Imam donorsku karticu skoro 2 godine.Nikog u porodici nisam pitala za mišljenje,to je bila moja odluka,samo sam ih obavestila kad je kartica stigla.Smatram da odluka treba da bude individualna,da niko drugi ne treba da ima uticaj na to.
Telo se svakako posle smrti sahranjuje,pa zašto onda ne pomoći nekome kome je pomoć potrebna.
Naravno,to je samo moje mišljenje,verovatno ima i onih koji misle drugacije.

Moji organi meni, svakako, kad umrem neće trebati. Dali bih ih, ali ne preko potpisivanja donatorske kartice ili sličnih papira. Naime, ostavila bih testament, a za koji bi znali moji najblizi i izvrsioci istog, i onda bi oni, u moje ime, nakon moje smrti mogli da daju odobrenje da se uzmu organi koji mogu da se iskoriste.

Ovo iz predostroznosti jer ovim banditima ništa ne vjerujem i to je jedna velika industrija i ja ne bih da se dovedem u situaciju gdje sam recimo (teško) povredjena ali svakako izljeciva, a dopadnem u ruke nekom doktoru bez etike, pa koji mi još i pripomogne da odem na onaj svijet a sve zbog organa i jer sam potpisala da ih dobrovoljno dajem. Ja sam nekako paranoicna po tom pitanju.

Ma jasta, šta ja znam kakvih sve budala ima na danasnji vakat. Mislim, i Mengele je bio doktor.

Slazem se s pustom i ja sam paranoicna, ali posto sam donor odavno, nisam bas mnogo razmišljala o njenoj opciji. Za sada sam zvanicno donor, i valjda mi neće dopasti neki ludjak da me spasava.

E a ja sam ostavila komentar bez i da sam otvorila link koji si ostavila, i tek sada evo vidim da i njen otac sumnja da su je ljekari prevremeno otpisali.

Ja sam pricala jednom sa jednom medicinskom sestrom o tome. Ispricala mi je jedan slučaj sa jednim pacijentom koji je dovezen hitno u bolnicu poslije saobracajne nesrece.Kaže da doktor kad je vidio da ima donatorsku knjizicu uopste se vise nije trudio oko njega kao na početku.Vjerovatno je kalulisao u sekundi koliko drugih može da „spasi”.
Pacijent nije prezivio,a da li je i to bio jedan od razloga teško je reci jer je i u medicina na margini dobrog-lošeg.

Tako da odustah od te humanosti.

Donor ne može da bude osoba koja je već umrla. Donor mora da bude osoba koja još zvanicno živi (ali je na aparatima za održavanje u zivotu). Recimo, otkazao je mozak ali su svi ostali vitalni organi zdravi. Tada se uzimaju.

Iz razloga kog je gore pomenula Mona-Liza, ja sam odbila da budem donor. Procitala sam o vise takvih prica gde su lekari dizali ruke od pacijenata koji su možda i mogli da budu spaseni, kad su videli da su za zivota aminovali davanje svojih organa. Privatno, rekla sam muzu, a verovatno ću to staviti i na neki papir, da što se mene tiče, mogu da mi skinu sve ako sam zaista izgubljen slučaj.

Venera

Ne mogu da tvrdim 100% ali nelogicno mi malo da umrli ne mogu da budu donatori organa. Naravno, ne mislim na nekoga ko se 3x o'ladio već neko ko je tek umro a okolnosti su takve da su ljekari u stanju da spasu vitalne organe.

Aha, sad si mi sve objasnio i sve mi je jasno. :)

Ja mislim da ima odredjemno vrijeme poslije smrti šta se još može „donirati”.Bio je jedan slučaj-skandal ovdje u USA gdje je doktor uzimao od mrtvaca kosti i preprodavao, a da jadni clanovi porodice nisu imali pojma.Poslije su otvarali grobove i umjesto kostiju nalazili postavljene cijevi.

@Blondy, na koga si to mislila :)

A ne ,ja sam originale:)
Nego sam te ovo pitala ,zato što sam imala sličnu situaciju i pitanje ne tako davno . Pa mi se izgleda učinilo da nije opet .

pozzz :)

Kako god okrenes, doniranje je danas vise bizni$ nego humanost, pa ko voli nek' se donira.

