Дискусије : Труднице и мамице

Коментар
Moja baka
skoljka
(student)
10. новембар 2014. у 22.14
Ovih dana mnogo razmišljam i pokusavam sa ove daljine prekookeanske da rijesim neke probleme svojih roditelja a koji izgleda nemaju razrijesenja:( dakle, moja mama i tata vode brigu o skoro nepokretnoj baki (93 god). Sve to je ok donekle, I to mnogi ljudi rade za svoje roditelje razumijem, al baka je stvarno mnogo nezgodna i sva ta fizicka briga ( pelene i ostalo da ne pricam) pada na moju mamu, a to je njena svekrva. Iz price ću da izuznem ogorcenje mojih roditelja prema mojoj tetki koja skoro nikako ne pomaze ( a radi se o njenoj mami) al hajde u svakoj porodici ima toga.
Nego, ja stalno, ali stalno ponavljan platite ženu ( a u mogućnosti su) da vam dolazi bar jednom nedeljno da pomogne mami da je bar malo zamijeni, okupa baku i sl. Međutim, kažu baka to ni da cuje. Jednom su je ostavili sa komsinicom i ova je bukvalno presla u panicno stanje, uzela tel i svu rodbinu zvala, da vidi gdje su moji otisli, na kraju su morali da joj daju nitrglicerin jer je pocela da se gusi i bensedin jer je Dosla do stanja totalne paranoje. A moji su bili odsutni jedva 2 sata. Strasno. Njihovavje bojazan da će ona tako umrijeti i sa će oni nekako biti krivi za to, a baka kao dijete, mada uvijek je igrala na kartu krivice kod mog tate, nema šta. takav je roditelj uvijeki bila, mislim ne daj ti boze.
Da ne kažem koliko im je posle toga prebacivala za ta 2 sata da je mama rekla, ne isplatise, sjedicemo tu pored nje 24/7. Međutim, to je slabo rijesenje, moja mama je upala u stanje teske depresije i ne vidi izlaz, tata može da se malo mrdne, a mama ne jer je ona zaduzena za wc duznosti. Ja nocas nisam spavala jer sam pricala uvece s mamom na skypu i ne mogu da vam opisem šta je ostalo od jedne vedre žene (a mnogo smo slične i sve razumijem kako joj je.
Da meni neko ovako ovo isprica, kao ja vama i da ne znam aktere, ja bih pomislila, ma teraj tu babu... Ko bi joj zelje ispunjavao, nek lezi i cuti i bude sretna sto ima familiju oko sebe. I to je tako realno. Ali kad se emocije ukljuce, taj isjecaj krivice mog tate, osjecaj duznisti i zelja da se pomogne 'staroj majci', sazaljenje i šta već, čak i kad te najviše maltretira, onda to postaje mnogo komplikovano. I još da uzmete u obzir tu generaciju, jer ja u zivotu ne mogu da zamislim da bi ovako nešto radila za svoju svekrvu, to čak ne bi bilo ni ocekivanje u recimo mom slučaju.
I još da napomenem da bi što se finansija tiče moji mogli bez problema i da unajme nekog i da stave baku u dom i stagod još. Ali ništa bas ništa se be mijenja, baka sve to odbija, a moji su nemocni.
Šta ja da radim da im pognem, stvarno šta ja mogu da uradim, a imam veliku zelju, pa ako treba otisla bi tamo to da sređujem, ali dal je tu moje da ista radim???
AZ83
11. новембар 2014. у 01.00
Evo kod mene nesanica, pa da se prva javim. Nezgodna situacija. Prvo, svekrva ili mama - nema nikakve veze. Moji roditelji su poceli sami svoj zivot. U drugoj republici nekadasnje Jugoslavije. A kad su se ujaci i tetke pozenili i odselili baba je pozvala mog tatu govoreci da iako joj je zet da ga voli koliko i sinove i da ga moli da se vrati sa njenom cerkom da žive zajedno. Tata i mama pristanu, pokupe se u vrate u maminu rodnu kucu. Tad je samo sestra bila rođena, pa sam onda dosla ja... Cijelog zivota sam morala baku da pitam MOGU LI. Ako pitam majku, ona kaže „nemoj ljutice se baba”. Ako pitam tatu, on kaže „nemoj da vrijedjas babu”. Kako je baba starila, a dozivjela je godine tvoje bake, tako je bila sve zahtjevnija. U međuvremenu je meni tata poginuo. I dan danas, poslije 25 godina od njegove smrti, ja i dalje mislim da bi bio ziv da nismo zivjeli sa babom i da nije imao ubrzan tempo zivota trceci na milion strana, a u isto vrijeme pokusavajuci da napravi kucu u koju ćemo se mi useliti kao porodica. Baba je izjavila da će da se objesi ako se odselimo od nje. Eto. Nadzivjela ga je dobrih 10-15 godina.
Sjecam se da smo se spakovale majka, sestra i ja da idemo na more 5 dana dok su sa babom bili ujaci, ujne i tetke. Baba je plakala. Imala je sličan napad koji si opisala. raspakovali smo se i nismo mrdnuli.
Bila sam ljuta na majku. Nisam imala ni 12 godina.
jednom me je majka kroz salu pitala da je okupam posto je čitav dan cistila po kuci i umorila se. tad sam imala 14 godina. rekla sam majci da ni u sali ne pomišlja da ću ja za nju da radim sto je ona radila za svoju majku. Ako dodje do toga da ne može sama da se brine o sebi biće joj obezbijedjena profesionalna njega, a ja moj zivot zbog nje zaustaviti neću. Plakala je. Bilo joj je krivo. Bila je tuzna sto me je „pogresno vaspitala”.
Znam kako se ti osjecas. Pogotovo kad vidis svoju majku kako postaje rob tudjoj majci. Tako je bilo i sa mojim tatom.
Što se tvoje majke tiče, jedino sto možeš da joj pomognes je da je hrabris. Da sebe ne zapusta. Zovi je svaku vece. Sad iz tog kola ne može da izadje ali možeš da joj pomognes da izdrzi...
zao mi je kad čujem da ijedno biće postane rob nekom drugom biću ma kolika ljubav da je u pitanju...
veliki pozdrav i sve najbolje i tebi i tvojim roditeljima!
Gala06
(......)
11. новембар 2014. у 02.10
Možda zvuci surovo, ali jbg, da li ste razmišljali da je smestite u staracki dom?

Ovako više ne ide, propadaju ljudi.
Snezana
11. новембар 2014. у 02.41
Cinjenica je da ljudi sve sto su stariji sve vise postaju kao deca. Po svemu sudeci i mi ćemo biti isto takvi i ako sad mislimo da nema sanse.

Situacija koju opisujes je svakidasnjica mnogih a da uz to i nemaju financiske mogućnosti koje ti kažeš da tvoji imaju. Tuzno je ono sto kad do toga dodje onda se sve svede na to da deca Boga mole da mu roditelj sto pre umre jer je previse muke.

Ja bih tvojima preporucila da prvo sa sobom rasciste neke stvari pa onda sa njom. I za nju i za tvoje roditelje je bolje da je je ona u domu gde će imati svu potrebnu nego a sin i snajka će joj dolaziti u posetu raspolizeni veseli i nasmejani. Isto tako može doći kuci nekad na rucak itd. Nisam pristalica da se stari samo sutnu u dom i onda zaborave ali mislim da je dom najbolja opcije kad te starost stavi u stanje gde više ne možeš sam da se brines o sebi.

Moja baka je tako pala mom stricu i strini na teret a za dom nije htela ni da cuje. Na zalost ili na sreću nije pozivela tako vise od 2 meseca da jeste morali bi uraditi što se mora jer je oni tako paziti nisu mogli.

Baka mm je uvek bila protiv doma,tražila da se sin vrati iz inostranstva i pazi na nju. Namerno pravila probleme itd. Zdravija je i od sina i od snaje jedino je stara i teško se kreće. Probali su placati ženu da joj sprema kuva pere ali to nije islo najbolje. Stavili su je u dom. Najbolji privatni dom koji su nasli. Bunila se,pravila osoblju iz doma svakakvih scena. Onda se smirila. U domu sad uziva. Drže je kom malo vode na dlanu tamo. Prezadovoljna je. Ima drustvo, cista i sređena ko prva dama. A moji svekar i sveki mogu da piju malo manje tableta za smirenje.

Ne trebaju tvoji zaboraviti sebe u svemu ovom jer će postati dvoje ogorcenih,mrzovoljnih i bolesnih ljudi. A baki će biti isto.
tamara
11. новембар 2014. у 03.16
Moji su zaposlili med sestru koja pazi baku.tu je 8sati.ponekad ujutro ponekad navece, zavisi kako od potreba.
Mnogo takvih žena ima po bg.ili su u penziji ili nemaju posao a ako ih ispostujes sa normalnim uslovima rada i pristojnom platom sve bude super.
bunila se baka jako ali joj je receno da odluci da li će u dom ili ženu da joj pomogne.moja mama i tetka su joj rekli da će joj pimoci kad god treba ali imaju i oni decu unucadi i svoj zivot.bila baka ljuta mala ali sad super zadovoljna.
sharlota
(bez zanimanja)
11. новембар 2014. у 07.42
ako već imaju finansiskh uslova,a i ti si raspoložena da pomognes, idealno rjesenje je neki fin staracki dom gdje će baka da dobije svu potrebnu njegu a i drustvo osoba priblizno njenih godina.

baka nije vise za kucnu njegu
skoljka
(student)
11. новембар 2014. у 11.12
Hvala na javljanju, al šta da kažem osim easier said than done. Ja bih voljela da moji mogu odluciti za dom, ali ne mogu to znam. Ne mogu da se bore s tim osjecajem ds napustaju tu ženu, to je njihov mentalni sklop. A, to da joj dolaze posle u posjetu, pa baka bi ih čini mi se za vrijeme tih posjeta mentalno toliko izmrcvarila ( tako je bilo kad je bila u bolnici, to je za mog tatu bilo strasno iskustvo. Na kraju je pravila scene urlala da su morali da je vezuju.
Da, sharlo u pravu si, nije ona za kucnu njegu pogotvo ne od ljudi koji i sami imaju blizu 70 god.
Ja sam im odavde nasla jako dobar dom i rekli su da mora malo da se ceka, al bi uskoro imali mjesto. Tu su neke bakine komsinice iz sela, posle mi mama rece, sve bi joj bilo potaman. Al ne znam, mama samo kaže nisi ovdhe da dozivljavss sve to, lakse je donositi odluke za drugog i na daljinu. Tako da ja ne znan šta onda vise reci i uraditi.
Moja mama je za dom to je sigurno, no ona podržava tatu koji ne može zbog krivice. Meni dodje neka muka onda sto tata stavlja mamu u taj polozaj, mada kad j njega vidim koliko je izmucen onda mi ih je oboje zao. Ufffff
Teogopa
(HECTBAPHA)
11. новембар 2014. у 11.34
Žena nije u stanju vise da se brine o sebi, i potrebna joj je profesionalna nega. Tvjoji roditelji nisu profesionalci i pored toga imaju svoje zivote i svoje obaveze. Tvoja baka ocigledno nije ni mentlnai ni fizicki sposobna da rezonuje, tako da se ne treba obazirati na njene proteste.

Pošto bas i ne mogu da vode racuna o njoj 24/7, morace da rasciste sa sobom. S obzirom da nisu ni trenirani ni obuceni da se nose s tim teretom, najbolje je naći nekog ko je obucen za to.

Ja sigurno, ne bih s zapostavila svoj zivot, zivot svoje dece. Ako je baba razumna i ovo radi namerno, tek onda ne bih imala grizu savest da je posaljem u dom. Ako je baba zaista ne sposobna, onda tvoji roditelji ne mogu da joj pomognu. Samo mogu da nashkode i sebi i njoj.
tweety_m
(?)
11. новембар 2014. у 11.43
Nema tu izbora, za babu je jedino dom. Prvo sto ona nije u stanju da vodi brigu o sebi a drugo sto ona pored sebe pokopava dvoje živih ljudi. Može ona da vristi koliko hoće i to radi zato što zna da pali i prolazi kod njih. Bože me oprosti ali baba ima 93 god i oni se stresiraju da će da umre. Šta da tebi treba pomoć? Mama ne bi mogla doći zato što mora da pomogne babi kojoj već odavno smrtovnica viri iz dzepa. Ti treba da razgovaras sa njima i da ih ubijedis da baku smjeste u dom. Možda zvuci grubo ali ovo ti je čista realnost. Baba da nije samoziva ne bi sti kažeš čitav život manipulisala ljudima.
Bettina
11. новембар 2014. у 11.55
Teško je tu naći pravi izlaz, imali smo i mi nezgodnu situaciju sa pokojnom bakom.Teško je bilo sve nastimati. Ni ona nije htjela u dom,a ni djeca da je smjeste tamo, takođe nije htjela ni da joj iko dodje pomoći. Na kraju je morala prihvatiti kucnu pomoćnicu.4 razlicite žene su dolazile i uvijek je bio neki problem, jedna je krala novce i lijekove, druga nije dolazila kada je trebala, treca prljava e ova zadnja je bila ok! Po bakinom kroju!!
Teska i delikatna situacija!
Tvoja mama se treba rasteretiti nekako, možda zaposliti neku osobu da njoj lično pomaze, oko kuce - kuhanje , ciscenje itd. A mama i tata da budu na smjeni oko bake, kad je otac sa bakom, ona neka ode na kavu kod komsnice ili u trgovinu itd.Ako si ti u stanju , otidji u posjetu i pomozi mami.Sumnjam da se sve to potrajati još dugo, ipak baki je 93 godine.
Da dodam još, moja baka nije htjela ni doktoru da ide .
Bolesna je bila jedno vece , onako puno, mislim da je imala visoki tlak, protiv njene volje su je odveli u hitnu. Tu je ostala da lezi preko noći zvala je sviju da dodju po nju, jer , zoru neće docekati- i tako je bilo! Na kraju je umrla sama u bolnici,a zelja joj bija u svojoj kuci,pa makar i sama. Od tada je prošlo 5 godina, još uvijek sviju savjest grize i cisto sumnjam da će prestati. Teško je i to gledati i slusati.
Ne znam koliko ste svi bliski a ako jeste , organizujte se i pomozite mami i tati dok to sve traje. U svakom slučaju želim sve najbolje, mami i tati puno snage i strpljenja!!!
hana-banana
(.)
11. новембар 2014. у 12.58
Skoljka, da se godine poklapaju, mislila bih da nam je ista baba :))))
Sve je isto, ISTO!!! Moja baba ima Alshajmerovu bolest, tetka kaže da joj nije ništa, da je samo bezobrazna i digla ruke od nje, ne posjecuje je već vise od godinu dana. Moji su se tamo preselili prošlog maja i od tada mama pazi na babu (kuvanje, pranje, presvlacenje, svakodnevno ciscenje jer nikad se ne zna kad će babi pasti napamet da skine pelenu). Iste scene, isto urlanje, iste prijetnje kada se potegne prica o pomoći sa strane ili domu, tako da mi je jasno kada kažeš easier said than done, svima sa strane dom izgleda kao jedina opcija, ali to u stvari nije opcija.
Moja baba i pusi, nevjerovatno je tvrdoglava i zaguljena tako da nju ne mogu zamisliti kako sjedi mirno u pusackoj zoni u domu i purnja, ona nema sanse, a da je damo da je drže pod sedativima 24/7, ne može ni to.

Pa evo sada, ja rodila treće, srednje 16 mjeseci, najstarije sada puni 4 godine i umjesto mama da meni pomogne, ona samo gleda kako će sto prije zbrisati opet tamo.

Nasa jedina olaksavajuca okolnost je sto baba živi u prigradskom naselju gdje su svi u komsiluku jako bliski jedni s drugima, tako da prve komsije svakodnevno idu kod nje i „pomazu joj”. Baba u svom tripu misli i govori da je to zato što je ona njima uvijek bila pri ruci, a u stvari mi ih placamo da je paze kada mama nije tu. Možda nekog tako da joj „proturite” posto ni moja nikada ne bi primila nekog nepoznatog u kucu. Ona je već u fazi kada i mamu i tu ženu svakih par dana optuzuje da joj kradu stvari, a kamoli nekog nepoznatog. Par puta je i udarila, psuje kao kocijas, ma mucne scene jako. Moja mama kad je tek stigla, prvih par nedelja je samo spavala, čini mi se od sveg tog stresa koji tamo sa njom prezivljava.

Znam i za tu rezignaciju, ja sam već rekla, babi svaka cast, ali da mi sahranjuje majku to bas i ne može. Utici na mamu da makar svakodnevno izadje iz kuce i da je navikavaju na te posjete, pusti ti babu i njene finte.
Srećno, nimalo laka situacija, znam.
hana-banana
(.)
11. новембар 2014. у 13.27
Da, pa eto koliko je jak taj strah od doma i ta odluka da ne idu tamo kad je moja baba pala, slomila butnu kost i vise od 12 sati odbijala da je odvezu u bolnicu. Na kraju su je maltene silom smjestili na nosila i odveli, ali od tada ni makac od kuce, sve u strahu da se neće vratiti. Nevjerovatno nešto.
maja3s
(diskutant)
11. новембар 2014. у 13.32
Е што семоја родица намучила не са својом свекрвом већ са њеном мајком... Алзхајмер баба изађе из куће и скине се сва а једино јој моја родица била драга... Ћерку није хтјела да види... Живјела је у другом дјелу куће а родица тад није радила а каже да кад јој дође дан сваки пола сата се скида... Тих дана родица није стизала ни ручак спремити...

Тешка је то болест... Ако вам је неко у фамилији имао деменцију пазите и ви имате велику шансу да је имате...

Моја баба је била у дому и била је видовита... Брат јој једном рекао да имам дечка а она рекла цимерки како сам се ја удала... И ето баба наслутила 😂

Ја личим на ту бабу тј. татину мајку са елементима моје мајке ;-)
Колико ви личите на бабе ?
Моја ћетка личи на моју свекрву са мојим елементима :D
Gala06
(......)
11. новембар 2014. у 13.40
Тешка је то болест... Ако вам је неко у фамилији имао деменцију пазите и ви имате велику шансу да је имате

-----------------

Lepo si utesila narod.
hana-banana
(.)
11. новембар 2014. у 13.44
Hahahha Gala, ali stvarno jeste tako, sto je najgore :)

Moj tata kaže mami: „Mace, posto je ovo nasledno, hajde mi sada dok smo prisebni da potpisemo da može cura da nas stavi u dom, kad ostarimo onda nećemo htjeti!”

