http://tinyurl.com/kxelcle
Čitam ovih dana o buri koju su izazvali grcki izbori pa se cudim u tekstu iznad šta su to Grci sve izgubili i razmišljam kako polako klizimo ka tome i pitam se cime se meri kvalitet naših zivota: obrazovanjem naše dece, duzinom porodiljskog bolovanja, zastitom radnika, kvalitetom zdravsta, socijalnom zastitom, mogućnoscu da lako promenimo posao...
Svesni smo svi da globalizam polako uzima maha svuda u svetu i da human odnos drustva i države prema pojedincu izumire ali šta se desava sa milionima obespravljenih u zemljama treceg svete, ako se poredimo s njima mi ne bi smeli da se zalimo. Sve u svemu svet i drustveno uredjenje se nije mnogo promenilo u proslom veku (bar koliko smo ocekivali) a Evropa je otisla na dole.

Kako ste zadovoljni tamo gde živite, šta vam je dobro a šta vas nervira i cime merite kvalitet zivota? Mozete li nešto promeniti u vasoj zajednici?

Evo ja sam u otadzbini. Zivot je lep, uprkos svemu sto smo proziveli. Radost zivota umnogome zavisi od prioriteta koje ste sebi postavili. Ljudi se druže, bliski su još uvek, porodicne veze su jake. Posao je teško naći a kamoli promeniti (uglavnom),plata prosecna 400 e, troskovi zvota hm to je relativno, vecina zaradjuje u sivoj zoni da bi prezivela i sebi nešto priustila sto država dozvoljava kroz neuredjen sistem u svakom smislu. Porodiljsko je i dalje godinu dana, zdravstvo i skolstvo su otisli u pm. Svuda se ceka ako nećeš da platis. Skole su ukinule boravke posle prvog ili drugog razreda. Sve u svemu nazire se svuda stednja i ukidanje beneficija. Svi sportovi i sekcije se danas placaju (nema ništa u skoli besplatno). Radnicima su novim zakonom ukinuta mnoga prava, još samo cekamo da pocnu da primenjuju u punom zamahu, pale su plate a kolektivne ugovori poslodavci neće da potpisu. Gubimo većinu prava i povlastica a granica za penziju je sve veca. Mi čini se još nismo dosegli grcki nivo „prava” al brzo ćemo.
Mene nervira ovaj haos sistema i neuredjenost, bahatost, korupcija i nemastina, to mi nekako dodje najgore, divlji polako gaze vaspitane i uljudne. Tonemo, to je moj blagi utisak.
Svidja mi se još sto kuvamo domaću hranu a ne junk, restorani su dobri iako sve nedostupniji i ne mogu se setiti šta još, pitajte ako vas zanima. Eto i lepo mi je sto su nam roditelji blizu, sestre, braca, skolski drugovi.
Dobra stvar je sto je dosta ljudi nasledila nekretninu od roditelja, babe, dede i ne placa kiriju ili je zamenila za stan u gradu pa ne placa kredit ili su uzeli kredit ako ništa nisu nasledili ali rata je do 200 e pa tako do penzije tako da se uz malo truda može trosak kirija plus hrana svesti na min 600e sto je ok s obzirom da se cene hrane kao na zapadu. Dakle nećemo zapasti u duznicko ropstvo.

Ne svidja mi se što ne mogo sebi priustiti vise putovanja tokom godine, sto sam profesionalno ogranicena, sto moram voditi racuna koliko pari cipela i krpica ću kupiti..Ali boze moj, zato imam vise vremena za vise knjiga procitati jer radno vreme mi je 40 sati nedeljno, vremena za dete imam vise.

Što se tiče drustveno korisnih akcija, taj segment je tanak i teško ide (akcija da se ocuva staro jezgro grada, da se park ne pretvori u plac, eventualno može da se izgradi neko decje igraliste).

Kad sve saberem i oduzmem imam utisak da je statistika jedno a stvarni zivot u nekoj zemlji nešto drugo. Pa i meni se čini kad odem u Grcku na odmor da oni i ne žive tako loše...