E ebi ga, ja sam nekad/negde potpisala neki papir, gde se slazem da doniram organe nakon moje smrti. Mislim da je čak bila lista organa. Knjizicu nemam, a sad ni ne znam da li se, to što sam ja potpisala, „pika” :)

Apsolutno sam za ideju da se od mene iskoristi šta se može iskoristiti za pomoć nekome drugom, I nikad nisam razmišljala u tom pravcu da bi neko taj gest mogao iskoristiti za svoj profit. Fuj.

Bas sam naivna :)

Ja sam za.Potpisala sam kada sam dobila vozacku,ima 10 godina i onda sam opet nešto podpisala.Rekla mojima,nije im bas bilo pravo sto uposte razmišljam o tome.Mislim da ako moj organ nekome pomogne i spase zivot da ću i ja na neki način zivjeti.:)poz

ne razumem zašto se uvek te loše stvari provlace ljudima kroz glavu?
a šta da treba organ nekoj vama dragoj osobi?moja prijateljica je danas srećna majka dvoje dece zahvaljujuci donatorima cija je pomoć stigla u zadnji cas.
znam sigurno da bih potpisala ako bi moja odluka bila za nekoga,a to bi isto uradili i moji najblizi.tako da nemam dilemu.
ne verujem ja da bi lekari pustili nekog da umre da bi drugog spasili.

Kad sam saznao kolike se cifre vrte za organe, odustao sam od doniranja.

Pa j38li majku svoju, zar preko moje grbace da se bogate 'specijalisti', a uz to oderu osobu kojoj je neki organ potreban!

E neće vise... ;o)

Dopada mi se ta ideja od Zelje, da se stavi u testament i da samo bliznji znaju.

Sto kažu, kad umres onda samo gledaš da dusu spasis i ništa drugo.

Pozdrav

ovde u državnoj bolnici dzabe.

Ja sam razmišljala o tome, no nikako da odem na VMA da se raspitam o svim detaljima. Za mene je to velika stvar, i poštujem sve koji su se odlučili da zaveštaju organe.
E, sad, dal' je Tadić to uradio zbog marketinga, ili zbog toga što je stvarno hteo, kao i onomad kad je davao krv nekoliko puta - kad je za dobor drugih, nek' je i marketing, šta smeta? Da nam je više takvog marketinga...

ne radi se o 'preuzimanju organa', već o motivaciji lekara da li da spasava nečiji zivot ili ne. Lekar vidi da je neko organ donor (jer mu je ta informacija dostupna), i negde automatski/odmah ima to kao neki 'relief button' da ako se NE potrudi na tom coveku, barem će biti koristi od njegovih organa, te bilo svesno ili nesvesno, on se zaista ni ne potrudi, ili se ne potrudi maksimalno (čak i da ne želi sebi to da prizna, a kamoli drugima).
Po defaultu svi bi neke precice i sto manje napora (pogotovu ako mu pacijent bas i nije nešto posebno simpatican) pa zašto onda i da se nešto ubija od truda (iako realno možda zaista i može da spasi zivot), kad mu je savest već cista, da nije neka velika steta ako ta osoba ne prezivi (neće mu stradati karijera, te da ako puno ljudi ceka organ(e), možda čak i neki njemu dragi ljudi, da je precutno čak pohvaljen time sto je obezbedio organ(e) tako što nije uspela operacija, ma kako to nehumano zvucalo), svejedno što se recimo on sam nešto posebno ne pita u vezi tog 'preuzimanja organa', već to zavisi od nekih 'komplikovanijih procedura'.

Neko će reći da neće ni da se trudi iako nije organ donor, ako mu pacijent nije simpatican, i to je tačno. Ali ako jeste simpatican, i ako jeste organ donor, to je samo zvrcka koja nepotrebno (nesvesno/podsvesno) buni lekara (a ta zvrcka ne bi postojala da pacijent NIJE organ donor, ma koliko to paradoxalno zvucalo).
Dakle bolje NE biti organ donor.

Da postoji recimo mehanizam da je nemoguće da čak ni lekar 'na vrhu piramide' ne zna da li je osoba koju spasavaju organ donor ili ne do trenutka njene smrti (da recimo ta informacija nekako postane dostupna tek milisekund posle), onda bi to bila sasvim druga prica. Ali ni to opet ne bi bilo apsolutno sigurno od nekih 'hakera' koji bi to opet nekako mogli to da unapred nekako saznaju (pogotovo ako bolnicki sistem nema neku najnoviju zastitu od upada i pristupa zasticenim podacima), i 'trguju' tom informacijom (i tako opet uticu na motivaciju nekog lekara).