A i ja sam već rekla, dom majka i mojima, a i meni da nisam djeci na teretu.
maja3s
(diskutant)
11. новембар 2014. у 13.49
Нисам тјешила већ да се људи припреме за тако нешто посебно они који жуве на западу... Кад особа не резонује због болести добија тутора да води случај... Сви ти закони биће ако већ нису у србији тако да се људи обезбједе на врјеме...

Имам познаницу 45 година има 4 дјеце најмање 6 година најстарије 16 ... Муж јој пао с бицикла мужу 50 година и посље пада дементан... Живот им се окренуо наглавачке ... Коначно се преселила са дјецом преко пута да заштити дјецу а неће да остави мужа... Живи у хаосу
maja3s
(diskutant)
11. новембар 2014. у 13.55
А онда можеш и да напишеш да нећеш љекове сонду и апарат ако живиш као биљка јер несмју да искључе апарат нема папира о томе... Ух
maja3s
(diskutant)
11. новембар 2014. у 13.58
Ето шта се десило Шумахеру :(((
Barilli
(bez_izuvanja)
11. новембар 2014. у 14.52
Baba ne može da bira i komanduje ako zavisi od tudje pomoći. Mora da prihvati realnost-ili dom ili pomoć u kući. Ljudi se u starosti mnogo promene, postanu samoživi i sebični. Roditelji će ti iskopneti, pritiskaj ih da nadju rešenje. Baba nek pravi scene, privići će se. Hvala bogu pa mogu da priušte.

Ja bih joj dala ultimatum- ili žena/ medicinska sestra ili dom.
out_of_control
(desno pomoćno smetalo)
11. новембар 2014. у 16.14
Ja to vidim tako da je to nekako pola babina krivica a pola od tvojih. Mi smo takav mentalitet nazalost, da nam je cast I moranje da održimo stare svoje dok ne umru. To je nekad bilo tako, ali danas kad se ima mogućnosti, tj domova, djeca se stvarno ne bi trebala muciti s tim.
Babi treba da se objasni šta je I kako je, neće biti lako, ali će da se navikne.
Ja ne znam kako to ide kod nas, da li se direktno prijavis u dom? Ovdje to ide preko bolnice, social workers, etc. Ima li ona kakvog stalnog doktora, da prica on s njima, možda ih nagovori prije nego ti.
Znam da je tvojima teško da presjeku s tim I da je teško da shvate da je to žena u godinama, da njezinih 93 godine nema vise gore sa zdravljem, nego samo dolje. Može preko noćida umre, I sta onda, tvoji će kriviti sebe. Da se tako desi u domu, krivice dom, ne može covjek biti pametan. Šta ako joj pozli kod kuce, dok dodje hitna, ko zna šta može da se desi? Ovdje svaki dom ima makar jednu registrovanu sestru na dezurstvu. Valjda je tako I tamo?
Hana, tvoja mama isto, svaka joj cast, ali dokad će izdrzati tako. Ja sam radila sa ljudima sa dementiom I koliko mi je to bilo jedno od ljepih iskustava, toliko mi je bilo I mucno, jer sam ih vidjela I u zadnjim danima, kad od refleksa I covjeka ništa ne ostane nego samo disanje. Teško je sa takvim ljudima raditi I uz sva pomagala, krevete na dizanje, dizalice za transfer, stolice za tusiranje. Kako se ljudi tamo kod nas snalaze sa nemocnim starim ako nemaju pristup istim, stvarno ne znam, vjerovatno deru svoje zdravlje I ledja ne znajuci. Ovdje su sedativi uglavnom PRN, ne stalno, u mjestu gdje sam ja radila, svrljaju okolo, nisu pod sedativima, ali su zakljucani. Nekako je humanije, nego samo da ih kljukaju lijekovima. A ne mogu da izadju napolje I odu od kuce da ih ne nadju po par dana, ili nikako jer u međuvremenu umru od dehidracije ili bez lijekova.
I nije sva dementia ista niti je toliko nasljedna, najveci risk factor je dug zivot. :)
svirena
(teaser)
11. новембар 2014. у 16.20
tu tvoj tata mora da 'presijece' i pokrene stvari sa mrtve tacke, posto ti majka ocigledno nije najbiolja za sebe, a ako ne rijese situaciju sto prije neće biti dobra ni za druge jer će oboliti, i fizicki i psihicki. Ne vidim mjesta za krivicu jer baba nije u stanju da razumno donosi odluke, i to treba neko drugi umjesto nje da oduci. problem najveci u ovoj prici nije baba već tvoj tata (i mama eventualno), lako se to može presjeci, baba može da histerise dan, dva, pet, ali trpiti psihicko maltretiranje svaki dan, neka im je srećno.
tufnica
11. новембар 2014. у 16.56
Mogu da zamislim situaciju jer imala sam je u familiji.Skoro pa identicna slika. Tačno je ovo sto svirena kaže da upravo tvoj tata mora da preece sve to. Naravno, on to neće uraditi jer mu tvoja mama nikada neće reći da ne može vise da gleda babu. Tu bi morala ti da stupis na scenu, porazgovaras sa tatom jer koliko je njemu zao njegove majke toliko je i tebi zao tvoje. Možda će izgledati surovo ali nije, jedino je rešenje da ti to kažeš i zastitis mamu koliko toliko. Verujem da je na ivici izdrzljivosti kad je doslo do toga da se pozali tebi. Obično nas naše mame stite od takvih problema, precutkuju nam da se ne sikiramo.
Razumem da dom nije rešenje ali neka pomoć makar u toku dana je neophodna. To sto baba neće da prihvati nikog drugog ne treba se osvrtati jer će posle par dana haosa biti sve ok.Njeni napadi kad tvoji odu i ostale scene ne treba shvatati suvise tragicno jer joj ništa neće biyi, tj. prodju kad vidi da nema izbora. Ovako čak i u ovoj situaciji manipulise njima i njihovim osecanjima.
Dementne osobe nekada treba posmatrati bas kao pacijente i iskljuciti osecanja, sto je uostalom i za njihovo dobro.
skoljka
(student)
11. новембар 2014. у 20.23
Svirena, bas to, tata mora da prevazidje tu prepreku.
Tufnice, mama se svaki put osjeca krivom kad me optereti i onda krene prica , ma nije nama tako loše itd itd. Kao ne treba ti nit da znaš nit da se mijesas u sve.
Zeznut je taj nas balkanski mentalitet, ta veza djece i roditelja, previse emocija, nikom nije lako.
A hana, to da babi viri smrtovnica iz dzepa, to ne znm bas, Dr je njoj prije 40 god prognozirao da neće ni 5 god prezivjeti ( inala srcani udar),taj dr umro 30 god prije nje. Ona toliko crpi energiju svih iz okoline da me ne bi cudilo da prebaci 100tu, mislim neka je, al to će biti na racun mojih roditelja, al to valjda tako mora. Ja više ne vjerujem da ona ista radi svjesno, to je taj nevjerovatan nagon za prezivljavanjem.
I sto neko rece možda i sve nas to nekad strefi, pa treba potpisati te papire za dom da oslobodimo nasu djecu muka u buducnosti.
PustaZelja
(i posle mene - ja)
11. новембар 2014. у 21.53
Ja bih babu u dom ili stalnu kucnu njegu obezbijedila. Nema baba šta da se pita, hoće li ili neće. A tata ti se dobro pravi dzek a preko tudjih ledja. Neka mu mama malo ustupi obaveze oko tih wc duznosti, mijenjanja pelena, itd pa da vidis kako će baba svjetlosnom brzinom da se nadje u domu.
Barilli
(bez_izuvanja)
11. новембар 2014. у 22.08
Haha pusta, dobro si ovo objasnila, slikovito. A potpuno si u pravu, nema šta
skoljka
(student)
11. новембар 2014. у 22.48
Pusta, bas sam cekala da neko ovo kao ti napise! To jeste osnova stvari. Mi smo ovo ljeto bili dole i ja sam toliko bila bijesna na mog tatu sto i dok jd baka bila u bolnici ( zbrinuta, u fizcki stabilnom stanju) on nije mogao da nadje snage, vremena da privede s nama nego je samo cekao posjete da ide u bolnicu kod bake, a naravno i mama s njim. Onda sam seina mamu naljutila da ne kaže tati hajde idi ti kod svoje mame ako moras, ja odoh da se vidim s djecom i da ih uspratim nazad ( samo 3 nedelje smo bili tamo). A, onda mislim to je njihov odnos/ brak, nalaze se jedno drugom u muci i idemo mi svojim putem.
Mnogo su komplikovani svi ti odnosi. Meni je moje mame mnogo zao, al na kraju svega ona pristaje na to i cijeli zivot je slično bilo. To je njihov brak, nemam ja tu koga da spasavam. Oni su 42 godine zajedno, to je kako oni Funkcionisu.
MOja sestra recimo misli da i ja nekad previse trpim od mog muza, šta reci, to je njeno mišljenje, ja mogu samo da kažem pojma ti zenska nemas (a i nema mnogo bracnog iskustva). Svaka veza je prica za sebe.
A da baku zbrinemo u nekom domu, to je ono od čega ja ne odustajem, koliko god otpora nailazila ( kod tate prvenstveno).
curice
(trazim informacije)
12. новембар 2014. у 01.51
Nema od te ljubavi, skoljka, ništa. Baba će otici u dom samo onda kada tvoja mama klone, a to će se najvjerovatnije desiti nakon što baba umre.
I od tog da se ljutis na tatu i da prigovaras njemu nema ništa, nikakvog to pomaka neće napraviti u toj njegovoj generaciji (mada ćemo se svi sloziti u ovome sto je zeljka napisala:). Tvoja rasprava sa njim samo bi dovela do toga da vas dvoje narusite odnose, a cilj ne bi bio postignut.
Njih bi trebalo u razgovoru nekako nadmudriti, nametnuti im se neprimjetno, kako bi se pomjerili sa mrtve tacke i poceli djelovati. Oni su ti kao djeca koja donose pogresne odluke, ali im ne možeš ništa, jer im nisi roditelj. Da bi ih u nešto ubijedila jedini ti je adut u umijecu komuniciranja.
curice
(trazim informacije)
12. новембар 2014. у 01.57
Ja bih možda pokusala da u tati nađem„saucesnika”, a da mu fokus sa brige o babi pomjerim na brigu o mami.
Rekla bih nešto tipa- šta da radimo? znaš ti kakva je mama, ona se nikada neće pozaliti, njoj je zao babe i sve će za nju učiniti. Mi moramo da brinemo o svim clanovima naše porodice, pa tako i o mami moramo brinuti sada, ja se za nju jako brinem, a brinem i za babu….tralala...
Ali kažeš mu to nekako da ne ispadne da stavljas mamu na jednu stranu, a babu na drugu, pa da on bude između dvije vatre i da mora da bira stranu. Kažeš to tako kao da su njih dve dio jednog problema(porodicnog) koji samo on može da rijesi. Da izgleda kao da je on taj koji donosi važnu odluku, a brine o njima dvema istovremeno.
Navedes nekako da ON ponudi rjesenje-da dva dana u nedelji neko dolazi da brine o babi, ili 24h ako im je i noc problematicna, npr. Za početak tako nekoliko nedelja, dok se baba ne pomiri sa tim da joj je to sada zivot, a onda neka broj dana povecavaju. Mislim da je njima problem da prevale taj prvi korak, poslije će lakse da povecaju broj dana, a možda prihvate i dom. Baba neka se buni, potrebe će joj biti zadovoljene, a on neka navodno ubijedi mamu da se ne potresa oko toga…
Šta znam, ovo je skroz manipulatorski, ali mama se ocigledno ne zna sama zastititi, pa mora to neko u njeno ime da uradi. Ja veliki broj žena iz te generacije vidim kao žrtve - nečega sto ih se ne tiče i nije dio njihovog izbora. Tuzno.
NavyGirl
12. новембар 2014. у 04.55
Mi imamo baku, 96 godina joj je, volim je i super je, pokretna, može sve sama, ali smicalicama nikad kraja. Kod nas je jedino ta razlika što se mi držimo zajedno, saslusamo mi nju ali se ne trzamo previse i kako odlucimo to joj je bunila se ona ili ne. Naravno sve je za njeno dobro ali kao sto čitam iz vasih pisanja, valjda to ide s godinama kao da smišljaju sledeću zavrzlamu. Ona živi sama jer tako hoće ali dolazi žena dva puta nedeljno da joj pomogne, znaci po mojoj babi je ta žena lopov, lenja, sto mi nju placamo, krade joj sve zivo (naravno ništa nije tačno) čak je žena dala otkaz i rekla da ona više ne može, niko drugi nije hteo da dolazi, kad upoznaju moju babu pobegnu i onda baku uhvatila frka jedva smo ženu vratili. Mi se nudili da umesto žene dolazimo kod nje na smenu, ni da cuje, šta ćemo mi tu svaki dan ovako ona izabere kad hoće i jednom do dva puta nedeljno dodje ona kod nas. Ali kao sto rekoh stalno nešto. Recimo, zove me pre neki dan da mi javi da je odlucila da se zamonasi, u 96 godini. Ja reko Ok, nadji manastir i sredi kako da ti stize penzija i ja ću te odvesti tamo. E sad nije to bio odgovor koji je ona htela, valjda je ocekivala da ću da alarmiram celu porodicu pa da se digne cela frka, ovako kad je videla da niko ne reaguje, zove me juče da kaže da je odustala. I tako za sve. Dobila si već dobre savete, tvoji moraju da podvuku liniju, ja bih podržavala majku da utice na oca non stop dok se taj problem ne resi.
maja3s
(diskutant)
12. новембар 2014. у 05.03
ima li tvoj otac još brace i sestara ili je jedinac ?
ako ima mogli bi i oni malo potegnut pa na smjenu...sjecam se jedna žena mi je ovdje pricala da je imala staru dementnu babu na selu...sva djeca bila u gradu...probali da je dovedu pa nij islo...vrate babu na selo i onda su se mjenjali...jedan brat mjesec dana sa zenom pa drugi i tako u krug...cetvorica njih...

i sad poslje svega imaju kravu tu na selu bastu i svi tako rade po mjesec dana a poslje dijele plodove..sira domaćeg kajmaka mlijeka sve imaju svoje...svi su u penziji pa mogu da se dogovore kad će ko biti na selu :))

druga stvar sto možeš da uradis...da pred tatom vidis mamin umor i da ga naglasavas...pa onda da razgovaras da ode doktoru mama sa tatom pa da doktor kaže da taj posao nije za nju...sto i jeste...samo da to iskoristis da ubjeditete oca
maja3s
(diskutant)
12. новембар 2014. у 05.08
jeste da je samo dio teme ali moram prokomentarisati...ne možemo biti ni ne povjerljivi prema starima...ja znam slučaj gdje se stvarno dogadjala kradja od starih onako prokriveno pomalo...ovdje je kod na bilo i na tv-u jer su djeca instalirala kamere zbog sumnje i bili su u pravu...nazalost ima nas svakakvih...
a ima i oni drugi slučajeva gdje se osobe bezveze optuzuju...to je zbog bolesti...
Republica
(®)
12. новембар 2014. у 06.01
Teshka porodicna situacija.Ovako u principu ne postoji starosna granica za podnoshenje zahteva o moći rasudjivanja i donoshenja odluka. Ja ti sada pricam sa pravne strane shta mozhesh da učinish. Znaci eto da imash u rukavu izgovor za roditelje. Poshto oni ne mogu da donesu odluku da je za baku potrebna strucna nega to mizhesh ti. „ Zapreti” im da mozhesh da pokrenesh taj pravni postupak. I da bi to se sve izbeglo da je bolje uraditi to kao jedan normalan proces. Podseti roditelje da ste vi na hiljade km od njih i ako oni onemocaju shta onda? Iz mog iskustva sam shvatila da ipak mora malo i jače da se razgovara sa starijima jer jednostavno uvidjash kako te uvijaju u vrtlog koji nema reshenja. Shvatish zapravo da razgovarash sa detetom u nekim momentima. Porodice su sada rasejane po svetu i moraju se donositi drugacije odluke a ne kao da je cela porodica na okupu i da se obaveze raspodele. Podseti oca kako on ima grizhu savest za svoju majku da ti imash za svoju. Dom je u ovoj situaciji jedino normalno reshenje. Sve ostalo je izmucivanje.
tamara
12. новембар 2014. у 06.06
Jel tvoja sestra razmišljala ili ima li plan B ko će paziti tvoju mammu ako oboli fizicki ili psihicki sto je za ocekivati? Pusti ti te price oni tako žive.mi imamo med.sestru za babu koja je sa njom 8sati i vidis na ženi da joj je pun klinac babe, nije to lako.mi nju pocastimo nedeljom na zlatiboru leti na moru bila je i ovde i kad otvori dusu koliko to utice na njen privatni zivot bude me sramota sto dobije samo 500evra + te neke sitne odmore.

Misli na mammu, baba je svoje prozivela realno gledajuci.ja bih tvoju mammu malo dovela kod tebe a tamo neka se snalaze kako znaju pa bi drugacije i tvoj cale i tetka razmišljali.nebitno da li je mamma ili svekrva ali sve ima svoje granice.
shargarepa
12. новембар 2014. у 09.56
Boris se protiv balkanskog mentaliteta a to ti je mnogo gadan suparnik.
Okruzena sam sličnim pricama i potpuno znam kako se osjecas.
Ja imam babu despota, i za sve neprijatno sto mi se u zivotu desilo u krugu porodice mogu da okrivim taj bolestan odnos između nje i mog oca. Bas to što kažeš, neki osjecaj krivice ili ne znam šta već koji uspiju da nametnu svojoj djeci.
Interesantno i kod nas moj otac nije jedino dijete ali je samo kod njega uspjela da to uvede. Ostali su je odavno otkacili.
U nasem slučaju baba čak nije ni nepokretna ni zavisna, ali u svim mogućim situacijama je ispred nas sviju.
Priblizava se tim poznim godinama i gubi snagu, plasim se šta će se desiti kad postane i zavisna od njih.

Ja sam lično do sada imala par razgovora sa tatom, jako ruznih, gdje sam rekla šta mislim o njegovom odnosu s njom, i bez pardona mu prebacila stvari koje smo mi propatili zbog njegove mame. Da mi ga je bilo zao jeste, jer vidim da je u stvari žrtva njenog sebicluka i da nikada nije vidio stvari sa moje strane, ali iskreno neko mora da mu otvori oci.
Mislim da je tako i kod tvog oca, moras da mu otvoris oci, da je u stvari žrtva žene koja je svoje već prozivjela, i da ukopava i tvoju majku. Probaj metodu koju ti je Curice dala, okreni fino na kartu da se brines za mamu, ili mu brate skresi direkt u lice kako je i šta je. Ovo sto Pusta rece je potpuno tačno, neka on proba da pere usranu guz... Ali ne, to je ono balkansko, gdje će ti dusa da sin ostavi majku (u domu), a sa druge strane kako da sin pere majku. Ali zato snaha može !
Što se tiče odnosa između tebe i tate i da li ćeš ih narusiti, iskreno momenta kad si skontala da ti je majka žrtva oceve krivice prema babi, odnosi su se vjerovatno već malo narusili. Nećeš ništa vise pokvariti s tim sto ćeš mu otvoriti oci, a vjeruj mi o tome se radi, jer ako je baba iole zeznuta kao moja, on covjek i ne kapira situaciju.

