ЈОСИП БРОЗ ТИТО И КОМУНИСТИЧКА ЈУГОСЛАВИЈА-ВЕЛИКА АНТИСРПСКА ПРЕВАРА
Јосип Броз Тито није био антифашист, нити је дигао устанак против фашизма, него је као комунистички првак искористио повољне историјске и политичке околности да дигне комунистичку револуцију попут оне Октобарске у Русији и уведе лењинистичко – стаљинистички систем окрутне тираније, што му је, уз обилну помоц́ наивних и преварених нажалост и успело.После 1945. је владао методама које се ничим не разликују од фашистичких,односно нацистичких: увео је терор, отварао логоре,у којима су под нељудским условима затварани непријатељи његове власти, спроводио масовна убиства; сетимо се Голог отока и насилних откупа крајем четрдесетих година.
Биле су то методе достојне Јосифа Стаљина и Адолфа Хитлера!….СФРЈ је економски напредовала током Хладног рата јер је интерес Запада био да та држава постоји, и зато ју је финансирао. Кад су нестали СССР и Варшавски пакт, Југославија је постала непотребна и прескупа.Судбина државе Југославије била у најтешњој вези са настанком и нестанком Совјетског Савеза, али многи и даље тога нису свесни због идеолошких интерпретација историје.„Благостање” о којем многи југоносталгичари данас говоре било је позајмљено на рачун будућих генерација.Те генерације сада, уз плаћање рачуна за деструктивне ратове деведестих и интервенционистичке економске политике држава наследница бивше Југославије, плаћају и рачун краха неодрживог економског система социјалистичке Југославије.У социјализму се лепше живело, али не зато што смо ми добро радили, већ зато што смо од САД добили помоћ скоро као Немачка, која је успела да створи силу, а шта смо ми створили?
Ништа!
Задуживали смо се на све стране. И када нисмо имали чиме да враћамо кредите, све је отишао у пропаст.Последњих десет година Титове владавине,примања стрмоглаво опадају,упркос пумпању огромних количина страних средстава у земљу.Годишња инфлација се мерила двоцифреним бројевима, а неколико година пред Титову смрт убрзава и достиже 40% годишње.
Стопа незапослености се, упркос одласку преко 1.1 милион (или 20% радне снаге,од којих су стизале девизе,а то итекако одговарало Титу) Југословена на привремени рад у иностранство, од 1970. до 1980. попела са нешто испод 7% на 12%. Такав раст незапосленостии стопе економске емиграције би се у економској литератури окарактерисао као знак дубоке рецесије.Сама структура југословенске економије била је таква, да је стабилност целе економије зависила од прилива страних средстава за које није постојало покриће у домаћој производњи.Документи из архива говоре да је пред крај Титове власти било у бившој Југославији 800 хиљада незапослених,а према истраживању београдског Центра за радничко самоуправљање, трећина запослених у друштвеном сектору, око 1,8 милиона људи, само је привидно радила!Овом приликом нећемо о томе како је осамдесетих година у Титовој Југославији био мањак струје, како су домаћинства навече живела у мраку, јер је Југославија своју производњу струје извозила у иностранство, ради отплате кредита и камата.Не треба заборавити да смо возили аута пар-непар и ишли у Аустрију по кило кафе.То је, дакле, тај просперитет бивше Титове Југославије о којему данас говоре незналице, али и покварењаци и идиоти.
Југославија се суштински распала много раније него што се мисли, већ 70-тих, а оно што је уследило крајем 80-тих година, само је епилог.Михаило Ђурић је осуђен зато што је – 18. марта 1971. године – рекао да се ствара друштвено уређење које ће разорити Југославију: „Треба бити начисто с тим да је Југославија већ данас готово само географски појам, будући да се на њеном тлу или, тачније, на њеним развалинама, и то под маском доследног развијања равноправности између народа који у њој живе, успоставља неколико самосталних, независних, чак међусобно супротстављених националних држава.”После „маспока” у Хрватској и Устава из 1974, више нису могле да се сакрију националне поделе, републички и покрајински сепаратизми.На челу растурања комунистичких држава била је Америка, која нас је цело време одржавала у животу и која се није званично укључивала у растурање Југославије, већ је истурила своје сателите. Њена обавјештајна агенција ЦИА, сондирала је и припремила терен за разбијање Југославије, али и моћног СССР. Најбоље је било почети са најпрометније зоне планете Земље – са Балкана, а зацрњен круг су Срби, који су најбољи народ на свету за друге, јер губе себе дајући се другима, као неморална удавача.Тита су, све до смрти, Американци сматрати комунистом, али „нашим комунистом”.
Долазак странаца на Титову сахрану државна пропаганда је искористила максимално.Наша јавност још нема свест о реалним димензијама и значају Титове сахране и сврси постојања Југославије. И даље се претерује при оцени њеног значаја.Стране делегације нису дошле да подрже СФРЈ јер би без ње свет пропао, како је наговештавала тадашња пропаганда.У суштини, окупљени странци су одали пошту свом партнеру Јосипу Брозу. Било је то испољавање њиховог односа према човеку који је завршавао многе политичке послове и Совјетима и Британцима и Американцима.Тито није оформио покрет несврстаних зато што је био толики визионар, већ зато што је тако спречио ширење варшавског блока.Из историјских архива се види да је Запад, прије свега САД, упумпале у Титову Југославију, ни мање ни више него тачно 102 милијарде УС долара, које је Запад на овај или онај начин поклонио некадашњој тамници народа као бесповратну помоћ.Тито је био предратни, ратни и поратни злочинац.
Србију је поделио на ужу територију и две покрајине. Ништа горе није могао да уради једној држави и једном народу.На Косову и Метохији је доселио из Албаније више од 300.000 младих Албанаца,док је забранио повратак преко 200 000 Срба.
Хрватској држави Тито присаједињује српску покрајину Барању, затим Истру, Далмацију и готово целу јадранску обалу са острвима.Броз је систематски смањивао број Срба у Југославији,формирањем нових нација а све са циљем вештачког умањивања броја Срба.
Ово је новим комунистичким властима било неопходно како би доминацију Срба, њену заступљеност код гласања, у државним и другим структурама што више умањили. На бази те политике већ после завршетка Другог светског рата 1945 проглашавају се две нове нације – Црногорска и Македонска.
Македонци су хиљаду година били Јужни Срби, само се географски простор на коме су живели називао вардарски део Македоније …,а 1965 створена је и трећа новокомпонована нација „МУСЛИМАНИ”.Остало нам је тешко политичко наслеђе једног ауторитарног режима, чије се последице и данас и те како осећају.