Slovenci su pre turbulrntmih dogadja u Srbiji nudili konfederativno uredjenje kojem se Hrvatska nije ozbiljno protivila, za razliku od Beograda koji je takvu ideju ismejavao a narod je jednostavno uzivao u zluradosti kako će Slovenci moći da ugase Frucktal i Kolinsku bez srpskih sirovina. Gorenje Iskra i ostali neka u tom slučaju zaborave srpsko trziste i šta sve ne.
Osim odbacivanja Yu konferecije za Srbe je najveca katastrofa a za Hrvate popriličan i opet neocekivan uspeh bilo odbacivanje Plana Z-4 koji nikad Srbima nije ni bio detaljno uz podrsku prestavljen.
Seksova pravna objašnjenja su Srbima bila detinjasta a srpska podrska oku konsitutvnosti je bila jača od droge.
Tudjmanova pojava na politickoj sceni je neizbezna lava izbacena is srpskog vulkana.
Franjo je imao cist i veoma jasan plan izlozen svetskoj diplomatiji i svim balkancima. Nezavisnost Hrvatske i njeno brzo clanstvo u evropskoj zajednici a Milosevicu je jasno porucivao da se seti Beogradskog pasaluka.
U leto 1991 povukao sam malo svoj oportunizam prema Slobi misleci da ipak gresim. Poverovao sam da iza sebe ima celu Srbiju i da mu je to dovoljno da i na Kaptol stavi srpsku trobojku.
Zahvaljujuci prisustvu na terenu već u oktobru sam shvatio da rat ne dobijamo niti ga beograd planira dobiti sto je definitivno pokazano januraskim dolaskom UN. Vratio sam se svom dozivotnom stavu Slobo izdajo. Lako je bilo razumeti Mesica, ali tebe covece ni Aristotel neće razumeti.

U Vojvodini su znali svi dok u Srbiji zavisno od stepena obrazovanja vecina se nije uopste zamarala sa tim pitanjem.
Ja sam u Vojvodinu stigao 1976 dakle veoma svezu i ojacanu porajinskim institucijama i da budem iskren bio veoma iznenadjen nakon svoje pepublicke svrstanosti kao nisam tako reci uopste u Srbiji.
Beograd nam je bio blizu i posete saveznim institucijama česte.
Secam se jednog incidenta kada je pokrajnska milicija jurila neku bandu i prekoracila ovlastenja jer je presla u Srbiju iz koje je stigao „demars”
Inače kad smo kod pokrajine.
U Maju 1990 prisustvovao sam velikom srpskom saboru u Titovoj Korenici gde je govorio Jovan Raskovic i gde je najavljena SAO Krajina.
17, Augusta iste godine stigli smo u Zagreb i smestili se na Trgu Republike u Hotel Dubrovnik. Imao sam odličan pogled na ceo trg koji je bio uzavreo nacionalnim pesmama i svim onim čim se moglo zveckati uoci sukoba. Sutradan smo trebali imati susret sa Mesicem u Hrv Saboru i odmah posle toga produziti u Knin gde se 19 Augusta na Preobrazenje održavao referendum o osnivanju SAO Krajine. Nazalost hitno je doslo do promene plana. Put za Knin je bio blokiran i balvan revolucija je otpocela. Krenuli smo odmah nakon vecere i lagano stigli do Titove Koreneice gde nas je zustavila milicija i rekla , ne mozete vi u Knin
Put je blokiran i sve je „miniratao”.
Objasniti Milicajcu Srbinu da smo prijatelji iz Srbije nije bilo teško
i pustio nas je uz sijaset saveta, Put je postajao sve uzbudljiviji.
primicali smo se Kninu. Odjednom sam ugledao signliziranje svetlom i samo viknuo Zare koci bog te materin.
Nakon što smo stali prisao nam je covek sa kalsnjikovom i postavio isto pitanje kuda? sve se ponovilo uz napomenu da je sve minirato. Zatražio je osobne karte i proveravo na farovima našeg automobila uz izvesno gundjanje, Moj kolega je nešto rekao a ja sam videvsi oruzje samo prozborio Milovane uozbilji se, međutim slučajnost je bila da se i taj tip zvao Milovan pa je viknuo Nikolaaaa esam li ja ozbiljan? i odjednom iz mraka se pojavila čitava grupa naoruzanih civila sa ukrstenim redenicima na prsima. Usledila je rasprava i opet smo se dogovorili
Stigli smo u Knin oko 4 ujutro, o tome drugom prilikom.

Popaj pišes gluposti.
Kad je iko ikad u svijetu tražio saglasnost bilo koga za državni udar?
pogotovo trazit saglasnost istih onih koje trebaš uhapsit.

-