела Хрватска ?
Можда ти знаш нешто што Никола Пашић није знао о границама Хрватске.

Није ни било спорно да су сва три народа била равноправна, али је дискутабилно које су мотиве и планове (у вези са заједничком државом) имали једни, а које други и трећи ?
***

>’Ono oko čega se nisu uspjeli dogovorit je dal da država bude centralisticka ili neki drugi model kao federacija ili konfederacija..
Srbija je htjela centralizam, a Hrvati i Slovenci federaciju ili konfederaciju.
I tu je sav problem između Srba i Hrvata u zajednickoj državi.
Slovenci nisu htjeli dalje zivjet u toj zajednici i otisli su.
Tako isto i Hrvati, Makedonci.. i svi ostali.
I šta sad tu tebi nije jasno?’
- - -

Причаш којешта и понављаш хрватску пропаганду.
После II С.Р.-а уређење држава је било ФЕДЕРАЛНО – види се и из њеног назива - СФРЈ.
Помешао си уређење државе са организационом структуром СКЈ.

Хрватски сепаратизам и сецесионистички планови су постојали у време Краљевине Југославије, као и после II С.Р.-а. Маспок 1970. је био први покушај одцепљења Хрватске.

Мештровић, вођа усташа у Америци, предложио је Туђману прелазни облик заједничке државе, конфедерацију. Туђман је то најпре прихватио (да би добио $$$), али је пар месеци касније изиграо Мештровића и још одлучније појачао сецесионизам.

Што се тиче СР СЛовеније, она је већ била на путу легалног „развода” од СФР Југославије и већ се обављала рачуноводствена папирологија о њеном спољном и унутрашњем дугу. О томе је имала и сагласност СИВ-а. Да је сачекала још месец-два, Словенија би без проблема постала независна. „Некима” у твом немачком говорном подручју није одговарало да до разлаза дође мирним путем и избио је неочекиван, непотребан и бесмислен рат у СР Словенији. (Чак је и Стипе Месић би изненађен).

Македонци нису ни намеравали да напусте федерацију, док Туђман лично није отишао у Скопље и „убедио” Киру Глигорова, а у ствари му пренео информације да Запад подржава разбијање СФРЈ.

И шта сад ту теби није јасно ?
***

>’Ono šta meni nije jasno je, zašto Srbija nakon 1. svj. rata nije prihvatila ponudu Engleza i Francuza za proširenu Srbiju?
Danas bi imala u svom posjedu Bosnu i Dalmaciju.’
- - -

Није ни мени јасно - можда је било неких разлога, а можда је погрешно проценио ситуацију.

Seeb-VN1700,

Кажеш:
>’Gluposti.’,

и „објашњаваш”:

>’Još jednom da ti kažem.
Glavni i jednini problem Srba i Hrvata je centralisticko državno vladanje.
Proglasnjem države SHS to pitanje nisu uspjeli dogovorit, Srbi su htjeli centralizam a Hrvati federaciju.
Nije bilo vremena za natezanje jer je trebalo spasavat teritorije (Italija je zavrsila 1. svj. rat na strani pobjednika).
Pa su po hitnom postupku proglasili državu SHS, a centralizam ili ne ostavili da se kasnije dogovore.’
- - -

А ниси разумео да сам то исто рекао на други начин:

## Није ни било спорно да су сва три народа била равноправна, али је дискутабилно које су мотиве и планове (у вези са заједничком државом) имали једни, а које други и трећи ?##

Избегаваш да одговориш на питање које сам ти поставио:

## Леба ти, наведи прецизно границе територије коју је у заједничку државу унела Хрватска?

Ту се налази главни камен спотицања, јер је Краљ Александар I Карађорђевић прихватио молбу Народних Већа (Словенаца и Хрвата) без претходног дефинисања територија које ти народи уносе у заједничку државу. Олако је занемарио упозорење Николе Пашића.

Испоставило се да су хрватски страначки прваци касније играли управо на ту карту и да њиховим територијалним апетитима и тражењима независности у оквиру заједничке државе није било краја.
Због тих њихових захтева Краљ је чак помишљао и да их откачи и ослободи државу баласта. Ипак, извршио је реорганизацију и увео бановине, дајући им и неке територије које им историјски никад нису припадале. Тиме је више оштетио Србе и Србију, а Хрвати су и даље били незадовољни. Бановине су биле конкретна потврда да се није радило о централизму.

