Zar uciteljica ne salje kuci svesku/agendu u kojoj piše ukratko šta su radili taj dan i šta bi roditelji trebali da rade sa djecom kod kuce?

Mi imamo agendu koju moramo da potpisemo svaki dan, to je folder u kom nam posalju poneki papir, koju knjigu bi trebali da čitamo sa djetetom kao i razna obavjestenja.

Ja volim da sam u toku. Možeš da popricas sa uciteljicom i ako je ona voljna i ako je to moguće da ti napise par rijeci šta su radili.

I kod nas je isti sistem kao kod Mayche – ucietljica i roditelji komuniciraju preko agende/sveske koja dolazi kuci sa djetetom svaki dan.

Ja mislim da je važno da je roditelj u toku šta mu dijete uci u skoli, ali mislim da je isto toliko važno pustiti dijete da se potrudi da samo nauci i uradi zadacu. Naše je da pregledamo šta su uradili/naucili i pomognemo ako negdje zapne. Nije dobro ni da budu totalno zavisni od nas što se tiče zadace... valja ih odvici od toga kad odu na fakultet. ;)

Ja kao Zeljka radim sa djecom kuci razne aktivnosti i workbooks mimo skole i zadace. U skoli se uci tempom vecine, pa ako je tvoje dijete na visem/nizem nivou, važno je da ga stimulises na njegovom nivou jer mu u skoli može postati ili previse teško ili prelako i zato dosadno.

Mislim da ovo sa skolom malo preteruju. Ja sam juče bila na informativnom, svom sinu koji je u drugom razredu. Kad su poceli da nabrajaju šta će sve deca da uce, koje konepte. Neće oni imati te casove, ali će kroz regularnu astavu da uvode koncepte da se deca od 8 godina upoznaju s njima. Npr, ekonomija, geografija, Government... Ja zinula. Aj za istoriju i geografiju sam i ja, ali zašto decu opteretiti ovim dodatnim stvarima. Još domaći moraju da rade svaki dan, i ako ga ja ne potpisem, deca će biti kaznjena. Mislim ne kaznjena bukvalno, ali gube kao neke poene. Bas sam se naljutila.
Moj sariji sin zavrsi domaći još u after-school programu, pre nego sto dodjem da ga pokupim. I sad ako sam ja busy, pa ne potpisem, on će biti kaznjen.
Što se tiče organizacije, mi kuci dolazimo oko pola 5, jedu, do 5 odmaraju i onda je vreme za domaći-pola sata i ne treba im vise. Čak ni toliko. Ostalo dolazi posle toga. Kao sto rekoh stariji većinom nema ništa da radi, mladji možda par stvari. Ali mi je uzasno sto su mi nabacili toliku obavezu i sad i osecaj krivice, ako slučajno zaboravim da potpisem.
Ja svoju decu ispitam na brzinu šta su radili. Ne pitam vise šta ima u skoli, nego kako je bilo u skoli. Šta si naucio? Šta si nacrtao? Koju ste pricu citali? S kim si se igrao? Pitam konkretna pitanja, i ne pitam mnogo. Ponekad to uradim dok ih spremam za spavanje. tad su mi nešto najpricljiviji. SVe bi uradili da ostanu duže budni.Moj predlog je da ustanovis neko vreme za domaći, pola sata sat- u to vreme zadas i mladjem nešto da radi da sede zajedno za stolom. I pricas tada koliko možeš o svemu, ali sad da maltretiras i sebe i njega...ma jok bre. Pa ja sam svoju skolu zavrsila odavno, a na ovu se ne oslanjam da ih nauci stvari koje bih ja volela da oni znaju. I tako radim svaki dan. Po ceo dan ucimo nešto novo. Svaku priliku iskoristim da ih nešto naucim. Sto o razlicitim zemljama, i gde se nalaze, kulturama, mesecu...sinoć recimo o anatomiji. Vaske se povredio, pao s bicikla, isla mu krv, plasio se da će sva krv da mu iscuri i da će da umre. Imali smo expresni cas iz anatomije, naravno onoliko koliko je to njima shvatljivo :)
Samo polako...ne uce za nuklearne fizicare-još uvek.

