https://tinyurl.com/4rfduuyb
У неколико наврата сам већ писао да се на Западу жели распарчавање Русије – и пре самог (прокси) рата НАТО с Русијом (овде), а поготово како је рат у Украјини почео (овде). Ипак, увек ме изненади бруталност и отвореност с којима се тај циљ истиче.
Најновија објава потиче од нашег старог знанца, Џона Болтона, представника „дубоког естаблишмента” у Вашингтону. Он каже да ће се рат завршити „рушењем режима Владимира Путина”, после чега ни „фрагментација Руске Федерације, посебно источно од Урала, више неће бити незамислива” (овде).
Оно што је, међутим, ново јесте Болтонов позив Кини да и она узме део Сибира. „Пекинг несумњиво посматра ову огромну територију која садржи непроцењиво рудно богатство. Значајни делови овог региона били су под кинеским суверенитетом све до 1860, када је тзв. спољашња Монголија, укључујући и пространу обалу Пацифика, препуштена Москви. Неконтролисан слом Русије могао би да обезбеди Кини директан приступ Арктику, укључујући и Берингов мореуз, који је окренут према Аљасци.” (овде)
Главни стратешки циљ Запада
Оставимо по страни настојање да се Кина, оваквим мамцима, окрене против Русије. Реч је о још једној потврди онога што је Путин назвао главним стратешким циљем Запада – да се распарча Русија, а од Руса направе „Московљани, Уралци и други” (овде). Или, како је то приметио В. Небензја, амбасадор Русије у УН: „Ми смо знали да русофобија постоји у недрима Европе, али нисмо ни слутили колико је она велика. Она није ограничена само на манијакалну жељу да се Русија порази на фронту у Украјини, већ ЕУ сада полемише како најбоље да распарча и уништи Русију.” (овде)
Запад, такође, систематски пумпа украјински шовинизам, као и све сецесионистичке национализме унутар Руске Федерације, не би ли преко њих ослабио, поразио и разбио руски народ и државу. Ти шовинизми сада нарастају до отворених најава истребљења Руса.
Позната је изјава Михајла Подољака, саветника из кабинета Зеленског: „Јединствена шанса, када је све могло да се реши веома брзо и безболно, била је током првих три до шест месеци сукоба (рата у Украјини – С. А.). Тада је било могуће једноставно физички очистити много проруса, док је то данас мало теже. Али опет кажем – 'мало теже', а то не значи 'немогуће'.” (овде)
Подољак је ових дана објаснио и шта ће бити када Украјина поново заузме Крим. „Не треба постављати питање како вратити Украјину на Крим, тамо је потребно искоренити све руско.” („треба викорінити все російське там” (овде; срп. изв. овде).
Подољак, најпре, очекује да „ове трупе (РФ) оду (с Крима) заједно са народом”, а онда би се приступило темељној дерусификацији преосталог становништва. „Нико на Криму неће имати право да захтева: 'Желим да читам модерну руску књижевност', Достојевског, Јесењина, 'Желим да говорим руски', 'Хоћу да гледам руске филмове'. Ко год на Криму не буде желео да живи по законима и прописима Украјине, мораће добровољно да оде.”
Подољаку је јасно да ће „руски свет бити тешко очистити” („вичищати русский мир буде важко”), али сматра да Украјина на Криму једноставно „мора искоренити све руско” („маємо викорінити все російське”; овде).
Политичка фикс идеја америчке елите
То је оно што ће чекати Русе и у осталим патрљцима рашчеречене Русије. Тамо ће локални шовинизми послужити само као инструмент атлантистичког империјализма.
Србима је тај модел одавно познат, гледамо га и данас у Хрватској, БиХ и на Косову. Лепо је то уочио, још почетком деведесетих, Милорад Павић, када је рекао да је на делу „захуктали геноцид над припадницима цивилизације источног хришћанства” (овде 107).
