Дискусије : Труднице и мамице

Коментар
Nema naslov
PustaZelja
(i posle mene - ja)
28. март 2012. у 00.31
Radnja desavanja: Novi Sad
Glavni akter: moja malenkost sa 14 godina

Sjedim na trotoaru na autobuskoj stanici - upravo zavrsivsi sa plivanjem na Spensu - i cekam na stanici prije mosta bus za Sremsku Kamenicu. Napolju divan, suncan dan. Ja sama na autobuskoj stanici, sjedim tako zamišljena u kratkom teksasnom sorcu i majici. A bijase to u vrijeme kad su autobusi neredovno vozili, a i kad bi naisli, bivali su krcati, uzas jedan.

Od te stanice, pa do kuce gdje sam zivjela, pa ne znam je li bilo i 3km. Tek toliko eto da predjes preko mosta, prođes kros tunel, i eto te caskom posla sa druge strane tunela, kod Tatarskog Brda.

Staje plavi auto - čini mi se golf bijase - i u njemu momak od nekih možda 25-30 godina (odokativno), svjetlo smedje i pomalo kovrdzave kose. Pita da me poveze. Ja digoh pogled prema njemu sa ulice, ustadoh i sjedoh u auto. Bez da sam ista pomislila, razmislila...

Zatvorih vrata i mrak mi pade na oci jer sam u momentu shvatila šta sam uradila. Sjela sam sa nepoznatim covjekom u auto. Mislim da mi je mozak radio 300/h! Šta sada? Da mu kažem da sam se ipak predomislila i da ću radije cekati autobus? Da panicim? Da otvorim vrata i sama izadjem onako dok su kola u pokretu ako ne htjedne da mi stane?

Odlucih ipak da jednostavno ništa ne kažem i ništa ne uradim i da pokusam da ne pokazem strah. Zapocesmo razgovor. Rece da se zove Misko, ali se vise ničega ne sjecam jer njegove rijeci nisu ni dopirale do mene. Ja i ne znam gdje sam se mentalno u tom momentu nalazila.

Izadjosmo iz tunela, konacno! Da mu kažem da mi stane tu odmah? Kako to da kažem, glupo bi izgledalo, okolo nigdje ništa nema. Biće mu sumnjivo možda. Neka, cekacu da se pomoli prva kuca... Njegova desna ruka se spusti na moje golo koljeno, a moja ruka mahinalno cusnu njegovu sa mog koljena. Pokusavam da ne pravim nagle poteze niti da otkrijem u glasu da se i govno u meni smrzlo. I dalje cavrljamo, a onih 2-3km se u 100 pretvorise. Čim ugledah prvu kucu, zamolih ga da mi tu stane. „E ovde sam ja. Slobodno možeš odmah tu da stanes.”

Iscekivanje... Zaustavise se kola. Još nisam na sigurnom. Treba da skinem pojas...pa da otvorim vrata...pa da izadjem iz auta. Vjecnost čitava. Izadjoh napokon, čak sam se pribrala dovoljno da mu se i zahvalim i osmjehnem.

Ne znam zašto sam se sada sjetila ovoga. Možda zato što imam 2 cerke i jednostavno razmišljam šta bih im rekla i kako bih ih uputila, posavjetovala. I kod savjesne djece, ipak je dovoljan samo jedan sekund nepaznje i eto ti belaja.

Osjecaj koji mi se javi kad se sjetim ovog dozivljaja bi se mogao sumirati sa „I nek mi neko kaže da Bog ne postoji...”
-afrodita-
(♫)
28. март 2012. у 01.06
verovatno zato što si dokona.
vaxa
(pravnik)
28. март 2012. у 04.15
Probaj sad da stopiras,možda ti stane neki iskusniji,a možda i tunel bude duzi...a joj sto je tebi dosadno,a i meni je čim odgovaram
resistance
(xxxxoooxxo)
28. март 2012. у 05.53
Draga moja bivša komsinice, kad ja samo pomislim šta se meni sve moglo dogoditi znoj me oblije. Al ne radi se o savesti i nesavesti, neiskvarena mlada dusa nije svesna šta sve može da joj se desi. A osim toga ko nije citao Keruaka i probao bar jednom da stopira mislio je da nije in. Ne znam šta da ti kažem i ne znam može li se pricom zastititi dete jer deca su po prirodi radoznala.
Isidora_C
(U,u,u - sapuce mrak...)
28. март 2012. у 07.49
Djeci možeš samo pricati i upozoravati da budu oprezni i ne ostaju nasamo ni sa kim koga dobro ne poznaju.

Ja sam stalno upadala u nevolje, posljednji put sa skoro 40 godina. Ovako je npr. tekao razgovor između moje prijateljice i jednog mangupa kad mi je bilo 15 godina:

- Ona tvoja Isidora nije normalna!
- Sto bolan, šta ti je uradila?
- Šta šta mi je uradila!? Zvala me da idem sa njom u sumu po noći a kad sam posao da je diram, poce se derati k’o luda i pobjeze od mene po onom mraku!

E sad… Poenta je da je taj momak bio pjesnik, prilično stariji od mene i meni je izgledalo jako romanticno da setamo sumom dok on recituje. Nisam mu, naravno, to spomenula kad sam ga pozvala u setnju jer šta bi drugo mogao ocekivati od jedne fine cure?! I to po mjesecini!!! :-)))
S_Girl
28. март 2012. у 08.41
Pusta imala si vise sreće nego pameti kad ti se to desilo.

