Znam da je ova tema bila 150 puta na ovom forumu, ali problem je kompleksan.

U pitanju je devojcica moje drugarice. Danas smo se videle i pricale o devojcici i njenom problemu govora i vidim da se jako muci, menja strategije iz dana u dan, danas mi rece da je odlucila da sa detetom prica samo na engleskom (ona je nasa udata za Amerikanca) nebili je naterala da bolje prica, i iskreno meni to ne zvuci bas pametno, i da ima bas neke veze, ali ja ne znam kako da joj pomognem. Iskreno mislim da treba da da detetu još malo vremena. Ona ima 2.5 godine i jezik joj je zaista vrlo oskudan, još uvek ne sklapa recenice, ide u obdaniste, i to što zna je na engleskom.

Problem je sto je mala vrlo energicna i agresivna. Ona misli da je takva zato što ne može da se izrazi... Iskreno, ja mislim da ima ADHD, kao i moja prijateljica koja je deciji psihijatar i nasa zajednicka prijateljica, ali ona ne zna kako da joj to kaže. Ja uopste ne mislim da je to strasno, i da imam neku doktorsku titulu iza mog imena ja bih joj to bez problema rekla. Mada iskreno ne razumem se u tu tematiku, pa bolje da cutim. Ne znam da li je usporen govor simptom ili posledica njene agresije.

I sama imam prilično komplikovano dete, ali to je drugacije sa njim, on je stariji, i osim toga dosta lepo prica na oba jezika. Moram da napomenem da je i on malo kasnio sa govorom, ali to je slučaj sa svom decom iz naše okoline koja rastu u dvojezicnoj sredini, bez izuzetka.

Meni je jako važno da moja deca nauce dobro srpski pored engleskog, iz mnogo razloga, i zao mi je kad roditelji ne istraju u tome da dete nauce svojim maternjim jezikom. Ima slučajeva gde roditelji iako oboje recimo Italijani ili Rusi uce decu samo engleskim... Opet imam starije prijatelje koji ne mogu da oproste svojim roditeljima sto ih nisu naucili da koriste drugi jezik.

Moj mali za koji dan kreće u skolicu, i znam da će engleski postati jako dominantan u njegovom zivotu, sva deca ionako pricaju na engleskom, i jedan deo mene je bas tuzan zbog toga. Ipak i ja i muž koristimo iskljucivo srpski u kuci tako da se ne brinem.

Sad vi meni recite da li ste imali slična iskustva sa problemom govora i da li da se moja drugarica fokusira na govor svog deteta ili njenu agresiju. Da li ima smisla da joj ista sugerisem, ili da cutim?
Mislim, ona će kad tad saznati šta da radi od doktora, ali bas mi je teško da vidim kako se muci. Opet, sigurna sam da će biti sve u redu kad devojcica malo poraste.