NATO se opet pere na racun Srba, potukli su Srbiju da dokazu koliko su nepristrani i koliko cene Muslimane i njihove interese. To se desilo u Bosni 1995 a i na Kosovu 1999 kad su ubijali Srbe Hrišćane u korist Muslimana.

Sad opet, napravili su haos u Avganistanu, i niko neće da te avganistance primi kod sebe jer zna koliko su problematicni i opasni. Neće ih ni Turska a ni kavkaske muslimanske republike. Ali gle cuda, oce ih Srbija/Kosovo...Makedonija(pola Srba) Albanija...
Opet se NATO pere na racun Srba.

Pa kaže:

„Priština prima Avganistance i krši Rezoluciju 1244. Opasnost”

Poziv SAD Prištini da smesti avganistanske izbeglice na teritoriji KiM kršenje je Rezolucije 1244 SB UN i Srbija mora na tome da insistira, tvrde analitičari.

Kako piše „Politika”, Srbija ima razloga za brigu i oprez.

Analitičari smatraju da je situacija za oprez zbog odluka, pre svega, vlasti privremenih institucija u Prištini, ali i vlasti u Albaniji i Severnoj Makedoniji, da se odazovu pozivu SAD da prihvate, kako se kaže, privremeno zbrinjavanje avganistanskih izbeglica, jer to potencijalno predstavlja bezbednosni rizik i za našu zemlju, ali i za ceo region.

Deo njih ukazuje i da je poziv SAD Prištini da smesti avganistanske izbeglice na teritoriji Kosova direktno kršenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i da naša vlast mora na tome da insistira.

Odmah po početku haosa u Avganistanu SAD su pozvale, između ostalih, Uzbekistan i Tadžikistan da prihvate avganistanske izbeglice, ljude koji su sarađivali s Amerikancima i njihovim saveznicima, ali su ove zemlje to kategorično odbile. Turska je reagovala najavom izgradnje zida kako bi zaustavila priliv izbeglica. Za razliku od njih, Priština, Tirana i Skoplje su, isto tako, brzo odgovorile prihvatanjem poziva. Još brže se oglasila bivša američka državna sekretarka Madlen Olbrajt, koja je učinila sve, uključujući i bombardovanje Srbije, za kosovsku nezavisnost, zahvalivši se na „Tviteru” „Albaniji, Kanadi, Kosovu i Severnoj Makedoniji što su pružili utočište avganistanskim saveznicima, ženama i liderima civilnog društva, nadam se i očekujem da će i drugi slediti ovaj primer”.

Sagovornici „Politike” navode da ne iznenađuju ni odluke Prištine, Tirane i Skoplja, ni zahvalnost Olbrajtove. Diplomata u penziji Zoran Milivojević kaže da su Albanija i Severna Makedonija članice NATO-a i da je logično da prihvate poziv SAD, koje u tim zemljama imaju jak uticaj, a „šta tek reći za Kosovo, gde SAD imaju prevashodni uticaj”.

„Što se tiče dolaska Avganistanaca, radi se o ljudima koji nisu vezani za radikalni islamizam, koje zapadni centri moći, pre svega Vašington, pokušavaju da spasu jer su bili u službi njihovih interesa, a da li će oni, posle nekog vremena, otići u zapadne zemlje, drugo je pitanje. Bez obzira na to o kakvim ljudima se radi, za region je to demografski problem, jer to svakako jača prisustvo i uticaj islamskog faktora na ovim prostorima. U svakom slučaju predstavlja bazu i infrastrukturu za jačanje tog segmenta u regionu, a ukoliko ti ljudi trajno ostanu, to može da utiče na demografsku strukturu i celu situaciju na ovim prostorima. Važno je i kako će se ti ljudi ponašati, u svakom slučaju, ovo predstavlja jedan novi bezbednosni problem s kojim će zemlje u regionu morati da računaju, jer posle ovoga što se događa u Avganistanu možemo da očekujemo novi talas izbeglica”, objasnio je on.

Dejan Miletić, predsednik Centra za proučavanje globalizacije, kaže da odluka Albanije i Severne Makedonije „da raširenih ruku prihvate ljude iz rizičnog područja, bez ozbiljnog uvida u celu situaciju, govori o podaničkom odnosu i određenoj neodgovornosti”.

„Što se tiče KiM, dolazak Avganistanaca je neprihvatljiv, to je neodgovorno, ali i kršenje Rezolucije 1244 SB UN, što govori o problematičnom pristupu međunarodnom pravu. Rekao bih da ne vidim kako će ti ljudi izaći iz Avganistana kad je tamo sve zatvoreno, ne vidim da je došlo do neke evakuacije”, navodi Miletić.

Na konstataciju da priča o međunarodnom pravu i njegovom kršenju, znamo iz iskustva, kad je reč o SAD, nešto što njih apsolutno ne dotiče, Miletić kaže:

„Nemamo mi tu iluzije, ali takav odnos SAD prema Kosovu bi dalje usložnjavao naše odnose, a to može biti interes SAD. S moje tačke gledišta, dolazak ljudi iz Avganistana bi usložnio probleme na prostoru KiM i doneo pogoršanje bezbednosti u regionu”.