Mene je bas strah ovakvih stvari. Još pogotovo kad sam nedavno citala u vestima ono sa onom curicom kad su je poznanici pokupili posle skole. Ma ne volim ni da razmišljam o toj celoj prici, odma me sve zaboli.

hehe Isidora bas si me nasmejala:)
maja3s
(diskutant)
28. март 2012. у 09.36
pusta, pravilo je kad stopas da nikad ne ides sama :))

a i kad nisi sama može svasta da se izdesava...
jednom ja i to sa svojim momkom isla u jedan grad... zezali se čitav dan kupili nešto garderobe i naravno potrosili svu lovu ;-)

već znamo kako cxemo nazad...stopom... i ko 2 baksuza niko da nam stane...kad prolazi taxi...spustimo mi ruke ...a on stane...mi ćemo ti njemu...nećemo mi ciko sa vama...a on nas prekinu...ulazite netreba ništa da platite svakako mi je usput...a onda teravija u autu da ne treba to da radimo...a ja sam covjeka znala iz vidjenja(znala sam mu cerku moje godiste) i on u to prica nama kako ima cerku i kako se zove i da je opasno to što radimo...

Covjek nas spasao :))))

a bilo je još dogodovstina ...nego nemam vremena da vam pišem ;-)
PustaZelja
(i posle mene - ja)
28. март 2012. у 09.38
Nisam ja nikad stopirala, pa ni tada. Sjedila sam na trotoaru i cekala autobus. On je sam stao.
mydream
(Think Happy... Be Happy)
28. март 2012. у 09.40
Ne moras uci u auto nepoznatog da bi se desilo nešto loše, dovoljno je da se los nepoznati pojavi

Kad sam imala 15 godina, vracala sam se kuci iz skole, zima, mrak uveliko. Na ulici se zaustavio auto, covjek je otvorio vrata i pitao za pravac. Kad sam se okrenula da mu pokazem kuda da ide, samo me je zgrabio i pokusao uvuci u auto.
Naravno, svi alarmi u glavi su automatski poceli da vriste da ne smijem to dozvoliti, pa sam pocela kao luda da se branim!

Onda je on, da bi me valjda umirio, zavukao ruku u moju dugu kosu, pa mojom glavom razbio sajbu auta i nastavio da me tuce nemilice.
Na moju veliku sreću, naisao je neki prolaznik, koji je poceo da se tuce s njim i tako ga otjerao, a mene odnio u hitnu pomoć.

Imala sam slomljen nos na dva mjesta, slomljeu sinusnu kost, naprslu lubanju i sav na glavi dug 8 cm. Rebra su mi bila njagnjecena, neka i napukla, jer me sutao cizmama dok sam ja tako lezala na ulici, kad je naisao taj prolaznik. Cijeli torzo je zbog toga bio modroplave boje.
Obje usne bile su pukle cijelom duzinom i to je najteze zarastalo
Primila sam dvije doze krvi jer sam mnogo iskrvarila.

Poslije toga trebala su mi tačno dva mjeseca da uopste izadjem iz kuce, čak i do prodavnice koja je odmah preko puta.

Treba li da spominjem psihicku traumu, koja traje čak i danas?
Nema te sile koja bi me natjerala da odgledam scenu silovanja ili premlacivanja žene na TV-u, sad dok ovo pišem ruke mi drhte, i danas, kada imam 34 godine, trudim se da nigdje ne idem sama. Trebalo mi je jako mnogo vremena da uopste dozvolim nekom muskarcu da me zagrli ili dodirne.
I da... odmah sam se osisala nakratko

Sad imam sina i tako mi boga znace, naucicu ga...
PustaZelja
(i posle mene - ja)
28. март 2012. у 09.46
mydream, mene od te tvoje price neka jeza uhvatila

Taj tvoj je ocigledno nasilnik i njegove namjere su jasne kao dan. Najgore je kad te neko tako na brzinu uhvati i nemas sansu ni da odreagujes.

Ne znam šta je u glavi bilo ovom „mom”, ali znam da su me definitivno vile pronosale taj dan.
S_Girl
28. март 2012. у 10.06
Mydream to je bas traumicno sto si dozivela.

Joj meni ima da do 20 godine pratim decu u skolu i kuci.
Teogopa
(HECTBAPHA)
28. март 2012. у 10.16
jao mydream, zaista strasno. Jako mi je zao sto si prošla kroz tako nešto :((((

pa mi onda dodje neko pametan i kaže „nemoj uciti decu o potencijalnim opasnostima...lecis svoje komplekse i traumiras ih...”

Uzas!!!
Mayche
(ǝɥɔʎɐɯ)
28. март 2012. у 10.37
Pusta,

Sva sam se najezila od ove tvoje teme jer sam milion puta stopirala dok sam isla u gimnaziju u Vojvodini - relacija Novi Sad - Indjija - ponekad Stara Pazova. Tako smo bile nepazljive i otresite i uopste nismo razmišljale svojom glavom. Šta smo mogle nas dve-tri 16-to godisnje zgoljavice da uradimo u slučaju da nas je neko napao. Mogu samo da kažem da sam imala vise sreće nego pameti.
Nebrojeno puta smo usle u auto sa nepoznatim ljudima i sva se najezim kad samo pomislim na to i šta je sve moglo da se desi i znam da mi sada ne bi palo na pamet tako nešto. Naravno nasi roditelji nisu nikada znali da smo stopirale.
A zašto smo stopirale - da ne bi morale da cekamo autobus koji je uvijek kasnio i zbog tih sat vremena se dovodile u neopisivu opasnost.