Tako da, može Ontario da ima bogzna kako sve na najvisem nivou, opet sigurno da nije savrseno (već verovatno daleko od toga).

Naravno popularne i poznatije osobe (koje obozavaju zivot na ovoj planeti, i u principu su manje-vise materijalisti) će vise i da se zalazu za donatorstvo, jer osecaju da cine neko 'dobro delo', i da su duzne da zato što su favorizovane na ovoj planeti kao popularne i poznate (ne ulazeci u to koliko je uopste fer taj mehanizam koji nekim ljudima na ovoj planati pruzi zaista zavidan kvalitet zivota, dok je drugima nocna mora) da tako, kroz neki lažni moral, treba da se zaloze za donatorstvo da bi im eto savest bila cista, jer se tim zalaganjem, i 'ličnim primerom' (a već i verovatno imaju par boljih lekara bliskih poznanika pa su samim tim u daleko boljem polozaju po pitanju motivacije lekara, jer znaju da će si sigurno za njih lično potruditi maximalno), osecaju manje pohlepnim i sebičnim, iako to uopste ne mora da bude istina da su, u realnom zivotu.

dajte molim vas,možda sam ja naivna i živim u pogresnom svetu ali preterujete.čitav tim lekara radi na tome,lista donora je mnogima pristupacna celoj državi(mislim na bolnice)kao i potrazioca.da je lekaru neko simpatican ili ne meni je smesno citati.nemaju oni pred sobom lica pa da im se ne svidja nečiji nos,usta,frizura.rade po listi cekanja,na osnovu zurnala,rizika,mnogo toga treba da se macuje, itd.neka i ima kriminala,ne sumnjam da nema ali,to je mali broj.ovde se mesa organizovani kriminal,to retko ide preko državnih bolnica.dok je veka i sveta biće kriminala prisutnog ali nemojmo sad generalizovati.
da mi organi i zavrse na prodaji,neka,nekome će pomoći,mene neće sigurno oziveti.

tj ne bi volela (jer nije vise ziva, barem ne u nekom obliku koji je 'kompatibilan' sa ovim 'plane of existence'), sudeci recimo na osnovu njenih osobenosti (dok je bila ziva)

U karmu veruju budisti. Hirišćani veruju u večni život posle smrti. Može se verovati ni u šta, u nešto, ali nikako u sve. Ne možeš biti i hrišćanin i budista i musliman u isto vreme, niti verovati i klanjati se svim bogovima.

Blonde, u pravu si, naravno da ima mjesta za razmišljanje, trgovina organima je tuzna realnost ali ne pricamo valjda o tome. Ove price ako je neko simpatican doktoru ili ned'o mu Bog da nije, o nekakvom doktorovom trudu i sl. su vise nego smijesne. Kako neko ko je na aparatu može biti ili ne biti simpatican, evo jedva cekam objašnjenje. Organ donacije su jako rijetke situacije, pricamo o legalnim bolnickim transplantacijama u uredjenim drustvima.
Zelja je navela super primjer, porodica zna vas stav i u slučaju situacije je rastercana donosenja te odluke za vas. Mislim tema se ubila za naglabanje i zavjere a papir sve trpi.

U nekim zemljama osoba na samrti, koja se nije izricito izjasnila protiv poklanjanja vlastitih organa, se smatra suglasnom i bukvalno se pretvara u skladiste rezervnih dijelova.
Mene je tema potakla da se upoznam sa vazecim propisima u zemlji u kojoj trenutno prebivam i da to pitanje čim prije reguliram.

Sama bih mogla biti davatalj organa, bilo živi bilo na samrti, jedino u slučaju da se radi o primatelju koji je krvni srodnik odnosno neko iznimno blizak.

Sektas, vidim i ti volis da čitaš knjige Silvije Braun:)

Vrlo humano na prvi pogled. Ali gledala sam nekoliko emisija na exploreru ili ng koje su straobalne. U pitanju su visoko razvijene zemlje Holandija i SAD a postoje indicije kako da je to veliki biznis (trgovina organima)gde se čak ljudi prate, izazivaju se nesrece i sl. a teško oboleli se navode na eutanaziju (u Holandiji čini mi se). Posle toga sam rekla daleko im lepa kuca znajuci kako se u Srbiji sve može na najgori način iskoristiti.