Svekrva moje sestre je dosta rano i dosta brzo oboljela od Alzajmerove, to je bilo strasno. Ovdje u Kanadi, baba svakako ne razumije jezik, a zet ovih balkanskih pogleda. On je doduse sve preuzeo na sebe, hranjenje, kupanje, apsolutno sve, ali su oni sa dvoje male djece bili podređeni dementnoj babi. To je bio kosmar, klinci su bili mislim malo veci od mojih, ono taman izasli iz pelena i osamostalili se koliko toliko, da možeš malo lakse disati i malo se vise okrenuti sebi, i poklopi ih to sa babom. Ja sam mislila da će mi sestra oboliti ili nešto slično. Imala je gadne izbjeglicke godine, pa onda dosli ovdje, bori se za svoje mjesto pod suncem, pa dosli klinci, pa kad je sve leglo na svoje, kad je mogla da pocne da dise punim plucima desi se baba. Ubrzo je baba pocela da se potpuno gubi i kad je zet skontao da baba u tim svojim epizodama može nauditi djeci ili zapaliti kucu, progutao je knedlu i stavio je u dom. Tamo je evo već preko 5-6 godina, u stanju sto je Out opisala, biljka koja dise. Da je kojim slučajem ostala s njima svo ovo vrijeme, skoro sam sigurna da bi sahranila moju sestru.

ciba
(brrrrr)
12. новембар 2014. у 10.31
A da nađetezenu kao za pomoć u kuci, ne zbog babe već kao da pomaze u kuci dok mama pomaze babi? To da bude izgovor dok se baba ne navikne na ženu i tako mic po mic. Ono prvo jedan dan nedeljno pa onda povecavate.
kriska
(*)
12. новембар 2014. у 12.43
Eh, starosti i Bogu si teška!

Stari ljudi jesu često sebični, dosadni i naporni ali to nije razlog da ih odbacimo i ćušnemo tek tako.

Do skoro sam razmišljala: ja bih rado pristala da pod stare dane odem u starački dom, ali sada kad pomislim da zauvek napuštam svoju kuću, u koju sam, što materijalno što emotivno, uložila više od pola svog života... i sad pod stare dane moram da se selim u jednu sobu u nekakav dom... brrr naježim se! To mi dođe kao priprema za smrt.

Možemo mi Skoljku svakojako da savetujemo, ali nema ništa od toga.
Pomiri se sa tim da će tvoji roditelji negovati baku do kraja njenog života.
Takav smo mi mentalitet i nema šanse da staru majku presele u starački dom.
Znam da ti je žao majke, jer sav teret je pao na njena pleća.
Baki nađite neku zanimaciju, možda smešno zvuči, ali mnogi stari su se navukli na internet i fejsbuk, a mama neka nađe sebi malo oduška, bar 3-4 sata dnevno neka odvoji za sebe.

tamara
12. новембар 2014. у 13.37
Kriska da li ti uopste imaš iskustvo sa starim ljudima koje izdaje 'pamet'oni jesu stari i nemocni ali niko ih ne tera na ulicu nego pokusava za to vreme koje im je ostalo provedu uz profesionalnu pomoć.oni sad jedu i za pola sata kažu niko im nije dao da jede danas, das im tablete koje moraju piti oni kažu popili su i neće.moja baka je pre deset godina još uvek davala casove klavira, sad joj pustis lepu brenu ili mocarta njoj isto.strasno je to, ja verujem da oni ni ne znaju da su kuci i najbolje imje u domu.samo sto nas mentalitet to osuđuje ivgleda kao sramotu.moji roditelji imaju pkan u koji će dom ići kad dodje vreme, meni loše doslo kad su to spomenuli ali njihova odluka pametna po meni.oni ne razmišljaju o zidovima.
Gala06
(......)
12. новембар 2014. у 13.59
Joj, da mi prostis, meni jd smesno. Zamišljam babu od 90+ godine kako se zeza na na Fb, i postavlja statuse i selfije? Zar domine, bingo, ne ljuti se covece vise nisu u modi ?
BEHEPA
12. новембар 2014. у 14.26
Mene ovo zastrasuje jer ja ne bih volela da ovako nešto priredim svojoj deci. Ja sam uz moje roditelje negovala dedu koji je postajao dementan. Presvlacila sam ga i neretko prala za njim. Voleo je da ide u setnje ali je uvek morao neko da ide iza njega, krisom, da se ne izgubi sto nam se jednom i desilo. Mislio je da želimo da ga otrujemo, da mu neko nešto zamera, da mu krademo stvari (donji ves!) i ne verujemo da ima dilopmu Gradjevinskog Fakulteta. Trajalo je kratko pa nije bilo vremena da se pretvori u agoniju svih nas ali nije bilo lako.

Ako vise nisam pri pameti ili zdravlju, kome sam dobra sa 90 i kusur godina? Neko treba da trosi silne pare na moje „ocuvanje”? Radije bih da novac ide u neki fond mojim unucima ili praunucima. O kradji tudjeg vremena i emotivnom iscrpljivanju neću ni da pricam. Strah me je da se pretvorim u sebično stvorenje. Bolje da se rastavim svojevoljno sa svojom dusicom, nego da budem takav namet mojim najmilijim.
Gala06
(......)
12. новембар 2014. у 14.45
Au, imam i ja zanimljivo iskustvo sa muzevim dedom koji je živeo do 98 ili 99 godina.

Kad sam se udala, oko godinu- godinu i po smo živeli kod njegovih, dok nismo kupili nas stan. A kod svekra i svekrve je preko zime živeo i taj pomenuti deda. Leta je provodio u selu. Deda je bio ok covek, međutim desavalo se da poblesavi i ima neke ispade. Jednom je, umesto u WC solju, kakio u kadu. Moja svekrva kada je to videla, samo sto je srcka nije udarila. A najsmesnije je bilo kada je deda rekao : Nisam ja kakio u kadu.
Pa ko je onda?- pitala ga moja sveki.
Deda: Ma sigurno je to Gala uradila.

Ladno mene optuzi. Ja nisam mogla da se zaustavim koliko sam se smejala.
peri-peri
12. новембар 2014. у 15.13
Skoljka, dobila si puno iskrenih mišljenja i dobrih saveta, da se ne ponavljam. tata je tu kljucni igrac. potrazi saveznike za svoju nameru u okolini, aktiviraj ostale clanove porodice, siru rodbinu, komsije, porodicne prijatelje koji su bliski i sl. u svakom slučaju srećno i da istrajes u svojoj nameri!
prica je, inače - vrlo poucna!!! čitam šta je Venera napisala i čitam svoje misli. imam musko dete i najgora nocna mora mi je ta tako česta fatalna veza musko dete-majka Balkanka. uopste ne mislim da izumire s generacijama naših roditelja, gledam svoje drugarice kako gaje musku decu - i to je - uglavnom to... koja snajka prezivi - pricace!!!
kriska
(*)
12. новембар 2014. у 15.56
Jesam Tamara, negovala sam staru i bolesnu osobu, a da li si ti imala 90 godina i bila bolesna i stara?

Steta sto te naše stare bake i dede nisu u mogućnosti da ovde diskutuju sa nama. Verujem da bi mnogo toga imali da kažu.

Diskutabilno je ko je tu sebican.
Da li mi sto nam je teško da brinemo o našim starim roditeljima, jer želimo svu komociju zivota, ili su sebični i samoživi naši stari jer su nam na teretu?
tamara
12. новембар 2014. у 16.14
Kriska, živimo u 21veku, ljudi se skoluju godinama za tu grupu ljudi, zašto? Vrtic ke za decu, staracki dom za starce.
Meni je malo zaostalo to razmišljanje stari su nam teski, naravno da su teski i zašto neko mora da se žrtvuje ta fatalna reč u nasem jeziku, uvek neko nečija žrtva.

zar ta žena nema pametnijih poslova u zivotu nego cuvati babu koju neće ni sin ni cerka da cuva.zar nije bolje da svoje verujem penzionerske dane provodi putujuci ili sa unucina.ta baba može živeti još deset godina a toliko skratiti zivot ženi koja je cuva.

Imaju oni prohgram u starackom domu, lekare, fiziotetapeute, tombolu, svakom starom je bolje tamo.kuci dobije kvantitet a u domu kvalitet.otidji u dom u jakovu kad si u bg i pogledsj malo kako babe tamo žive.moja će brzo tamo da seli ako ne prestane maltrtirati ženu koja je pazi.

Nije bacanje para placanje negu prf.ljudi to je investiranje u te babe.

Vejikamama
(na odmoru)
12. новембар 2014. у 16.33
Moja porodica je bila u sličnoj situaciji. A onda sam ja nasla ženu koja je pomagala mojima oko bake jer se moji nisu mogli odluciti na taj korak. Moji su i dalje bili u kući, tako da baka nije imala osecaj da je ostavljena. U početku su i mama i tata i žena sedeli sa bakom u sobi po skoro ceo dan. Onda bi mama i tata naizmenicno izlazili. Posle jedno mesec dana, mogli su da ostave ženu sa bakom po nekoliko sati a potom i celi dan.

Ovakav sistem nas je sve preporodio. Žena je baku kupala, presvlacila, jela sa njom. Mi kad smo bili tamo smo ulazili, izlazili iz njene sobe ali više niko nije imao osecaj da je bio zarobljen i da je u zatvoru.

Kad je baka još više onemocala i trebala joj nega i noću, našli smo još jednu ženu. Umrla je, neka joj je najlaksa zemlja, a mi imamo osecaj da smo joj ispunili skoro svaku želju.

Bakin najveći strah je bio da ćemo je poslati u starački dom. Meni je jako drago da se to nije dogodilo. Kad je umirala, bila je okruzena sa svojom porodicom koja ju je drzala za ruku.
svirena
(teaser)
12. новембар 2014. у 16.35
Nije problem u cuvanju starih i relativno prisebnih i zdravih ljudi. Ali ovdje je ipak esktreman slučaj izivljavanja gdje ta 'jadna starica' ne dozvoljava da iko drugi pridje i da pruzi pomoć osim snaje i sina, pa je sve palo na grbacu žene koja je i sama ostarila i nije u cvijetu mladosti. A radi se o dizanju, pranju, presvlacenju, ciscenju, dakle 24/7 totalna njega. Mislim da kriska nisi u pravu što se ovog konkretnog slučaja tiče, jedino se može zaliti skoljkina majka na kojoj je sve breme koje je pretesko i ne može vise sama da ga nosi.
skoljka
(student)
12. новембар 2014. у 16.55
Svima vam hvala, i vi koje imate slično iskustvo, mnogo znači da se cuje i vi koje možda nemate ali imate dobrih ideja i mišljenja.
Curice, divne tople rijeci, hvala i pokusacu malo da mijenjam komunikaciju iako ja stvari dosad nisam nikom zamjerala nikog optuzivala, samo pokusala da pomognem, al možda je ne pravcu kojem je trebalo.
Kriska slazem se s tobom, znam na šta mislis, jedino sto je u nasem slučaju previse fizikalisanja oko bake da bi se to izdrzalo u sadasnjem sastavu.
Veljkovamamo, tvoje iskustvo mi je vise nego dragocjeno, prosto iz ovih stopa krecem isto da uradim, i to s ove daljine:) Trebalo mi je da neko kaže bas to, pa nek sjede svi zajedno pored bake jer mama meni stalno prica šta će nam ko, kad baka neće nikog osim nas, al mic po mic će da se navikne i svi bi odahnuli. Samo da pokrenem potragu za odgovarajucom osobom.
tweety_m
(?)
12. новембар 2014. у 20.50
Ni ja se ne slazem sa kriskom,pogotovo sto su nasi stari,da kažem babe,dede,prababe i pradede zivjeli kao bubreg u loju.Ako ništa postojalo je to postovanje,a brate jahali su kako su mogli.Ja nikad nisam bila rob kuce,stana,uopste prostora i nije mi problem spakovati se i preseliti.Valjda kad jednom zatvoris kofer i krenes a ne znajuci kud ides svaki sljedeci kofer nije problem.Tako da sjedila u kuci ili igrala Bingo sa Jasonom Stathom u starackom domu,ja sam ipak za ovo drugo.Mamina prijateljica se vratila u RS iz Njemacke u staracki,ima žena 3 djece,ali se gubi i mnogo je lakse i njoj i njima tako. Od mm prababa je umrla u kako oni kažu 94-toj god (niko i ne zna kad je tačno rođena),elem žena je ostala udovica sa 22 godine,bila namcor zestok,bog da joj dusu prosti i umrla 7 dana poslije svoje snahe (mm bake) i 14 dana poslije svoje unuke(mm majke).Sad kad slusam tetku od mm da prica o svojoj majci ona kaže da njena majka nije imala nikakav zivot,da je svekrva peglala čitav zivot, eto ni 7 dana zivota joj nije dala,morala je i poslije nje da umre.Ali to su bila ta vremena kad su žene poginjale glavu na svoju stetu, iz ko zna kojeg razloga,a matorci to koristili iz samo svojih znanih razloga.Ova ideja mi se svidja da žena za početak pomaze skoljkinoj majci pa da malo po malo preuzima ulogu oko babe,ako već neće da je posalju u dom.
sharlota
(bez zanimanja)
12. новембар 2014. у 21.38
ja se plasim da će se teško naći žena koja će se dugo zadrzati i njegovati baku.

prosto je greota kritkovati ženu koja je da kažemo neuracunljiva,to iz nje ne govori ona već ta njena bolest.

imali smo donekle sličnu situaciju gdje je oboljeli osoba pala na postelju i zahtjevala njegu od do, strasno .

nama najrođenijim i svima koji su voljeli tu osobu je bilo bolno gledati kako bolest uzima svoje i konacno i ono malo presotalog ljudskog dostojanstva.

ja još imam flash backs svega toga i tačno me boli dusa i teško mi zbog svih tih patnji

nemojte tako nije baba kriva sto joj odumiru mozdane celije

kada bi je odveli u dom ona poslije par dana ne bi ni skontala da je ikad zivjela van doma.

treba to presjeci jer ako se razvuce pokosice ti majku totalno

gala ,gala, deda te provalio :)))lol jadni deda podjetinio
treba citati i mozak naprezati nedaj boze nikome,ovo je strasno stanje
mama-2
(ako ne pocnes neces ni zavrsit)
12. новембар 2014. у 22.30
Potpisujem krisku.
Ja bih za moje roditelje i zivot dala ako treba, zato što ih volim, zato što su dobri i brizni roditelji.Ima još mnogo mnogo zato i zato i zato.
Svojoj deci nikad ne bih dozvolila da mi se mesaju u odnos izmedu mene i mojih. Oni su me podigli, sebi uskracivali mnogo sto šta i zasluzili su. Takva sam i ja roditelj svojoj deci, a sutra kad se ozene i ako im smeta to što ću vise vremena da provodim sa roditeljima , zamere mi što ne provodim vise vremena sa njima,što ne pomazem im bas me briga.

Da napomenem ovo gore napisano ne vazi za svkrvu:)))
Teogopa
(HECTBAPHA)
12. новембар 2014. у 23.04
Gospode Boze mama2 šta si ovo napisala. Radije bi posvetila vreme roditeljima nego deci. Ti ko da si ih radjala reda radi.
Pa bas zato što su se žrtvovali za tebe te je trebalo nauciti ne da vratis njima, nego da I ti svojoj deci olaksas početak zivota. Naravno da ne treba zappstaviti roditelje, niti praviti debile od dece, ali ovde se radi o bolesnoj osobi kojoj treba profesionalna pomoć. A ti se već izjasnjavas kako ćeš svoju decu, sutra kad odrastu, staviti iza svojih roditelja.
ja nikada ne bih pozelela da mene moja deca stave ispred svoje dece. Kako nesmotrena I uzasna izjava.
Barilli
(bez_izuvanja)
12. новембар 2014. у 23.33
Ja sam lično bila u situaciji da sam imala malu bebu, a otac mi se naprasno razboleo i pao u postelju. Ne baba, ne deda od 90+, nego otac koji mi je sve i svja bio na svetu. Ovo kažem jer znam da ima raznih očeva, a moj je živeo za svoju decu, sve nam je dao i bio nam najbolji prijatelj i najveća podrška u životu.

Kakva je to agonija bila to ne možete da zamislite, ja mislim da mi se dete preseklo od tog šoka, osetio moju muku, i sam doživeo stres, što je kasnije dovelo do usporenog razvoja govora i još nekih stvari.

Majka mi se prepolovila, ja između bebe i bolesnog oca, ne govorim o nezi, to su radili zdravstveni radnici, nego o borbi za njegove interese za koje više nije sqm mogao da se bori a mama nije bila u stanju. Šta sam sve preživela, i koliko sam se nadala da çe se oporaviti, ipak ništa nije bilo od toga. Mi smo propali. Mogu da kažem da je meni to obeležilo život i dan danas sto reče sharlota imam flashbacks. I mnogo gore od toga. Depresija, ptsd, ko zna. Pravi izraz nemoći, dušu bi dao, a ne možeš ništa da promeniš, a propadaš. Nagovarali su nas da potpišemom, da mu uskratimo hranu i vodu, legalna eutanazija, posle 10 dana! Nismo pristali.