Bas ovako kako Teodora kaže, hajde ti sada ne pricaj djeci o potencijalnim opasnostima.
Teogopa
(HECTBAPHA)
28. март 2012. у 10.54
bas tako mayche. ja sam živela u domu u backoj palanci i redovno stopirala do baca (malog mesta nekih 30km dalje-možda i vise). redovno sam se „dobrovoljno” stavljala u ovako opasnu situaciju. Doduse, drugog nacina da idem „kuci” nisam imala. jednom nam je stao Petar Celik, još nam covek dao po 20 maraka, sazalio se na nasu pricu :))))
jednom nas je povezao neki covek i naravno opet prica, odakle ste ko ste, bla bla i tako odluci da produzi malo izvan puta kojim je krenuo, i doveze mene i priateljicu skroz do vrata kuce. Usao u dvoriste i rekao mom tati da ima gradjevinsku firmu, pravi zgradu u backoj palanci, pa ako bi moj tata radio za njega. I zet i tata su jako dugo radili tamo. I ne samo to, to je bio početak jednog divnog prijateljstva.
ja sam samo imala sreće, ali ipak sutra svome detetu ne bih ohrabrila ovakve postupke...ludo vreme, još ludja sreća čini mi se
skoljka
(student)
28. март 2012. у 11.44
Mydream, to je strasno, strasno:((
Ja imam 2 cerke, mislim da ću vjecito biti u brizi i nemiru kad budu u tim godinama. Muka me hvata i da pomislim...
Pusta to što si opisala, meni se desilo par puta...
I to stopiranje s drugaricama, a nekad i sama, ja to sebi ne mogu sad da objasnim, kako sam se usudila. Pa nisam bila ni toliko mlada (20-tak). Strasno šta je moglo sve da bude, ali hvala bogu sve samo pozitivna iskustva.
Ja ću moje djevojcice bar pokusati malo bolje spremiti za te stvari, kako god budem znala...
Eto, kad malo bolje razmislim ja ne znam dal su meni mama ili tata ikad pricali o tim stvarima, valjda mislili pametna si pa znaš (kao i mnoge druge stvari sto su se kao podrazumjevale), koliko pogresno.
Isidora_C
(U,u,u - sapuce mrak...)
28. март 2012. у 11.49
Mladost-ludost. Meni su pricali, ali mi smo opet stopirale jer 'more je izvor zivota' :-) Sama se ne bih usudila ni u ona vremena, ali dvije po dvije mi je djelovalo sigurno.
NavyGirl
28. март 2012. у 11.55
Uh mydream strasno, bas mi zao kroz šta si prošla :( Ja sam stopirala godinama sto s drugaricama sto sama a najbolje je bilo sto nikad nisam bila bez kinte, znaci imala sam za kartu ali eto kako svi tako i ja. I jednom oko jedan posle ponoci stopiramo nas tri i stane nam bus prazan, covek zavrsio smenu pa kad nas video stao. Majko moja koju je on nama lekciju odrzao kako je to opasno (i on je imao cerke) da nikad vise to ne radimo, o svim mogućim i nemogućim opasnostima čak smo morale da obecamo da nećemo vise :) Ja sam posle stvarno stopirala možda još par puta, nekako sam se uvek setila tih njegovih reci. Sva sreća nikada nisam imala neprijatnosti.
blondinka
(avanturista)
28. март 2012. у 12.44
Mydream, bas strasna prica, dobro je da si uspela sve to na kraju da prevazidjes koliko je god to moguće prevazici.

Ja deci pricam o opasnostima, usput i neopterecujuce ali naravno da pricam. Kakvo crno lecenje frustracija, bolje da ja pricam i pricam nego da neko drugi zaista leci frustracije na mom detetu.

Stopirala sam nekoliko puta jer sam rođena u staroj Jugi u kojoj je to bilo normalno i gde se nekako podrazumevalo da nema opasnosti. U stvari, to je bio jedan san u koji smo svi bili uljuljkani; nezakljucavanje vrata, ostavljen bicikl ispred prodavnice itd. Uvek je bilo loših ljudi sa lošim namerama, samo je valjda danas drustvo toliko otudjeno da je malte ne data licenca lošim osobama da budu to što jesu. Pre si za silovanje lezao godinama, danas za silovanje dobijes godinu dana i lecenje u psihijatrijskoj ustanovi otvorenog tipa. I svi su odreda naravno povratnici.

Kada čitam u novinama zverstva koja danas ljudi rade /to je nekada bilo jednom u 5 god da se desi nešto slično a danas svaki dan /, zao mi je sto je ukinuta smrtna kazna. Ne samo smrtna, nego smrtna sa mucenjem.

Ja sam sa 16 god otisla prvi put sama na more sa 4 drugarice na 10 dana. Bez mobilnog telefona, sa fisknim telefonom samo u obliznjoj posti.

Imam dva sina i danas bas razmišljam da li ću imati hrabrosti da starijeg pustim sa 16 god samog na more. Teško.

Možda sam ja po prirodi panicar ali u ova vremena, mislim da su svi razlozi za takvu vrstu „panike” na mojoj strani.
kia
28. март 2012. у 16.42
šta i kako reci deci..
po mimo standardnih prica o opasnostima, poznatima/nepoznatima itd, jedino još sto pokusavam, za sad nenametljivo i koliko je primereno, je da dodam cerci da mora verovati instinktu.
i da ako oseca da će se nešto loše desiti, velika je verovatnoca da hoće.
nazalost, loše stvari se cesce desavaju tu oko nas, u sred bela dana. nema garancije, pustali-ne pustali decu od sebe
-afrodita-
(♫)
28. март 2012. у 18.56
Ja sam se nastopirala po BGDu za tri zivota,pa evo ziva,zdrava i ne-silovana.
Ne vidim razlog za dramu,pogotovu kod ovih na zapadu gde deca dobijaju kola sa 16 god.
Nema razloga da stopiraju.

