jao draga moja, prolazimo sve mi kroz isto,, sigurna sam.
moja drugarica resila da ima dete i PRVI mesec i ostane trudna, a mi pokusavamo evo već 2 god. nije fer, jel? suzdržavala sam svoj bes i razocarenje u sebi da sam zavrsila kod psihologa, i mogu ti reći da je sasvim OK tako se osecati, samo nemoj drzati u sebi jer ćeš samo još vise stete sebi i svom telu uraditi.
ja sam recimo odlucila da smanjim druzenje sa njom, ne mogu da gledati nekom da raste stomak, ona me je razumela... tako sam ja resila problem:)

okrenula sam se mojim hobijima, meditaciji, svemu onom sto me ispunjava srećnom, tako jedino mogu funkcionisati kroz ovaj mucni period u mom zivotu.

Ja recimo, osim mojoj majci, nisam nikome rekla za IUI.
Svi smo mi drugaciji ali recimo moje mišljenje je da je to vrlo privatna stvar i treba da ostane između muza i žene.
Šta bilo kog briga a naročito sto ljudi koji nisu prošli kroz ovo- ne razumeju.

Ti se nemoj nervirati, glavu gore i ceo svet je tvoj!

U pravu je Cvetić!Drž se, i jednom će biti!!!
Ovo pišem iz svog iskustva:Gotovo, pa sve identične priče i iskustva. Svi su radoznali, svi te savetuju, teše te, a ti se pitaš ko sve još zna i ko te sažaljeva iza ledja?
E, pa drage moje morate malo i da glumite! Ako morate da pokušate još jednom, a vi ovako:
Nikome ni reči. Ni mami, ni drugarici , ni kumi , ni koleginici-NIKOME NI REČI!!! Odsustvo sa posla,nađi te izgovor. Jer, sve je lančano povezano. Ako dođe (nedaj Bože) do neuspeha-mnogo boli! Ali ako vam uspe kao meni, A kad tad će uspeti, a vi na sav glas objavite., i kliniku, i doktora, i sve pojedinosti koje će nekim budućim mamama pomoći, i vratiti snagu da se bore dalje.

Uh...ne znam šta da savetujem. Situaciju prepoznajem, mada sam ja sve to drugacije postavila (ili se bar trudim). Kod mene na poslu-šta da ti kažem? 5 kancelarija jedna do druge, svi pravimo bebe :-). Jedna je tek krenula i sva je ushicena i puna pitanja oko toga, svrati 2 puta dnevno da me obavesti kako se oseca i kao „veteranku” u ovom poslu da me pita da li je to-to! Druga je sada za Novaka zatrudnela sa blizancima posle IUI,a-iz prve! Treba je takođe tek krenula i posle 3 meseca-evo je trudna :-).

Iskreno, obradvala sam sve svakoj! Ono sto mi teško pada, je sto iako sve znaju za moj „uzaludan rad”, svrate pre 2-3 puta dnevno i ne zavezuju o bebama i trudnoći, tako da NEMA SANSE da se bar ar puta dnevno ne setim svog „problema”. Ova u 7moj nedelji već ima „neverovatne cravings” za hranom pa to podeli sa mnom svaki put kad se vraca iz kuhinje :-).

Kao sto rekoh, obradovala sam se ISKRENO svakoj, jer mi je milo zbog njih, simpaticno kako cvrkucu (čak i ova koja je bila poznata nadzak devojka), a i racunam, kad se desilo njima, desice se i meni :-). Resila sam problem tako što „pricam” i ja iskreno kako se osecam i one me saslusaju. Posebno ova sto je radila IUI. Ja joj ispricam svoje svakodnevne strahove i up-down putanje, one me posavetuje, odslusa i eto...

Pre dva dana sam se čak jednoj od njih na pitanje kako si, silno isplakala, i obe svo se zatvorile u kancelariju, ja se izjadala (mada me trese i PMS), ona malo odslusala, posavetovala. Šta će? Ne može da me učini trudnom! Ali postujem što se trudi da mi pomogne.

I još nešto-nama se često čini da neko tek tako olako zatrudni-nije uvek tako...ne znaš koliko se ko borio i sa čim, ako ne sa neplodnoscu, onda sa necim drugim :-((

Pozdrav svima i sto pre da i mi imamo taj famozni „cravings” za hranom ;-)

BD