Zaista ko nije doživeo tako nešto teško da može da zna o čemu priča
curice
(trazim informacije)
12. новембар 2014. у 23.47
slučaj izivljavanja gdje ta 'jadna starica' ne dozvoljava da iko drugi pridje i da pruzi pomoć osim snaje i sina
/////////////////////////////////////////////////
nije to izivljavanje, to je dio neuroloskog oboljenja koji je babu zahvatio i ona ga ne može kontrolisati. to je česta pojava kod ljudi sa neuroloskim oboljenjima, bez obzira na zivotnu dob.
sto je problem izrazeniji, to je broj ljudi kojima oni dozvoljavaju pristup manji. nerijetko se svede na jednu osobu samo.
autisticna djeca npr imaju nešto slično-uzimaju hranu od samo jedne osobe ili samo jedna osoba može da ih kupa itd.

to se popravlja treningom, upravo ovako kako je vejikamama opisala za svoju baku. najprije neko samo bude prisutan u kuci, pa ucestvuje u obavljanju kupanja npr uz onog na kog je baka navikla, pa polako preuzima sam...odnese 7-10 dana najmanje dok se bolesnik ne navikne.
ja sam na tako nešto i mislila kad sam predlozila da dovedu nekoga dva dana nedeljno, pa povecavaju broj dana. od doma nema ništa u ovom slučaju, ja mislim.
vecina tih pojava i promjena u ponasanju imaju svoje objašnjenje, ali malo je apsurdno ocekivati od žene koja ima 70 godina, i sama je već na koncu zivota, da izucava šta kaže nauka o njenoj 93godisnjoj svekrvi.
skoljka
(student)
12. новембар 2014. у 23.53
Strasno Barili, to kako si opisala stanje u kojem si bila i meni je izazvalo tu muku nemoci. Ja znam da se i moj tata često tako osjeca u vezi bake zato i ne mogu da ga krivim, to je njegova majka, stagod da se desavalo. Iako pusta rece, lako njemu jer mama fizikalise, al nije mu lako i sve dok je ta žena ziva neće njemu biti lako. Čak i da je u domu ili bilo gdje na ovoj zemaljskoj kugli, njemu muka stoji. Mojoj mami fizicka, a njemu i gora psihicka.
Da unajmimo neku ženu, to je fizicki da ih odmijenim, al to mentalno opterecenhe kad ti neko bliski pati ostaje. Jeste ona 'naporna baba' od 90 i kusur, al i dalje tatina mama. A na stranu još ta ekstremno bliska veza mama balkanska-sin. To komplikuje na kvadrat, jer tu nema ni mrvica razuma, samo neka patnja sa svih strana ( uvijek i bila, samo sad ekstremna). Zivote...
PustaZelja
(i posle mene - ja)
12. новембар 2014. у 23.55
Ja se slazem sa tamarom i sargarepom. Kriska, pobogu, ne pricamo o staroj i onemocaloj starijoj osobi kojoj treba ponekad pomoć oko kojecega već o osobi kojoj treba 24/7 PROFESIONALNA njega.

Jedna moja baka se prije jedno pola godine upokojila, Bog da joj dusu prosti. Imala je najtezi oblik Alzhajmerove, a pored toga i Parkinsonovu, neko oboljenje srca, ma nema kakvih sve zdravstvenih problema nije imala. Međutim, ona je funkcionisala ali onda je za 3 mjeseca, na precac, stanje joj se rapidno pogorsalo. Najveci problem je taj tezak oblik Alzhajmera gdje ona ne samo da se gubila i nije prepoznavala ukucane, već je fizicki bila NEPOKRETNA. Znaci, dosla je bila do stadijuma kada nije bilo rijeci o pridrzati je do wc-a, već je baba samo lezala, a drugi su je presvlacili, prali, hranili i po milion puta namjestali jer je svaka 2 min zvala i kukala da je pomjere. Nije ona ni sitna žena bila, valjalo je to micati i deverati oko toga. A zivjela je sa najmladjim sinom i novom snajkom koja je tada bila trudna. Snajka je bila zaduzena za te wc duznosti, međutim kad je snajki dosao stomak do zuba, a babi postalo sve gore, onda je sin, tj moj ujak preuzeo sve obaveze oko babe. Bilo mu je jako teško, ne fizicki, već psihicki, bas zbog tog nekog mentaliteta i te neke sramote i šta ti ja znam. U gradu gdje su oni, staracki domovi ne primaju takve teske slučajeve. Znaci ni to nije bila mogućnost, mada moj ujak to nije ni razmatrao kao opciju. U čitavoj zemlji Srbiji ima jedan gerontoloski centar koji je specijalizovan za Alzhajmerove pacijente; nalazi se u NS i zamislite, prima samo 9 - da DEVET - pacijenata. Toliko ima mijesta.

U bolnicu su je smjestili kad vise nije mogla da jede hranu već su morali intravenozno da je hrane. Srećom, nije dugo ni bila u bolnici, svega nekoliko dana. Pala je u komu i umrla je u bolnici okruzena sa troje od svoje preostale 4 djece.

Meni nije trebalo izjavljivati saucesce jer sam ja jedva docekala da ona umre. Molila sam se za nju Bogu da je sto prije uzme - da se ne muci, a ni druge oko sebe.

Skoljka, ako dom nije opcija, onda je kucna njega pod moranje.

PustaZelja
(i posle mene - ja)
13. новембар 2014. у 00.01
A što se psihickog tereta tiče - pa kad sam za vrijeme sve te gungule pricala sa ujakom na Skype, i sad pitam ja njega kako im je, misleci na svu situaciju sa babom. Na to će on meni:„Kako mi je? Znaš kako mi je? Da mi nije majka - da je bilo ko drugi u pitanju - uzeo bi pistolj i po sred cela. Eto kako mi je.”
curice
(trazim informacije)
13. новембар 2014. у 00.02
Ja mislim da nema ništa teze od brige o starom neuroloskom bolesniku.
Jednim dijelom zato što je granica između zdravog razuma i oboljenja toliko tanka da se na početku jedva primjecuje i razlucuje šta je šta. Najprije izgleda kao bezobrazluk i inat oboljelog, na kraju se pretvori u agoniju gdje njegovatelji i sami izgube zdravo rasudjivanje.
Drugim dijelom zato što su tu toliko ukljucene emocije, koje osciliraju onako kako oscilira stanje bolesnika, pa idu u ekstremne krajnosti-od ljutnje, bijesa, tuge, do bespomocnosti.
Na kraju do totalnog bola kada se konacno vidi i shvati u kakvom stanju se nasla osoba koja je oboljela i koliko njen karakter i licnost nemaju ništa vise zajednicko sa osobom koju smo poznavali cijeli zivot.
Ko to nije vidio ni dozivieo on uopste ne može ni da nasluti kakva je to fizicka i emotivna agonija. Sa drugim vrstama bolesnika zivot bude tezak, ali im je potrebe lakse zadovoljiti i učiniti da im starost bude podnosljiva. Sa neuroloskim bolesnicima je to sizifovski posao koji se nikada ne odradi, a zahtijeva dvostruku armiju ljudi da ga odradjuju.

skoljka
(student)
13. новембар 2014. у 00.03
Curice, glas razuma, svaka cast. Moja baka ne dozvoljava da je prebace u drugu sobu gdje bi mogao stati bolnicki krevet i bolji madrac, nego ona hoće da bude u kuhinji u kojij spava posljednih 30 i kusur godina. Znaci, mora biti sve poznato, pa makar spavala na nekom tvrdom olinjalom kaucu, al ajd da je krivis. Njoj je otisla kratkorrajna memorija (ne zna ko sam ja), a i tatu nekad ne prepozna iz prve. Zamisli sad svoj zivot pa da se probudis svako jutro negdje nepoznato ( da je prebacimo u dom recimo), ne možeš da ustanes iz kreveta, ni da se poslužiš i još oko tebe neki nepoznati ljudi. Koja to mora da je panika.
Ma sve u svemu, nešto ću preuzeti, mora da postoji bar malo bolje rijesenje sa sve.
curice
(trazim informacije)
13. новембар 2014. у 00.13
Ja bih za moje roditelje i zivot dala ako treba, zato što ih volim, zato što su dobri i brizni roditelji. Ima još mnogo mnogo zato i zato i zato.
//////////////////////////////////////
tako sigurno kaže i skoljkin tata, ali brigu o voljenom roditelju obavlja neko drugi:))
Kada bi ta tvoja majka, koju toliko volis, u svojoj 70toj godini morala da pere i podize svoju 20ak godina stariju svekrvu, 24h dnevno, iako to ne želi, šta bi joj ti rekla ako ti se pozali?
cisto pitam da skoljka zna šta da kaže svojoj isto tako voljenoj mami koja joj se pozalila na svoju situaciju.
Gala06
(......)
13. новембар 2014. у 00.44
Kao sto neko rece, pitanje je koliko će prof. nega ili žena koja cuva babu moći da izdrzi.
Moje obe babe, su u početku imale placenu negu, međutim kako su postajale sve senilnije postalo je neophodno da neko bude uz njih 24/7. Tata je smestio svoju mamu, a mama svoju u staracki dom. Nijedna od njih dve nije ni znala gde se nalazi. Secam se tatina mama je bila ubeđena da je u selu gde se rodila, i stalno se ljutila sto sestra ( koja je pre toga umrla) ne dolazi kod nje.

Ja sam moju baku, naminu mamu obozavala, ali nisam bila spremna da propadam, kao Skoljkini roditelji, zbog nje. Da je to sluzilo nečemu, ili bi ona imala neke koristi od mog propadanja, pa ajde... ali koje koristi od toga? Ispastali bi samo ja, muž, moje dete.
tamara
13. новембар 2014. у 01.31
Staviti roditelje ispred dece!!., e, ima nas svakakvih:-(
To je ono balkansko ispiranje mozga deci koji nesvesno poveruju u to:'ja sam za tebe radio, žrtvovao se'i sad si moj rob.

još kad čujem snaha mora cuvati meni se place.jbt.udas se iz ljubavi i nadas se nekom zivotu a od svega babe moras kupati.ta žena nikako ne može biti sretna i uzivati sa svojom decom a sve to ostavlja oziljke ba decu.
tamara
13. новембар 2014. у 01.32
Staviti roditelje ispred dece!!., e, ima nas svakakvih:-(
To je ono balkansko ispiranje mozga deci koji nesvesno poveruju u to:'ja sam za tebe radio, žrtvovao se'i sad si moj rob.

još kad čujem snaha mora cuvati meni se place.jbt.udas se iz ljubavi i nadas se nekom zivotu a od svega babe moras kupati.ta žena nikako ne može biti sretna i uzivati sa svojom decom a sve to ostavlja oziljke ba decu.
Vejikamama
(na odmoru)
13. новембар 2014. у 05.16
Verovatno se velika vecina ovde neće sloziti sa mnom ali ja mislim da je za pohvalu sto tvoj otac brine za svoju majku i ima taj 'mentalni' sklop gde se stalno pita kako može da joj pomogne. Još vise se divim tvojoj majci, svaka cast ženi koja je prihvatila toliki teret na svoja ledja.

Moja majka je isto imala taj osecaj kao i tvoj otac. Ali vise nije mogla da izdrzi. Fizicki i mentalni napor je uzimao svoj danak. Zato je nama dolazak žene jako pomogao. Osim fizickog, bilo je tu dosta i mentalne podrzke. Secam se, jednom se baka sva nešto osula po kozi. Moja mama sva u panici a ova žena je povuce u stranu i kaže hajde da vidimo šta ćemo i kako ćemo. I kao konzilijum lekara, kako bi bilo da mazemo ovim, onim, da prekrijemo ovim ili onim. I tako njih dve napravise plan rada a mama nije imala osecaj da sama mora da donosi bas sve odluke.

Na nasu sreća, moja baka je bila pri cistoj svesti i zdravoj pameti skoro sve do kraja. Ponekad, u zadnjih jedno 6-8m meseci, bi se izgubila i ne bi znala gde je ili ko su moji. Ali tada se već znao standardan rezim nege pa i to nije teško padalo.

kriska
(*)
13. новембар 2014. у 05.16
Naravno da je teško, ne zna se kome je teze, deci koja neguju svog bolesnog roditelja, ili starom roditelju.
Pa šta Tamara ako je baba svekrva? Ona je majka njenog muža i baba njenoj deci.
Ja razumem ljude koji sami odluce da odu u staracki dom, ali šta sa starcem koji neće?
Ma koliko da su bolesni, nemojte misliti da oni bas ni ocemu ne razmišljaju. U njihovoj svesti postoji veliki strah od napuštanja.

Kako to mislite: Strpamo babu u kola, spakujemo joj kofer i pravac staracki dom! Ko je pita dal` hoće? Mora!
Predate je tamo strucnom osoblju, i ćao baba!
Ja ne bih imala srca da to uradim svom roditelju!
Pa ljudi moji, nije baba stvar! Pa ni kuče ne možeš da izbaciš iz kuće, a kamoli svog roditelja!

Vi uopste niste razumele Mamu. Nije žena rekla da bi zarad svog roditelja odbacila decu. Podrazumeva se da su deca odrasla, zdrava i prava, pa im nije potrebna majčina pomoć.

Školjkina majka jeste preopterećena i treba da nađe sebi pomoć, a i sin neka se uključi u negu stare majke. Nije u redu da sve obaveze prepusti svojoj ženi.

kriska
(*)
13. новембар 2014. у 06.11
Mnogo znaci sto ste u mogućnosti da platite pomoć, niste ni svesni u kolikoj ste prednosti.

Da vam ispricam muku mojih komsija:
Ljudi žive u Srbiji, veoma skromno. U dvosobnom stanu - muž, žena, sin i ženina stara nepokretna majka.
Pre par meseci žena (bakina cerka jedinica) iznenada se razboli i umre.
Ostadoše zet i unuk sa bolesnom i starom babom.
Nemaju para da plate ženu koja bi negovala staricu, a zetu je sramota i neprijatno da svlači, kupa i oblači svoju taštu.

Rećićete primitivan balkanac, ali čoveku je neprijatno, a sigurno je i tašti sramota da je zet gleda golu.
Starica bi pristala da ode u dom, ali njena penzijica ne pokriva troškove starackog doma, tako da nema šanse da se preseli tamo.

Komsija se obratio domu zdravlja, centru za socijalni rad... pošalju nekog jednom mesečno da presvuče i okupa baku.
Muke njihove, ne daj Bože!

tamara
13. новембар 2014. у 06.21
Kriska-gore neko spomenuo mladu ženu koja je dovedena pred svrsen cin i to nije uredu.
Nema veze da li je mamma ili svekrva već sam rekla ako čitaš sve lepo piše.
Dok su te babe u stanju da prihvate pomoć ali kad ih izdaje glava sigurno veću pomoć može dobiti od ljudi koji su se skolovali zato.

Niko ne vozi babe u dom dok mogu živeti kuci da svi normalno funkcionisu.ja sam moju babu u 89-oj godini vodila u grcku ali je bila zdravog razuma sad je to istorija i ona nije sposobna nizasta.ja ne volim negativnu energiu oko mene a baba je puna iste i niti znam niti želim glumiti lekara kad nisam.isto ne želim da moja mamma muci i sebe i nas jer je ona potrebna mojoj deci.dok dam ja bila dete cuvao me i murta i kurta, cale stalno putovao a ta baba je setala po bg u belim rukavicama i sesirom na glavi, ona nije bila sebična, mislila na sebe? Ajde molim te.iz beca smo joj donosili mocart kugle jer dole nisu bile ok, znala je baba svom dupetu ugoditi e sad treba malo imoja mamma i tetka sebi da ugode u penzinerskim danima.

Mesaju se babe i zabe ovde.baka lošeg zdravlja kojoj treba moralna podrska nije isto sto i baba koja unistava sve oko sebe fizicki i psihicki.

Ja ne znam gde vi prociste da skolhkin otac pomaze? Ja sam procitala da on hoće babu tu a ne trza se puno.objasnila bih ja njemu lepo da je moha mamma vrednija od njegove.
maja3s
(diskutant)
13. новембар 2014. у 06.22
mama2, pošto znam da imaš dva sina...hoćeš reći da bi voljela da si na teretu svojim snajama kad ostaris...

iskreno da ti kažem ja nebi voljela nikome da sma na teretu...ne samo djeci već ni nekoj ženi sto bi radila oko mene...ne znam šta zivot nosi ali to su moje zelje...

skoljka, probajte da prebacite u tu drugu sobu skoro sav namjestaj kao u toj kuhinji sto je baba sada da baba ima skoro identican ambijent...
maja3s
(diskutant)
13. новембар 2014. у 06.31
kriska, nema tu neprijatno...u pitanju je bolest...šta treba da se ojede ili šta već može da bude...ma dajte molim vas...

barili, sjecam se kad sam bila u bespomocnoj situaciji...otac je do zadnjeg dana skoro brinuo o sebi...ali zadnje dane u bolnici i znam da umire a hoću bar sekund vise da živi...tražim sestru da mu da još morfijuma da ne osjeti bolove da mu da još tableta i kojecega da mu još srce kuca...

u stvari njemu je trebalo da sto prije umre a meni i mami je bilo važno da sto duže živi...kako već rece i taj sekund nam je drag bio
sve su to podsvjesne reakcije covjekovog bica...nagon za zivotom...strah od gubitka...

kriska
(*)
13. новембар 2014. у 06.37
Pa i ja sticem utisak da Skoljkin otac nema baš puno volje da neguje svoju majku.
On jedino oseća krivicu i moralnu obavezu prema svom roditelju, a sve obaveze oko nege je brebacio svojoj ženi.
To jeste taj naš balkanski mentalitet, naročito kod starijih ljudi i tu nema šanse da se nešto promeni.
Osim toga, ja mogu i da shvatim Skoljkinog oca, sramota je bre čoveku da skida i kupa svoju majku.
To je ta generacija. Teško će se tu nešto promeniti.
kriska
(*)
13. новембар 2014. у 06.52
Majo, naravno da ne čekaju 20 dana da službe posalju nekog da okupa baku.
Snadje se njen zet nekako, pozove neku ženu iz familije ili komšiluka, a to što kažeš nema sramote da zet ili sin kupa svoju majku, u pravu si, ali to teško da ćeš objasniti starijem čoveku naše gore list.

tamara
13. новембар 2014. у 07.25
Ne treba da je kupa može sestra nnjegova to da radi a on ostalo sto ocigledno ne radi.gde u ovom slučaju cerka babina i šta je razlika babu prepustiti u dom ili snahi ostaviti na grbacu? O da, selo neće pricati da su jadnu babu 'strpali'u dom.ovde svi vole babu a beze od nje semskoljkine mamme.
sharlota
(bez zanimanja)
13. новембар 2014. у 07.32
ne brine otac za baku već brine mama

premejsta baku u krevetu, presvlaci je, pere kada izvrsi veliku nuzdu, bavi se prljavim pelenama, posteljinom, slusa baku kaada pocne da prepbacuje usljed bolesti.

vjerovatno je mami puna kapa svega, a ledja joj pucaju.

sve to divno i pozrtvovano zvuci kada se napise na papir,još ljepse kada to neko drugi radi umjesto nas,ali bez profesionalne pomoći i opreme,recimo bolnickog kreveta isl, to je vrlo teko obavljati svaki boziji dan i to non stop.

stavljaju ženu u nezgodnu situaciju bezvz će dusu da ogrijesi,moleci boga da baka ubrzo zamakne a njoj će puce joj i ledja a i psihicki će da pukne.ovakvu vrstu pozrtvovansti mogu da pruze samo najblizi tipa ukucani žena,djeca npr.

ja bih otvoreno rekla tati da se urazumi ili da pocne sam da mjenja posteljinu, baca pelene i sve sto ide uz to- jel ga to stid da presvlaci mamu?

kriska
(*)
13. новембар 2014. у 07.58
Sarlota, pa verovatno ga je stid. Ne opravdavam to uopste, nemojte pogresno da me shvatite.
Ja da sam na mestu Skoljkine mame ni u kom slučaju ne bih dozvolila da sav teret padne na mene, ali ne vredi to našim starijim ljudima pricati, takav mentalitet i shvatanja teško da će da promene.
kriska
(*)
13. новембар 2014. у 08.25
Majo, to pitanje: da li bi voleli da smo na teretu svojoj deci, je po meni besmisleno. Isto kao kad bi pitala da li bi voleli da se razbolimo.
Naravno da to niko ne bi voleo, ali u zivotu se ne dogadja samo ono sto volimo.
Ja bih volela da ne ostarim, da uvek budem zdrava, kad mi dodje čas da mrem samo da zatvorim oči i da zaspim...
Eh, šta bih sve volela, ali na neke stvari covek ne može da utiče.