A za ostalo - kako ih naucimo,i decake i devojcice.
Mene mnogo vise plasi droga koja je jeftina i dostupna vise nego ikad.
Pricam non stop.
Ja sam odrasla u BGD u doba kad se kokain smrkao javno po klubovima. Imala sam prilike da probam minimum 100 puta,ali mi je UVEK odzvanjao glas moje majke,„ako samo jednom probaš,postaces narkoman” i bukvalno me samo to sprečilo da ne probam.
Zato pricam,pricam..

out_of_control
(desno pomoćno smetalo)
29. март 2012. у 01.58
Ja se isto držim toga da uvijek pricam, podsjecam, opominjem, pa kako bude. A strepimo, da se ne lažemo, pogotovo odkako je tinejdzerka krenula u srednju skolu. Još vise sto znamo da se zamisli i brzopleta je na odlukama. Izlazi juče iz auta, ide u skolu i kaže meni: vidimo se sutra. Ja je onako gledam i kontam kako kao i obično zadnjih godina, nismo u istim univerzumima.
Skola joj je malo podaleko, sve sto je u nasoj mogućnosti je da je donesem i pokupim na stanicu.
Najstarije dijete je bilo pametno, slusalo nas ;), otelo se i polako odlazi svojim putem u zivot, a sad nam ostaje da bdijemo nad ove dvije.
PZ i mydream, price su vam da se najezis, pogotovo od mydream.
Ja ili sam bila fina kao mlada ili se nešto dobro ne sjecam, ali možda sam stopirala par puta i to uglavnom u drustvu.
PZ, možda smo bile komsinice, i ja sam zivjela odmah iza mosta. :)
mydream
(Think Happy... Be Happy)
29. март 2012. у 09.23
Mislim da je glavni problem to što svi negdje u podsvijesti imamo ideju „ma neće se to meni desiti” ili „ma to se desava tamo negdje, na TV-u”
A ono se i te kako desava. Djavola sam ja mislila da će se meni, bas meni, od toliko ljudi, desiti tako nešto! I to dok idem kuci iz skole!

E, a znate li šta je bilo još gore od toga (ako može biti gore)?
Kad sam dosla s roditeljima u policijsku stanicu da to prijavimo, onako modra, natecena, izoblicena, policijski sluzbenik je s kolegom prokomentarisao ovako: „Boze, ove danasnje djevojke, kako se ponasaju i izazovno oblace, pa nije ni cudo sto im se ovo desava!”
Moja mam je htjela da ga ubije!
Prvo, ja sam tek bila prethodni mjesec napunila 15 godina, prakticno dijete!
Drugo, decembar, zima, noć,ja zabundana u bundu, kapa, sal, rukavice, farmerke, cizme! Šta je tu konkretno izazovno?!
A treće, pa i da sam bila u mini suknjici zar je to razlog da me neko tako brutalno pretuce u pokusaju da me siluje?!

Nisam mogla da vjerujem da je tako nešto rekao, i to preda mnom!
Al ni to nije sve
Rekao je da cisto sumnja da će se ista desiti, jer eto niko ozbiljno ne shvata te postupke, bas zbog njegove ranije tvrdnje o „danasnjim djevojkama”, a još ga ja nisam dobro ni vidjela i ne znam ga opisati do detalja (oprosti molim te sto sam bila u nesvijesti!)

I tako je i bilo - nikome ništa
Gala06
(......)
29. март 2012. у 09.29
Mydream, strasno! Najezila sam se kada sam te citala.
A što se tiče tog sluzbenika, nemam reci, odvratni su mi takvi ljudi.
PustaZelja
(i posle mene - ja)
29. март 2012. у 09.47
Pa kako nikom ništa? Pa bio je i svjedok, taj što se tukao s njim. Vidio je valjda i on djelimicno kako izgleda, i koje auto vozi. Ne bih ja ni isla u policiju za takve. Takvima bih ja u kucnu posjetu poslala zna se već koga, da ga ostavi dozivotnim invalidom, toliko da ga ruinira da živi a da mora svaki dan da ovisi o milostinji drugih ljudi.
efferalgan
(volim kokoske)
29. март 2012. у 10.10
Obe price su potresne...ali su mi potresnije vase izjave da ste cijeli zivot stopirale.

Ja u zivotu svom nisam stopirala niti sam imala potrebu za tim. Postoji brate autobus, linija...pa iako se ceka pola sata na bus, radije ću cekati nego stopirati nekog neznanca.
Gdje ste vi zivjele i gdje su vam to skole bile pa ste bile primorane da stopirate?
Radije bih sebi nogu odsjekla nego dovela svoje dijete u situaciju da mora da stopira !

-Layla-
29. март 2012. у 10.28
Sankcije, sneg pada li pada, cekas na -15 na tramvaj/bus koji nikako da stigne, u skoli niko nema razumevanja ako opet zakasnis...
Ja nisam vidjala samo mlade da stopiraju, već i odrasle ljude koji su zurili na posao.
Ja nisam stopirala kada sam isla u skolu, ali jesam par puta sa drugaricama kada smo se vracale iz grada-bilo nam je zao da dajemo pare na taksi a javni prevoz nismo volele. U svakom slučaju ne bih to nikada nikom savetovala, to je bila mladost ludost, a pitanje je kako je sve to moglo da se zavrsi.

Mydream, kako odvratno iskustvo! To je strasno kakvi kreteni setaju ovom planetom. Zao mi je sto ti se to desilo i zao mi je sto takvi ljudi kao taj manijak uopste postoje. Sva sam je najezila.
-afrodita-
(♫)
29. март 2012. у 11.10
Takvima bih ja u kucnu posjetu poslala zna se već koga

---------------------

koga bi poslala?
blondinka
(avanturista)
29. март 2012. у 11.44
Pa verovatno istog koga i ja, nekoga ko bi za ne bas mnogo para istog polomio na vise delova.

Radnja se desava u Srbiji, što se Puste tiče, tako da ja kapiram na šta misli.

Lično nisam nikada stopirala ali, recimo, u Ist. Sarajevu ljudi i dan-danas koriste stopiranje kao prevoz jer gradski prevoz u pravom smislu te reci ne postoji a ono što se zove gradskim prevozom je tri puta skuplje od karte u gradskom prevozu u Beogradu i malo je tih djaka i studenata koji to sebi mogu priustiti. Roditelji racunaju na to da se svi znaju, grad je mali ali i tu se desilo za ovih par godina sto sam bila dole jedno silovanje. Tom coveku se upravo u Zagrebu sudi za ubistvo jedne nestale devojke i to mu je bilo jedno u nizu silovanja.

E tom istom ja bih poslala tog istog kog Pusa pominje.

