Nisam sigurna da li sam već postavljala ovov pitanje, ako jesam onda se odgovora više ne secam mada mislim da bi to bilo nemoguće s obzirom na to koliko mi je važno ovo pitanje.

Moj sestogodisnjak se već preko godinu dana zali na bolove u ledjima (krstima). To je pocelo nekako u vreme kada je prošle godine bio u bolnici, i mi smo pripisivali dugom lezanju u bolnickom krevetu. Bio je u bolnici zbog upale pluca i skoro mesec dana je manje-vise bio u krevetu ili bolnickoj fotelji.

Kada ni mesecima kasnije nije prestao taj prigovor da ga bole ledja (tj on je govorio kicma, dosta dugo je trebalo da se iskristalise da ga ne boli bas kicma, već taj deo oko krsta, poprecnom linijom) , poceli smo da brinemo. Tokom prošlog leta je isao u drugu skolu kao kamp, nije bas voleo, stalno je bio neraspolozen, možda je malo i tražio paznju ili izbegavao skolu, uglavnom tog leta su ledja pocela da ga bole non stop. Naravno isli smo kod lekara. Lekar je uradio sve moguće analize krvi na najgroznije bolesti, tipa leukemija i tome slično. Istraumirali smo se nacisto. Nalazi su bili ok, jedino mu je gvozdje bilo nisko. Radili smo i rentgen, sve uredno. Lekar je mišljenja da ne treba forsirati magnetnu rezonancu bez drugih pokazatelja da ima potrebe. Buduci da su svi nalazi ok, lekar smatra da nema potrebe za MR, naročito jer bi trebali da ga po ovdasnjoj praksi skroz uspavaju.

Njegovo zaljenje na ledja je prestalo na neko vreme, verovatno od septembra pa evo do početka ove godine. Onda kada je ponovo poceo da se zali, primetila sam da se par dana ranije prvo pozali na tetive iza kolena, a onda pocne i na ledja. On se inače normalno igra, skace, trci, sve bez prepreke, jedino uvece kad je već mnogo umoran kaže da ga bole ledja, i ponekad ujutro kad ustane isto kaže da ga bole ledja. Nisam pametna vise šta da mislim. Hoću opet da ga vodim kod lekara, pa makar opet samo krv uradili. Ovde se bolovi u kicmi i ledjima i nogama mnogo ozbiljno shvataju, odmah se sve testira za kancer. Ja se secam, kao dete, godinama , ali godinama, su me uzasno bolele noge u tom nekom uzrastu, sigurno od prvog razreda pa bar do kraja osnovne ako ne i duže. Imala sam osecaj da mi sevaju kosti i tetive, isli smo kod lekara, sve je uvek bilo ok, lekar je rekao da su to bolovi rasta. Ponekad nocu nisam mogla od toga da zaspim. Ne secam se kad je prestalo, ali secam se toga kao velikog faktora mom detinjstvu, bola koji je bio grozan i koji se javljao povremeno u periodu od desetak godina, pa trajao danima ili nedeljama, i tako stalno.

Trudim se da ne panicim, dete je inače zdravo i normalno, svi nalazi su normalni, eto jedino MR nismo radili, ali da je nešto kriticno za godinu dana bi se sigurno pokazalo kao takvo, na kraju, pogorsalo bi se, nešto bi nekad bilo u krvi, ne znam. Nemam pojma šta da mislim o svemu. Pre par meseci smo isli i kod ortopeda, tamo su mu uradili otiske stopala i sva ta biomehanicka merenja, njegova stopala tj unutrasnji zglobovi iznad stopala su zakrivljeni na unutra sto mu prirodno daje losu poziciju stopala i eventualne probleme sa hodom, kukovima itd. Tu falinku ima moja mama, donekle i ja. Nije to nešto sto je vidljivo golim okom, ali definitivno nije normala. Ortoped je rekao da je moguće da ga zbog toga bole i krsta, kicma, pa i vrat kasnije. Kaže da mu ne trebaju bas ortopedske cipele, ali da bi ulosci mogli da pomognu. To ćemo sad ovih dana da izradimo. Ostaje mi da se nadam da će to popraviti stvar.

Ima li neko sa sličnim iskustvom? Znam šta sve loše može da bude u pitanju kod ovakvih bolova, toga se uzasavam, no ono sto zapravo tražim su neke reci ohrabrenja da se još nekom desavalo, da ne mora da bude ništa strasno. Nekad, kao veceras, kad legne pricajuci o tome da ga bole ledja, nakon što ga masiram i sve... stvarno , sedim ovako sama u mraku i ne mogu da ne brinem. Posle se trgnem pa mislim - boze šta sizis, zašto sve non stop držiš pod takvom lupom, moja mama ima obicaj da kaže da sam previse fokusirana na svaki mali detalj u vezi njih i da je moj dozivljaj često preuveličan. Ne znam, ne mogu da budem objektivna, kad ti se radi o detetu nekako ti je prvi odgovor na sve - briga.