kad nam je pre par godina kad smo polazili u kindergarten direktor skole na jednom roditeljskom sastanku rekao „we don't believe in homework” meni doslo da izljubim coveka :))

ovde deca idu u skolu od 8 ujutro do 3 popodne. dok ih pokupis, dovedes kuci, das im da jedu, pustis ih malo napolje da se izigraju i eto ti već vreme za spavanje. još da im uvale neki ogroman domaći, pa ja bih se upucala od muke, a ne oni.

moja filozofija, pogotovo za osnovnu skolu, je da to što nauce u skoli je dovoljno. domaći kao način za razvoj radnih navika je suplja prica. radne navike malisani sticu već samim tim sto svako jutro ustaju i pakuju se za skolu, sto nauce da pospreme svoje igracke za sobom i sl.
mom detetu je puna glava kad se vrati iz skole i ja ga ne diram. pustim ga da radi šta hoće, tek predvece kad se opusti ga neobavezno ispitam kako mu je bilo. a pre toga se informisem na skolskom blogu (svaka uciteljica ima blog na kome u skoli zajedno sa djacima ispisu šta su radili i uglavnom na kraju postave neko pitanje vezano za aktivnosti tog dana u skoli). onda zajedno pred pranje zuba odgovorimo na pitanje sa bloga i pred spavanje prelistamo zajedno ili on sam neku knjigu po njegovom izboru. i on, iako mu je teško ujtro da ustane, trci srećan u skolu svaki dan.

pa pobogu tek su poceli, treba ceo zivot da uce, a ja sad u drugom osnovne da mu ogadim skolu pa da jedva ceka 16 (ovde je do 16 te godine po zakonu obavezno da se ide u skolu) da pobegne iz nje.

Ako je zabranjeno da ulaziš u školu sve vreme sem tog dana/vremena ,,otvorena vrata,, kako dođeš do direktora škole ili iste te učiteljice ako ti nešto ne daj bože zatreba???

Koja glupost ne dati roditeljima da uđu u školu!!! Valjda treba da postoji neki domar ili slično koji je zadužen da prati ko ulazi i izlazi iz škole, što je normalno i sigurno za decu, a ujedno ako ti nešto treba, dođeš kod njega, obavite ,,prijavu,, ulaska u školu iz razloga ... i obaviš šta ti treba.

Ok je da roditelji ne ulaze u školu zbog gužve i haosa kada deca nagrnu iz učionica ali da nemaš pristupa ulaska u školu sem određenog dana/vremena je glupost.

Što se tiče tog ,,briga me za prvake,, ja bih otišla kod direktora da priupitam. ako se tvoje dete zaigra u dvorištu i ne dođe na čas sat vremena, kako ona ne vidi da joj nedostaje jedno dete??? Oni su maleni, tek su krenuli i ne mogu prirodno još da imaju baš sve usađene radne navike ali bi ona to trebalo da zna i da vodi računa o tome.

Još da dodam ovo oko 'neću djecu da opterecujem'.
Pa jel' vi zamišljate djecu kojima roditelji 'rade sa njima' kao neku napacenu djecu, da ne vole skolu, da nerado rade to što rade? Ako je tako, slika vam je totalno pogresna (vjerovanto ima i takvih gdje roditelji ne znaju granice ili djece kojima sve teze pada). Ipak, ja mogu da tvrdim da djeca vole nasu zainteresovanost i sve je pitanje samo kako se mi postavimo u tom 'radu sa njima'. Ako se postavis kao 'sudija ili autoritet', pa možda ćeš i dobiti negativan ishod. Mislim da se može i te kako gajiti entuzijazam za rad i skolske aktivnosti sa redovnim radom sa djecom, a toliko toga mogu da pokupa da sami sebi olaksaju putanju.
JEdnostavan primjer - radi moja kcerka koja je sad u prvom razredu neke zadatke iz matematike(prošle godine isla po cijeli dan od 9am do 3pm u Kindergarten). Kroz te zadatke, ne samo da uci to malo matematike, već i kako da pristupi problemu, kako da ga cita, kako da ga prenese na papir, kako da prati gdje je pocela, kako da postavi pisani problem u obliku brojeva, itd. Sve to može i u skoli ali prilika za vjezbu ovakvih stvari je mala, veoma kratka. I te kako je bolje za njih da imaju priliku to raditi i kod kuce. Onaj sa vise 'vjezbe', sutra to radi brze, spretnije, spremnije je za nove informacije a sa vremenom ta spremnost ima prednosti. Zato nas i ima svakakvih nivoa znanja i uspjeha u zivotu. Ni mi ovde sto diskutujemo nismo jednako sposobne, obrazovane, upucene, itd. Nek' se zna da sebe uopste ne uvrstavam u 'naj' u bilo kojoj u ovih kategorija, da ne bude zabune.