Inače, u Srbiji i Bosni postoje deca koja još uvek idu po nekoliko kilometara pesice po snegu i kroz sumu da bi se skolovala. Nije svakome zivot pruzio maksimum sansi.
tweety_m
(?)
29. март 2012. у 12.51
Joj ja sam isto stopirala u S.Sarajevu za vrijeme rata,to nam bila neka normala,kakav crni bus, mislim da ih nije ni bilo.Odemo na policijski punkt i oni nam fino zaustave nekog da nas prebaci dokle treba.Doduse sama nisam uvijek nas je bilo bar 2.Svakojaka prevozna sredstva,eh kad se sjetim.Da je šta bilo nedaj boze ajd prepoznaj,svi vozili tad crvenog Golfa 2 iz Tas-a.
blondinka
(avanturista)
29. март 2012. у 13.05
I 15 god kasnije, Golf 2 je i dalje nacionalno vozilo Rep. Srpske. Samo se sad preferira siva boja :)
shargarepa
29. март 2012. у 14.12
Joj, ja i sestra smo izasle iz Sarajeva u ratu auto-stopom, i to nas mama i tata „lijepo” ispratili.
Boze, sad iz ove perspektive mogu da zamislim kako im je bilo, koje je to beznadje kad 2 zenske djece strpas sa nepoznatim ljudima (isto u crveni golf :) ) i posaljes kroz sume i brda ka Palama a poslije ni ne znaš kako dalje za Srbiju.
Nije nam se ništa desilo, ustvari bile smo sreće kao i Teodora, moja brbljiva sestra nam je obezbjedila nocenje u hotelu gdje su boravili svi srpski politicari tako da smo to vece vecerali sa Karadzicem, Krajisnikom, Koljevicem i ostalom kompanijom :)

Mydream, tvoja prica je strasna. Zao mi je sto ti se to dogodilo ali i drago da si uspjela da se psihicki oporavis i izgradis normalan zivot poslije tog monstruoznog dogadjaja.
Mayche
(ǝɥɔʎɐɯ)
29. март 2012. у 14.30
Gdje ste vi zivjele i gdje su vam to skole bile pa ste bile primorane da stopirate?
----
Effi u fckin izbjeglistvu u Vojvodini, sa jednim parom patika za jednu godinu gimnazije... neću dalje ni da pišem.
blondinka
(avanturista)
29. март 2012. у 15.01
U izbeglickom kampu, u sobi sa 25 ljudi, leto dolazi, a ti samo imaš mont jaknu i cizme...i strasnu zelju da prezivis.

Mayche,neke stvari su neobjasnjive dok ih, na zalost, ne dozivis :(
Teogopa
(HECTBAPHA)
29. март 2012. у 15.02
joj mayche da je i jedan par godisnje...puna kapa. Moje su bile neke Dunlop sto je izbeglicki komesarijat delio. Jakna, made in Crveni krst. To je bio jedini način da odem u selo u kojem su živeli moji, tj mama (1993-1996) da ih vidim, a i da propisno jedem, da napomenem.
Nisam isla sama, ali para nisam imala, kao sto rekoh ni da jedem, hrana u domu je za plakat uvek bila. Tek posle kad sam već zvrsila srednju i upisala fax, kad je tata poceo da radi kod onog coveka kojeg sam ustopala (i btw da tata nije poceo raditi tamo ja ne bih ni imala od čega da upisem fax niti da me salju) tek tada sam pocela da koristim bus. Al to je već bila 1996, „bolje” vreme, a i bg, bio suvise daleko da se stopira :) Ma sve same srećne okolnosti, da covek ne poveruje.
Zavidim onima koji to nikad nisu morali,a i što ne razumeju.
efferalgan
(volim kokoske)
30. март 2012. у 07.05
Mayche i ja sam nosila i Kanzas patike i jela feta sir sa biber pastetomi kosu prala litarskim samponom od koprive tih 90-tih pa sam opet pjesacila do skole ! Nije bila bas predaleko...oko 1 kilometar, ali brate i da je 5 km bila, mislis li da bih smjela stopirati nepoznatog vozaca?
MAjka mi je cijeli zivot pricala šta sve može da mi se desi ako samo pricam sa nepoznatim ljudima, a ne da stopiram. Ja ipak ne mogu da nađemni jedan jedini razlog da dijete, posebno djevojcica koja je SAMA na ulici , stopira.
Makar to bile i jedne patike za 4 godine i roba iz crvenog krsta ... to apsolutno nije nikakav izgovor.

U 20. vijeku, gdje god da si zivjela u Vojvodini, pa makar i u nekom prigradskom selu a skola ti bila u prvj blizoj opstini, ne možeš me ubijediti da nije postojao neki prigradski autobus koji je skupljao djake do te skole.

Drugo je ako grupa djaka, od recimo 3-4 stopira nekog vozaca ... to inekako djeluje malo sigurnije. Ali djevojcica koja je sama, ni u ludilu to ne bi smjela sebi da dozvoli. Ludaka ima na sve strane i ako se sami ne pazimo, niko nas paziti neće.
oceania
30. март 2012. у 07.14
ehehe Efka , jaoo pa bolje sto sam stopirala sa drugaricama nego kao virgin Effi sedim kuci i cekam da me neko uzme za ženu. :)))

Meni je to bio prelep period , zadnja srednja,početak faksa, spremali se za izlazak i onda stopiranje do centra ili od centra do kuce.. vrlo često stali bi i neki par (decko,devojka,muž ,žena) , nekad zgodni decki nekad neko cvrcnut malo (tad je bilo normalno drink&drive) ;) , u celom tom iskustvu možda samo jedna osoba je bila tako napadna i gnjavila da recimo odemo sa njim na pice ili sl. nikad problema. A stvarno su bila to druga vremena (a i mi ludi) već 20god ovo je nemoguće, ne bih usla u kola pa makar da mi pokaze certifikat da je zdrav i normalan :)
Iz istog razloga nikad nisam stala autostoperima a vidim nekad zenske ali sve to sumnjivo deluje.