Donor mora zvanicno da bude ziv da bi njegovi organi mogli da budu iskorisceni. Covek koji je toliko human da donira svoje organe po cenu toga da se krace održava u zivotu i samim tim svede sansu svog licnog oporavka na 0% je zaista human i plemenit. U ovo vreme kada su ljudi iskljucivo fokusirani na pare i ostala materijalna dobra, sigurna sam da se poigravaju i sa listama bolesnih lica. Lekari nisu nadljudska rasa i ne desava se retko da pogaze svoju zakletvu tako da sam ubeđena da bi neki burzuj ili uticajni politicar mnogo brze stigao do svog bubrega po cenu nečijeg po njima manje bitnog.

vecina organa koji su upotrebljivi i koji mogu da se presade se „beru” od mladih , zdravih ljudi koji nastradaju u saobracajnim ili sličnim nesrecama i cine manje od 10% svih donatorskih „poklona”.
Ideja da svako doprinosi covecanstvu zavestanjem svog starog, bolescu izjedenog tela je veoma naivno i detinjasto, jer takva „donatorska” tela se koriste u sve moguće svrhe sem onog uzvisenog cina zbog koga je osoba odlucila da potpise sebe posle smrti. Svaki les koji je preziveo 40 i vise godina nije od nikakve koristi za presadjivanje.

Velika vecina leseva se koriste za obuku studenata, mrcvare se, kasape se, secu se raznim spravama i služe za isprobavanja i eksperimente svake vrste pre potpunog unistenja ili spaljivanja, tako da apsolutno nema sanse da ja i pomislim da svoje ovozemaljsko telo bacim na taj način.

Ako koga bas interesuje ta tema pogledajte onog ludog svabu koji se bavi anatomijom i koji raseca i kasapi sve te dobronamerne covekoljupce pred kamerama

http://www.youtube.com/results?search_query=Dr.+Gunther+von+Hagens+%2F+Anatomy+Movement+1+of+5+&oq=Dr.+Gunt... er+von+Hagens+%2F+Anatomy+Movement+1+of+5+&gs_l=youtube-reduced.12...32150.37451.0.38643.2.2.0.0.0.0.196.380.0j2.2.0...0 .0...1ac.2j1.e0-NjHvWwKs

ili ovde ako gornji link ne radi
http://tinyurl.com/8soudvf

...mislim da ima razlike između 'organ donor' (za spasavanje živih osoba) i koriscenje leseva za obuku studenata (koja se ne koriste ni za cije spasavanje, jer ni nemaju vise 'živih' organa).

Jer tu uopste nije u pitanju/iskusenju motivacija lekara da spasi osobu.
I da bi neka medicinska ustanova dobila les (dakle sve 'mrtvo'), za to nije ni bitno da li je taj pokojnik bio organ donor ili ne, već mislim da se pita rodbina tog pokojnika (ukoliko je ima), da li se slaze da les bude koriscen za obuku studeneta.

Svaki les koji je preziveo 40 i vise godina nije od nikakve koristi za presadjivanje.

---------------------------

Pa što ne kažeš bre, da ne zamaram ovo malo mozga što imam. Do godine punim ravno 4 banke, znači otpadam, nesam upotrebljiva i kvalitetna roba hehehehehe

To na ,,belo,, a na crnom tržištu će da bidnem vrlo tražena jerbo je kod njih daj šta daš, samo da se zaradi i letuje na Havajima.

Kao što reče Gala, a na čemu da se uče mladi studenti da bi sutra bili učeni ljudi i razvijali medicinu? Svi volimo da čukjemo svakodnevno kako je medicina napredovala, ovaj/onaj doktor pronašao/izumeo/usavršio/unapredio ... pa dođem ja, ti, on prekosutra pa nam taj doktor spasi život... ne može isprobavati na plastičnim / gumenim lutkama. Verujem da je ogavnan prizor kad ase radi sa ljudskim telima, u startu se naježim ali drugačije ne može. Telo kao telo mi na onom svetu ne treba ali ako ću i na taj način doprineti u humane svrhe spasavanja ljudskih života, pa neka me kasape samo da ja ne moram to da gledam :-)))

Ljudsko telo ne može da se upotrebi posle 40e skoro ni za šta isto kao sto je nemoguće od starog razdrndanog auta napraviti novi., to je cinjenica i to stoji, a sve ostalo je pusta zelja.

Drugo, kod vecine ljudskih zajednica, bez obzira na veru, postoje neki osnovni moralni i eticki kodeksi i odnos prema umirucem ili mrtvom telu je manje vise isti u svim kulturama , zajednicama i religijama. Da li ćemo da srozamo svoj moral i da se odnosimo prema ljudskom telu posle smrti kao prema djubretu je stvar svih nas. Šta nas staje da hranimo pse i druge zveri tim telima? I taj cin bi cinio neko dobro - održavao bi zivotinje u zivotu.

