Нешто страшно заудара на Цетињу. Е, не само на Цетињу. Ври читава Црна Гора. Узаврео је регион. Босна к’о лучевина, искра фали да је претвори у буктињу. На Космету су се ускомешали духови. Појављују се пукотине и у свеалбанском јединству. Дисхармонија Раме са лидерима сународника са Космета све је видљивија.
Смрад се осећа, не са позорнице већ иза сцене. Боље рећи, испод позорнице. Потпалубље кључа.
Устоличење митрополита Јоаникија за многе је дан Д.
„Бити или не бити, питање је сад”, рек’о би Шекспир.
„Судња ура”, јечи народ.
„Одјебаус са ту вашу верску хистерију, са три распопа и два шанера”, додао би Лане.
Устоличење на Цетињу је за организаторе хаоса, политичка гробница, тамница или повратак отписаних. Устоличење митрополита Јоаникија својеврстан је догађај, али је првенствено повод.
Повод за хаос и повратак на добро уходани сицилијански систем. Све испод жита и све уз благослов председника или шефа картела.
Повод за окупљање депеесових чланова и присталица у ринфузи, расутих по владајућим странкама у хватању прикључка за континуитет. Прелетачи су у Црној Гори као преливна септичка јама. Говна су увек на површини.
Устоличење митрополита је повод за претњу ионако истраумираним властима да ће и они у историју уколико наставе да чешљају криминал и јавне финансије.
Повод за спас државног бизниса - опојног јужног воћа.
Повод за наставак кампање против Српске православне цркве.
Бошњаци, муслимани и Албанци су резервни Црногорци, који се мобилишу у ванредним ситуацијама: избори, референдум, протести, отимачина гласова, позајмљивање и замена идентитета...
Али нико од наведених неће постати трајни Црногорац. Једино су Срби у Црној Гори на удару асимилације. Једино Срби немају право да осећају исто што и црногорски Албанци према Албанији, Хрвати према Хрватској, муслимани према Босни.
Цетињанима је хаос једина шанса да нерад преживи, да их
промаши цивилизација, да „шана” остане најјача привредна грана, а они, да од наследних корисника борачких и инвалидских апанажа постану музејски експонати разних комунистичких одликовања града Музеја, у коме ће бити изложени његови грађани - изузимајући незнатан проценат оних са севера, који ће их сервисирати и бринути да се редовно хране, купају и изводе у шетњу. Да иронија буде већа, Цетиње данас бране људи који су му утробу разорили. Није Цетињски манастир са митрополитом и монаштвом некада јаку привреду претворио у депонију, дезоријентисао грађане, гурајући их у наручје отпадничко-расколничкој дружини у мантијама на челу са доскорашњим екстремним четником, Мирашем Дедејићем, проклетству предатим приликом рашчињења од стране Васељенске патријаршије.
Мираш ће од хаоса добити краткотрајну руљу за спотове, али не и легитимитет, благајну и омасовљење. О призиву духа светога на ову колоритну верску дружину шибицара, какав им је један од клирика, опсенара, ситних лопова и криминалаца, да и не говоримо.
Псеудорелигијска заједница разних отпадника: од закона, Бога, разума.., себе може једино сврстати у трајне аутсајдере.
Ђукановићу је хаос шанса да га заобиђе правосуђе, односно да уграби још једну концесију на државу. Да закуца ексер у мртвачки сандук земље која тежи да на праву, правди, легалности, једнакости и слободи почива.
Право државе у паду осликавају падајуће пресуде. Правда је и даље под анестезијом, умртвљена. Легализам је озваничио криминал, а слобода је резервисана за гладне, ослобођене свега и привилеговане, побеснеле од изобиља.
Петог септембра на Цетињу се не интронизује само митрополит Српске православне цркве, високопреосвећени Јоаникије, већ се насилно интронизују комити. Примером Цетиња (пример за посматрање), настоји се и у осталим градовима, где комити нису проклијали, да се регрутује што више бучних патриота који ће „бранити” Црну Гору, док се не уведу драконски закони за „негирање аутокефалности”, „непоштовање црногорског језика званог чингрица”, „оспоравање црногорске нације”, „непоштовање резолуција о Сребреници за геноцид”, „помињање ратних јунака”...
„Све наведено осудити по кратком поступку”, стајаће на крају закона.
Дритану, као координатору служби безбедности, ово је шанса да се униформише и провери безбедоносни систем. Најгоре ће проћи Бечићеви демократе, за разлику од Кривокапића који ће ову кризу вероватно прекуњати у молитвеној хибернацији. Демократе ће дефинитивно преломити да ли су до сада декларативно подржавали СПЦ у Црној Гори или је то био популистички гаф ради скупљања политичких поена код српског верујућег бирачког тела.
И да завршим са ДФ и потребом да се напокон редефинише као хомогена коалиција српског бирачког тела, без Медојевићевог ПЗП -а, чија се популарност код српских бирача тешко може детектовати.
И док политичари на челу са Милом Ђукановићем преко својих медија свакодневно подижу температуру, грђани мудро ћуте. Тензија из медија за сада се није пренела на народ. Међутим, и најмање таласање може изазвати масовне немире, што и јесте циљ протеста против устоличења митрополита Јоаникија на Цетињу.

Лиза,

То су само констатације.
Ми имамо и погаћу и ож у овом требутку.
Да ли ћемо задржати не зависи од наше силе већ од наше памети
А то нам је дефицит.