Na sve tri fotke isti problem:

-Nisu ništa posebno!

Nema nekih zanimljivih detalja, svetlo tj. doba dana je pogresno, kompozicija je „ofrljoke”, dakle nedosledno uradjena.
Ljudi na fotkama de doprinose fotografiji već joj smetaju.

Kao uspomena sa letovanja sigurno upotrebljivo, inače ništa vredno paznje i obrade.

Pa poznata i dokazana cinjenica je da fotku ne pravi fotoaparat već fotograf.
Dobro, znam, fotograf je samo nekih 90% celog posla, ali opet, tehnika je tek na drugom mestu.

Kapiram i ja da ne može svaka fotka da se isplanira, da fotograf saceka vece ili da se vrati na to mesto u ranu zoru. Ali malo strpljena, i verovatno bi naisao trenutak kada nema ljudi, ili još bolje kada naidje neko ko može da doprinese fotki (svestenik?).
Za 2 minuta može da se proveri nekih 20-ak mogućih perpektiva, i ponekad pomeranje za 30cm na desno i dole može dosadnu kompoziciju da pretvori u nešto novo.

Ali „zoom” objektivi su ljude ulenjili, pa mnogi zaboravljaju da „zoom” ne može da promeni perspektivu.
Ne znam kako je danas, ali kada sam ja kao tinejdzer imao casove fotografije, davali su nam stare SLR sa 50mm objektivom, i to je bilo to.
Pa ti vidi kako ćeš sa time da uslikas pejsaz, portret ili arhitekturu.

Nešto sasvim drugo je šta fotograf zna i može sa opremom da uradi koju poseduje.
Znam fotografe koji su neke od svojih najboljih fotki uradili jeftinim P&S kamericama, a znam i ljude koji su ulozili vise hiljada u najbolju opremu i slike im nisu vredne gledanja (sigurno ne duže od 3s, i to sam jednom, onaj prvi put).

Daleko ot toga da oprema nije važna uopste, ali ona mora da odgovara znanju vlasnika, njegovim namerama i ciljevima.

Sa malo vise spretnosti i talenta, i uz poznavanje osnovnih tehnickih parametara, svaki fotoaparat bi ovaj motiv mogao da snimi uspesnije nego sto to vidimo ovde (uspesnije u smislu „interesantnije” a ne „tehnicki kvalitetnije”).

Ali sigurno ne svaki fotograf.