Juče prvi dan bilo je ok, kod nas se ostaje ceo dan, nema tog sat po sat. Spavao je na patosu kad je probala da ga prebaci u krevet probudio se pa se vratio na patos 2x. ništa nije jeo ceo dan (sto je bilo za ocekivati), nije plakao jer nije ni shvatio šta ga je snaslo. Danas kad sam ga odvela malo je bio tuzan, mislim tek kad sam ga uvela u sobu. Opet je spavao na patosu, jeo je keks (yeeees bolje ista nego ništa), kaže vaspitacica da se vidi razlika među njima da je mladji po par meseci od sve dece. Videcemo sutra.

Ista prica kod nas!

Prvi dan bez suza, ali samo sat vremena bez mame, pa drugi dan sa suzama, isto sat vremena bez mame, treci dan sa puno suza sat i po bez mame i tako dalje. Ako budem puno pisala i meni će ići suze :-)
Salim se, Milan place zamnom, Milica ne. Muci ih nerazumevanje jezika, ali šta ću, moraju da ga nauce. Kod mene je muka to što su dvoje, pa se oni igraju mimo ostalih pa se pitam kako li će jezik nauciti.
Ah, biće sve to nekako. Meni sada muž otisao na 3 sedmice odmora pa sam ostala sama sa njima da intenzivno radimo na zabavistu i nemackom jeziku pa se nadam da ćemo nešto i postici do kraja meseca.

Držim vam svima palceve da sve prođe kako treba i bez puno suza!

Nama je ovo 4.nedelja u vrticu i prvi dan bez plakanja (jupii)!
Napokon da i ja izadjem iz vrtica bez knedle u grlu;)

Prvih desetak dana je bio svega 4-5h dnevno, u početku je spavao kratko. Samo je prvih nekoliko dana bio pomalo tuzan kada bih ga uzimala, kasnije bi uvek bio raspoložan. Vaspitacice kažu da se igra, lepo jede, spava fino, ali je ipak nastavio sa plakanjem ujutru kada bi odlazila i mahnula mu, sve do danas!
Nadam se da nastavi u istom duhu;)
Inače imamo 14 mes.

Mi ćemo tek u okt krenuti u vrtic te nas tada cekaju te vase muke.
Rozmari, je l tvoji razumeju malo nemacki? Moji isto ne pricaju stranjski, tj. italijanski al ga pomalo kapiraju preko pesmica, od komsija, prijatelja. Pre su se snebivali kad bi čuli jezik koj ne razumeju. Sada više ne, čak i ponavljaju reci. Ja se kao tesim da im jezik neće biti prepreka. Bojim se odvajanja, naročito za curicu. Uhhhh.

Cao devojke!

Irinakki, ma ne razumeju nešto puno. Par reci, ali vidimd a svakim danom sve vis ei vise uce, ALI OD MENE! Dakle svi su mi govorili da odvojim decu u razlicite grupe, ali ja to nisam htela i nisam dala, jer su jedno drugom jako velika sigurnost. No međutim to ima svoje loše strane, a to je da se oni igraju jedno sa drugim maltene sve vreme u zabavistu i poznavanje jezika im nije preko potrebno kao kada imaš samo jedno dete koje htelo ne htelo mora da prica da se ne bi pojeo od dosade. Moji se kikocu po celi dan tamo, sve im smesno, čak ih čujem kako „ogovaraju” drugu decu. Znaju sami otici na WC pa im ni tu ne treba pomoć. Sami idu da si sipaju vodu, sami si vade dorucak iz ranca pa sam videla da ako ja ne budem sada prionula na posao i ucila ih nemacki kod kuce, da od zabavista bas neće biti neke vece vajde, makar ne tako brzo kao sto sam čula da je slučaj kod porodica koje imaju samo jedno dete u grupi.
Privikli su se sada i rado idu. Suza vise nema i ja ih samo ostavim u 8:30 i dodjem po njih sada oko 12:00, a od ponedeljka ostaju do 14:00. Dakle kriza nam je bila prva 3-4 dana i onda je sve prošlo, ali opet kažem, njih je dvoje i non stop se skupa igraju. Vaspitacica ih razdvoji na razlicite aktivnosti, a oni se dovikuju da se sve ori. Meni najbitnije da oni rado idu tamo i da kažu da im je super, ostalo će već nekako da bude.
Cmokic svima od mame koja ujutro sada pije VRELU KAFU :-)))

Rozmari uu vreme kad je mojj sin ishao u shkolu u NL su razdvajali blizance.Znaci nisu mogli u istu klasu.I pre dve godine sretnem jednu poznanicu koja ima blizance.Isto decaka i devojcicu i kazhe da je vodi samo u jednu shkolu koja ne razdvaja u Ams-u.
Ni to nije potrajalo, jer joj se nije svideo program i reakcija klinaca.Preselili su se.Vratili se u zemlju majcinog rođenja.