mydream, to što ti se dogodilo ,ma nema reci opisati kako je samo teško cuti ovakvu pricu a kako je samo tebi bilo.. u celoj toj nesreci eto bila i sreća,naisao neko i oporavila si se pa si evo danas sa nama. Garant tu stoku nisu nasli, a joooj kako bi ga ja tražila i ne bih da napisem šta bi ga cekalo ,tako mi se pritisak evo digao da mogu odmah disekciju na zivo tupim nozem da pravim.
univerzalna
(*****)
30. март 2012. у 07.40
Eeee,ja nisam stopirala ali sam od 20. godine imala auto i često znala da povezem kada neko stopira, kada kažem neko mislim na žene. I sve je to trajalo dok jedna žena sa svoji otprilike 45 godina nije pokusala da me opljacka, tj. ukrade tasnu kada smo se zaustavili na crvenom svetlu. E tu je bio kraj, vise nikog nisam povezla, nisam ni gledala šta se desava sa desne strane ulice :)
-Layla-
30. март 2012. у 07.58
Oceania, ti si bas nekako lik po mom ukusu;-)
Mayche
(ǝɥɔʎɐɯ)
30. март 2012. у 08.35
Ja nisam nikad sama stopirala to stoji, ali stvarno prevoza nekad nije ni bilo, ne nekad nego precesto. Jednostavno otkazu voz koji kasni par sati a autobusa nije bilo prve dvije godine. Kasnije kad su uveli autobus isao je ujutro i u neko ludo vrijeme kasnije tad nama nije odgovaralo, ili kasni ili dodje prepun ili ga otkazu kao i voz. ''Međugradski'' nismo mogli da priustimo, nekad bi nam on stao i povezao nas besplatno. Sve u svemu ne bi se usudila sada stopirati ali kao sto je oceanija gore opisala bilo je to i lijepo vrijeme za nas mlade koji nismo puno razmišljali.
-afrodita-
(♫)
30. март 2012. у 09.05
ehehe Efka , jaoo pa bolje sto sam stopirala sa drugaricama nego kao virgin Effi sedim kuci i cekam da me neko uzme za ženu. :)))

-----------

hahahah:)))
efferalgan
(volim kokoske)
30. март 2012. у 09.09
Oceanija šta si htjela onim da kažeš? Je li to da si ti stopirala da bi nasla svog muza?

Bas mi to nekako lijepo zvuci: ozenio stoperku :-) Mora da ti je muzic srećan...imao covjek pored sebe ženu sa iskustvom :)

hahaha

KO Fata u onom vicu kad se Mujo zalio Sulji da ne zna da li bi da ženi Fatu ili da ne ženi, jer mu pola sela tvrdi da je nevina, a pola tvrdi da nije

haha
oceania
30. март 2012. у 09.29
hehehe Layla, thx, hoćeš da idemo bijemo zlikovce?:)

Effika, oce li doći dan kad ćeš ti da shvatis da kao sto ja NISAM tražila nevinog muza ili muza kome sam ja 'broj 2' tako ni moj muž nije tražio nevinu ili neku koja je imala samo jednog. Ponosan sam vlasnik iskustva od nekoliko veza , taman posla da mi je ideal da mi muž bude jedan i jedini i da mi je i alfa i omega do kraja zivota. :)

JEdina razlika između mene i Fate je ta sto ja sam prebirljiva do bola pa time i teza mi je bila misija, a što se same Fate tiče, sve dok ti je lepo teraj Fato ,uzivaj :))
Gala06
(......)
30. март 2012. у 09.54
Bas mi to nekako lijepo zvuci: ozenio stoperku :-)

----------------

Moj i jeste ozenio stoperku:)

Virgin Efka :)))))))))
efferalgan
(volim kokoske)
30. март 2012. у 10.18
<< Effika, oce li doći dan kad ćeš ti da shvatis da kao sto ja NISAM tražila nevinog muza ili muza kome sam ja 'broj 2' tako ni moj muž nije tražio nevinu ili neku koja je imala samo jednog.>>

Zašto bih ja tebe shvatala ako ti mene za isto to prozivas? Ne vidim razlog. Tvoji ideali su tvoja stvar i nemamo svi iste ideale, a to ne znači da si mnogo pametnija.
Savrseno me ne zanima koliko si partnera imala prije muza, i koliko ih je on povalio prije tebe. Čega se pametan stidi, glup se ponosi.

Ne znam sto ti smeta moja „nevinost”...za mene već odavno aorist.
-Layla-
30. март 2012. у 10.27
Aorist je glagolski oblik, a nevinost nije glagol. Cisto da ne bude zabune.

Eff, problem je sto si ti ostala u aoristu, a mnoge odavde su odavno u futuru. Zbog toga dolazi do redovnog sukobljavanja.

Oceania, bih ja da bijem zlikovce, ali i da popijem drugarsku kafu:-)

Volite se ljudi, zivot se suvise kratak da bi ga trosili na nebitno i negativno.

smaragdi
(mama jednog prelepog decaka)
30. март 2012. у 10.45
„Aorist je glagolski oblik, a nevinost nije glagol. Cisto da ne bude zabune.

Eff, problem je sto si ti ostala u aoristu, a mnoge odavde su odavno u futuru. Zbog toga dolazi do redovnog sukobljavanja.

Oceania, bih ja da bijem zlikovce, ali i da popijem drugarsku kafu:-)

Volite se ljudi, zivot se suvise kratak da bi ga trosili na nebitno i negativno. ”
---------------------------------------------------
a poenta je?!šta?!

-kratak kurs gramatike?!
-pokusaj dogovora ispijanja kafe?!
-ponizavanje diskutantkinje koja se ne uklapa u klise?!
-objašnjenje da ćete svoju decu vaspitavati da stopiraju?!
-stopiracete i dalje i volecete se pa ako vam se zalomi neki manijak šta ćeš...
-samo da se vole ljudi i mir u svetu?!

