dulebg, tačno si opisao čitav nas narod, ne samo brdjane, svi su takvi u velikoj vecini

Ako kažemo da nešto i neko ,,spasava,, onda treba i reci šta znaci to spasenje, od koga i od čega se neko spasava. Spasenje po religiji se smatra spasenje od Bozijeg suda od gneva Bozijeg koji se izleva na sve ,,nepokajane,,. Taj gnev i kazna Bozija nekad dolazi i ovde u zivotu, kao opomena sa ciljem da se covek pojedinac pokaje i vrati sa gresnog puta ili čitav narod. Dakle najbitnije spasenje je to vecno spasenje od pakla. A spasenje ovde u telesnom smislu ima isto svoj značaj i smisao, samo je prolazno i ne prenosi se na spasenje u vecnosti nakon ovog zivota. Treba imati slobodu ovde i sad, hranu, odelo, zdravlje, itd. Ali ako se ogranici samo na sad i ovde a zaboravi na Boga i Boziji sud, onda nismo spaseni nego samo obmanuti materijalizmom i prolaznoscu. Dalje, ne postoji grupno spasenje naroda, svaki pojedinac izlazi SAM pred Boga i svakom pojedincu se posebno sudi. Ne sudi se jednom narodu na cijem celu stoi Crkav ili Sveti Savo ili bilo ko drugi, i ne odgovara za pojedinca pred Bogom Crkva niti neki kucni svetac. Nego iskljucivo svako od nas ima licni susret sa Bogom, tako da se niko neće moći sakriti u grupi ili masi naroda i prepustiti da za njega govori i odgovara neko drugi. Samo je jedan posrednik između Boga i ljudi, Isus Hristos koi je na krstu platio i za grehe svakog od nas. Dabi nam se uracunala ta Hristova pravda i da bi izbegli sud i kaznu za naše grehe, neophodno je potrebno da prihvatimo Hrista kao licnog Gospodara i Spasitelja, da Mu predamo svoj zivot u potpunoj poslusnosti i da se uzdamo u njegovu milost i opravdanje koje nam samo Hristos može udeliti/pokloniti na osnovu vere, pokajanja i PREDANJA volji Hristovoj/Bozijoj.

Samo na ovaj način se spasava i kao pojedinac i kao narod i nikako drugacije. Biti formalan, slaviti slave, moliti se svetcima, blazenoj Mariji itd, je cista idolatrija i siguran put u propast. Uzdati se u bilo koga i u bilo šta (Crkvu, svetce, državu, slave, sakramente, krstenje, euharistiju-pricesce) a zanemariti lično predanje Bogu/Hristu koje ukljucuje pokajanje/promenu mišljenja/promenu zivota jest PROMASAJ.

„Али локални поп, владика, патријарх - то су им ауторитети виши од Бога.

Лако су прихватили петокраку наместо крста, јер је од војске, а кад је нешто од војске о томе се не расправља. Али су се ито тако лако вратили крсту - увек спремни да делају како Црква тражи. То се видело и у прошлогодишњим Литијама у Црној Гори (које још нису завршене).”
----------------------------------------------------------------------

Mesas babe i zabe Dule...naravno da postoji povezanost plemena od
Karpata do Aljaske ali petokraka i krst ne idu zajedno

Dule,

Podsjeti me na mog djeda, krajisnika, čiji su se stari pod najezdom Turaka uz obalu povukli u unutrasnjost, gdje Turci nisu smjeli.
On je postovao „crveno slovo”, Boga, slavio slavu. Ali nisam siguran kakav mu je bio odnos sa crkvom. U crkvu nije isao i zbog nečega mu pop nije smio uci u dvoriste. Mislim da je to bilo nevezano sa licnoscu popa. Vise generalno.

Recimo kao sto ovo propovijedanje K-MC-a meni ne lezi. ;)

Da je dozivio patijarha Pavla, siguran sam da bi mu on bio srcu blizak. Kao sto je i meni bio. Generalne stvari stoje, ali pojedinci im daju smisao, priblizuju ili udaljuju.

O brdjanima: Or'o gnijezdo u planini vije, jer slobode u dolini nije.

„vladika Nikolaj i Justin Popovic kažu da je sve istinito i da je najvaznije i povrh svih drugih crkvenih knjiga.”
Многи нису ни чули за њих...али је Манифест све лијепо објаснио тако да су добро верзирани о религијама.
Што се вјере тиче ту мало теже иде. Духовност? Ко за то има времена?

Ооо, Кмц,

Сада мало прочитах шта ти то.
Па то што си написао делимично је тачно.
Али ,Да није било Цркве ми бисмо данас били Турци или Шиптари. Пусти се секташких прича.

Јесте да појединац одговара за све. Бог је истина, то и ми Срби кажемо. Али лакше се пут нађе у друштву сличних него сам лутајући у шуми.

„Шумадију су ослободили дођоши, јер домаћи нису постојали.”

Nije mi poznato iz kojih izvora potice tako nešto izgovoreno,a koje
je delimicno ispravno.

Tadasnja Srbija, tj' Beogradski Pasaluk (do prvog ustanka) imao je
nekih 350 hilada zitelja. Otomansko carstvo (bolesnik evropski) je
bilo u raspadanju,cijem ubrzanju su posebno doprineli dahije, tj. 'otpadnici' sultanovi koji su vrsili nasilja.a koje raja nije do tada
nije imala. Čak šta vise i carski dostojanstvenici su naoruzavali
raju da se odupre zulumu. Uskoro sumadijskim pridruzuju se i Srbi
iz stare Raske,Kosova, Juzne Srbije,C.Gore,Ercegovine i istocne
Bosne.

Po predanju, tj. pisanom rodoslovu kojeg posedujem,moji pretci su
vekovima isli po zbegovima; od Kosova u Brda crnogorska i ercegovacka
dok se nisu skrasili u Podrinju gde i nas drugi prosvetitelj Vuk.