Dali ima naroda u svetu koji su sami sebi neprijatelji kao sto su Srbi. To je zaista fenomen. Evo nasa draga braca Srbi Crnogorskog predela Srbije koja se odvojila od svoga tela, zemlje Srbije, izglasase rezoluciju kojom vele da je u Srebrenici pocinjen genocid. Priznase i kosove republjik u korist onih koji su im dedove i predake nabijali na kolje i gulili žive. Nijednom u tom glasanju nije dovedeno u pitanje genocid pocinjen u Srpskim selima oko Srebrenice gde je poubijano oko 3500 Srpskih civila pod komandom nasera orica koji je oslobodjen optuzbi i uziva status heroja među bosnjackim narodom.
Dali je ikada na ovome svetu bilo naroda koji su svojim najvecim neprijateljima u ime bratstva i jedinstva poklonili svoju zemlju ukljucujuci čitavu Jadransku obalu, ne jednom, već 2 puta i opet ih zvali bracom da bi se isto ponovilo i treci put??? Još imali i predsednika neprijateljskog naroda koga su uzdizali do Bozijih visina.
E moji Srbi, ko nas je ovako prokleo?
Cesto sam se pitao, dali smo mi Boziji narod na ovome svetu kad ovoliko ispastamo, kad smo ovoliko progonjeni, u svetu gde zlo i zlobnici bivaju nagradjeni i prosperiraju, gde laz otvara sva vrata a istina je osuđena na zaborav i propast. Dali mi okrecemo obraz kao sto Isus rece u Bibliji i oprastamo svome bliznjem, kao sto smo oprostili odmetnutoj braci hrvatima cija mrznja iz pakla potice, nikako iz čestite Bozije duse.
Dali ima naroda koji se sam podelio tačno na dva dela (četnici i partizani) i vodio rat među svojima dok ga je istovremeno neprijatelj okupirao i ubijao 100 civila za jednog svog ubijenog vojnika, imao za saveznike one koji su izrucili tonama bombi na njihov glavni grad na Vaskrsnji praznik dok su ljudi i ulice bile pune civila.
Još mnogo toga se može ovde dodati dok ova nasa samoubilacka ideologija i dalje traje punom parom. Mi kao narod smo zaista fenomen. Još veci fenomen nakon svih nedaca koja nam neslavno krase istoriju, je taj da smo opstali, da i dalje postojimo kao država i kao narod i da smo i dalje sami sebi neprijatelji.