Svojoj deci nikako ne bih volela da sam na teretu, ali ne bih volela ni da me staru i nemoćnu liferuju sa jednim koferom iz svoje kuće i smeste negde sa nepoznatim ljudima.
Najbolje da mi daju inekciju i da me uspavaju, da ne mučim ni sebe ni decu.


svirena
(teaser)
13. новембар 2014. у 09.32
ne razumijem zašto se to tretira kao liferovanje i tjeranje iz kuce-ako nekome prijeko treba medicinska i profesionalna njega, odgovarajuci bolnicki krevet, uvodjenje katetera za lakse mokrenje i izuzimanje pelena iz price. Sve kao neka žrtva, mucenje, patnja, e to je onda izgleda pravo pokazivanje ljubavi kod nas-mjesta razumu i olaksavanju zivota i pacijentu i njegovatelju nema jer se to tretira kao liferovanje i tjeranje, bezdusnost i slično.
ciba
(brrrrr)
13. новембар 2014. у 09.46
Ja se sve slazem sa kriskom.

Nego ajde razumem da otac ne može da presvlaci babu ali šta fali da pomaze sa ostalim stvarima, ono preneti je do kade, WC-a, pricati, nahraniti itd? Znam da balkanci recimo odbijaju da rade bilo koji od tih poslova ali kad muka udari, sve se promeni.
LeaDiKaprio
(shumska)
13. новембар 2014. у 09.47
Ej, starosti...

Teska prica, klupko se zamotalo i zamrsilo.

Prvo, čini mi se da neki ljudi u starosti postanu nevidjeno pakosni i samozivi. Pobudale. Eto od prijatelja otac, poceo da oseca prve znake Alchajmera. Idi tata kod lekara. Neće. Mama, vodi ga kod lekara. Gde da ga vodim kod lekara, sad će Sveti ovaj pa onaj, Nova godina, treba kolace da mesim, gosti dolaze... Kad sve prođe, onda ćemo. Da je covek morao da predje pola sveta da ode lično da stavi oca u kola i odveze ga u bolnicu.

Čini mi se da te matore pakosne zloce niko ne razume. I za njih postoje pravila i nacini kako se sa njima ophoditi ali su roditelji (naročito majke) na vreme posejali zrno krivice koje bas tu oko 80-te pocinje da pusta korene.

Sto zapravo znači da nije tačno da je 100% problema baba. Bar pola od toga su njen sin i snaja. (sin 45%, snaja 5%).

Baba je kao dete, a dete se nadmudruje. Ja bih recimo da sam snaja iscenirala da se povredim dok je podizem. Dogovorila bih se sa muzem da bude tu da može da zavrsi posao. U pola podizanja bih ciknula i iskrivila se kao kifla. Zvala bih muza. Otisla bih sutradan kod lekara i „lekar bi mi rekao” da vise ništa ne smem da podizem, da sam povredila zivac. Dok se ja „oporavljam” baba bi se navikla na drugu ženu. A mogla bih opet da se vratim na pranje babe i da se opet „povredim”.

Ako ja ne želim da radim taj posao nema sanse da bi me baba naterala.

Tako dolazimo do glavnog pitanja: da li želim? Tvoja mama ocigledno želi, da li zbog tvog oca ili zato što je cela familija drzi za taoca i teško je vratiti ulogu koju niko neće a da se ne zameri.

Tvoj otac takođe treba da napravi DRUGACIJI izbor između žene i majke. Ah, ti mamini sinovi. Tunjavi sa 20, tunjavi sa 50, tunjavi zanavek.

Znaci baba jeste problem, ali nije ona prvi i najveci problem koji treba rešiti.
kriska
(*)
13. новембар 2014. у 10.58
Pa ne znam da li je liferovanje ili se možda drugačije kaže, kad nekog protiv njegove volje iseljavas iz sopstvenog stana i pod prisilom ga smestiš da do kraja života živi tamo gde ne želi.

Starački dom nije isto što i bolnica, bar nije isto u psihološkom smislu.
Kad bolestan čovek ode u bolnicu ima nadu da će ozdraviti i vratiti se svojoj kući, a kad odeš u starački dom znaš da ti nema povratka.
Ostavljaš svoju kuću i sa jednim koferom zauvek odlaziš u nepoznato i strano.
Zaista tužno! Meni bi se srce pokidalo kad bih tu scenu priredila svom roditelju. Ne mogu to ni da zamislim, da pored mene i moje sestre moja majka tako završi.
Pa valjda je za toliko zaslužila da je u starosti negujemo!
curice
(trazim informacije)
13. новембар 2014. у 11.22
Kriska,
ti svo vrijeme pricas vise uopsteno, a manje o ovom konkretnom problemu. Niko od njih ne želi babu da liferuje u dom sa ciljem da njima ostalima bude lako. Dom i nije opcija za njih, zato se toliko i kidaju. Može se to vrlo jasno razluciti iz skoljkinog pisanja. Nisu njeni roditelji samoziva djeca koju boli briga za majku na umoru. Naprotiv. Ali dosli su do mmomenta kada im treba još pomoći, fizicke pomoći, jer to je posao u tri smjene i ne može da ga obavlja jedna osoba sama.

Problem je sto baba njih sprečava da organizuju zivot da tece normalno, u kuci u kojoj je i baba, pa će i briga o babi da bude sve losija. Pored brige o babi ostaju i druge stvari u domaćinstvu koje i dalje traže da se obavljaju-kuvanje, tone prljavog vesa, ciscenje kuce, nabaka...da ne nabrajam, i koje neće prestati kakvo god da je babino stanje.
Žena od 70 godina nije sposobna da sama brine svakodnevno o zdravom dvogodisnjem djetetu i da održava domaćinstvo, a kamo li da brine o nepokretnoj babi. Njoj treba još pet žena u toku nedelje da to sve tece.
U ovom periodu, dok baba boluje, treba zastititi zdravlje i psihicko stanje i ostalih clanova porodice, ne mogu se sve snage skoncentrisati samo na jedno mjesto.

curice
(trazim informacije)
13. новембар 2014. у 11.39
Ne vidim ja tu puno babine krivice. Baba je bolesna i njena sposobnost rasudjivanja je limitirana. To sto ona želi i zahtijeva mora se uzeti sa rezervom i neko trezveniji, psihicki stabilniji i kompetentniji, mora da procijeni do kog stepena se ti njeni zahtijevi mogu ispunjavati.
To je slično kao kad bi nam trogodisnje dijete trazilo da nosimo tri dzaka brasna na ledjima npr, pa ako se povrijedimo mi krivimo dijete sto nas je na to nagovorilo.

Ne možemo kriviti ni mamu previse. To sto ona radi je neka vrsta „psihickog samopovredjivanja”(bas dadoh dijagnozu:)), koje ona ni ne osjeti. Razlozi za takvo ponasanje mogu biti razni, ko će to sada analizirati, ali kakvi god da su razlozi ponasanje nije zdravo i treba ga sprijeciti i ženi pomoći da se ne povredjuje dalje-ni fizicki ni psihicki.

Slozicemo se svi da bismo pomogli osobi koja se fizicki sama povredjuje i da bismo je u tome sprijecili, a razlozi nas ne bi ni zanimali. Ni u ovom slučaju nije mnogo drugacije.
Ne može se reci samo-mama tako hoće,neću da se mijesam- ukoliko ipak vidimo da joj to ne prija i da od toga propada.
To bi bilo isto kao kad bih ja rekla da moja autisticna kcerka bas voli da lupa glavom u zid i ako ona tako voli ko sam ja da je u tome sprečavam :).
Mami treba pomoći da njeno samopovredjivanje prestane, ona ga ne zna prekinuti sama.

Na kraju ispade da se vracamo na početak, da to može samo tata da promijeni, da samo on treba da bude stub i zastitnik porodice i da vodi jednaku brigu o svim njenim clanovima. On to ne može, ne zna.
Njima je jedina sansa da im neko (skoljka) ubaci ljude u kucu koji će im pomagati. šta god rekla baba, šta god rekao tata, šta god mama komentarisala cinjenica je samo jedna-ljudima treba pomoć oko babe. i baba o tome ne treba da se pita.
ciba
(brrrrr)
13. новембар 2014. у 11.50
Žena prica uopsteno zato što su skoro svi pricali uopsteno.
Nego curice, brine li te nekad taj makijevalisticki stav gde ljude navodis na svoju vodenicu? Pitam zbog sebe, i dalje to radim ali mi se jednom dobro obilo o glavu. Isto najbolje namere, isto da zastitim mamu ali je ispalo sasvim suprotno.
kriska
(*)
13. новембар 2014. у 11.54
Ne pričam uopšteno, nego kažem da u ovom konkretnom Skoljkinom slučaju starački dom, za koji ovde većina kaže da je najbolje rešenje, u ovom konkretnom slučaju je nemoguća misija.
Mogu oni da staricu bez njene volje smeste u dom, ali znam da to nikada neće uraditi iz puno razloga i zato su ti predlozi i saveti beskorisni.
Curice, potpuno se slažem sa tvojim rezonovanjem, zaista smisleno i pametno zboriš.
Baki treba obezbediti dodatnu kućnu negu i olakšati obaveze koje su se sve sručile na pleća Skoljkinoj majci.

curice
(trazim informacije)
13. новембар 2014. у 11.55
Brine:))
Isto mi se obilo, a opet se ne mijenjam promjeniti:))
ciba
(brrrrr)
13. новембар 2014. у 12.16
Kriska, mogu da je smeste u dom ako veruju da će joj biti bolje tamo. Jedino sto im se treba „podmetnuti” da veruju. No slazem se da je to srednje rešenje sa kucnom pomoći najbolje.

Curice, drago mi je da nisam sama :).
Teogopa
(HECTBAPHA)
13. новембар 2014. у 12.17
Ama jesi zapela za kofer...ne radi se o zdravoj ženi koja napusta svoju kucu da bi je deca prodala pa uzivala. Radi se o ženi koja ne zna ni gde je ni u cijoj kuci. NIti joj ista znači da spakuje jedan kofer ili celu kuci. Radi se o bolesnoj ženi kojoj treba lekarska nega, a to ne dobija.
Pa i meni bi bilo zao da sa jednim koferom napustim kucu, ako sam pri zdravoj pameti i svesna situacije. Ako, daleko bilo, postanem dementna i bolesna, cisto sumnjam da će meni praviti neku razliku gde sam smestena. Na kraju krajeva mene iz moje kuce, pri zdravoj pameti niko ne bi mogao ni isterat. EH sad da se ja navalim svojoj deci na pleca, da ocekujem da me peru i ciste i pri tome se još bunim sto traže pomoć ili alternativu...ma ajde molim te. Da ocekujem neciju paznju, da me neguje 24/7??? NIsam rodila roba. I profesionalnci imaju day off.

Mislim da baba negoduje,jer negoduje, kao posledica bolesti. Cisto sumnjam da bi njoj ikakvu razliku napravilo to što je u domu ili kuci.Bar kad je negodovanje i napadi besa u pitanju. Kada joj dodju momenti negodovace svakako. ALi svakako pravi razliku njenoj deci koja nisu obucena da se nose sa tezinom bolesti koju ona ima. Pravilo bi razliku i za njeno zdravlje jer bi dobila potrebnu negu. Pa i trenirani ljudi i profesionalci rade u smenama, jer je svakom potreban odmor da bi posao mogao da obavlja kako valja. Ovde se ocekuje od snahe da povuce sve na plecima, sto nijedan živi stvor ne može i to 24/7.
Na njeno stanje treba gledati kao i svaku drugu bolest. Da li biste i svaku drugu neizlecivu bolest tretirali kao sto tretirate babinu dementnost? Babi će biti sve gore, a ne sve bolje. Da li zaista treba da sa sbom u grob povuce i snahu i sina?
Kakvo crno odbacivanje, ako bolesnom coveku das mogućnost za negom koja mu je potrebna.
Da li biste umiruceg od raka ostavili u kuci da umire u prirodnom okruzenju, u bolovima, bez lekova? Ili biste mu olaksali poslednje trenutke koliko god mozete?
U ovoj situaciji nikom nije olaksano, ni njima ni babi. Otac olaksava svoju savest, a svojoj majci ne pomaze, žena u grob gura preko reda.
Barilli
(bez_izuvanja)
13. новембар 2014. у 12.34
Koliko ja vidim dom nije jedino rešenje. Ima i kompromisno rešenje, pomoć u kući. Treba naći nekog ko je stručan, neku medicinsku sestru koja bi brinula o baki. Profesionalac neće da pobegne kao neka obična žena.

Ne slažem se da je ključ u tati- muškarci nikad neće promeniti nešto ako ne osete problem na svojoj koži. Zna on u teoriji kako je njegovoj ženi, ali očito ne dovoljno da bi nešto preuzeo. Po meni mora školjkina mama da pokrene stvar, jer je ona ta koja podmeće ledja i najveća je žrtva u svemu ovome. Ona mora da kaže-dosta, ovako više ne ide. A ja bih svom ocu probila uši pričajući o tome, ne bih išla logikom- to je njihova stvar, njihov brak itd.

Školjka izvini na uplitanju, ali nekako osećam da je ovo i tvoj i sestrin problem, ne samo tvojih roditelja
kriska
(*)
13. новембар 2014. у 12.49
Ama, Teogopa, otkud ti znaš i jesi li sigurna da starica ne zna gde je ni u čijoj kući!?
Ja ne verujem da ne zna, jer da zna bilo bi joj svejedno gde je, ko joj prilazi i neguje je.
Sve i da ne zna, greota bre ljudi da tako ostavimo stare i nemoćne roditelje!,
a za kofer sam se Teogopa uhvatila, jer ne verujem da u starački dom može da se ponese više od jednog kofera.
skoljka
(student)
13. новембар 2014. у 12.53
Barili, preuzimam, nema druge.
Nego neko rece sto tata ne preuzme vise obaveza. Preuzima on koliko može ( samo ove sto nije red da musko radi bar u tom nasem kraju). Neku je noc prosjedio pored bake jer joj je doslo teško, pa su pricali i davao joj i jesti i lijek. Znaci daleko, daleko od toga da on sad ode u kafanu a žena nek rinta. Zato kažem, nema tu šta da se krivica svaljuje ni na koga. Samo se mora naći rijesenhe za sve njih.
hana-banana
(.)
13. новембар 2014. у 13.10
problem je sto presjek u demenciji nije tako jasan, bar ne dok ne dodje do daljeg stadijuma - moja baba bar, zna tačno gdje se nalazi, gdje joj je kuca, zna da nije u svojoj kuci kad nije, ali mene recimo posto me nije vidjela nekoliko godina ne bi prepoznala. Nove face ne pamti i ne prepoznaje, znaci short term memory je tabula rasa, ali long term kao da se juče desilo. Ne može se samo smjestiti u dom i vjerovati da će ona prepoznati da je to za nju najbolje zato što mi mislimo da je najbolje.

Nije bas ni da svakom od tih ljudi treba ljekar, to je hronicno i terminalno stanje, ali jedno sa kojim se stotine hiljada porodica nose kako znaju i umiju i ovde i tamo, uz povremene posjete doktoru, a i to vise radi stimanja lijekova.

