http://žena.blic.rs/Porodica/13368/Ispovest_majke_tri_invalida_Hrabrimo_jedni_druge_kad_nam_je_najteze

Drage mame ,

Naletjeh na ovaj clanak i bas me potresao.Interesuje me na koji način majka djece sa posebnim potrebama u Srbiji može da dobije pomoć?Koja je startna pozicija,da li sve pocinje od dijagnoze pa na kraju uputa od psihologa,ravojnog pedijatra ili nekog treceg?Pomaze li država ili se sve placa iz svog dzepa? Šta rade porodice koje ne mogu ništa da priuste svojoj djeci, pruza li se ikakva pomoć pri centrima za socijalni rad, bolnicama? Izvinjam se ako zvucim kao da sam pala s Marsa, ali zaista ne znam.Želim pravu informaciju i voljela bih da kontaktiram redakciju ovog lista i probam da ovoj porodici olaksam zivot na bilo koji način.

U Kanadi je po ovom pitanju lakse samim tim sto postoje budzeti za djecu sa posebnim potrebama,i iako nije lako doći do tih sredstava i treba biti beskrajno uporan,cinjenica da je to dostupno zivot čini puno laksim. Mi smo nedavno dobili logopeda,OT i psihologa placeno za godinu dana za mog sina i to je bila ogromna stvar u nasem zivotu ! Stop puta mi je palo na pamet šta bi bilo da živim na našim prostorima jer sam se naslusala horor prica.

Čitam ovaj clanak i pitam se kako ovi ljudi žive kad funkcionisu „na baterije”.Svakom roditelju treba predah,treba imati balans u svemu i vratiti se sebi samom i osjetiti da nisi samo roditelj, već prije svega biće koje zasluzuje da ima iole kvalitetan zivot u svim aspektima.