Pusta je opisala svoje iskustvo i još neke mame i cela tema je dobila smisao, a cemu ovo dalje.ne vidim bas ovde mesto za podsmevanje cinizam i ironiju možda jednog dana bas budete VI te kojima se umalo desilo,ne bih rekla da biste onda zavrsile pricu sa „volite se ljudi” i sl.
precious
30. март 2012. у 10.53
ni ja nikad nisam stopirala, to je valjda glavni i primarni razlog što se nisam udala hahah

strah od stopiranja potice iz ranog djetinjstva sve pod uticajem americkih filmova u kojima je stoperka redovno stradavala u nekom kamionu ili velikom plavom Buic-u.

podici prst uz čestu mi je bilo nekako slutty:)

za vrijeme rata sam pjesacila i po 7 km u nadi da će mi neko stati. ali malo ko je onda vozio a kola UMPROFOR-a bi samo prosisala..

slično kao i afrodicki meni su u glavi uvijek odzavnjale NEIZRECENE rijeci moje mame da je stopiranje opasno, kao i droga, nikad nsiam probla „travu” niti čak dosla u dodir s drogom. to su bila neka nepisana pravila koja se nisu morala ponavljati jer sam uglavnom bila u dobrom drustvu..

prvi put sam isla na more bez roditelja sa 19, drugarica i ja, autobusom do odmarista, 10 dna bez lutanja i skitanja. prevoz nam niej bio potreban..

blondinka
(avanturista)
30. март 2012. у 11.10
„Daleko u neistrazenim zaledjima jedne zabacene oblasti zapadnog spiralnog kraka Galaksije nalazi se maleno, neugledno, zuto sunce.
Na orbiti oko njega, na rastojanju od priblizno devedeset sedam miliona milja, nalazi se beznacajna plavozelena planeta ciji su stanovnici, koji su nastali od majmuna, toliko primitivni da još smatraju digitalne rucne casovnike strasno zgodnom idejom.

Ta planeta ima - ili, da budemo precizni, imala je - jedan problem, koji se može ovako opisati: vecina njenih stanovnika bila je uglavnom nesrecna. Kao rešenje ovog problema predlagane su mnoge stvari, ali sve su uglavnom bile povezane s kretanjem nekakvih malenih, zelenih komada hartije, a to je zaista cudno, jer ti mali, zeleni komadi hartije nisu i sami bili nesrecni.

Zbog toga je problem opstajao: ljudi su uglavnom bili zlovoljni, a mnogi su se osecali bedno, čak i oni s digitalnim casovnicima.
Sve je veci bio broj onih koji su pocinjali da misle kako su svi napravili veliku grešku još onda kad su sisli sa drveta. A neki su i drvece smatrali losom zamišlju i rekli su da uopste nije trebalo ni napustiti okean.

A onda, jednog četvrtka, skoro dve hiljade godina posto su izvesnog tipa prikovali za drvo zbog toga sto je rekao da bi bilo sjajno kada bi ljudi, za promenu, poceli da se ponasaju ljubazno prema drugim ljudima, jedna devojka koja je za svoj gros sedela u nekom kaficu u Rikmansvortu, iznenada je shvatila u cemu su sve vreme gresili i najzad dokucila način na koji bi se svet mogao pretvoriti u dobro i srećno mesto. Ovoga puta sve je bilo u redu, stvar je bila sigurna i niko nije morao nikog da prikucava za drvo.

Ali, na zalost, pre nego sto je stigla da to nekome javi telefonom, doslo je do uzasne, glupe katastrofe i ideja je zauvek izgubljena. ”

Iz knjige „Autostoperski vodic kroz Galaksiju”

ps. još bih dodala - a onda su otvorene TiM na Serbiancafe-u i posle toga vise ništa nije bilo istooooooooooooo

oceania
30. март 2012. у 11.45
ijao smrg. strikes again.. smrg. opusti seeee , polako devojcice

lekcija br1. ima ovde prostora za sve nas ..
lekcija br2. interesantno da te tangira ovo o nasoj djevici a kad je djevica prva upala sa bzvz komentarima -nije te bilo.

lekcija br3. zivot je iskustvo zivot je prica.. svako o nekom predmetu ima neko mišljenje,iskustvo.. svi su rekli da će uporno upozoravati decu da NE stopiraju..onda neke su dodale da u njihovo vreme stopiralo se i popricale i o tome,tim davnim vremenima.

lekcija br4. čitaj pazljivije, ceni druge osobe.. Niko nije rekao da i dan danas stopira (ali kad ti insinuiras onda je to ok. valjda.)

lekcija br5. kad neko random baca kosku i pravi se pametan (aorte i sl) :) normalno je neko da napravi korekciju kad nije pravilno upotrebljeno.


Blondi, fenomenalna kultna knjiga naše mladosti..
smaragdi
(mama jednog prelepog decaka)
30. март 2012. у 12.01
izvini oceania ali,ko je tebe šta pitao ovde? ja sigurno nisam jer te zaista pola ne razumem a druga polovina koja je i malo razumljiva mi izgleda kao da razgovaram sa dvogodisnjim detetom.i,šta ti je to „smrg.?daj,ne laskaj sebi stvarno te ne napadam i ne tangira me šta ti imaš da kažeš jer ne znam kojim jezikom govoris.možda i imaš nešto pametno da kažeš ali ja ne razumem kada to spakujes u recenicu jer to na sve lici ali na jezik mog naroda ne.”
efferalgan
(volim kokoske)
30. март 2012. у 12.35
Layla možda sam trebala napisati „za mene je nevinost prošlo vrijeme”. POsto vidim da ti nešto u aoristu nije jasno...

Smaragdi, pusti oceaniju...u mom selu kažu „KO o cemu q...va o postenju” :-) Njoj ovakvoj ne bi dali ni Zekulju da pomuze :-)

Barilli
(bez_izuvanja)
30. март 2012. у 12.35
Pošto je tema (uglavnom) o stopiranju, moram da vam ispricam jednu pricu što se desila mojoj kumi.