Ja nisam probao da uvedem veru u razgovor jer se uvek nekako izgubimo u tome ko je u pravu a ko nije i ko je bolje razumeo svoju veru.

Ovo sto je napisao neki nas 'pametni' protojerej je tolika glupost da ja stvarno nemam reci - po njemu, još će da ispadne da je sam Hrist propovedao cerecenje i seckanje ljudskih tela, a ono sto njegova i moja Crkva propoveda je bacio pod noge ili namerno zaboravio.

Ne želim da bogohulim ali sva je sreća da taj protojerej nije živeo u doba našeg Spasitelja, jer bi on (nas vrli protojerej) možda uzeo Njegovo telo između Velikog Petka i Uskrsnje Nedelje i dao ga „dobrim” hirurzima.

Za mene vazi ono sto me moja vera kroz „Somvol Vere” uci:

„ ... И Који ће опет доћи са славом, да суди живима и мртвима, Његовом царству неће бити краја.
И у Духа Светога, Господа, Животворног, Који од Оца исходи, Који се са Оцем и Сином заједно поштује и заједно слави, Који је говорио кроз пророке.
У једну свету, саборну и Апостолску Цркву.
Исповедам једно крштење за опроштење грехова.
Чекам васкрсење мртвих.
И живот будућег века. Амин!”

al ipak kažem, svakom svoje, ko voli nek izvoli.

Moje lično mišljenje je da zavodjenje i dokumentacija gotovo celokupnog zdravog punoletnog stanovnistva u liste potenicijalnih donatora organa nije na svom mestu, da neće unaprediti medicinu ni za jedan posto ali će zato sniziti cenu zivota svakog od nas, naše dece i naših daljih potomaka.
Setite se naše mlade brace i sestara na Kosovu kojima su živima kao zivotinjama povadili vitalne organe, pa onda da vidimo koja je to medicina unapredjena, da li je covecanstvo dobilo ili izgubilo i da li taj gore pomenuti protojerej odobrava i to jer se jelte spasao zivot nekog dobrog amera, nemca i arapina - srcima, plucima i jetrama mladih Srba?

Bog da pogleda i pomiluje te naše mucenike u svom carstvu.

Radi se o svršenim i nesvršenim glagolima. Svršeni su kratkotrajni, označavaju radnju koja kratko traje, i ne ponavlja se: nastupiti. Nesvršeni označavaju dugotrajnu radnju, ili onu koja se ponavlja: nastupati.
Otprilike: kad je neko jednom javi po temi, on nastupi, i ode. Kad se, kao ja, i još poneko :) javlja više puta, a izvesno je i da će mu karijera potrajati, on nastupa.

Ja se nisam nigdje „zvanicno” upisala, ali sam rekla mojima ako prigusti i ako mi tijelo dodje u tu situaciju da može ići na dobos, da me slobodno razdjele.
Ja bih lično vise, da mi treba, volila da dobijem pluca ili srce zdravog covjeka (lesa :P ) od 40-50 godina, nego nekog od 20 ko je pio, pusio i maltretirao svoje tijelo.
A svi vi sto ste protiv, bas me zanima sto bi radili da dodjete u situaciju da vam treba organ, stali u red kao i svi drugi i cekali na rijetke ljude sto su odlucili da ih poklone kad umru, za razliku od vas.

Kada već spomenuste Žutu kuću !!!

http://sport.blic.rs/Fudbal/Domaći-fudbal/222437/Skandal-u-Novom-Pazaru-Transparent-Živela-zuta-kuca

Jutros, sabajle oko 6 uđem u kuhinju da iskuliram jutarnju kafu u miru i tišini, sednem, srknem i vidim suprugov mob telefon ,,nakačen,, na Blic vesti. Rekoh, ajd da zvirnem ko šta gde kada... a ono, piše ovo !!!

Ja komentara nemam, sem da mi se gadi i da se gnušam !!!

Blondi, Majka kg hvala vam !

@Sneksi
Izgleda da ta uredjena drustva i njihove legalne bolnice samo su produzavale agoniju i „doniranje” tih nesrecnika. Zato i nije veliki interes tih istih da se rasvijetli ta tragedija i nesreca kako treba.

Znaci li po tome onda da im ne treba istorija i porijeklo organa ?