Професорка и чланица Скупштине слободне Србије Биљана Стојковић изјавила је данас да је већ одржан састанак председника Србије Александра Вучића и генералног директора Рио Тинта Јакоба Стаусхолма на коме је договорено да радови у руднику почину после избора у априлу следеће године.

Стојковић је рекла на конференцији за медије да је Удружење „Марш са Дрине” добило податке од Европске комисије по закону о доступности информација о састанку између Вучића и Стаусхолма.

Грађани Србије ће бити доведени пред свршен чин у којем учествује и Европска комисија

На састанку се говорило како да се оствари политички пут „уласка” рудника литијума Рио Тинта у Србију, додала је она.

„Детаљна политичка мапа пута је већ направљена. Прича о референдуму је бесмислена, то је све готово, по том плану дозвола за експлоатацију треба да буде дата Рио Тинту до краја 2021. године, а рудник почиње да ради после избора следеће године”, прочитала је професорка податке до којег је дошло удружење „Марш са Дрине”.

Она је казала да ће грађани Србије бити доведени пред „свршен чин” у којем учествује и Европска комисија.

Адвокат Божо Прелевић оценио је да се компанија Рио Тинто „усмерила” на Србију само зато што је ту профит већи.

„У Србији се отворено рачуна на корупцију државних органа у непримењивању Закона о заштити животне средине, па није потребна примена скупих технолошких процеса како је то неопходно у уређеним европским земљама”, рекао је он.

Професорка Весна Ракић Водинелић сматра да Србија не треба да рачуна на помоћ Европе око отварања рудника литијума Рио Тинто.

„Европа хоће да се вози електричним аутомобилима због зелене повеље и да би се они произвели потребан је литијум, тако да ће у Европи морати да се отворе рудници литијума, који подразумевају употребу фосфатних горива и они ће уништити огромна подручја у Србији”, рекла је она.

Ракић Водинелић је истакла да та компанија бира да ради у земљама у којима владају „недемократски и тоталитарни режими”.

Доктор Томислав Ђорђевић рекао је да је већ видљив недостатак воде у шумама код реке Јадар.

Такође је рекао да је десни део реке Колубаре обухваћен девастацијом простора, па ће 150.000 метара квадратних, односно 150 хектара бити „уништено подручје”.

(Данас)