Nacistička propaganda u „Tazu”
Peter Black
pre jednog dana
Dnevni list Taz, koji je blizak Zelenima, objavio je članak o godišnjici oslobođenja Nemačke od nacionalsocijalizma, za koji bi termin „nacistička propaganda” bio potcenjivanje.
Julia Latinina na svom video kanalu (snimak ekrana)
U njemu ruska novinarka i spisateljica Julija Latinina zastupa stav da je za Drugi svetski rat odgovoran Staljin, a ne Hitler. „Prava priča o Drugom svetskom ratu je da je Staljin planirao ovaj rat koji će pomesti ceo svet i završiti tek kada poslednja argentinska sovjetska republika postane deo SSSR-a”, tvrdi ona. „On je planirao ovaj rat mnogo pre nego što je Hitler došao na vlast.
Članak od 1800 reči objedinjuje toliko falsifikata, laži i kleveta da bi čak i etablirane neonacističke novine imale problema da ih uklope u jedno izdanje. Latinjina grdi Crvenu armiju, vređa milione sovjetskih građana koji su dali svoje živote ili izgubili najmilije boreći se protiv nacističkog terora, i prikazuje Hitlerove generale Guderijana i Romela kao sjajne primere.
O zločinima nacista, koji su rat protiv Sovjetskog Saveza pedantno planirali kao ”rat za uništenje„ i ubili skoro 30 miliona Jevreja, komunista, vojnika i civila, Latinina ne govori ni sloga.
Umesto toga, ona je vojnike Crvene armije, koji su podneli najveći deo borbe protiv nacista, osudila kao ”obespravljenu masu„ koju su ”hiljade slale u smrt„ i koje su ubijale, pljačkale i silovali kroz zemlje iz kojih su umro je proterao Vermaht. ”Na ovom temelju od kosti, krvi i mesa, Putin gradi svoj kult 9. maja — kult Velikog otadžbinskog rata„, piše ona.
Kao ključnog svedoka ”masovnih silovanja i ubistava koja su počinili Staljinovi ’oslobodioci’ na teritoriji Rumunije„, ona je navela pisca Konstantina Virdžila Georgijua, koji je tokom rata radio kao diplomata za fašističkog diktatora Jona Antoneskua. Antonesku je bio saveznik Hitlera i odgovoran za ubistvo 400.000 Jevreja.
Sovjetske partizane koji su se borili protiv nacista Latinina je osudio kao teroriste čiji je ”teror prvenstveno bio usmeren ne protiv Nemaca, već́ protiv lokalnog stanovništva„. U istom dahu ona optužuje ”kineske komuniste i borce iz Vijetkonga„ da su kasnije usvojili osnovne principe ovog ”ekstremno okrutnog i efikasnog terora„.
Posebno su odbojne Latinine opaske o opsadi Lenjingrada. Hitlerov Vermaht je bombardovao i gladovao milionski grad 28 meseci. 470.000 civila je izgubilo život, a da Vermaht nije uspeo da zauzme grad. Ali Latinina ne mrzi opsade, već́ branioce. Ona opisuje sovjetske vojnike koji su poginuli braneći grad kao žrtve staljinizma.
Konačno, Latinina osuđuje ruskog predsednika Putina kao ”drugog Staljina„ i poziva ”slobodni svet„ da ne ponovi grešku napravljenu u Drugom svetskom ratu kada je ”zatvorio oči ko je Staljin„. Putin oličava ”i Hitlera i Staljina u isto vreme„, stoga ”slobodni svet„ sada pomaže Ukrajini i ”niko više neće skretati pogled„.
Latinijin desničarski ekstremizam
Reprint ove fašističke prljavštine u Tazu pokazuje koliko se udesno pomerio zeleni milje, sa kojim je list tesno povezan od osnivanja pre 43 godine.
Latinjina tirada pojavila se i u onlajn izdanju Taza i u štampanom specijalnom dodatku koji je 9. maja stavila na raspolaganje ruskom listu Novaja gazeta. Novaja gazeta je prestala da izlazi u Rusiji zbog cenzure. Latinina redovno piše za list, koji se smatra glasom ”liberalne„ opozicije, ali izgleda da nema problema da radi sa krajnjom desnicom.
Sam Taz je vrlo dobro znao kome nudi platformu. Pre tri i po godine objavila je članak o Latinjinoj, koja je u to vreme bila na čitalačkoj turneji po Nemačkoj. U njemu je jasno identifikovana kao desničarski ekstremista.
https://www.wsws.org/de/articles/2022/05/12/laty-m12.html
https://tinyurl.com/y6yu7uvb”