Kasni ona u skolu, popodnevna smena (u pitanju je srednja skola, ona je možda 2.-3. srednje, radnja se desava kasnih 80-ih) Vidi nema busa, i resi da stopira. Staje neki mercedes, ona pogleda, neki mladic. Pomeri VHS kasete sa prednjeg sedista da bi ona sela. Inače radnja se desava u Bg., kod Autokomande. Pocinju pricu, gde ide, on s predstavlja-ja sam Dragan ona isto kaže kako se zove. On kao: nešto si mi poznata, pa odakle bi to moglo da bude, uglavnom dodju u razgovoru do toga da je ona trenirala odbojku u Zvezdi, na šta on zakljuci da je odatle možda zna. Stignu do skole, i on joj trazi telefon, ona-ne da. Ništa, lepo se pozdrave, i ona ode u skolu.

Prica drugovima kako je stopirala i isprica celu pricu-na šta se drugovi iz razreda uhvate za glavu i kažu: budalo, pa to je bio Piksi!!!

A Piksi na vrhuncu slave u Zvezdi, nema ko ne zna za njega, osim moje blesave kume :))))
Ja je zezam, kumo, sad si mogla da se setas po svetu, rame uz rame sa dzet-setom. A ona postala doktorka, radi ko crnac u Bg.
tweety_m
(?)
30. март 2012. у 12.40
Kad smo kod Piksija moja drugarica je radila na Niskoj Hirurgiji i zadesi se jedna bakica u bolnici.Sestre kao sestre,ne registruju te previse ako se zalis,idu na fazon čim možeš da kukas nije ti ništa.U jednom momentu baba pocne da se dere na njih i kaže kako je ona baba na Piksi:),nama je to i dan danas ostala zezancija.
kia
30. март 2012. у 13.54
same su krive, zato što su stopirale jel? iako, da si pazljivije citala bi videla da mydream nije stopirala, i sa stopiranjem nema nikakve veze.
a i majke su krive sto su dovele svoje dete u situaciju da .. stopira?
i svakom ko je doziveo takvo sranje, garant bi mu nasla zašto je kriv?

sram te bre bilo!
stid i sram da te bude
kako te bre od Boga nije strah da prevalis takve reci i još da likujes i pametujes
Gala06
(......)
30. март 2012. у 14.03
Opusti se, Smrgudi i ne svadjaj se.

@Precious, ajde da se ne lažemo, nisi se udala jer te niko nije hteo :P
Nema to veze sa (ne)stopiranjem.
precious
30. март 2012. у 14.19
bogami nisi ti ni glupa kao sto sam ja mislila;)

-Layla-
30. март 2012. у 15.50
Smaragdi, mnogo si negativna. U suprotnom bi shvatila da je moja poruka bila dobronamerna. Ja uopste nisam u tom mracnom fazonu i kada kažem volite se ljudi, ja to zaista i mislim.
A šta mislim na temu stopiranja, već sam rekla. Tako da ono, nema potrebe da te moja poruka toliko streca da moras da je analiziras. Opusteno.

Razumela sam ja tebe Eff, ali mnogo volim gramatiku. A i poznajem je. A ovde gde živim nikog ne interesuje gramatika mog maternjeg jezika.
smaragdi
(mama jednog prelepog decaka)
30. март 2012. у 16.10
Layla ne poznajes me pa nema osnova da TI mene analiziras u smislu negativnosti.nisam ni mislila da ti je poruka zlonamerna već da je apsolutno out na zadatu temu.drago mi je da si poznavalac maternjeg jezika u tom slučaju „tako da ono” nema mesta a ni smisla u recenici to je uopsteni moderni sleng primeren generacijama do 16 god,moje skromno mišljenje i poznavanje maternjeg jezika.pozdravljam te...
Isidora_C
(U,u,u - sapuce mrak...)
30. март 2012. у 17.23
Ma nisu vas dovoljno tukli... :-)))
Teogopa
(HECTBAPHA)
30. март 2012. у 21.13
ha ha ha ha Isidora, gde ovako kasno da se smejem bre :)
sharlota
(bez zanimanja)
30. март 2012. у 22.52
mene je startovao manijak pripravnik u liftu,jednom zgodom u bgd.
tako sma ga naprasila da mu , vjerujem , nije palo na pamet da bilo koga startuje u liftu.

lik je pokusao da zaglavi lift među spratovima, ja sam se zapravo ukakila od straha,a onako stisnute vilice i mehanickih pogleda njemu sam djelovala kao karate expert dok sam u sebi molila boga da se ne srusim ko svjeca.

elem,dovukosmo o se nekako do prizemlja i ja uspjeh da smugnem pored njega,,potrcah uz stepenice,on krenu za mnom,zgrabi me za clanak,ja tada konacno pocenm da vrisitm da me pusti,on se okrenu i ode

poslije ovoga mi je trebalo dugo vremena da udjem sama u lift.

dakle,budala ima svugdje i na ulici, i u liftovima, i na radnom mjestu,a najviše ih je u neposrednoj sredini,ali se vjesto skrivaju

ko će na koga da naleti nema veze sa stopiranjem - barem ne u ono vrijeme na našim prostorima, sada je sigurno drugacije, ja sam stopirala često u bgd,po danu i uvijek u drustvu,ali kada sada razmislim mi smo bile klinke bilo je lako da nas savlada neki manijak da smo naletjele na njega,oni obično ponude voznju- zeljka kako ti to niej bilo sumnjivo, vjerovatno zbo toga sto si bila klinka., a i taj tvoj manijak je bio neki poput ovog mog pripravika:)

mydream, mnogo me je potresla tvoja prica

gala, da li stvarno upoznala muza stopirajuci?

meni je to bas super simpaticno, ko u ljubanvom filmu
Gala06
(......)
31. март 2012. у 03.16
Jesam ;)
Коментар Запамти ову тему!
Looking for Unicorn Gifts?

Life Press

.