Borbe oko Sarajeva su kontrolisale snage Unprofora pa i Nato. Mladic je 93 uzeo Bjelasnicu, Treskavicu i Igman tako da je Sarajevo bilo odsjeceno a onda je stigla naredba od Nato da se snage povuku sa kriticnih pozicija ili će uslijediti bombardovanje, to se i desilo. I ne samo to, Unprofor je poslije uspostavio punktove oko Sarajeva i vremenom su pustali muslimane u zaledja srpskih teritorija sto je rezultiralo gubitku Bjelasnice i Treskavice 94. Srbi su imali moći uzeti Sarajevo da nije bilo stranog faktora.

Добро објашњење.
Још када би могао да га поткрепиш неком картом. Да се тачно види то што си објаснио.

zauzeti toliki grad sa toliko malo vojske oko njega je nemoguće. Pa jedva se Vukovar zauzeo, pogledaj šta se desava u ukrajini, Bahmut recimo. Gradovi se teško zauzimaju
Da su Srbi mogli da naprave dosta veću stetu Sarajevu nego sto jesu je 100% tačno. PArem u prve 2 godine rata. Ali nisu

Zašto je linija fronta bila tu gdje je bila? PA šta je bila druga opcija?

geri

u modernom ratovanju ne zauzimaju se branjena mjesta tako da vojnici, koji nzmjeraavaju osvojiti to mjesto, idu poput Vajat Erpa i Dok Holideja kod OK korala.
Topovska priprema prevrcu kamen sa kamena, a onda ide plesadija.
Sve ono sto su branitelji organizirali, artiljerija poremeti...

Kužiš?

Među ljudima gdje vrijede pravila pristojnosti ne kaže jedan drugom „lupaš”, nego nisi u pravu jer...

Primjer Svabe u Drugom svjetskom ratu osporavaju ovu tvoju tvrdnju.
Ti si Svabe gledao u seriji „Otpisani”, a ja u zivo. Nisam primjeto da cse secu ulicama...

Каква бре опсада , лажу бре . Јесу они копали и ископали неки туЊел кроз који су излазили из града на Игман ...али то су били Мујо и Хасо , она двојица из вица .
:))
Глупи босанчероси , могу куда оће , а копају туЊеле .
:))

Елем , ров кад освојиш тешко га је сачувати , а камо ли град величине Сарајева .
Није било шансе да се то реализије .
Освојити се и могло , али задржати немогуће .

Зашто је Младић држао Сарајево у окружењу , а није покушао да га освоји(мада се и то десило , кренуло се па стало и вратило) и каква је то војан стратегија ?
Па , ваљда да би одвојио и задржао одређени број мујаџиских војника , а био их је поприличан број у СА .

Срби и Муслимани били су у двоструком полуокружењу. Срби су држали источну страну града и поља, планине на истоку и северу, као и долину реке Босне, са слободном територијом до Хаџића. Муслимани су држали све западније од реке Босне, добар део центра Сарајева и имали испод аеродрома несметану комуникацију даље преко Игмана и Бјелашнице. У Сарајеву је било 80.000 муслиманских војника, против 30.000 српских.

Караџић и Младић нудили су пуно пута да цивили напусте град, што је по женевској конвенцији, алиА лија није дозвољавао - они су му били живи штит. Све време рата Сарајево је имало струју, воду и плин, осим кад би неко нешто онеспособио.

Срби и Унпрофорци сведоче о много случајева да су Муслимани сами себе гранатирали, или убијали своје грађане снајпером, како би прибављали подршку света. Своје ефективе држали су по обдаништима и болницама, такође знали да оспу минобацачку ватру са цивилних локација, да би пријављивали узвратну ватру као „Срби гађали школе”.

''Opsada bez namjere zauzimanja je strateski apsurd.''

Оставимо Сарајаво на тренутак по страни и подсетимо се ситуацију у вези једног другог града који је био окружен са свих страна српским јединицама, који је могао бити узет без великих проблема и који би, да је заузет, био фактички кључ рата.

Дакле, радио се о Бихаћу. Са северне стране окружен јединицима Војске РСК, са источне јединцама војске Фикрета Абдића а са западне и јужне јединицам Војске РС.

Два пута су јединице Војске РС фактички ушле у град али је офанзиве увек спречио и наредио повлачење Радован Караџић.

Уместо да се град заузме и да се преда на управљање Абићевој војсци уз неки договор да ће његова аутономна регија да се придружи Републици Српској, Караџић је наређивао повлачења.

Пад Бихаћа би значио и територијално повезивање РСК и РС, хиљада војника који су окруживали Бихаћ су се могли пребацити на линије раздвајања у Хрватској.
Удружена РСК и РС су се требале припојити Србији и, сигуран сам, чак ни Запад не би покушао да улази у сукоб са Србима да су Срби показали јединственост у својим ставовима и спремности на све.

Што се тиче Сарајева, проблем је био шта је више од 100 хиљада Срба из Сарајева не само напустило Сарајево већ и подручје Републике Српске. Даље, у Сарајеву није било Абдићеваца са којима би се могао закључити неки споразум.

Сарајево је, уз то, било и под много већом медијском пажњом него Бихаћ који је, по свему, био кључ рата али Караџић није на то тако гледао из често само њему знаних разлога.