abvgdПорука негативно оцењена. Покажи
abvgd
(Morski)
27. јул 2023. у 15.36
Елем, баш да видим шта могу да напишем за браћу цензоре да би склонили ову тему.
Дакле, овај сајт се зове „Сербиан Кафе”. Не зове се „српиан кафе” али би ускоро могао тако да се зове, ако буде по вољи локалних ботова-модератора који бришу све моје теме у којима им објашњавам да је њихова „граматика” у коју толико верују скуп добрих правила помешаних са Вуковим измишљотињама које чине језик Сербски примитивним.
Дакле, овај језик на којем и ја пишем је наказна верзија бившег језика који је, вероватно, такође био примитивна верзија претходног језика.
Ако нас сви старији народи зову „Серби”, да ли то нешто значи локалним самозваним „лингвистима”. Дииплома са факултета није доказ знања, НАПРОТИВ. Не, то је за њих просто „архаизам”, јербо, локални „лингвисти” воле „модерни” сербски, тј. срПски, језик који говоре дежурни Српови. А остали народи, и њихови глупи језици, запамтише стари назив и никако да се опамете...и прихвате Вука, који је умео са две жене да спава док је, привремено, боравио у Сербии по задатку.
Ето, јел' доста? Ајде, господо квази-интелектуалци, папагајске школе, бришитие и ово. Па нећете ваљда да мислите својим мозгом кад је већ све смишљено?
Jocko4
(ɹǝʌɹǝsqo)
27. јул 2023. у 22.42
ПРАВОПИС СРПСКОГА ЈЕЗИКА
(2009. ; 2010.)
(цитат)
Једначење сугласника по звучности
75. Већ првим издањем Вуковог Српског рјечника (1818.) маш правопис јеутемељен као у основи фонолошки. То значи да се у писму изједначују по звучности суседни шумни сугласници, сагласно изговору (први према другом), нпр. српски, задужбина, испунити (с тим да се ово не примењује у додиру двеју речи: код куће, а не „кот куће”). Такав поступак остао је стална основа српске и обједињене српскохрватске норме.
19. Кад се у једној речи нађу два сугласника неједнака по звучности, онда се први једначи према другом и то се при писању по правилу показује (срб-ски > срйски, уч-беник > уџ-беник и сл., али - председник). Једначење пак које се врши на граници двеју речи у оквиру обједињених изговорних целина не показује се у писаном виду језика (изашли из куће, а не „ис куће'').
Једначење сугласника по звучности врши се у оквиру парова:
Звучни: б г д ђ ж з џ - - -
Безвуч.: п к т ћ ш с ч ф х ц
Примери:
б/п – српски (срб+ски)
г/к – бекство (бег+ство)
д/т - слатка (слад+ка)
ђ/ћ - налећке (налеђ+ке), жећца (ђ+ц)
ж/ш - дршка (држ+ка)
з/с - свеска (свез+ка)
џ/ч - кембрuчкu (Кембриџ+ски), али колеџски**
п/б - шобџujа (топ+џија)
к/г - свагдашњu (свак+дашњи)
т/д - свадба (сват+ба)
ћ/ђ - (uванuћградскu : Иванuћ Град)
ш/ж - задужбuна (задуш+бина)
с/з - здружuшu (с+дружити)
ч/џ - наруџбенuца (наруч+беница)
20. Од изложених општих правила имамо неколико врста одступања*, најчешће мотивисаних тежњом да се не замагли значење:
а. у писму се не једначе сугласничке групе д-с и д-ш (ово од ступање је установио Вук Караџић, али је касније било напуштено), а по правилу ни ђ-с:
(1) д-с: одселuтu се, одступuтu*, подсећи, надстрешнuца, представа, председник, градски, [канадски, мој пример], људски, судски, судство, сродство, господство итд.;
(2) д-ш: одшкрuнутu, одштета, одштампатu, подшuшатu, кадшто; овој врсти одступања је најближи усамљени пример будчега (ген. од будшто);
(3) ђ-с: вођство (према вођ(а); уп. рачуноводство, према основи глагола водuтu), смуђски, вармеђски, лођскu (Лођскu усшанак, Лођска операција, према Лођ) , љубовuђскu (према Љубовuђа; љубовuћкu би се могло повезивати са, такође месним именом, Љубовић), боговађски (према Боговађа), шомођски (према Шомођ у Мађарској) итд. (Ако није облик исконструисан, без једначења и упрошћавања би било и колеџски**.)
Не мења се ни група ћ-г у примерима иванићградски, .мркоњићградски (према Иванић Град, Мркоњић Град).
б. У новијој лексици не једначе се сродни сугласници (парњаци) на саставу сложеница. Тако се избегава успостављање удвојеног сугласника; упрошћавањем би значење могло бити нејасно. Саставнице, уз то, теже да задрже самостални акценат. Уп. нпр: предтакмичење, предтурски, подтачка, подтип, подтекст, предтурнир, нузспецијалност, субпериодизација, субполаран итд. (У старијој лексици сугласник се по правилу губио пред својим парњаком.)
в. С ослонцем на изворни језик, једначење сугл. група у речима страног порекла и у изведеницама од њих често изостаје:
(1) у префиксима као:
ад-: адстрат, адхезија, адхезиван, адхерент, адхерентан, адхеренција, адхортација;
јурис-: јурисдикција;
пост-: постглацијал, постдентал, постдипломски, постдилувијумски;
транс-: трансгресија итд.
Међутим, једначе се префикси:
аб-: апсолутан, апсорација, апсолвент, апстракт, апстрактан, апстиненција, апсурд, апсциса, апциговати;
об-: опсервација, опструкција;
суб-: супстанца, супстрат, супстантив, супституција,
али - субпериодизација, субполаран и сл., в. под б.
*****
Има још примера и изузетака, али мислим да је ово довољно.
”
budibogsnama
(☯)
28. јул 2023. у 19.51
Znam sam ga - da je šlihtara, nepismeni moron i licemer čim se izvinjavao i zato je ovo snimljeno pre brisanja:
abvgd
(Morski)
25. jul 2023. u 15.28
не могу ја бити такав стручњак као људи који се тиме баве, читају књиге итд.
Мислим, прочитао сам и ја нешто књига...али не би се рекло по томе како пишем. Јасно ми је то. Ко зна зашто је то добро.
Значи, нисам компетентан, ту се слажемо.
Увек је најбоље кад се све препусти експертима, они најбоље знају.
Драго ми је да има толико људи који бране правопис, Вука итд. Значи, стало им је до језика сербског. Мислим, и треба бранити своје. Т.ј. Вуково. Па и Копитарево. Све је то наше наслеђе, лајк ит ор нот.
Ето, нисам ја баш такав јолпаз као што изгледам на први поглед, надам се?