I ja sam za dom, nisam od onih koji na to gledaju kao na odbacivanje ljudi, ali nije sve tako crno bijelo i to znaju ljudi koji imaju voljene koji imaju tu bolest.
kriska
(*)
13. новембар 2014. у 13.17
Skoljka, jel baka može da govori?
Po meni je najbolje rešenje da nađeteneku ženu koja će malo da odmeni tvoju majku.
Razumem tvog oca, neprijatno je coveku da presvlaci i kupa svoju majku, a i njegovoj majci bi sigurno bilo neprijatno da je sin presvlaci i stavlja joj pelene, ali tvoj otac mora da shvati i svoju ženu i da je malo oslobodi obaveza.
Iskreno, ja ne bih mogla da kupam i presvlacim svog oca, niti bi moj tata to ikada dozvolio meni i sestri.
Koliko god vam zvucalo glupo i primitivno, eto zaista to ne bih mogla, dok majku bih bez problema i kupala i pelene joj menjala i presvlacila je.
maja3s
(diskutant)
13. новембар 2014. у 13.18
Шкољка, конкретан предлог кад пресвлачите бабу бар да олакшаш мсјки мало... Нек стави кесу испод ње кеса клизи и баба се лакше окреће... Оно са премјештањем у другу добу скупа са стварима из кухиње ??? Посље можете у болнички кревет да убаците само замјените кад се баба рога :))) зезам се ;-)) навикне

Мислим да је кључни проблема у твојој мајци... Ја сам неке ствари о својој мајци открила тек кад ми је отац умро...оно што је он знао и што је повјеравала њему.. Зашто је некад био љут... Сад ми је јасније нисам каоирала а сад тнам да је био у праву

Да се вратим на твоју маму Шкољка... Само она мора и може да каже Не даље... И да мисли на себе... Мораш отворити свјест твоје мајке да желиш кош да је имаш да види твоју дјецу како расту... Сретно велики је то посао

-Layla-
13. новембар 2014. у 13.46
Mnogo teska situacija, koju eto neki prozivljavaju sa babama i dedama, neko sa bolesnim roditeljima. Mislim da je nama iz ove perspektive teško da pretpostavimo kako ćemo i šta ćemo kada budemo matori i bolesni. I ja naravno sada mislim, neka me strpaju u dom, neka se ne bakce niko oko mene. Ali ta starost nosi neke sasvim nove strahove i emocije, možda ćemo se i mi panicno plasiti nepoznatog prostora, ljudi, promena. Greota nekako.
U vasem slučaju Skoljka, placena pomoć je jedina solucija. Ako roditelji jesu u stanju da placaju, a tvoja mama želi da se brine o svekrvi, neka plate ženu koja će raditi sve ostalo. Pranje, kuvanje, peglanje. A mama, neka uzima redovno „slobodne” dane. Na stranu mentalitet, osecaj krivice i sve to nešto neopipljivo. Njima treba jedan konstruktivan razgovor i rešenje, jer ako tvoja mama ide preko svojih granica, narusice svoje zdravlje i šta onda? Cemu toliko žrtva? Brigu treba podeliti na vise ljudi. Nema tu šta da se lupa glavom u zid.
Teogopa
(HECTBAPHA)
13. новембар 2014. у 14.01
Ama, Teogopa, otkud ti znaš i jesi li sigurna da starica ne zna gde je ni u čijoj kući!?
_________________________________________________________________

Ako baba zna gde je i u cijoj kuci, onda nekog gadno zaheb..ava.
AKo njeno ponasanje nije uzrokovano njenom bolescu onda je ona uzasno bezobrazna baba koja svakako nije zasluzila svu tu brigu. Ako je uzrokovano bolescu, onda joj treba pomoći. Ja iskreno mislim da je ovo drugo, jer cisto sumnjam da je u stanju svesno to da radi svojim najblizima.
tamara
13. новембар 2014. у 14.30
Babu treba prebaciti u drugu sobu fok spava ali ozbiljno i samo će se kazati jel znavgde je.moj oj tetki je lekar dao neki tabletu za spavanje ili smirenje ne znam i rekao da to uradi jer niko nije bio siguran.kad se probudila reklaje-'sram vas bilo, vi ćete mene zivu sahraniti'
Do tad se pravila blesava i posle se smirila.vole oni glumiti malo, isto kao deca testiraju granice.
kriska
(*)
13. новембар 2014. у 14.52
Teogopa, mnogo si gruba.
Ja polazim od toga da Skoljkina baka nije bila zla žena i da je zaslužila da je njena deca u starosti poneguju.

maja3s
(diskutant)
13. новембар 2014. у 15.56
Опа закувава се... Или враћа се живост ове дискусије :))
skoljka
(student)
13. новембар 2014. у 17.18
Nemojte da ovak nastavimo. Niko nikog ovdje ne zeza, žena je stara i nije potpuno izgubljena, ali se sve cesce gubi.
Nego, pricala s mamom, već ima jednu komsinicu na umu, ja sam rekla nek tu bude s njima bar 3 put nedeljno po 8 sati, pa ako treba i da sjedi kao sto rekosmo. Slozile smo se, sad ću ih gnjaviti dok konacno to ne urade.
Pricala sam i za med. sestru, al to već ispade skuplje rijesenje nego dom jer bi moralo full time, rijetko koja bi htjela samo 2 dana. Tako je to tamo. Al još ću se raspitati. Ja bih voljela nekog strucnijeg, al ova komsinica će dobro doći jer je baka zna, mladja je i ne mora ni znati da je placamo, vise će biti kao neka posjeta. Baka je ionako izgubila pojam vremena.
Mnogo mi je dobro dosao ovaj 'brainstorming' ovdje. Hvala vam zenske, nadam se da će ovaj forum još dugo da nam zazivi.
tweety_m
(?)
13. новембар 2014. у 17.28
Jedno pitanje za vas koje smatrate da bi tako cuvale roditelje,babe,dede, koliko su oni uskakali i pomagali vama dok vam je gorilo pod nogama?Tamara je rekla sve sa svojom babom i sesirom i mislim da je u pravu.Meni se ovdje čini da vi kojima su vasi roditelji cuvali djecu sto u kracem sto duzem periodu osjecate neku vrstu „duznosti” prema njima i grize savjesti.
Teogopa
(HECTBAPHA)
13. новембар 2014. у 17.51
I ja polazim od toga da nije zla žena I zato joj treba pruziti svu potrebnu pomoć, a na izigravati mucenike preko tudjih ledja ukljucujuci I babina. Jer ovde nije samo skoljkina majka uskracena za pomoć koja joj je potrebna, već I baba. Utuvi si u glavu da je žena bolesna a oni joj nenamerno I nesvesno uskarucju ako ne lecenje onda sigurno najbolju brigu. Ne kažem da je odvedu u dom, ali profesionalna pomoć je potrebna. Ti nonstop izlazes stavove kap da je baba perfektnog zdravlja I razuma. Baba je zenska glavo bolesna, bolest je teska I uzasna. Ženi treba profesionalna pomoć, I sad je ne dobija jer se buni. Pa da ima neku tesku fizicku bolest, je l bI joj I onda dozvolila da izvoljeva. Da li su haninu babu sa polomljenim kukum trebali ostaviti kuci? Žena je bolesna I trenutno ne dobija potrebnu pomoć. A ti ocigledno mislis da joj je najbolje sa snahom I sinom...najbolje I dovoljno. Na zalost nije.
mama-2
(ako ne pocnes neces ni zavrsit)
13. новембар 2014. у 20.03
Čitam gore neka je napisala da joj majka vise vremena provodi sa bolesnom majkom , te ne moze vise vremena da provodi sa njom i njenom decom, a njoj je i tekako potrebna majkina pomoć i prisustvo.
E, po meni je to cist egoizam. Plati ženu neka ti pomogne oko dece i kucnih poslova. Cist roditeljsi kiks-nisu uspeli da razviju saosecajne...
Druga piše ..a ja sam otisla na tri nedelje dole itd.itd. Pa ,majkumu ne okrece se svet oko tebe i tvoje dece.Poklanjati paznju, nekom kome je trenutno vise potrebana, ne znači da te otac manje voli.Otisla si dole, a svi ti koje žive dole imaju i svoj zivot, svoje obaveze i navike. Prilagodi se.

Pisla sam da sam volontirala u jednom bolnickom butiku.Moje 'koleginjice' volonterke su bile babe od 72 g. pa navise.Uglavnom udovice.

Jedna (76g-kanaddjanka), živi sa cerkom i njenom porodicom. Baba sa unukama putuje samo tako.Suer bakica , vesela, zayebant, puna zivota.Jedna veoma srećna žena. Ovo je ujedno i moj odgovor na 'balkanski mentalitet'.

Druga ( 78g. isto kanadjanka) prodala svoju kucu i otisla u privatni dom.Dom boli glava, nešto extra, extra.Svojoj deci nije od kuce ništa dala jer su joj deca lepo situirana, uspesni ljudi.Sve je sjajno i bajno, ali ona svake veceri prođe pored te svoje kuce u kojoj je podigla svoju decu, i gleda da li su novi vlasnici šta uradili , dogradili i vraca vreme,priseca se. Na moje pitanje što se muci , što se ne resi te navike, kaže noge same krenu. Sa starim komsilukom koji su takođe smesteni po raznoraznim dompvima, sastaje se svakog četvrtka. I tako brat bratu nekih 8 godina.

Treca ( 72g -kanadjanka),nije mogla da održava kucu ,veliki troskovi za njenu penziju te je prodala kucu svojoj unuki za neku simboličnu cenu.Cisto da zakrpi finansiske rupe.Ta žena vene,bukvalno vene.Nikad ruznu reč nije rekla o svojoj porodici, ali tuga i osecaj da vise nikome nisi potreban je svakodnevno proganja. U roku od 6 meseci,neverovatna promena jedne vesele i zadovoljne žene do usamljene starice...

Volontirala sam i po starckim domovima, radila im taksu. I tako popunjavam podatke, pitam ženu za godinu rođenja, ta i ta .Op godiste moje majke.Onda je imala 67 godina.Šta ćeš ti u domu, još uvek si vitalna i tako to...Kaže ona meni znaš ja nemam kucu, živela sam u stanu.Sama, cekam decu da dodju nemaju vremena, ocu da ih posetim ne sad, ne tad.Legnem da spavam ovaj lupa odozgo, onaj sa strane komsija pustio muziku. I tako ti ja resim da se preselim u dom i da živim i družim se sa mojim vrsnjacima. Ona srećna svi srećni. I tako i ja ocvrsto odlucim da umesto placam nekoga da me cuva i gleda lepo u starcki dom sa mojim muzem.Nisam nešto emotivno vezana za nekretninu koju imam ovde tako da mi prodaja neće pasti teško.
Ovo je odgovor za one sto mi se sekiraju da ne padnem na grbacu snajkama i moja balkaska shvatanja.

Moji roditelji su mene i brata podizali same, bez icije pomoći.Uazavali kao njima ravnim, materijalno pruzali koliko su mogli, a ljubavi u izobilju.
E, tako ja i moj muž sa nasom decom. Sami i bez icije pomoći.Ne znam da li se racuna to što mi je svekrva s vremena na vreme pricuvavala starijeg sina, kad hoćemo da izadjemo i to što je nedelju dve boravio kod mojih. Nasi roditelji su to vreme još uvek radili.Ako se racuna, onda stvarno osecam odgovornost:)

Svekrva mi je bila jednom ovde, nisam joj dozvolila ni ruak da spremi, skitale zezale se a muž cuvao malog.Moji kad su dolazili tata je imao obavezu da malog odvede do vrtica i to je to.

Mene interesuje, da su u pitanju vase majke a ne bake da li biste imale srca i snage da razmišljate u istom smeru?

Sinoć sam posle mog pisanja naletela na jedan clanak, koji mi je potvrdio da razmišljam ( pišem) pravino

hana-banana
(.)
13. новембар 2014. у 20.07
Skoljka, bas mi je drago. Nadam se da će ta varijanta uspjeti, nama je dobra alternativa iako većinu obaveza snosi moja mama.

Tweety, ja lično to smatram kao validnu opciju i za moje i za sebe.
Volimo se, pazimo se, ali samo polazim od mog tate - on je toliko privatan da i kad dodje ovde ne da da mu ja perem ves, a kamoli da mu ja jednog dana obavljam ličnu higijenu. Što se mene tiče, ja bih mogla na glavi da ga nosim, ali za njega bi to bilo ponizavajuce, to bi ga skrhalo. U takvim slučajevima je bolje da to radi neko ko nije emotivno upleten u čitavu situaciju. Znaci, niti mislim da je to ostavljanje na cjedilu, niti da nisu zasluzili da ih pazim, to je meni zastarjelo razmišljanje.

Ovo su gadna vremena. Šta je ko zasluzio, a kako je na kraju skoncao, to su obično dva razlicita pojma. Šta zasluzuje Skoljkina mama u ovoj prici?
hana-banana
(.)
13. новембар 2014. у 20.10
E, evo je mama2 da nas sve redom isproziva...
Nek si nam ti duso u pravu, eto i clanak je potvrdio.
mama-2
(ako ne pocnes neces ni zavrsit)
13. новембар 2014. у 21.30
Ja bih za moje roditelje i zivot dala ako treba, zato što ih volim, zato što su dobri i brizni roditelji. Ima još mnogo mnogo zato i zato i zato.
//////////////////////////////////////
tako sigurno kaže i skoljkin tata, ali brigu o voljenom roditelju obavlja neko drugi:))
Kada bi ta tvoja majka, koju toliko volis, u svojoj 70toj godini morala da pere i podize svoju 20ak godina stariju svekrvu, 24h dnevno, iako to ne želi, šta bi joj ti rekla ako ti se pozali?
cisto pitam da skoljka zna šta da kaže svojoj isto tako voljenoj mami koja joj se pozalila na svoju situaciju.
---------------------------------------------------
Nema baba 93kg nego 93 godine.Daj Boze da sa sve krevetom tezi 20 kg.
Ako se nešto radi srcem onda drugi ne primete tu tezinu i muku, a ako radis preko on stvari onda dzaba i radis.Plati ženu i nakrivi kapu.Vidjala sam i takve slučajeve kad neznas da li su majka i cerka ili drugarice.Tebi se čini da je obema potrebana pomoć i nega, a ono vremesna cerka dogurala majku u kolicima...

Strna moga muza se 25 godina brine o njenom muzu ( stricu) koji je slogiran, oduzeta mu desna strana skroz. Covek ko od brega odvaljen, a ona osrednje visine i tezine.Sad imaju po 73 godine i još uvek ista prica.Covek uvek uredan, obrijan..skidam joj kapu.Nikad se nije pozalila da joj je teško, da joj je potrebana pomoć, a koliko puta dnevno ga je ona podigla...

Da pojasnim i to da moji nikad nisu spomenuli da ocekuju od mene i mog brata da ih cuvamo. Moja maka nam je jasno i glasno rekla ovako:
- 'Kad neko od nas dvoje umre ja idem u dom'

Hana nemoj da se lujtis ništa zlonamerno i lično.

Gala06
(......)
14. новембар 2014. у 01.20
Mama2, u tvoja prica o staricama koje poznajes, i onima u starackom domu gde si radila se ne može uporediti da ovim o cemu mi diskutujemo. Ti nam dajes primer o relativno zdravim ženama, mentalno još normalnim i razumnim. A mi ovde pricamo o demenciji, i drugim neuroliskim oroblemima i kako izaci na kraj s time, i kojrle sve opcije postoje.
tamara
14. новембар 2014. у 01.37
Mama-ja sam rekla da je moja mamma potrebnija mojoj deci ali ne u smislu cuvanja ciscenja.ne radi se o tome jer to nije nikad ni radila, potrebna im je baka u zivotu, ja nisam imala bake u blizini i znam kako je, moja deca imaju jednu u komsiluku i jednu koja im često dodje i tu ljubav ili period zivota baka-unuci nemaju reprizu.ja sam druga generacija ovde isto kao i vasa deca i osetilala sam na svojoj kozi šta znaci biti bez baka deda rodica sto isto osecaju vada deca samo cekaj kad će progovoriti o tome.avioni, milioni, kamioni ne menjaju u decijim ocima bakin zagrmljaj.
out_of_control
(desno pomoćno smetalo)
14. новембар 2014. у 01.57
Ako ste oducili da je tako zasad, da baka ostaje, možda da ih obezbjedis s nekim pomagalima. Da li toga kod nas ima, to ne znam, možda možeš poslati ako nema. Maja je spomenula kese, ne znam kako bi s njima, ali imaju sliding sheets, suskave, odlične za pomjeranje u krevetu.
Lako je reci, sve je to OK, lako je tako te stare pomjerati, okretati, ali to je dead weight pogotovo kad se ukoce, baka od 50kg djeluje ko 5 tona. Tvoji su ipak u godinama, a imaju samo jedna ledja i jedno zdravlje.
Ako se baba sve vise gubi, možda nije samo staracka dementija, možda je delurijum. Ima razlike, ovo drugo dodje od infekcije, bolova itd. Ako baba nosi pelene, treba pripaziti na upale besike.
Koliko je baba pokretna, okrecu li je dovoljno, dovoljno da se spreče rane od lezanja.
Mnogo je toga na šta trebaju misliti. Jer ako je baba dosla na tu neku tacku gdje nema bolje nego samo gore, samo će im onda biti sve teze i teze.
Kad su već tako zacrtali da će biti, treba ih nekako nasavjetovati i pomoći im. Možda preko doktora, da sredi da im dodje sestra da im pomaze s vremena vreme?
Komunikativna
(($))
14. новембар 2014. у 02.45
Обећала си да ћеш бити вечна

Обећала си једном у детињству
да ћеш бити вечна,
откле год се враћали да ћемо те затећи,
као сенку испод кућне стрехе,
као кућни праг.

Није било ниједне наше пловидбе
да је ниси, као рибарске жене,
преседела на пучини гледајући;
није било буре ни бродолома
да нисмо после њих
поред неба угледали и твоје лице.

Где год бисмо се пробудили,
била си у прозору ти и сунце;
била си нам увек на дохвату руке
као вода,
увек као ваздух
присутна и неопходна.

Обећала си нам да ћеш бити вечна
као све што нас на свету дочекује
и остаје после нас.

И када си умирала,
чинило се да се осећаш кривом
што нас напушташ.
maja3s
(diskutant)
14. новембар 2014. у 03.13
Ja bih za moje roditelje i zivot dala ako treba, zato što ih volim, zato što su dobri i brizni roditelji. Ima još mnogo mnogo zato i zato i zato.
////////////////////////////////////

prije nego sto porkomentarisem gore naveden tekst...sto si se ti mama2 toliko nasla uvrjedjena...nerazumjem...

--------------

a što se tiče teksta gore...ja nebi za moje roditelje mrela...ja bih za djecu svoju mrela...moji bi za mene ginuli...i to je prirodan proces...
kad sam imala 12 godina i razmišljala o smrti zamišljala sam kako bi skocila u grob za roditeljima kad umru...nisam razmišljala da neće umrjeti u isto vrjeme i dobro se isplakala taj dan...dolazile su mi te misli poneka...i kad je moja cerka imala oko 12 godina ona je meni to isto rekla i ne znajuci šta sam ja razmišljala...krv nije voda :D

naravno moji roditelji bi ginuli za moju djecu...kao sto ću ja ginuti za svoju unucad ako ih budem imala...to se nikad ne zna...

ja sam nešto i prozivjela vidjela ostvarila se na nekim poljima a djeca su ta koja će tek da se nalaze i ostvarauju..pa tek nasa unucad...tako da je najbolje da se ciklus nastavi onako kako ga je Bog dao..da sm mi roditelji podrska djeci..
ne zrelo mi je razmišljanje da mrem za rodtelje...to mi dodje tinejdzerski...jedino ako si se mlada udala pa si ostala uskracena za taj dio

out, da obična kesa dok ona ne posalje prava pomagala...ja sam dobijala u trudnoći iz bolnice pomagala jer sam imala problema sa ledjima u trudnoći...
pa tuta ili solja u spavacoj sobi da baba ne mora da hoda puno...bitno je babi davati puno tecnosti iako cesce mokri radi sprečavanja upale besike...tecnost davati vise preko dana a navece samo casu dvije...zbog nocnog uriniranja...

jeste razmišljali o vitaminima i dodatcima za ishranu ako baba slabo jede pogotovo povrce i voce...a dobro je za probavu...

ovdje postoje rulatori...ljudi koji imaju slab balans hodaju s tim po gradu...bitno je da baba oze da ustane ne mora da ezi stalno...mozete kupiti staru fotelju koja može da se stima i u lezeci polozaj pa preko dana da sjedi u fotelji..po mogućnosti sa daljinskim pa se baba lakse pridigne...
Republica
(®)
14. новембар 2014. у 03.22
Da ne bih i ja talasala po grizhoj savedti samo da dodam sledeće. Ovde niko ne predlazhe josh goru situaciju za tvoju mamu Shkoljka nego shto jeste. Već rasterecujucu. Pametan pristup je profesionalna pomoć a tvoji roditelji mogu baki da posvete drugu pazhnju baki. Osoba od 70 godina nije u istoj snazi kao osoba od 40+. Otac & majka mogu i dalje da su kraj nje i da je nahrane, razgovaraju ...mogućnost za ostali vid pomoći postoji i to je pametan pristup. Emotivno i socijalno roditelji su i dalje tu. Porodica se cuva na pametan način. Sve ostalo će razbucati familiju.
maja3s
(diskutant)
14. новембар 2014. у 03.25
Komunikativna,

ne mogu da vjerujem da neko djeli minuse na ovakve stihove...

jeste vjecna je sve dok ti mislis na nju...
znam da si nedavno izgubila nekoga bliskog...prođe taj jaki bol i pretvori se u neki drugi cudan osjecaj...nedostaje ti a opet nekad kao da je tu...

ja kad nešto uradim sjetim se tate i pomislim da bi i on volio da sam bas tako uradila
kriska
(*)
14. новембар 2014. у 06.22
Nije ti dobro poređenje Teogopa! Naravno da za slomljen kuk mora da se ide u bolnicu, neće valjda u kući da je operišu!
Zašto Skoljkinu baku ne prime u bolnicu!?
Skoljkina baka je stara, iznemogla, senilna... to su sve normalni simptomi, koje duboka starost donosi.
Ja sam i kazala da je potrebna dodatna pomoć, jer svaliti sve te obaveze na jednu osobu, koja takođe nije mlada, nije u redu.