Znam isto da je u vreme kad je sin bio u shkoli da su bule dve engleskinje.Isto razdvojene.Sin se druzhi s anjima i dolazile su nam kuci na druzhenja i rođendane.I njihova majka se zhalila zbog razdvojenosti.Kao i devojcice.I na kraju nakon 3 godine su se vratile za Englesku.
Sad ne znam kako je.I ovde u poslednje vreme stalno neshto menjaju.
Razlog shto ih razdvajaju je upravo zbog kao formiranje inter jezika i da bi se brzhe uklopili i socijalicovali.Da nemaju nazovimo ga kao neki klan medj'njima.
Tada sam zaista osecala njihovo nezadovoljstvo.Secam se kad se zavrshi shkolica pa izlaze decica onako bucno, njih dve padnu jedna drugoj u zagrljaj i ostanu tako neko vreme.falile su jedna drugoj sve do pauza.

Kod nas prva tri dana s'mnom na 2 sata su relativno dobro prošla ali zato četvrti bez mene 2 sata je bio katastrofa. Toliko je bila uplakana kad sam dosla da je sva bila crvena. Spavanje i rucak nismo ni pokusavali. Meni mama nije dobro, tako da bilo kakavu tugu jako teško podnosim, čak mislim da je ispisem. Tako mi je naporno to vodanje i odvodanje da mi uopste ne radi posao, a ne smem ni da pomislim šta će se desiti kad pokusam da je ostavim da spava. Uzas...

Oh Rinzo, bas mi je zao to je tako krenulo. Jel možeš da ostajes duže vreme sa njom po makar sat vremena? Ja sam pre polaska resila da ako jedno od njih bude toliko plakalo da ja vidim da je uplakano kada dodjem, vadim ih napolje i upisujem nagodinu. Ja znam sebe i ja takvu tugu ne bih podnela nikako. Znam da je to normalno i da se deca navikavaju, ali ja ne bih mogla ostaviti da to traje duže vreme. Probaj još par puta i možda se preokrene. Uh, dusa me boli za nju. U nasoj grupi ima jedan deckic i on place još kada ga tata iz kola vadi, a place bogami i kada ja dolazim po moju decu posle 3-4 sata i narednih sat vremena koje ja još provedem u zabavistu sa mojima, jer ne žele kuci odma. Probaj, probaj i opet probaj, ali ja bih odustala, znam sebe, da posle dve tri sedmice dete i dalje place. Puuuno toplih zagrljaja ti saljem i tebi i malenoj. Želim vam da uspete!

Rinzo draga, ako te iko razumije to sam ja vjeruj. Sve smo to prošli i kod nas je dosta dugo trajalo (izvini ne mogu da te utjesim), ali to je zato što moja starija nije bas previse socijalna, ona voli sama da se igra i nekad joj druga djeca idu na zivce, ja to vidim. Igra se ona i u grupi, ali voli da se odvoji, treba joj predah, a nekad je to nemoguće u vrticu. Ako tvoja nije takva, sve će ići brze.
Kod tebe je i drugi momenat, ti si kuci s bebom, oni to osjecaju da gube to vrijeme s tobom. Čak i da je malena krenula prije bebe, kad dodje beba sve se mijenja, moja je odjednom krenula da ponovo odbija da ide u vrtic kad je beba stigla. Možda da pokusate da tata odvodi stariju u vrtic. Nek tata pokusa s njom da provodi vise vremena nek se oni zblize, ako ikako može. To je sve sad previse za tebe. Kod nas je tata prvih 6 mjeseci bukvalno s starijom bio stalno zajedno, pokupi je iz vrtica odu na bazen, odu tamo-vamo. Ali, to zavisi i dal je moguće da tata posveti to vrijeme...(kakvo mu je radno vrijeme, dal je tata 'willing' da se posveti i sl).
Sve u svemu želim ti svu sreću, ta prva godina s 2 male djece je toliko burna, treba to prezivjeti...meni i sad dodje da ponekad (pocesto:) odem gdje me niko ne zna i nalocem se piva i sve zaboravim:)

Uvek sam smatrala ovaj sistem ovde od 4 meseca porodiljskog i polazak u vrtic sa 3 i po moeseca surovim, ali izgleda da i on ima svojih prednosti. Moj decko nije niakda pustio ni suzu kad ga ostavljamo u vrticu, navikavanje je trebalo mami, on je od početka kulirao... Privikavanje je trajalo tri dana, jedan dan je ostao dva sata, drugi i treci po pola dana. Da se razumemo, i dalje smatram da je 12 nedelja porodiljskog odsustva i te kako okrutno!

