Mnogo je ovakvih sela po celoj Srbiji a u mnogima više ni žive duše. Sećam svoga detinjstva koliko su sela bila puna ljudi dece, domaćinstava. U rekama gde sam se kupao i lovio ribu ne možeš više da pridješ, sve zaraslo. U kućama i uređejim avlijama šarenim od raznolikog cveća, gde je po peto-šestoro dece trčalo okolo ostala je danas orunala fasada, trnje, korov i guje ljute. Opet će sve to jednoga oźiveti samo bojim se da će ti narodi govoriti nekim drugim jezikom. Kultura i tradicije kao i živahna sela sa nekim ne taki dalekim budućim generacijama će postati nepoznati zaborav a nama živima danas koji smo nekad bili deo tog života, tuga i bol u srcu.