Ne radi se ovde o tome da li mi smatramo da je staracki dom rešenje ili ne, već ima tu mnogo faktora zbog čega za ovu staricu dom nije opcija.
Ja sam sigurna da Skoljkine roditelje nema sanse da bilo ko ubedi da baku smeste u staracki dom.
Poznajem dobro mentalitet i razmišljanje naših starijih ljudi i znam 100% da to neće uraditi.

Pa šta da ti pricam, kad su moji roditelji kupili i uselili se u nov stan, moj otac se ubrzo posle toga teško razboli, jedva ustajao iz kreveta, a još nije bio završen prenos i sva dokumentacija u vezi stana.
Sve je to morao lično da ide i obavi budući vlasnik, tj. moj otac.
Predložim im ja da stan prepišu na mamu, jer mama je pokretna i zdravija... kad ti oni skočiše, ne mogu da veruju da sam ja to rekla!
U najmanju ruku, kao da sam već sahranila tatu!
Mislim, stvarno je teško izaći na kraj sa našim starim ljudima, jer shvatanje zivota mladih i starih su nebo i zemlja.

Skoljka, dobru odluku ste doneli.


fizikela
(prevodilac)
14. новембар 2014. у 07.41
Ljudi se ne menjaju, samo malo modifikuju ponasanje. Nadam se da će ta varijanta sa komsinicom da upali. Napravila sam u glavi uporedjenje svekra, svekrve i moje mame. MM se slozio da sam u pravu. U slučaju bolesti - svekar zove i kaže dodji odmah (ne zanima ga da li imaš neku drugu obavezu u tom trenutku, on je najvazniji sebi pa naravno i tebi, to je jače od njega), svekrva zove i pita da li bismo mogli da dodjemo, može i popodne, sacekace ona, dok moja mama ne zove nikoga već se javi iz taksija i kaže kako je krenula kod lekara, pa da se čujemo malo kasnije. To je njihova priroda i tu izmene nema.
Jednostavno, ima ljudi koji su zahtevni i onih koji nisu. Pa kako se ko snadje.
maja3s
(diskutant)
14. новембар 2014. у 09.08
fizikela, veoma interesantno...kako je identicno sa mojom porodicom mene vise to interesuje...imaju li tvoji svekar i svekrva zenske djece...i imaš li ti brata ili sestru...cisto da povucem paralelu :)
kriska
(*)
14. новембар 2014. у 09.35
Bezobzira Majo da li imaju ćerke ili sinove, neki ljudi su jednostavno toliko principijelni, do granice sebičnosti.
Moj otac je bio sličan Fizikelinom svekru, stim što nam uvek zakaže vreme, ali kad on kaže moramo da se tada stvorimo ispred njegovih očiju.
Nema kašnjenja ni opravdanja, pa makar gorela kuća!
Pogotovo kad se razboleo i kad je osetio da neće još dugo živeti, postajao je nekako netolerantan i sebičan, kao da se ceo svet vrti oko njega.
Ja to potpuno razumem i shvatam kao poslednji vapaj za životom.
Sad kad mog tate više nema, mnogo mi nedostaje baš to što mi je kod njega smetalo.
curice
(trazim informacije)
14. новембар 2014. у 10.02
Mama-2,
da ne ispadnem gruba, ali usudjujem se reći da ti nikada nisi brinula o nepokretnom bolesniku, onom koji ne saradjuje s tobom-otuda ti ovaj komentar o 20kg.
Isto se usudjuem reći da nisi provela ni dva dana sa neuroloskim bolesnikom poput skoljkine babe.
Drugim rijecima, pricas onako, tek da se prica, jer primjeri koje navodis nemaju ništa zajednicko sa temom, sa skoljkinom babom i polozajem u kojem su se nasli skoljkini roditelji.
curice
(trazim informacije)
14. новембар 2014. у 10.27
skoljka,
super za početak, preporodice se svi u kuci.
Ne treba da im potenciras pricu o domu, nema od toga ništa u njihovom slučaju, ali može bolesnik pristojno da se njeguje i kod kuce.
To zahtijeva veci broj ljudi, podjelu posla, pokoje pomagalo i malo vise organizacije, ali je izvodljivo.

Baka i deda mog muza su bolovali u isto vrijeme, oboje nepokretni, oboje kod kuce.
Bila je stvarno agonija ucestvovati u svemu tome i ne znam za kim od njih dvoje me je vise dusa boljela.
Baka je u početku bila naporna, poslije nepodnosljiva, a na kraju potpuno i izgubljena i nepokretna.
Ona je bila najnjeznija i najbriznija žena na svijetu koju sam poznavala, i bilo je zaista bolno svjedociti u kakvo biće se pred kraj zivota pretvorila. Pored te fizicke i intelektualne nemoci postala je agresivna, pa je dva puta umalo udavila dedu. Sreća je bila da su imali ženu koja je i spavala s njima, inače bi se bas ruzno zavrsilo. Mi se često u porodici salimo kad o ovome pricamo, ali nije bas bilo za poželjeti.

Deda je, s druge strane, mentalno bio ok sve do poslednjeg dana, samo su mu fizicke funkcije rapidno opadale. Prestajao je da hoda, nije mogao da jede sam, da obrise usta, da drzi casu, bio je u pelenama i potpuno nepokretan, ali svjestan svega i sviju oko sebe. I muke koju njegova djeca prolaze s njim, i bake i njenog stanja. Njegova situacija po meni je bila teza i bolnija, baka bar nije ni znala šta se oko nje desava. I on je bio divan i brizan covjek, uvijek veseo, a pretvorio se u biljku koja misli. Uvijek sam mislila da niko nije zasluzio takav kraj.

NJihova muka je trajala skoro 4-5 godina, mnogo ljudi se pomucilo brinuci o njima dvoma, ali su ostali u svom domu kako su i zeljeli. Imali su vrhunsku brigu i njegu i umrli onako kako bi svaki starac na ovom svijetu pozelio.
Taj period je, iako uz maksimalnu pomoć, ostavio vidan trag na zdravlje moje svekrve, čiji su to roditelji bili. Pocevsi od kicme koju je morala da operise, preko gomile drugih stvari, do raspoloženja i ponasanja.
Bilo je to pretesko za nju,njihovo dijete, ali ona ima taj neki mir da se učinilo sve sto je bilo moguće učiniti za te starce.
Sa srećom vam svima i da se ne mucite...
curice
(trazim informacije)
14. новембар 2014. у 10.34
kriska,
nisam znala da ti je tata umro. jako mi je zao, sjecam se kad si pisala da je bio bolestan. vjerujem da ti je jako teško, iz svih tvojih postova ovih godina se osjeti tvoja dobra dusica i emocije:), sa mnogo razumijevanja za ljude.
Takvi poput tebe nekako uvijek vise otpate gubitke voljenih:((
Take care
kriska
(*)
14. новембар 2014. у 14.09
Hvala Curice na toplim rečima saučešća. U Januaru će godinu dana od kako moj tata nije među živima.
tamara
14. новембар 2014. у 14.49
Kriska-zao mi je za tvog tatu, zato ti ides srcem na ovoj temi.ima i toga ne razumes dok ne dozivis.
mama-2
(ako ne pocnes neces ni zavrsit)
14. новембар 2014. у 17.29
Meni se čini da ste vi ovde pomesale babe.Dvaputa čitam post i lepo piše da je baba pri cistoj svesti,da se povremeno gubi sto je normalno za njene godine.Baba ima bre 93 godine i neće da se okameni.
To je trebalo od prvog dana, izvini molim te ali ja neću da se brinem o njoj i baba bi se navikla.Na kraju krajeva što se ne bi platila neka žena da radi sve kucne poslove, a mama- snajka da se posveti baba -svekrvi:))
Kad takvu babu , ajde da kažemo i polu svesnu strpas u dom, u trenutcima svesti oseca će se kao ove moje primeri babe.

Majo ,nisam se nasla uvredjenom odkud ti to? Pišes tek da napises nešto.Ko je rekao da ne bih dala zivot i za svoju decu, za muza, brata, bratanca kao i za svoje roditeleje. Svoje roditelje i brata volim istom jacinom kao kad nisam bila udata, a to ne znači da svoju decu i muza ne volim ili da ih manje volim.Jesi li ti u opste sposobna da volis još nekoga? Da li su tvoja deca i muž svesni da si ti potrebna još nekome, da ne postojis od kad si njega srela i decu rodila.

Curice sad ti izvini.Mislim da od kristlano jasne situacije pravis nauku.

Kriska, bas vse hoću da te pitam za tatu, čak sam se i ponadala da je ozdraveo.Bezveze... moje saucesce.

mama-2
(ako ne pocnes neces ni zavrsit)
14. новембар 2014. у 18.03
Curice i ko kaže da nemam iskustva sa takvim osobama. Ja sam cuvala babu ne majku, nego babu moga muza. Svekrva i njena sestra su radile još uvek, a ja posto sam bila ' slobodna' isla sam preko nedelje od 8h-16h da cuvam babu koja je živela na selu, dok ne dodju ove dve sa posla.
Zapricam se sa komsinicama, a ona mi se izkrade i popne na vrh garaze.Neće da sidje, ne mogu da je skinem po tri sata, nekad saceka i ove dve s posla...Sedne na krov i mlatara nogama ko dete, ali da je pomeris nema sanse. Svremena na vreme je imala takve trenutke , kad se gubi...
maja3s
(diskutant)
14. новембар 2014. у 18.23
mama2,

Majo ,nisam se nasla uvredjenom odkud ti to? Pišes tek da napises nešto.Ko je rekao da ne bih dala zivot i za svoju decu, za muza, brata, bratanca kao i za svoje roditeleje. Svoje roditelje i brata volim istom jacinom kao kad nisam bila udata, a to ne znači da svoju decu i muza ne volim ili da ih manje volim.Jesi li ti u opste sposobna da volis još nekoga? Da li su tvoja deca i muž svesni da si ti potrebna još nekome, da ne postojis od kad si njega srela i decu rodila.

----------

po ovom vidim da nisi ništa shvatila šta sam napisala...tj. ti si procitala samo ono sto si ti htjela da procitas a ne ono sto sam ja napisala

izvukla si neke zakljucke koje ja nisam ni pomislila a ne napisala...rekla sam da nebi mrela za roditeljima jer imam djecu...za njih bi mrela ili umirala kako mi to kažemo

već sam izgubila jednog roditelja i eto još sam ziva...nemoguće je da napola umrem...

za djecu se gine...a tvoji roditelji za te...i tako to ide...ciklus razumjes sad

čitam i dio o babi na garazi...jasno mi je da nisi znala sa babom čim je ona znala docekati te s posla...al dobro sad...nije ni važno...bilo i prošlo
kriska
(*)
15. новембар 2014. у 08.33
Hvala vam cure!
skoljka
(student)
15. новембар 2014. у 10.26
Cao kriska, po tvom pisanju sam i ja osjetila da si imala lično bolno iskustvo. Tuga, bas mi je zao.
LeaDiKaprio
(shumska)
18. новембар 2014. у 20.52
Ove price „dao bi zivot” za ne znam ni ja koga su mi ne samo totalno gubljenje vremena nego i totalno neumesne da ne kažem manipulacija suptilne vrste. U mnogim slučajevima čak govore kontra same izjave.

#1: gubljenje vremena jer će se u realnom zivotu retko kada ukazati prilika da „davalac zivota” izadje na crtu i dokaze svoju tvrdnju.

SVAKOME KO SE JAVIO NA OVOM TOPIKU DACU $1.000.000 KAD SE SRETNEMO!

Mogu mirne glave da budem sigurna da je situacija da iz mog dzepa izadje $1.000.000 gotovo nemoguća (definicija „gotovo nemogućeg dogadjaja” je da je verovatnoca da se desi taj dogadjaj gotovo jednak 0).

Plus - kao i kod „davanja zivota” tako i u slučaju davanja $1.000.000 - ako se i desi da se sa nekim od vas ovde sretnem, pokusacu da nađemneki drugi izlaz.

Prema tome, ja smatram da je totalno nefer da ja ikome ponavljam i obecavam da ću da uradim nešto sto će mi biti poslednja stvar na pameti ako se nađemu toj situaciji.

Jedina razlika između mog oprastanja sa $1.000.000 i nečijeg oprastanja sa zivotom je da se u veoma, veoma malom broju slučajeva dan naplate zapravo i desi. Neki roditelji su bukvalno dali zivot za svoju decu. Sa druge strane, bilo je i onih koji su propustili priliku da to urade.

#2: pitanje je zbog čega ljudi imaju potrebu to da kažu? E, to je već zanimljivo. Ja to vidim kao nespretni izraz ljubavi. Imali smo sigurno svi prilike da sretnemo ljude koji u buducnosti obecavaju kule i gradove, ali danas nam traže nešto sto njima danas treba. Najveci broj njih su prevaranti i suptilni grebatori. Manipulatori. Poslednjeg sam sutnula iz svog zivota nema ni mesec dana. Ja ću ti dati deo svog biznisa, govorio je, jednog dana kada budem presao u sektor B, sve moje iz sektora A će biti tvoje. A danas ćemo da delimo profit meni u korist. Kad god sam se bunila uvek je bilo „dacu ti zivot celog sektora A”.

„Dacu zivot za tebe” je manipulacija. Ne treba mi ničiji zivot. Ako želiš da mi kažeš da sam ti bitan faktor u zivotu, kaži mi bas tako. Ako me volis, znacim ti, ne možeš da zamislis zivot bez mene, bio/la bi mizeran/la bez mene - kaži mi bas to, tim rečima. „Dacu ti zivot” implicira da sam ja to tražila, da meni treba nečiji zvot. Ne treba mi. Nisam tražila. I kakav bi bio moj zivot da neko treba da umre zbog mene???

Sigurna sam da ljudi samo ponavljaju i prenose papagajski s kolena na koleno taj izraz misleci da nema boljeg nacina da se opise ljubav. Pogresno! Ima dovoljno reći da se opisu osecanja bez morbidarija.

„Dali bi zivot” za nekog - meni to zvuci kao izjava lošeg trgovca. Pokusaj da mi uvali nešto sto mi ne treba samo da bi on izvukao korist.
Gala06
(......)
19. новембар 2014. у 04.02
Lea, ja bih za moje dete dala zivot. Ti ne?

tamara
19. новембар 2014. у 04.17
Lea odvali ti i ostade ziva.
Bese ti ona koja roman ovde pisala o velikoj ljubavi?
Bez da meni moj cale ponavlja kao papagaj kako ti kažeš ja znam da bi on dao zivot za mene isto i mamma.oni imaju samo mene i moju decu a po milon nisi napisala gde da se nađemoisto sto bih ja i moj muž dali za nasu decu.
Zanimljivo bih ye bilo upoznati u zivotu ali ti koja si velika na rečima za ljubav ocigledno imaš problem tumacenja te reci.fali ili je falilo tu negde/nekad ljubavi.
maja3s
(diskutant)
19. новембар 2014. у 05.21
Lea, mjesas babe i zabe...ja nikad nebi dala zivot za muza iako ga volim..možda dodjem i u taj stadijum sad nisam...ali za nasu djecu da...nije to ista ljubav...
i njegovi bi dali zivot za njih...a moji za mene...uostalom oni su mi i podarili zivot...a mi nasoj djeci...
ti kao da nemas djecu Lea ?
sharlota
(bez zanimanja)
19. новембар 2014. у 07.35
iz leinog ugla, mala je vjerovatnoca da će se iko od nas naći u poziciji da da zivot za nekoga,pa iza dijete.

šta to zapravo znaci,da li je to ostvarivo?

jedina situacija koju mogu da zamislim u kojoj b ja dala zivot za svog sina je da se recimo bacim pred voz ili kamon da ga fizicki zastitim svojim tjelom od udara.

ali to nema veze sa hiptetickom izjavom da bih ja dala zivot za njega već sa instiktivnom reakcijom, snagom naše volje i sl.

dakle, vrlo nerealno da će se izjava dati zivot za nekoga ikada materijalizovati, mogu dati bubreg npr, dati krv, kicmenu mozdinu konkretne stvari koje mogu nekome da produže zivot
a sad da ja svjesno oducim da dam svoj zivot za nekoga pa kakve vajde taj neko ima od toga- možda u ratnim stiuacijama da instikitivno stanem u red za egzekucju prije nekoga ali ta akcija opet nije bazirana na mojoj unamprijed donesenoj odluci da ću dati zivot već na instiktu.
tamara
19. новембар 2014. у 07.47
Sharlota nije poenta u tome kad će hoće li doći do toga, vekika verovatnoca da nikad neće.ovo je po meni i seljacki izraz no nebitno svi minu podsvedti znamo gde koga imamo.
Tena je već presla u presipanje iz dupljeg u prazno a lea samo sere bezveze kso da ima ispred sebe decu kojoj će ona uvek nešto objasniti.
koje vitamine žena pije je gota.
Ali poenta je da su deca isped svega sto i treba da bude
sharlota
(bez zanimanja)
19. новембар 2014. у 07.59
:) i ja mislim da je lea u proslom zivotu bila uciteljica za uzrast 1- 4 osnovne:)))
Teogopa
(HECTBAPHA)
19. новембар 2014. у 14.20
Pade mi na pamet John Q. Ja bih dala zivot, al onda se bacim pred dilemu. Imam još jedno dete. Šta ako dam zivot za jedno (a dala bih) šta će onda biti s njima, ili s onim drugim. Ko će da ih odgoji? Ko će da im bude majka. Imam li pravo da uskratim drugo dete za roditeljsku ljubav?
Tu mi na pamet padne Sophie's Choice, uzasnog li filma.
Gala06
(......)
19. новембар 2014. у 14.25
Gledala sam taj film sa Meril Strip, odavno. Njoj je receno da bira između dva sina, koje će ostaviti u zivotu. Zaista grozno.
Republica
(®)
19. новембар 2014. у 14.39
Između kceri & sina je bio Sofijin izbor. :(
Poshto nije mogla.. kad su joj odvodili decu , vrishtala je za sinom.

