Nadam se da će biti savjeta posto ja imam u kuci to samoo x2.
Doduse tehnicke uredjaju ne diraju,ali zato imam i ja polomljene uticnice,isarane zidove (sad sam pocela sa onim rolnama,zalijepim na zid i naravno moram ja da bojim sa njima).Bojice i plastelin ne držim uopste kod njih u sobi,kao ni puzzle jer njih ovaj mladji izgrize i gubi.Dobili neki mini laptop za rođendan na njemu su vadili dugmice, i tako sve u svemu ako želim da sacuvam neku igracku moram da je sklonim.Sad mi pade na pamet šta bi se desilo da ostavimo njih 3 jedno par sati u sobi da se „igraju”.

Prisjeti me blondinka, moja cera je izrazila zelju za crtanjem vodenim bojicama, imala sam u kuci platno za crtanje (moje staro) i tempere, pa sam joj fino zavrnula rukave, stavila platno na sto, ispod stavila stoljnjak da ne umeca sto, i ajde ti cero crtaj :)
Puna tri dana se zanimala, nadopunjavala crtez, sada trazi da ga objesimo na zid, ali se još sushi :)

ja se prijavljujem u klub :) hranu 15 dana ne baca po kuci i onda 16 dan samo uzme i baca okolo na sve strane. isto tako ruke brise gdje stigne, ima 2 godine. neka djeca vole da peru ruke neka ne, čini mi se i to je nasledno. ja sam bila licko, moj muž nije. ali ja sma opustena povodom svega, to je djecije i normalno. zasada je pokvarila liniju a ja i muž DVD player :) mi smo razbili foto aparat iako smo mislili da će ona. usisivac je dobro :) možda će tvoj sin da bude matematicar, ja sma bial poznata po rastavljanju stvari. znam koliko je bilo zao mojim roditeljima sto sam sve igracke rastavila. ali opet, to je normalno, moramo da ih rastavljamo da bi znali da ih sastavimo. imaju oni flomasteri koji se peru vodom sa zida, ja sma njih kupila posto su mi vostane boje bezveze, ne mogu da se ciste. takođe i mi krijemo ono sto bas želimo da sacuvamo, tacnije samo jedan muzev laptop. ja sma joj dala čak i moj smartphone. ja jedino ne bih ga kaznjavala da ide u cosak nego bi mu objašnjavalo zašto to ne treba da radi. pricaj, pricaj. i da, oni zaista trebaju nadzor svo vrijeme. čim je moje dijete tiho i samo se igra znaj da je u zijanu :)

Ja kada ovo čitam ne mogu da verujem. Moja deca nikada od toga ništa nisu radila, jer ima ja prosto NE DAM da to rade. Imaju potpunu slobodu i svuda su igracke i njihove stvari po kuci, ali se neki red oduvek znao.

Safira, ako ti to smeta seti se kako su tebe tj. nas vaspitavali roditelji, mislim da je to u naše doba bilo nezamislivo tako se ponasati u kuci ma kako mali bili. Ovo nije kritika tebe nego samo pitanje na tvoju zalbu. Pozdrav.

safira odgovor na tvoje pitanje je ne daj da se stvar otme kontroli, čim krene da radi nešto sto je neprihvatljivo ja oduzimam tu stvar i stavljam mu van vidnog polja. I stalno pricam, pricam, pricam ko papagaj, ne ovo, ne ono, nekad se i sama zgrozim al to je jedini način da mu utuvim nešto u glavu. Pricam to jer je moj decak vrlo zivahno dete, doduse sada ima četiri godine i ne pravi te incidente da svrlja po zidu ili da plastelinom popunjava rupe ali moj ti je savet da ne cekas da nepravi stetu već oduzimaj odmah čim pocne da pravi sranja. To podrazumeva da non stop bude na oku. Meni se desilo da dok sam bila u kuhinji za par minuta u sobi isvrlja zid bojicama ali ponavljam mora stalno biti na oku jer inače haos. Moj bi radio verovatno isto sto i tvoj al iskreno ja bih popizdela da mi je rasturio policu, dvd plejer ili ugurao plastelin u rupe.
Ja sam takođe morala da sklanjam neke stvari po stanu tipa cvece, namestaj jer je prosto bilo nemoguće navikavati ga u tom periodu kad je bio nemoguć i sve je unistavao i lomio. Deca su razlicita, neki ljudi ne mogu da razumeju kako imamo takvu decu i svi redom misle da smo mi roditelji krivi jer smo ih razmazili, meni je to vrlo poznato. Ti isti roditelji imaju decu kojima je dovoljno reci jednom ne to i odmah se sklone a mom sa četiri godine nije dovoljno ni pet puta reci, vrlo je tvrd orah.

Safira,

nemoj uopste da se uzbudjes zbog toga sto eto neki misle da dovoljno ne objašnjavas svom detetu da ne pravi gluposti... Naravno da ne volis da ti unistava stvari po kuci, ko to voli, ali neka deca su jednostavno takva... radoznala su, „kreativna”, vole sve da vide i probaju... mi procenjujemo da moj sin koji je skoro napunio 3 godine dnevno napravi stete $10... prvo smo stavljali stvari na plavu komodu, pa on dogura fotelju, pa se popne na nju... sad to isto radi sa drugim namestajem.

Ja uvek kukam zbog njegovih gluposti, ali kad malo bolje sagledam stvari kako će da nauci nešto da napravi, ako to prvo ne razmontira... takav je bio i moj muž kao dete i sad je sjajan majstor, sve ume da popravi.

Drugo, mi smo nasem sinu zabranjivali elekroniku, i uvek je nalazio način da dopre do nje. DVD, televizor, laptop, smartphone, i sad Kindle koristi kao odrastao. Meni je to fascinantno sa kakvom lakocom on vlada videom i igricama, a da ne zna da cita... cist instikt.

Da bi ostavio moj telefon na miru, voli da slika njime, dali smo mu neki moj stari foto aparat, koji nije los, ali ga ne koristim, i moram kažem da da sam prezadovoljna njegovim fotografijama... mislim bolje su mu slike od mnogih mojih prijatelja sa FB. Ima kompoziju, ima smisla, čak mu je vecina i ostra.

Da ne pricam kakve pravi stvari sa lego kockicama ... ja uvek pomislim kako je to moj muž napravio. Izuzetno je kreativan, nekad se bukvalno zapanjimo, i muž i ja, kako stvari povezuje. Ali to je od skoro, ranije nismo to primecivali kod njega.

Da zakljucim, možda to i nije tako loše kad se gleda na neke duge staze.