Bravo Gala! Tebi polako, ali sigurno pada kamen sa srca :-) Rinzo, kako ide kod vas?
Kod nas je skroz OK sa moje tj naše strane :-) deca idu rado, ostaju još radje bez mame i onda kreće igra bez granica. Vaspitacice kažu da im je jako naporno, ali da je to njihov posao da se izbore sa time. naime moji indijanci trce okolo, ne slusaju tj ne razumeju instrukcije pa se dovikuju, jure, igraju skrivaca, ama mogu samo da ih zamislim kakvi su. Milica još nekako cuti i slusa, ali Milan, e pa on dubi na glavi, a sa njim i obe vaspitacice. Možda se smiri, a možda ne. Uglavnom rado ide i nerado dolazi kuci :-)
Smatram da smo supeli :-)

Jao Rozmarin blago tebi, a vala i tebi Gala. Kod nas uzas. Ja danas je ostavila samu 2 sata (i dalje rucak i spavanje nisam ni pokusavala) i ona je toliko plakala da je kad sam je pokupila bila crvena i opet brznula u plac. Pritom kad sam je ostavljala i rekla joj da idem „na posao” prvo mi je govorila „idem kuci Dagane” (kod devojke sto nam pomaze za ovaj period navikavanja) i kad sam joj nešto zbudzila pocela je da zove svoju prošlu babysitterku - kaže dete daj šta das, samo da idem kuci. Ja polako odustajem od ideje, ako se stvari ne poprave do kraja nedelje ja sam odlucila da je ispisem. Bilo kakavi saveti i mišljenja dobrodosla.

Rinzo, ne ispisuj je! Istrajte malo, znam da nije lako, gledam te i pratim vas slučaj, ti ćeš se urnisati! Vidim sebe u tebi, to sam ti već sto puta rekla. Mora se jednostavno sacekati da nešto prođe, a bez da se ti emotivno unosis. Šta bi da sad moras na posao, da si u Americi, drugo treba i toj bebi da se posvetis.

Jao znam da zvucim grozno, ali moras sacuvati i sebe, bas zbog te dece.

Bravo Gala za uspesan san!!!!

Sve se polako resava.

Rinzoi evo moram i ja sada da se predomislim i kažem da je ne ispisujes. Pisala sam već da ide jedan decak sa nama koji je dusu isplakao, ali zamisli evo zadnja tri dana, posle 5 duuugih nedelja plakanja, nema vise suza. Mama ili tata ga dovedu, obuku cipele za unutra i mahnu i dete ode da se igra. Ej, pet dugih nedelja je mama sa knedlom u grlu odlazila, jer je čula malog i na ulici i evo preokreta. Dakle mali se igra kao da je kod kuce. Prosto da ne poverujem, ali tamo sam svaki dan i vidim da je istina. Upornost se isplatila pa ti samo mogu poželeti jake zivce i tvrdoglavost. Uspecete i vi samo uporno! Grlim vas sve puno!

I jaoo, vrtic. Mojoj Emiliji je trebalo dva meseca da se navikne. Krenula je sa pune dve godine.Sada je sve u redu, raduje se kada vidi drugare i vaspitacice.
Kada je krenula u vrtic,sve joj se poremetilo. Prestala je da spava, po celu noc se budila, plakala, pocela da kaki u gacice, nije htela ni da pridje deci u parku. Ostajanje kod komsija, ciju decu obozava, ma ni da cuje, iako sam ja u dnevnoj sobi ona nije odlazila u deciju sobu da se igra.Zvalasam vrtic po nekoliko puta u toku dana i svaki put bi čula nju kako place.
Svako jutro još kod kuce, kada vidi mene obucenu i spremnu za posao,jadnica moja plakale je ,kukala, molila me da skinem majicu i vice„nemoj mama otaviti cujicu svoju, ti cuvaj mene” :((((srce mi se slamalo ali izbora nismo imali. Živimo u Kanadi bez baka i rodjaka koji bi je mogli pricuvati.
Sok joj je bio i engleski koji do tada nije pricala, sem koju reč koju je čula gledajuci crtace.
Kada smo dolazili po nju, tek bi se onda rasplakala, toliko da dobije ljubicaste pecate po licu i oko okica. Srce moje, napatili smo se svi a sada evo tri meseca kasnije bas uziva i voli da ide.

Drage mamice teško je ali ne odustajte, to je velika promena u njihoim mali zivotima kao i u našim ali te naše male bebe rastu, postaju mali ljudi koje ne možemo uvek stititi od stvarnog zivota koi nije bas uvek ruzicast.