Ja mislim da deca jesu opterecena pogotovo ovde u skoli. Ja sam bila u skoli od 7-8 do nekih 1pm. Dodjem kuci, odmorim se igram se i onda imam određeno vreme za domaći. Moja deca su u skoli od 8 do 4:30. I posle celog dana...posle celog dana, sad ja još trebam nešto extra da radim s njima.
Nije da mi ne radimo. Oni imaju svoje vreme za domaći, imaju i druge obaveze po kuci (sredjivanje sobe, spremanje obuce, ponekad usisavanje), ali mi zaista ne pada na pamet da ih još ja maltretiram dodatnim ucenjem. Ovde deca provedu u skoli ceo dan, i treba da se odmore i opuste kod kuce. Naravno homework time treba da postoji, ali i ucitelji, a i neki roditelji zaista preteruju.
Ja svoju decu non stop nešto ucim kao sto rekoh. kako se situacija razvija, kako nam iskoci neka mogućnost naucim ih ono sto mislim da mogu. O istoriji kada pitaju, o vremenu, kisi tornadu oblacima, zemljama kulturama, pa kako pomenuh eto i ljudskom telu. Koristim svaku priliku za to, ali sigurno ne sedim i ne ucim ga tablicu mnozenja sad, jer njegovi drugari tek uce sabiranje, pa da bude ispred ostalih. Naravno već smo mu odavno predstavili koncept, ali sve to radim kroz svakodnevne situacije u toku celog dana. Radim to kad vidim da ga zanima, i produbljujem tematiku onoliko koliko ga zanima.
Npr na putovanju igramo igru da nabrojimo sto vise zemalja u evropi...pa da nabrojimo zemlje koje pocinju sa B, pa jezike...i sl.
Ja sam maximalno upucena u to šta rade u skoli i non stop sam u kontaktu sa skolom. Sto poslovno sto privatno. Stvaramo radne navike i naviku sedenja i ucenja, ali ne preterujem sa vezbanjjem, ucenjem stvari za koje ne mislim da su preko potrebne.

Slazem se Sarenom..

Ono zbog čega ću zauvijek biti zahvalna mojim roditeljima, pogotovo mom tati, je sto su redovno i sa puno strpljenja radili sa bratom i sa mnom. Ne samo da su nam pomogli da shvatimo gradivo bolje, nego i da zavolimo ucenje i sticanje znanja, da njegujemo radoznalost, i da steknemo disciplinu i radne navike koje nam i dan danas pomazu u svakodnevnom zivotu i u postizanju ciljeva.

Zato mislim da je vrlo bitno kod kuce raditi sa djecom, i uopste ne vidim to kao dodatno opterecenje za djecu nego kao priliku da roditelj provede kvalitetno vrijeme sa svojim djetetom. Nadam se da ću i ja imati jednako puno elana, strpljenja, volje, i istrajnosti za svoju djecu kao sto su moji roditelji imali za brata i mene.

Ovde vazi ono što se kaže 'ako mislis da ne možeš nešto da uradis, nećeš ni moći'. Efferalgan, ti cvrsto vjerujes da ne možeš da ubacis u djetetov raspored bilo šta vise od običnog skolskog dana - pa tako će i biti u vasoj porodici.
Al' nemoj da se varas i mislis da je tako u svakoj kuci, da ako ti svojoj djeci ne možeš da organizujes drugaciju svakodnevnicu, da je djeci koja imaju dodatnih obaveza to 'zivotna robija'.
I sama sam kao dijete imala obeveza vise nego osrednji skolarac, sto sa muzickom, pa sa nekoliko ozbiljnih sekcija, sa roditeljima koji su svake nedelje znali koliko sam kontrolnih imala, šta se radilo u matematici, koliko sam je vjezbala, koliko i kakve sam radove pisala za domaći, itd.

