узнемирујући чланак
https://vidovdan.org/slika-dana/185222/#comment-43742

Али, пазите, ту још није крај! Кишјухас даје и лични, креативни допринос нашем „куршум-антифашизму” – коме су, јел`те, „у борби с фашизмом допуштена сва средства” („мотке, цигле, каменице, гранате, тенкови, авиони и атомске бомбе”). Тако добијамо већ чувени Кишјухасов аксиом. Он гласи: „Не постоје жртве антифашизма; све (његове) жртве, па и (десетине хиљада жена и деце) у Хирошими, биле су (заправо) жртве фашизма”.

Каква генијалност! Док досадашњи заговорници куршум-антифанти активизма тврде да могу да раде шта хоће с „фашистима”, Кишјухас узме ову дозволу и, хокус-покус-препарандус, прошири је на све – укључив и невине људе (цивилно становништво). Јер, по дефиницији, за све злочине „антифашиста” криви су „фашисти”. А знате ли коме је Кишјухас одмах уделио титулу „антифашисте” – а с тиме и дозволу да ради шта хоће (јер, „не постоје жртве антифашизма; све жртве су жртве фашизма”)? Наравно, најпре себи, а онда – Дашку Милиновићу. То вам је онај добричина који на твитеру објављује следеће:

– „Пред којом међународним телом се може покренути поступак за укидање Србије и брисање исте из регистра држава?”;

– „Отворено призивам грађански рат. Важно је само да буде скроз у Србији. Да не дирамо друге својом јадношћу више”;

– „Рецепти за срећу: у сваком тренутку морате имати уз себе листу људи којима ћете наудити чим дође до суспензије правног поретка”;

– (на констатацију да је „7. јула 1941. године Србин пуцао у Србина”) „Мислиш онако како бих и ја у тебе? И једва чекам прву прилику, пичка ти мртва материна фашистичка!”

– (жени која се жалила због поратних комунистичких стрељања) „Мртве ти јебем у рупу од окааа!!!”;

– (Владимиру Ђукановићу) „Фашистички вепру, нећемо ти двапут рећи, на ражњу ћеш се пећи”;

– „Мрзи ме да палим фотошоп, па замисли: слика Светог Саве како му Јован Дучић набија Острог у дупе, тетовирано на транџиној курчини”;

– „Верски храмови подигнути од 1990. до тренутка револуције ће бити срушени. Јбг, мора… прегадни су и беспотребни”.

– „Узми татин курац прљав од сестриних гована и пуши га!”;

– „Ушло је њих двадесет. Препланули и бахати. Повадили су своје тамне масивне набрекле курчине и сласно их надркавали наочиглед нежних ружичастих младих гуза које су преплашено покушавале да скрену поглед од густих, коњских млазова вреле дивљачке сперме. Прскали су нељудски…”.