Gornji komentar se odnosi ne 3 posta iznad tvog geri. To sto ti navodis je jedan od trenutno postojecih prakticnih problema koji međutim ne mora da bude isti u buducnosti jer radi se na baterijama koje su manje opasne od litijumskih.

Takođe, logicno se upitati koliko je to litijum opasniji od benzina. I benzin gori veoma dobro.. No osiguravajuce kompanije su bukvalno mafija, koja jedva ceka da nam ga zedene ako mogu naći bilo kakav izgovor za to.

Međutim, od čega god da budu baterije u buducnosti, možda i od nekog materijala koji ne gori, to neće sprijeciti probleme ako na tako mocnim baterijama ili ostatku skalamerije koja ih opsuluzuje (pretvaraci, konektori, motori, kontakteri, itd) dodje do varnicenja usljed kratkog spoja ili kvara. Zavisno gdje se taj kvar pojavi, može se desiti da nema ništa sto ga može iskljuciti veoma brzo i onda je to ko da imaš aparat za elektricno varenje u pogonu sa jedno 300 puta vecom snagom koja topi sve oko sebe...

Dakle, da dopunim spisak mana:

Bez obzira na trenutno nisku cijenu vozanja za struju, kad je oporezuju biće skupo ko i da se vozis na benzin.
Osiguranje će poskupiti.
Održavanje će biti drasticno skuplje (već ranije pominjane cije baterija kao i generalno manjak znanja)
Domet je i dalje problematičan pogotovo za nešto sto bi smrtnik mogao da kupi, a to nije Tesla od $100k.
Cijena polovnih el. autombila će da bude mnogo niza od ovih starinskih
Punjene nikad neće biti doljno brzo
Itd.

E za to će im trebati ruski gas :).

Ja bih rekao da je veci problem privesti tu struju gdje treba nego je proizvesti. Jer kad bi ta vozila postala masovna, postojeca infrastruktura za razvoj struje bi bila debelo nedovljna, i ocigledno je lakse napraviti još elektrana nedje na livadi nego npr prekopati cijeli Njujork ili Toronto da turis deblje zice do kuca i zgrada i tih javnih punionica.

Što se same proizvodnje struje tiče. Tu se takođe pod istom agendom gura zelena energija (vjetar, sunce) premda novi trend je da se prave mini-nuklearne elektrane. „Mini” da bi bile jedno 10-20 puta manje od sadasnjih ali bilo bi ih mnogo, a postoje i pilot projekti za neke micro-nuklearne reaktore snage recimo samoe 10 (deset) kW.

Imaj u vidu da o svemu tome sirom svijeta razmišlja stotine hiljada inzenjera kojima je to posao i koji to sve znaju. I 20 puta vise. Ali ocigledno da postoji neka ogranicenja zbog čega se ta rjesenja koja se tebi cine jednostavnim ne primjenjuju. Narod voli da izmišlja teorije. Dok je postojao samo pogon na SUS motore, prica je bila kako nas je naftni lobi nategao do bolcaka i ne daju ništa drugo. Sad kad je nesta drugo postalo masovno (baterije), prica je i dalje ista, opet oce ONI da nas zahebu premda nije bas jasno kako. Kad bi sutra svi auti bili na „zamasnjake” mi bismo i dalje pricali da je jedini cilj toga da nas zahebu :).

A po ovome izgleda da je kako god se okrenes dupe otpozadi...:

Cijene vrtoglavo rastu, pa i vožnja električnim automobilom postaje sve skuplja.

I ne samo to, prema najnovijim informacijama na zapadu Evrope vožnja električnim automobilom u nekim slučajevima postaje i skuplja u odnosu na benzince.

Tako belgijski magazin Knack ističe da je danas skuplje preći 100 km u električnom automobilu nego u modernom benzincu.

Uzevši pretpostavku da električni automobil prosječno troši 20 kWh/100 km, a uz aktuelne cijene punjenja od 0.62 evra/kWh, 100 km u električnom automobilu košta 12.4 evra, navodi Index.hr.

S druge strane uporedivi benzinski auto prosječno troši 6 l/100 km, što je uz aktuelnu cijenu goriva od 1.68 evra/l jeftinije od električnog vozila i iznosi 10.08 evra za pređenih 100 km.