Danas nekako funkcionisemo tako i u nasoj porodici, oni koji nas znaju u normalnom zivotu van ove diskusije TiM znaju da stignemo svasta, da 'skitamo' vjerovatno vise od prosjecne porodice, da su nam djeca ukljucena u svakakve aktivnosti ali isto tako, radi se zadaca svaki dan (u Kindergarten su donosili 6-8 stranica za nedelju dana a moja kcerka je radila 3-5 stranica dnevno i to dosta lagano, sve zavrsi u 20 minuta). Znaci, poenta za mene je da djeca imaju 20 minuta svaki dan u ovom uzrastu u kucnom okruzenju da rade ono što se radi u skoli, da mi kroz taj njihov rad ostanemo u kontaktu sa njenom svakodnevnicom a onda uz to ubacis i citanje i eto, za ovaj uzrast dovoljno.

I mi oboje radimo, i djeca idu i na plivanje, gimnastiku, zimi na skijanje, itd. al' u običnoj radnoj nedelji, raspored je takav da u ovom uzrastu i te kako mogu ubaciti 20 minuta skolskog rada (naravno, to će s vremenom da se poveca al' o tom po tom).

I ja imam troje djece (čini mi se da ti spomenu da imaš troje), a najstariji sin mi je dijete sa posebnim potrebama pa sa njim još imamo i terapije bar 2-3 puta nedeljno, i njegove zadace su pravi haos, al' to nam je sad cijeli fokus porodice. Ovo je taj uzrast u kojem nam je najvaznije biti sa njima ukljucen do maksimuma, doći će prebrzo i to da će se okrenuti 'svojim obavezama, u svoje vrijeme, sa svojim prijateljima, sa sve manje slusanja naših preporuka'. I naravno, možemo se mi ovde prepucavati koliko su moja djeca pod stresom na spram vasih koja se odmaraju nakon prepunog dana, al' s vremenom se nakupe prednosti rada i sa njima omogućava se laksi prodor u laksi zivot odraslog covjeka. Ja danas mogu da radim umjereno a da imam nivo zivota koji imam - veliki udio tome je bas dosao od mojih roditelja i njihovih visokih ocekivanja od mene i mojih radnih/skolskih obaveza od malih nogu.

Loly, nisam znala da si u Kanadi?! Bila sam ubeđena da živis u CG?

Gala bila si dobro ubeđena :), sada sam u Kanadi.
Tweety mislim da su u skoli od 8 do 13-14h najduže, i da imaju 5 predmeta, zavisi kako koji dan, nisam sigurna.

Mislim da će sve biti lakse kada dodje hladnije vreme i kada ne budu toliko vani. Moji se sada igraju vani s drugom decom od kad dodju iz skole, dok ne bude vreme za veceru. Svaku noc provedemo 20-30 min sa domaćim, sto sa citanjem, dva puta nedeljno na karate, pa dok skuvamo, ocistimo, spremimo se za sledeći dan, spakujem ruckove...opet ona moja prica o peglama. ne znam, da dan traje 48 sati, ja bih opet kukala da mi je još sat dva. Svasta nešto stizemo, i mi vikendom hodamo, ali ne preterujem sa konstantnim ucenjem i ucenjem onoga sto nije predvidjeno za njihov uzrast. Doduse moji su u 9 u krevetu, nema kasnog ostajanja. Možda da pomerim spavanje, ali onda bih nacisto prolupala.
Moracu da tražim drugi posao.
BTW nemam nikakvu pomoć u kuci, ni kucna pomoćnica, niti tete za cuvanje dece, niti bilo ko drugi. Muž radi divlje sate, pomaze kad je tu, ali slabo da mogu na njega da se oslonim, kad mu je posao takav :(

Mene samo zanima kad se igraju vasa djeca,a da to nije po „schedule”,ali pod igranjem mislim da se sami igraju a ne da im vi organizujete igre.Pošto sa toliko ajde da ne kažem obaveza,ja lično ne vidim ni malo prostora za njih.