Druga prica koja potvrdjuje koliko sve pada u vodu kad morash da birash ... :(

http://news.bbc.co.uk/2/hi/asia-pacific/4137053.stm
Ja sam isto skapirala LeU kao i Sharlota.

Ta fraza zhitot ću dati mozhe samo u pravom smislu... zhivot ću dati kao roditi.

Sve ostalo je Sharlota lepo objasnila.Kad nagonski skocimo da zashtitimo svojim telom- svojeg najblizheg.
mama-2
(ako ne pocnes neces ni zavrsit)
19. новембар 2014. у 16.46
dobro bre, zar nije bio prošle godine slučaj i tema ovde majka hrabrost ili tako nešto.Žena koja je bila bolesna od raka i imala mogućnost da rodi dete ili da abortira. Rođenjem deteta je potpisala, odnosno , uskratila sebi sansu sansu da ide terapije i možda izleci . Zar, nije ona svesno dala svoj zivot.Slobodno mi kazite da sam budala
maja3s
(diskutant)
19. новембар 2014. у 17.37
mama2, jeste al radi se o jednom djetetu...šta kad ih imaš vise kao sto su gore rekle žene

posto je sin punoljetan...mi smo razgovarali da brigu preuzme on ako bi se nama desilo nešto...ali to nema veze sa davanjem zivota...
Gala06
(......)
19. новембар 2014. у 18.07
šta to zapravo znaci,da li je to ostvarivo?

-------------------

Pa evo primera, ako treba da doniram moje zdravo srce, dala bih jedino za moje dete. Pre bih se odlucila ona da živi nego ja.
Na takve primere sam mislila pod „dati zivot za dete”

Što se tiče Sofiinog izbora, to je najtezi izbor koji može da zadesi coveka, ali ja ne pricam o tome. Ja pricam o izboru ja i moje dete.
LeaDiKaprio
(shumska)
20. новембар 2014. у 23.48
Zanimljivo mi je kako se stvari kristalisu. Krenuli smo od malo sireg spektra primalaca naših zivota a sad „spade knjiga na tri slova” sto rece pesnik.

Da idemo dalje?

Vidm ponudjene primere pozrtvovanih majki. Ima li primera nepozrtvovanih? Ja to smatram ekstremima sa obe strane i kao takvima vrlo nepouzdanim pokazateljima da postoji neko pravilo (ako pravila uopste ima). A ako nema pravila onda nam ostaju samo specificni slučajevi, milioni specificnih slučajeva.

I samo da nacrtam za one koji nisu razumeli: ja ne kažem da ne postoji ljubav veca od zivota, nego da je obecanje da ćemo dati zivot za nekoga potpuno nepotrebno. Ako se i desi situacija da skacemo pod voz, skocicemo. TO je ljubav, a „talk is cheap” sto kažu bratja anglosaksonska.

E, taman tako: talk is cheap. To je poenta.
LeaDiKaprio
(shumska)
21. новембар 2014. у 00.02
E, i još nešto.

Jedan razlog zbog kojeg mi „dao bih zivot za dete” izuzetno ide na zivac je ocigledno licemerje koje se vidi u svakodnevnom zivotu.

Evo o cemu se radi: da pitas bilo kog roditelja koliko voli svoje dete, morali bi flaster da zalepimo da prestane opsirno objašnjavanje i izliv velike ljubavi. OK, ništa neobično. Svaki roditelj voli dete kao ništa drugo na svetu.

To je znaci sto svaki roditelj KAžE.

A šta POKAZUJE?

Pokazuje da zivot može da mu da, ali svoje vreme ne može. Deci je najbitnije da dobiju roditeljsku paznju i ljubav, sto zahteva vreme. Riditelji međutim prave drugaciji izbor. Naravno, sve se to gura u fijoku „dobrobit deteta” ali pitajte bilo koje dete da li vise voli 10 dana da sa mamom i tatom sutiraju loptu u parku, ili letovanje na Maldivima zbog kojeg će morati cele godine da bude sa bebisiterkama ili u vrticu.

Drugim rečima: jeste, zivot bi im dali jednog dana kad bude voz prolazio kroz njihovu spavacu sobu, a u međuvremenu im ne dajemo vreme. Postoji razlog zašto su mlade generacije navucene na elektroniku, na igrice i mobilne telefone. Jednom kad im gurnes konzolu za igrice u ruke, živela sloboda.

Nevidjeno licemerje. Ali nevidjeno.
Gala06
(......)
21. новембар 2014. у 02.44
Lea, da li si ti tvom detetu pruzila tu savrsenu ljubav, savrseno vreme i sve po protokolu kako si navela?
Neverujem, jer savrsen roditelj ne postoji. Svi gresimo, a u isto vreme svi radimo kako najbolje znamo. I to ne znači da smo licemeri jer dajemo izjave koje tebe nerviraju „dali bi zivot za dete”

U globalu te razumem i slazem sa onim teorijama sto pišes ili prepisujes iz popularne psihologije, ali nije to u praksi uvek ostvarljivo.
tamara
21. новембар 2014. у 03.56
Lea ti zvucis idealno u jednom momentu u drugom ograniceno.lično mislim da imaš neke posttraume iz detinjdjstva.globalizujes smesne stvari, većinu tvoj pisanja govore knjige realnost je drugacija.i nije tačno da deca celu godinu sede u vrticima da bi islii na letovanje.moji su obisli svet i nastavice tako bez maksimalnog vremena u vrticima a zamisli niti sam super mama niti mislim da smo porodica iz knjiga.gresimo, ucimo na greškama i zivot ide dalje.
teorija i praksa su tvoji najveci neprijatelji, možda zaista bolje da pocnes crtati ali sebi pa ćeš shvatiti da između crne i bele ima mnogo boja.
Gala06
(......)
21. новембар 2014. у 05.09
* neverujem= ne verujem.

Pre nego sto me lektori isprave :)
sharlota
(bez zanimanja)
21. новембар 2014. у 07.26
mlade generacije su navucene na tehnologiju jer je tako lakse roditeljima.

prosto je zastrasujuce pogledati djecu kojoj se oduzme „privilegija' igranja sa igricama- reakcija kao kod
ovisnika o drogi.

o nemogućnosti končetirisanja i nemogućnosti usvajanja znanja da i ne pricamo.

mene zanima da li je moguće djecu ”izlijeciti„ i povratiti im moc koncetracije i moc ucenja

ljudi moji pa to je strasno!”
LeaDiKaprio
(shumska)
21. новембар 2014. у 08.56
Ne, nisam idealna mama, niti sam tako nešto zelela da impliciram. Malo me iritira kada čujem komentare „a šta, ko da si ti bolja”. Srećom ne misle svi tako, inače bi nas takvo rezonovanje zakucalo u praistoriju, sa precagom preko golotinje i sirovim mesom za veceru oko zapaljene logorske vatre.

Zar nije bolje uvek stremiti ka boljem? U cemu je problem ako govorim o nedostatku i problemima savremenog drustva?

A problem savremenog drustva je svakako nebriga o deci. Emotivno zapostavljanje. Roditelji su previse zauzeti svojim problemima.

Roditelji previse teraju po svome i premalo slusaju decu. Ne da slusaju u smislu poslusnosti nego otvorenih usiju. Nemaju kad. Zauzeti, razbacani na sto strana.

I onda kažu „zivot bih dao za svoje dete”. A ne mogu da mu odvoje sat vremena dnevno za dete. Za pricu, igranje, samo sa detetom, bez mobilnog, fejsbuka, SCa, svadje sa muzem. Ne treba zivot, nego par sati nedeljno.

Ja da mojima kažem da bih dala zivot za njih oni bi se beskrajno rastuzili i zabrinuli. Nadvila bih oblak nad njima. Kome trebaju takve price?! Stalno ponavljam na razne nacine koliko ih volim i koliko su posebni. „Dala bih zivot za tebe” mi je totalno primitivno. Dramaticno, zapravo skrece paznju na mene, mucenicu i žrtvu.

Mislim ne znam, to mi je totalno out.

A što se drugih ljudi tiče, ma koliko da su mi bliski nebi dala zivot ni za koga, ma ni teoretski. Dok sam bila mlada i slobodna možda je i postojala neka teoretska varijanta, ali od kako sam mama moj zvot ne pripada samo meni... Ali ne da se bacam pod voz, već da sto duže živim. Da pazim na sebe i da budem sto zivlja sto duže mogu jer ja kontam da ću deci srce iscupati kad pandrknem, pa makar otegla i u 100-toj godini. Ne živimo blizu pruge tako da se voz neće desiti, ali ovo drugo je izvesno. Mama deci treba svakodnevno, dok sisaju, hodaju, polaze u skolu, zaljubljuju se, ostre svoje zube pubertetske, postaju roditelji, ... Nema trenutka u zivotu kada mama nije dobrodosla kao podrska i pomoć, makar potencijalna. Kad zamirisem cvece odozdo napustila sam svoju decu, sto je nocna mora i majke a još vise dece.

Nadam se da je sada možda jasnije zašto na „davanje zivota” ne gledam kao na nešto pozitivno niti u korist deteta.

Plus sto takav stav može da nam da i neke druge ideje, da se iscrpljujemo i na druge nacine ne vodimo racuna o sebi.
LeaDiKaprio
(shumska)
21. новембар 2014. у 09.06
PS. I samo da razgrnem dilemu oko psiholoskih profila u vezi mog detinjstva i čega sve ne, sto su poceli da izbijaju na povrsinu:

Smatram da je „dao bih zivot za tebe” deo TRADICIJE koja je meni jedna totalna erogena zona. Dok napipamo nešto tradicionalno ja se napalim i skoci mi pritisak, a bogme znam i ubrzano da zadisem i zatapkam po tastaturi.

Taj se izraz prenosi s kolena na koleno i koriscen je u svrhu verhunske izjave ljubavi i privrzenosti.

Ono za šta se ja maksimalno usqrceno borim je da se svako sr@nje koje nameravamo da uvezemo od „naših staaaaaaarih” proturi kroz misaoni filter sadasnjice, pa da se vidi dal fercera danas ili jok.

Ja eto svaku tradicionalnu glupost proturim kroz filter i zapanjujuce je koliko malo procuri na drugu stranu!
Republica
(®)
21. новембар 2014. у 10.42
Gala, valjda ti je jasno da prakticno ne mozhesh da ostvarish -doniranje srca-.

Ni jedna legitimna bolnica to neće uraditi. Pa čak i da se upucash tu njima u bolnici.

Coveka muka natera na sve i svashta. Crna berza i ostale crne bolnice.

Prema tome tvoj plan ako... je neostvarljiv. Koliko ti to zhelela.Shto opet vodi ka tome da fraza„zhivot bih dala” ovde ne pali. ;)
sharlota
(bez zanimanja)
21. новембар 2014. у 10.52
ne samo da bolnice ne bi dozvolile,već često clanovi najuze porodice nisu podudarni.

npr; moja prijateljica sa posla boluje od rejtkog oboljenja probavnog sistema ,transplaptacija kostane mozdine može pomoći da se produzi zivot ali evo donera terazi vise od dvije godine, niko iz najuze porodice se ne podudara a roditelji su previse stari da budu doneri.

što se tiče ovog gore voza, koji u slučaju da prototnji kroz sobu može da uzrokuje reakciju bacanja pod voz:

ne radi se o izjavi da bih ja svjesno skocila pod voz, u smislu sjedim ispijam kafu i naglabam volim sina da bi se bacila pod voz

već se radi o instiktivnoj akciji tj. reakciji dakle, instiktivno želimo da zastitimo svoje dijete,bez da smo zastali i razmislili već samo skacemo na impuls.

ovakvih primjera u praksi je mnogo bas kao i primjera šta je u stanju da učini snaga naše volje.
tamara
21. новембар 2014. у 10.56
Daj bre lea čitaš li ti sebe? Niko ne slusa decu šta im govore?,ne samo ti.bravo ti .ti zeno imaš ili si imala problem koji nisi prevazisla.tvoje price su za malu decu.
Krecem se u drustvu i bolesno bogatih ljudi i onih koji jedva izdrže od plate do plate i onih koji imaju dovoljno za zivot i ne zale se.sva
ka grupa ima svoj pogled na zivot i svoju pricu, nevverovatno je kako se poklapaju price i vezano za decu i drustvo i zivot generalno.isto imam drustvo i skoro pa nepismeno i ono mr:dr: i oni isto imaju svoje price koje su im zajednicke a individalne.
Ti kao da si vanzemaljac pa nigde ne pripadas.nešto se dizes svesno ili ne ali imam osecaj da verujes da su svi cobani oko tebe.
Gala06
(......)
21. новембар 2014. у 11.00
Omg, sad kreće rasprava oko fraze ' zivot bih dala.'

Republica
(®)
21. новембар 2014. у 11.13
:P OMG pa ti si krenula u tom pravcu Gala.;)
A da zaboravih to se kod nas eto tek tako izgovori. ;)
Nije nas za reč drzhati.
Gala06
(......)
21. новембар 2014. у 11.24
Sharlo, verujem da bi roditelji te tvoje prijateljice, da mogu i/ ili da se podudaraju, rado donirali šta treba za svoju cerku. U tome je poenta.
Gala06
(......)
21. новембар 2014. у 11.24
Sharlo, verujem da bi roditelji te tvoje prijateljice, da mogu i/ ili da se podudaraju, rado donirali šta treba za svoju cerku. U tome je poenta.
LeaDiKaprio
(shumska)
23. новембар 2014. у 20.56
Gledam moju prijateljicu i njenog problematicnog sina. Mali je tek prvi razred a dusu im pije na slamku. Detetu se sve dopusta i ništa mu se ne brani. Sve mu se daje i sve mu se kupuje. Mislim da oni trose POLA mesecne plate (tj četvrtinu kucnih primanja) na to jedno dete i njegove hirove (nije jedince ali je velika razlika u godinama sa starijom decom). Njegova mati je vise puta isticala koliko ga voli i kako bi zivot za njega dala.

Njeni rezoni su daleko od pameti. Sve sto sin radi je kako mora da bude i ona posto ga voli (i zivot bi mu dala) je samo tu da mi pomogne i da ga pridrzi i podrzi a nikako da ga ispravlja.

U isto vreme deriste ih maltretira do pakla i nazad. Ostala deca su iritirana i ljubomorna, brak im je u krizi, ekonomski loše stoje (treba kupiti iTunes igiricu ili dve dnevno, plus igracku plus šta god da mu drugo zapadne za oko).

Ona kaže da bi mu zivot dala i to je taman ono šta će mali da joj uzme.

U isto vreme mali ima ogroman problem da se uklopi u drustvo. Pošto je kod kuce naucio da je teror način da se dobije šta želi on se tako ponasa i sa vrsnjacima. Međutim, vrsnjaci nebi ni prljav guzobris dali za njega (a ne zivot) tako da je konstantno omrazen. Ucitelji i uciteljice takođe ne prihvataju njegov način ponasanje tako da je mali razvio seriju tikova da se izbori sa situacijom koju ne razume.

Ja smatram da je „zivot bi mu dala” tip ljubavi ono sto ovo dete upropastava za ceo zivot. I ne bih rekla da je jedini. Stavise, bar svako drugo vaspitno zapusteno dete zapusteno je iz pogresno usmerene roditeljske ljubavi.
tamara
24. новембар 2014. у 02.39
Deriste??? Kažeš lea.ako im jw brak u krizi i ekonomski loše stoje nuje dete zato krivo.a dete nije feriste budalo jedna, jel ti ista sveto?
kriska
(*)
24. новембар 2014. у 11.35
Ta fraza „Život bih dao za svog najmilijeg” ne mora baš tako bukvalno da se shvati. To može da ima i drugačije značenje, u smislu brige i požrtvovanja za najdraže nam osobe.
Evo primera:
Mojim prijateljima se pre 25 godina rodilo bolesno dete, sa teskim fizičkim i psihičkim anomalijama.
Roditelji deteta su tada bili veoma mladi, tek je život bio pred njima.
Uprkos tome što su im mnogi predlagali da dete daju u dom, roditelji nisu na to pristali.
Žena, pred kojom je bila sjajna poslovna i životna karijera, dala je otkaz i potpuno se posvetila svojoj bolesnoj i nepokretnoj ćerki.
Evo već skoro 26 godina žena skoro da ne izlazi iz kuće, jer je curica mnogo vezana za svoju majku i nisakim drugim neće da ostane ni na sat vremena.
Za ovu majku se slobodno može reći da je dala život za svoje dete.

LeaDiKaprio
(shumska)
25. новембар 2014. у 22.34
Tačno, kriska, to je jedan od slučajeva kada naidje voz pa se bacimo pod njega.
Pantija
26. новембар 2014. у 11.49
Citala sam do pola i odustala. Ja ne mogu da shvatim da se tako prica o našim starim ljudima, da je rešenje samo ih strpati u dom i obici jednom nedeljno, bez imalo razumevanja za njihove bolesti i promene koje to doba donosi sa sobom. Pa pobogu, svi ćemo jednog dana ostareti, zar biste voleli da vas vasa deca samo strpaju u auto i odvezu u neki dom, daleko od svoje kuce, prijatelja, komsiluka, sigurnosti koju donosi poznata okolina????

Vejikamama je dala super predlog i to je vrlo izvodljiva varijanta. Uzeti ženu da pomaze, ali biti tu stalno dok se baka ne navikne, pa posle postepeno provoditi neko vreme van kuce.

Starost je teska, najtezi bolest je zapravo strah od nemoci, probajte to malo da razumete, ako već ne mozete da prihvatite da se u tim godinama desavaju i fizioloske promene u mozgu.
Коментар Запамти ову тему!
Looking for Tassel Keychain ?

Life Press

.