Belgijski magazin pritom upozorava da je stvar još lošija po vlasnike električnih automobila ako se puni na brzom DC punjaču, jer tada cijena isporučenog kWh raste na 0.74 evra.

Nakon što je baterija napunjena važno je pomjeriti automobil s punjača. U protivnom se plaća penal od 1.8 evra/h, ali i čak 15 evra/h na brzim punjačima.

Elektricni auti su dio globalne mega-seme zvane zelena energija kojoj nema alternative ne bi li se spasila planeta.

Evo npr spasavanje planete je postalo najprece i u državama koje su se odavno o svom jadu zabavile, kao Bosna. Nema tu cile mile, već ima da se radi kako kapice kažu:

BiH još nije potpisala deklaraciju u sklopu Berlinskog procesa o energetskoj tranziciji, koja je u novembru inicirana od strane Njemačke, kako bi se zemljama zapadnog Balkana olakšalo da apliciraju za sredstva potrebna za energetsku tranziciju i ispunjavanje ciljeva Energetske zajednice.

Napomene radi, zemlje zapadnog Balkana, uključujući i BiH, prošlog mjeseca u Beču na sastanku Energetske zajednice potpisale su pravno obavezujući dokument o mjerama koje će preduzeti u narednom periodu u sklopu svojih nacionalnih zakonodavnih procedura kako bi do 2030. imale 30 odsto energije iz obnovljivih izvora i smanjile emisije ugljen-dioksida za 60 odsto.

Ovaj dokument potpisala je i BiH, mada je na sastanku rečeno da će se tom temom vlasti pozabaviti nakon završetka pregovora o formiranju novog saziva Savjeta ministara BiH.

Da bi se ovi energetski ciljevi ostvarili, EU je na raspolaganje regionu stavila milijardu evra direktne pomoći uz dodatnih desetak milijardi evra iz budžeta EU i investicionog fonda za zapadni Balkan, što bi u narednih sedam godina, uz sredstva iz javno privatnih partnerstava, moglo premašiti sumu od 30 milijardi evra za energetsku tranziciju, digitalizaciju i ostalu infrastrukturu.

Energetska tranzicija tim je urgentnija što će u narednih nekoliko godina EU početi da naplaćuje emisiju ugljen-dioksida iz centrala u BiH, što će struju proizvedenu iz tih izvora učiniti nekonkurentnom.

Prvi korak ka realizaciji ovih ciljeva je potpisivanje deklaracije kojom se zemlje posvećuju ostvarenju ciljeva EU iz Zelene agende.

Niko iz zvaničnih institucija u BiH nam nije odgovorio zašto deklaracija Berlinskog procesa nije potpisana, iako smo upite na više adresa poslali još prije desetak dana, a sve zemlje u regionu, osim BiH, su je potpisale još u novembru u Berlinu.

U Ambasadi Njemačke rekli su nam da se tim povodom obratimo institucijama u BiH, jer je, kako su objasnili, to njihova nadležnost.

U Savjetu ministara BiH rekli su nam da se obratimo Ministarstvu za spoljnu trgovinu i ekonomske odnose BiH, dok su nas u tom ministarstvu uputili na Savjet ministara BiH.

U BiH postoje različita gledanja na energetsku tranziciju i pitanja donošenja zakona u ovoj oblasti. Kako nam je objašnjeno, RS želi u narednom periodu razvijati gasnu energetsku infrastrukturu, ali želi da se zakonski okvir reguliše na nivou entiteta, dok u Sarajevu smatraju da je preduslov za sve energetske projekte usvajanje zakona na nivou BiH, što u RS smatraju prenošenjem nadležnosti. Osim toga, zapelo je na izgradnji Buk Bijele, koju Sarajevo blokira, a Banjaluka želi što prije da završi.

Po svemu sudeći, odluka o energetskoj politici ostaće sljedećem sazivu Savjeta ministara.

Deklaracija iz Berlina predviđa da će zemlje regiona sarađivati s Energetskom zajednicom na usklađivanju energetskih politika regiona s EU.

Ona predviđa milijardu evra direktne pomoći zemljama zapadnog Balkana, od čega polovina otpada na ublažavanje posljedica energetske krize usljed rata u Ukrajini, dok će ostatak biti usmjeren u izgradnju novih izvora za proizvodnju energije i izgradnju infrastrukture, poput dalekovoda i gasovoda, posebno za tečni gas.