Situacija postaje sve više zaoštrena, prema mom mišljenju. Kad postaviš pitanje nekome Šupku i upitaš ga šta misli o ratu u Ukrajini, on će odgovoriti kao iz topa: „Treba poslati više municije Ukrajini.” Šupci uglavnom gledaju stvari drugačije, njihov mozak je ispran i ostaju šupci. Meni je žao majki i nevine slovenske dece koje su uvučene s obe strane u ovaj prljavi rat. Nacizam, nacionalizam, fašizam prisutni su u Evropi, Aziji i svetu, a ta međuljudska mržnja je biznis i profit. Za većinu njemačkih šupčina mržnja, pohlepa i ekonomija su prioritet. Ako pogledamo Drugi svetski rat i ono što Adolf nije uspeo, danas vidimo da se slične stvari ponavljaju. U Nemačkoj postoji neka vrsta novčane špere u budžetu, što znači da novac koji je potreban za popravke, od igle pa do avionskog motora, nije dostupan. Važne institucije i njihovi činovnici uglavnom ćute i samo posmatraju. Primaoci visokih plata... Dok obični ljudi prolaze i razmišljaju o tome šta dalje, oni gornji spomenuti i oni koji su blokirali porezni novac, izdvajaju milijarde za naoružanje, tenkove, avione. Vrhovi društva, političke partije, uvlače narod u rat... Gebelsova politika je takva ...
šta pricaju, kažu
da je AFD da su nacisti, ali sami bi pukli od mržnje prema svemu crvenom što je postojalo. Amerika je bila i ostala veoma providna, sa svojim NATO približavanjem, vežbama, avionima, kamionima, vozovima i brodovima punim truleži i robom „made in Ami” ili „made in Germani”. Isto važi i za celu Evropu koja mora negde smece da baci...
Lageri su prepuni svega toga. Narod mora nešto raditi kako bi se izbeglo međusobno uništavanje koje bi uličari mogli inicirati. Sve više se priča o atomskom ratu, ali neki ljudi ne žele da čuju tu priču