Meni je uspelo iz 6. pokusaja. Šta reci, svaki put isto, nadas se, a ne uspeva. Ali, moras da gledaš pozitivno. Uspeo je samo onaj koji je bio uporan. Danasnja medicina je toliko napredovala, da nema neizlecivog u pogledu steriliteta. Pre neki dan čitam pricu Ivane iz grupe Negativ. Žena nema oba jajovoda, jedan ceo jajnik, a drugi do pola. I ima dete :-) I hoće sada još jedno :-) Mora covek da veruje u ostvarenje zelja. Znam da ti sve ovo zvuci kao neka prazna prica, jer uvek postoji sumnja šta ako i ovog puta ne uspe. Ništa, uspece sledećeg :-)

Draga Sanjiveokice sve se mi isto ponasamo i isto razmišljamo kao da nas je kako kažu jedna majka rodila,al isto tako nijedna od nas ne moze tako duboko da zarije svima u dusu i da da pravi savet.Al evo lično kako se ja osecam posle toliko spontanih,van matericnih i neuspelih vestacki...nikako neodustajem,samo sto sam sad dosta smirenija,mislim,neplasi me vise neuspeh,prihvatam to kao zdravo za gotovo,dali je to uticalo svi oni porazi iz proslosti ili sto sam starija pa se mirim sa sudbinom,ne znam,al znam isto tako da ima dosta lepih stvari u zivotu koje me isto tako cine sretnom.Valjda nismo sve stvorene u ovom zivotu da budemo majke,možda smo za nešto drugo dobre...ko to zna.U zadnje vreme razmišljam dosta i da adoptiramo jednu bebu,al zbog papirologije silne ovde u Holandiji sve odugovlacim,nekako treba mi mir u ovom momentu.Znam samo da ću da napravim jednu pauzu do zime,da odem na jedan dugi godisnji odmor,daleko od familije i radoznalih ljudi i pitanja,zašto...kako itd pa krecemo u nove pobede al ovaj put bez nekih velikih ocekivanja da me nebi potrefilo opet isto.Idem dok god me moje telo neizda i nekaze ne moze vise.Verujem da ćeš i ti doneti pravu odluku,slusaj svoje telo i pokusaj da nadjes nešto lepo sto će te zainteresovati i povratiti ponovo zelju da živis i radujes se svakom novom danu.Od srca ti želim da ti ponovni pokusaj donese bar jednu bebicu i verujem da ćeš pronaći snage da ides dalje.Velika pusica pa se čujemo.

Zašto muž neće da zamrzne embrione?

Pored toga što smatram da je potrebno puno smelosti, volje, želje, optimizma, upornosti u ovoj našoj priči...verujem da je jako važno da svoju energiju fokusiraš i na neke druge životne sadržaje.

Često puta kada ulažemo svoj maksimum u neki cilj čini se da sve druge stvari u životu postaju manje relevantne i manje interesantne i naprosto okupiraju minimum pazanje.

Logično je da očekivanja rastu barem proporcionalno onome koliko smo energije u nešto uložile ali svakako ne dozvoli da ti drugi apsekti života postanu manje bitni i lepi.

Alternative uvek postoje, ako ne uspe ovaj put nema veze, ideš dalje, probaš ponovo ali pri tom postavi sebi u životu i druge ciljeve, bavi se drugim lepim stvarima jer u suprotnom svaki taj neuspeli pokušaj može predstavljati osnovu za veliki stres i depresiju...a za to zaista nema razloga.

Posebno je važno ne akumulirati prethodne stresove, vezane za prethodne neuspele pokušaje...nije to stvar 1+1+1...nema svaki pokušaj istu vrednost, isti ponder, nije rađen pod istim uslovima i ne može se prosto zbrojiti.

Ne potiskuj emocije, nađi neki lep način da se isprazniš i kreneš ponovo dalje.

Sve najbolje ti želim kao i svim ženama koje su u sličnoj priči.