То да су они били за федеративно уређење је бајка за наивне, јер су после II С.Р.-а били у федеративној држави, па ни тада нису били задовољни.
***

>’Nikad se nisu dogovorili. Tudman je još uvijek nudio Milosevicu konfederaciju.
Beograd kao i uvijek je odgovarao u stilu „Ma šta mi imamo sa njima šta da dogovaramo”.’
- - -

Препричаваш лажи Туђманове пропаганде.
Лично сам слушао получасовни интервју са И. Мештровићем на хрватском програаму у Торонту. Он је изјавио да је за Хрватску конфедеративни статус у оквиру Југославије боља опција, да се о њеном евентуалном осамостаљењу разговара у по истеку око 20 година и да је ПОД ТИМ УСЛОВОМ одлучено да се Туђману (ХДЗ-у) да новац. Туђман је прихватио услов, примио новац, а пар месеци касније изиграо договор са Мештровићем, што је изазвало незадовољство и расцеп – одцепио се Парага и претила је опасност од унутрашњих сукоба међу хрватским екстремним националистима.

Друга потврда да је Туђман инсистирао на независној Хрватској је и интервју са Киром Глигоровим, кад је говорио о финансијској понуди ЕУ. Туђман је и тада био КАТЕГОРИЧНО за одцепљење Хрватске од СФРЈ.
То значи да заиста није имало смисла да се са таквим типовима договара, кад они (као и Приштина сада) инсистирају ИСКЉУЧИВО на независној држави. Такав договор Милошевић није могао да прихвати, јер би директно прекршио Устав СФРЈ.
***

>’Bio „brak” u stilu kao kad neki taliban ozeni recimo neku Svedjanku.
Brak je funkcionisao tako da su na kraju sve „žene iz harema” Slovenija, Hrvatska, Bosna, C.Gora, Kosovo, Makedonija.. izasli iz „bracne” zajednice sa namjerom da nikada više u nju ne udju.’
- - -

Овим си се опет офирао, јер поредиш Србију са талибанима, а бивше равноправне ФЕДЕРАТИВНЕ републике поредиш са женама из харема.
Премда су Срби поднели највеће жртве у оба светска рата и прихватили Хрвате и Словенце у заједничку државу, доживели су да буду оптуживани за великосрпски хегемонизам, лагало се о великосрпској буржоазији, набеђене су обе Југославије да су биле 'тамница народа' (у коју су Хрвати и Словенци, оба пута ушли својом вољом, нико их није био по ушима).

Bazorilo,

Не говоримо о истој ствари …
Војвода Мишић је обавио разговоре са једним бројем хрватских политичких првака и о томе подено извештај Краљу Александру I Карађорђевићу. У том извештају му је саветовао да нам није потребна државна заједница са њима, али га Краљ није послушао.

Никола Пашић је, поводом молбе Народних Већа Хрвата и Словенаца, Краљу напоменуо нешто друго – да треба прво да видимо са чиме, с којом територијом они улазе у заједничку државу. Краљ је и то игнорисао, рекавши да то није важно, јер ћемо „сада бити сви заједно”. (!?).

Поводом сукцесије, један број фабрика и постројења је у првим годинама после II С.Р.-а пребачен из Србије у СР Словенију, са образложењем да се помогне индустријализација те републике. Колико ми је познато, нешто касније су у Словенију пренесене и још неке ствари, рецимо ограда Народне Скупштине од кованог гвожђа.

Seeb-VN1700,

Значи, ту смо – територија Хрватске је била толико мала, да би се свела на Загреб и „Загорје зелене”, а ако се прикаче уз Србију, касније би могли да шибицарењем добију и оно што им није припадало – што су и урадили.
***

>’Pasic je znao da će Srbija nešto dobit ali to će tek drugi odredit.
Tako da se i Srbiji zurilo sa pregovorima sa Hrvatima.
Pretila je opasnost da Italija dobije obecanu Dalmaciju i onda od vjecite zelje za izlazom Srbije na more nema ništa.’
- - -

Ово није тачно.
Лондонским уговором из 1915. било је предвиђено да Србији и Црној Гори припада јадранска обала од реке Крке до реке Дрим, укључујући Сплит и Дубровник, као и острва Брач, Велики и Мали Дрвеник, Циово, Шолта, Јакљан и Колочеп.

Италији је требало да припадне Северна Далмација, од Крке до Привлаке.

Никола Пашић је био опседнут идејом једне заједничке државе јужних Словена и успео је да за то придобије и младог регента Александра, који у почетку није схватио суштинску разлику између (Велике) Србије и заједничке државе са католичким Хрватима и Словенцима, видећи у томе само проширење своје државе. После уједињења је схватио ту разлику, па је 1928. чак намеравао да повуче српске трупе иза линије Лондонског уговора и „ампутира” Хрватску.

https://tinyurl.com/mr4dn4j6