Politički analitičar Dragomir Anđelković kaže da su, s jedne strane, vlasti u Prištini održavale dobre odnose s vlastima u Kabulu i sa Amerikancima, pa će i primiti ljude iz tog režima, a s druge strane, albanski narod na KiM je podržavao talibane, Al Kaidu i Islamsku državu.

„Albanci su, kao nijedan drugi narod, bili zastupljeni u tim islamističkim organizacijama. Ovo govori o dubinskom raskoraku među njima. Sve to jeste opasnost, ali može da bude i dobra prilika da pošaljemo svetu poruku o učešću Albanaca u tim ekstremističkim organizacijama, jer među tim izbeglicama ko zna koliko će biti infiltriranih pripadnika raznoraznih islamističkih organizacijama, koji navodno beže od tih organizacija, ulaze u Evropu, a potom mogu biti ćelije za njihovo dalje delovanje”, naveo je Anđelković.

Istoričar i publicista Srđa Trifković smatra da neće biti velikog broja avganistanskih izbeglica „jer talibani manje-više kontrolišu sve granične prelaze, uskoro će i aerodrom, a njima neće pasti na pamet da među izbeglice propuste možda i pripadnike snaga bezbednosti sada već bivšeg režima, prevodioce i pomoćno osoblje, koji su pomagali Amerikancima i njihovim saveznicima”.

„U suštini, prozapadnjaci u Avganistanu ostavljeni su na cedilu, manje-više kao i Vijetnamci u Sajgonu 1975. godine. Međutim, već sama izražena namera SAD da se raspolaže teritorijom Kosova kao sopstvenim feudom u suprotnosti je s Rezolucijom 1244 SB UN i sa principima međunarodnog prava. To Vladi Srbije daje dodatni argument da zahteva striktno poštovanje Rezolucije 1244, koja je za Srbiju alfa i omega očuvanja tapije na južnu pokrajinu. Dakle, mislim da su SAD i samo izraženom namerom da raspoređuju izbeglice na Kosovu, bez obzira na to da li će to biti ostvareno ili ne, učinile sebi medveđu uslugu i dali zvaničnom Beogradu dodatni argument za poštovanje međunarodnog prava i za povratak kosovskog pitanja iz Brisela u Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija”, naveo je Trifković

Kosovska vlada potvrdila – prihvataju izbeglice iz Avganistana

Avganistanac u Srbiji: Nikada se neću vratiti, nikada

Sagovornici „Politike” očekuju dodatne pritiske na našu zemlju što se tiče pitanja Kosova, ali ističu da Srbija mora da ih izdrži i da pomogne svom narodu u južnoj pokrajini.

Zoran Milivojević kaže da „Amerikanci pribegavaju sili kad ne mogu da reše neki problem”.

„U meri u kojoj raste da Kosovo bude prostor preko koga će oni rešavati svoje probleme, kao ovaj s Avganistanom, rašće i interes SAD za brže rešavanje kosovskog pitanja, imajući u vidu da Kosovo slepo sluša. Sa Avganistanom će se zaoštriti dosta pitanja u centralnoj Aziji, naročito odnosi s Rusijom i Kinom, biće tih problema. Prema tome, rašće pritisak da se kosovsko pitanje reši brže u korist američkih interesa, znači priznanje po svaku cenu i što je pre moguće. Nije slučajno što su Albanija, Severna Makedonija i Priština odmah prihvatile poziv SAD. Nama nema druge nego da budemo još čvršće na svojim pozicijama i još energičniji u zaštiti državnih i nacionalnih interesa”, istakao je Milivojević.

Dragomir Anđelković kaže da smo mi stalno izloženi pritiscima, ali „Amerika je sada mnogo manje moćna nego što je bila 2008. godine, kad je Kosovo samoproglasilo nezavisnost, a ako tada Srbija nije podlegla pritiscima, ne bi smela ni danas, kakvi god bili pritisci”. Dodaje i da „nema razloga za specijalnu brigu što se tiče bezbednosti”, ističući: „Briga jeste osnovana, ali i ranije su se Albanci, koji su se borili u ekstremističkim islamskim organizacijama vraćali na ovaj teren, ipak dok Amerikanci ne pritisnu dugme i ne izazovu novi sukob, njega neće biti. Mogli su to dugme da pritisnu pre pet godina, kao što mogu i sada, a naše je da se spremamo i da se borimo ako nas neko ugrozi. Mi ne izazivamo sukobe, ali Srbija svakako ima odgovornost da priskoči u pomoć svom narodu na KiM, ako bude ugrožen.”

Srđa Trifković smatra da su SAD svojim postupkom dale Srbiji argument za kategorično odbijanje daljih pritisaka, jer „očigledno je da se ne nudi ništa”.

„Ovako spektakularni kolaps pozicije SAD u Avganistanu, koje su građene 20 godina, uključujući i investicije u infrastrukturu i avganistanske snage od 88 milijardi dolara, za koje se zna, može samo da doprinese daljem urušavanju američkog kredibiliteta i čvršćoj argumentaciji za Vladu Srbije da apsolutno nikakve pritiske ne prihvata”, naveo je on