Nazalost, ne preterujemo. Mi smo izlazili i ostajali do kasno, ali smo se vracali nocnim autobusom, jer u nasem drustvu niko nije imao auto (drugacije vreme), tako da je alkohol pravio manji problem. Nije postojao ni mobilni, a kamoli internet, tako da su sve gluposti koje napravimo ostajale samo za nas, a nisu odmah deljene na youtube. Grickalica je bilo mnogo manje, konkurencija među proizvodjacima manja, i cinjenica je da je u hrani bilo manje aditiva. Mi smo se druzili u parku i igrali lastis. Danas u parkovima ima malo dece, a ona starija od 10 godina i u parku gledaju u telefon.
Ljudi su bili drugaciji, ako bi nekom pozlilo na ulici svi bi pritrcali da mu pomognu. Danas su ljudi uplaseni i zatvoreni (vecina). Ako bi neko napao nekog na ulici, neko bi ga odbranio, govorim o situaciji da neko trazi pomoć prolaznika. Danas bi pomogao - poneko. Pedofila ili nije bilo toliko ili im se nije pridavao toliki značaj niti se pisalo o njima. I tako unedogled.
I meni je zao sto je tako, jer sam i ja odrastala slobodnije nego moja deca, u istom gradu odrastamo, ali je to sasvim razlicito (u nekim stvarima, koja se ticu slobode kretanja)

Nije bilo interneta i mobilnih u vreme nadeg odrastanja, deca su se igrala na ulici.sad sede i tipkaju sa drustvom iako su u istoj prostoriji, vecina, nazalost.
Nasi roditelji su radili na poslu a mi čitamo crnjake ponetu pa i sami pocrnimo.
Sve je bilo opusteno pre, ljudi su bili zadovoljmi sami sobom a mi smo optereceni sa glupostima i samo decu pravimo smotanim.
Mi pustimo starije da se osamostale malo, odu i do grada sa drustvom i u kino ali nije to ni blizu onog kao kad smo mi bili mali.
Zato bih ja volela odseliti na selo, imati koke, zeke i puno kerova, pustiti decu da uzivaju,dosta mi je asfalta i sresa, ali to kad kažem retko ko konta da tu ima nešto pozitivno.

nemoes ti bRez mene Gala :DDD

ne znam kako smo živi...nekako jesmo...ja sam sa 3 godine isla preko česte u prodavnicu da kupim majci cigare :)))
bila je to jednosmjerna ne tako prometna ulica dakle gledala sam na kola samo iz jednog smjera...nazalost na toj istoj ulici 3 godine kasnije kola su udarila mog komsiju moje godiste koji je hvala Bogu prezivio ali bio u kriticnom stanju...svi iz zgrade su isli da daju krv za njega iako nije svačija bila njegov tip krvi...i iz susjedne zgrade :)) tako se zivjelo tad

na drugoj ulici je påoginuo jedan moj drug koji je bio mladji od mene godinu dana...trebali smo krenuti skupa u prvi razred on na zalost trceci za loptom (ta ulica je bila u oba smjera) izgubi glavu...isla sam prvi put na dzenazu...majka me vodila...

inače uvjek mi je trubila da nesmjem na gornju ulicu...

nije rjedak slučaj da umre decko otac od 30-40 godina...kažu zdrav prav neznaju šta mu je bilo...zna se šta mu je bilo...roditelji ga nisu pazili kao malog...pusili pred njim...on nije isao doktoru srce i gotovo

sa druge strane u mojoj kuci se gazirana pica pila samo za praznike i kad tata dodje iz njemacke...a i svakog prvog se islo u veliku nabavku kad dodje mamina plata...pa se kupi gazirano...domaći sokovi su se pili...mama je pravila i djuseve...a često smo ja i brat sami pravili smutis jer smo imali sejker ( tata iz njemacke )

pila sam ja i riblje ulje tata donije iz Zagreba a i vitamine mi je mama davala jer sam bila mrsava...i bolesljiva :))

svaki dan se rucalo kuci...samo se ponekad islo na cevape burek ili veceru ali to su uglavnom isli matori sami bez nas u Votazi...
ako se ruca kuci riba je bila skoro svake subote na meniju...ja nešto nisam volila ribu...a sad sam druga prica :))

mi smo bili napolju većinom...danasnja djeca su uglavnom u zatvorenom prostoru...
igrali smo gume/lastisa polja lace odbojke karti janine..isli smo i na aktivnosti...folklor muzicka gimnastika karate drama hor...

sve u svemu sve se domaće pravilo..malo toga se kupovalo...moji su imali i bastu (iznajmljivali ) pa sijali svoj luk krompir pasulj isli vikendom tamo dda sve srede kao na vikendicu...

Ja sam premlada se se secam ili znam kako se tad živelo ali znam o tome dovoljno da mislim da se to vreme tad i ovo sad ne mogu ni porediti. Pre 40 godina sigurno auta nisu isla 250 na sat niti je manje vise svaka kuca imala po dva auta kao sto to vecina ima danas. Vecina nisu ni pravljena sa pojasom pogotovo ne na zadnjim sedistima pa se stoga nisu ni koristila :)

Maja piše o hrani i kako se tad kuvalo i to verujem da je istina i ova nasa danasnja ishrana puna otrova i hormona ne može da se poredi sa domaćim kuvanjem kako se to nekad radilo. Ali sad su obično i mama i tata duboko zauzeti ili ganajuci karijeru ili morajuci da rade i po dva posla da bi stekli nešto i pruzili deci pa stoga niti ima ko da kuva niti se vise tako lako i nalaze zdrave sveze namirnice. Sve je vestacko i natrpano dodatcima kojima ne možemo ni izgovorit ime a kamoli da znamo šta je.

Nije da se deca nisu pazila niti da su roditelji bili manje optereceni decijom bezbednosti, nego jednostavno opasnosti je bilo manje. Nekad ako se penjes na drvo i padnes, polomis nogu pa normalno da je to bilo teško roditeljima. Ali to su bile decije igre, istrazivanja. Danas bi socijalna sluzba dosla da proveri kakakv si roditelj kad ti je dete eto palo.

Sve ove danasnje probleme, bolesti i opterecenja koja imamo smo si sami i stvorili. Nekad se ja vise pitam kako mi sad prezivljavamo sve ove savremene gluposti. Mislim da smo u nekim stvarima jako napredovali i drago mi je zbog toga ali ima mnogo toga sto nam nije trebalo.

Jedino mi nije jasno kako se islo u skolu i zavrsavalo skole bez kompjutera i cuvenog googlea, e to je prava misterija :)

Снежана, било је и мање аута... Аута нису мигла брзо да возе ко данас... А и није се журило нигдје као данас јер Све што неможеш да стигнеш данас остави за сутра... Ми смо ишли сами на активности нису нас родитељи возали... Аутом се ишло ако је далеко ако треба нешто тешко доњет/ довест из града ... За све остало је било времена за шјешке

Ја овдје ако немам хљеба или герме морам колима у продавницу јер ништа неби стигла живим у граду а прва продавница ми 4 км

Ha ha Gala, to moja moja starija sestra često, ali bas često kaže - kako smo uopste živi - istim rečima i iz istih razloga iz kojih i ti pitas :)))))

Ево у мом дјетињдтву пигину један дјечак... Тако смо живи неко јест неко није :((
Нажалост :(((