Nije ovaj komentar uperen protiv premijerke naše majke Srbije nego je vapaj da se u pamet damo i pricamo Srpskim jezikom. Želim da ukazem koliko me dusa boli sto ovi u vlasti uporno beze od našeg lepog Srpskog jezika i stvaraju „frankenstajn” jezik i neke semanticke piruete tipa „bihevioral ponasanje” i „misaona kloaka”. To je infaltilno, ili na Srpskom jeziku veoma detinjasto i nedoraslo. Proizvodi kontra efekat. Da ilustrujem, kopiram javno obracanje Ane Brnabic: „Нећу коментарисати бихевиорални поремећај Видојковића (за који, верујем, постоји адекватна терапија), а ни испразност портпарола водовода, као ни медиј који даје простор њиховој мисаоној клоаци (на коме смо раније чули да није исто када те силује Легија и када те силује Мика).”

Problem je u tome što se premijerka „naivno” (da ne upotrebim tezu reč) dovela u poziciju da joj neko (pre svega njeni neistomišljenici i oni koji ne vole Srbiju) odgovori u sličnom tonu na njene semanticke piruete tipa „bihevioralni poremecaj” ili „misaone kloake” te nazove njeno obracanje kao „intelektualnu jezicku dijareju”. Pa ako je i od vlastodrzaca mnogo je. Nismo bre toliko glupi da ne razumemo Srpski.Neka nam kaže na Srpskom! Javna glasila isto tako koriste „frankenstajn” jezik koji nije nama Srbima svojstven. Ovde pišem latinicom a cirilica mi je prvo pismo i lepse ga pišem rukom nego latinicu. Ali ne izmišljam reci koje ne postoje u nasem prelepom jeziku. Zao mi je sto nam se pored svega i ovo desava. Eto da podelim sa Vama šta mi je na umu. Od Boga zdravlja.