Дискусије : Труднице и мамице

Коментар
Za mame sa 2+ djece
efferalgan
(volim kokoske)
14. март 2012. у 05.34
Kako je kod vas ?

Kad se rodio stariji sin bio je jedinac, miljenik svih u familiji...samo ON i niko vise. Onda je dobio brata kad je njemu bilo 22 mjeseca i odjednom je postao : stariji, zreliji, samostalan... na silu je morao da poraste :(
Iako je bio fakticki beba, ja sam ga forsirala da ranije zrene i nekako je „trpio” mladjeg brata. S ove tacke gledista, mogu da kažem da sam bila posvecenija mladjem sinu. Koliko sam se god trudila, nekako je uvijek onaj mladji bio u krilu, nosala ga u rukama...dok je stariji morao da shvati da ne mogu obojicu da nosim, uspavljujem, ninam...

Onda su rasli, rasli...a ovaj mladji je postajao sve razmazeniji. Ja to iz miloste kažem „banda”. Pravi mali bandit. Elem... kako je vrijeme izmicalo i kad su imali negdje oko 5 i 3 godine, stvari su pocele da se mijenjaju. Postala sam naklonjenija starijem sinu. Ovaj mladji je morao da shvati da se ne vrti sve oko njega, da je on mladji i da mora da slusa starijeg...da ne može sve biti po njegovom. Stvar sam bukvalno okrenula u jednom danu kad sam vidjela da je oko neke igracke izbila svadja i kad je mladji uzeo da bije starijeg a stariji mu se prepustio jer se plasio da ću ga ja vikati sto bije malog brata.

Tada sam sve sasjekla u korjenu i rekla „e nećeš vise razmazenko mali!” Sad oni imaju 7 i 5 godina i ovaj mali pokusava silom da se izbori za svoja prava, ali ja uvijek pokusam da prednost dam starijem. Jer je stariji ! A i dosta je ispastao dok nisam podigla ovog malog ! Uvijek vagam...mjerim...analiziram...NASTOJIM da ravnopravno djelujem i da ih nekako držim na ujednacenim tasovima vage, ali sazalim se uvijek na starijeg...toliko je istrpio zbog ovog malog da je prosto zasluzio vise !

e sad...za 2+ mjeseca dobijamo sestru...osjecam da će moja ploca ponovo da se promjeni...ovaj put opet u korist male bebe a njih dva će morati da trpe kao „starija braca”... dokle bre vise ovo da uvijek neko nekog trpi? ja ću da izludim...

Ima li kod vas kao kod mene da nekad branite vise jedno dijete od drugog...da za to imate razloga? Ja ih volim obojicu isto, ali eto...u poslednje vrijeme sto vise rastu, sve mi je srce nekako uz onog starijeg, da pokusam da mu pomognem, da ne osjeti neku zapostavljenost...da zna da sam tu uvijek za njega. Pa se onda bacim u bedak...razmišljam da možda grijesim prema mladjem.
LeaDiKaprio
(shumska)
14. март 2012. у 06.49
Moja sestra se silno istraumirala jer je nasa bebisiterka ne znajuci kako drugacije da izadje na kraj, uvek kada bi se posvadjale rekla njoj da popusti.

Bebisiterka, ej!

A kako li je tek kada je rođena mati u pitanju. Dobro je da si videla da si preterala, to kad je stariji pustio da ga mladji udara samo pokazuje koliko su stvari izmakle kontroli.

Jedino sto je tvoje reakcija bila neodgovarajuca...

Rana na maloj dusi se ne leci „vracanjem” onome ko je kriv za patnju poslednjih godina. To je tako pogresna pouka, sa mnogih aspekata.
tamara
14. март 2012. у 07.05
kod nas nije bilo i nema tih povlastica mladji,stariji.iskreno,nije mi jasno zašto to radis?zajedno su rasli ali je bilo ravnopravno.zna se šta su mogućnosti jednog a šta drugog i mi smo se prilagodjavali.cerka(ona je mladja)mogla se derati i buniti zbog neke igracke koju je brat uzeo ali to nije palilo.Mislim da se mi trebamo izboriti s tim,a ne da jedno ili drugo ispasta.mora cekati svoj red.bili smo stogi jedino kad jedno od njih spava,tad drugo nije moglo ići u njenu/njegovu sobu.
Ja i MM smo dobro saradjivali i on je bio tata 100% kad je kuci,nikad nije bilo sve na meni.ne znam kako je kod tebe,ali tatina pomoć je obavezna.
kad je treće doslo mi nismo imali problema ili smo imali sreće.beba je super prihvacena.na početku beba puno spava pa je taj prelaz lagan.Sad su ovi stariji 10 i 11 a bebac dve ipo,ali mi ne dozvoljavamo da on manipulise sa starijim.bebca svi mazimo ali ipak se zna da ne moze dobiti ništa plakanjem.jedno od nas uglavnom vodi bebca napolje dok ovi rade zadacu ili imaju drustvo,a ne žele da im on smeta.moji su jako vezani i pomazu jedni drugim,lično mislim da je to rezultat naše „ravnopravnosti”prema njima.
Biće ti kako se vi postavite:-)
Gala06
(......)
14. март 2012. у 07.42
Potpisujem Leu! Mada sumnjam da je istina to što ti, Efi, pišes. Bacas kosku kao i uvek.
mydream
(Think Happy... Be Happy)
14. март 2012. у 07.50
Ja imam samo jedno dijete, ali imam brata tri godine mladjeg.
Nikad, ali bukvalno nikad, ni na jednoj sitnici, a naročito ne na nekoj krupnoj stvari, nisam osjetila da su moji roditelji napravili neku razliku, da su nekoga farizovali ili, ne daj boze, nekoga vise voljeli!
Rezultat toga je da smo moj brat i ja - najbolji prijatelji!

Ne rivali, ne takmaci za tatinu i maminu paznju, ne konkurencija jedno drugom u bilo cemu, nego - najbolji prijatelji.
I vrlo samostalne i samouvjerene osobe, oboje sad već porodicni ljudi sa djecom, ali svjesni da smo jedni za druge tu i da uvijek imamo oslonac u roditeljima.

Ono što ne razumijem je - zašto bi neko dijete moralo biti favorizovano? Zar jedan roditelj u svom srcu ne može naći dovoljno ljubavi, paznje, vremena i razumijevanja za svu svoju djecu, koliko gad da ih je?
efferalgan
(volim kokoske)
14. март 2012. у 07.55
Jao...ko o cemu Gala o koskama, kolama i kokicama.

Dobro Gala, mogu i ja nekad valjda da se uozbiljim i postavim ozbiljno pitanje haha

tamara
14. март 2012. у 08.33
šta je pisac hteo reci?:potpisuje nekoga ko smatra effi:glupom,nepismenom itd.itd.,znaci slaze se.ALI ipak sumnja da effi.nemisli ozbiljno sve sto je napisala ili ti lično je smatra pametnijom:-):-)))):-)))))))))))))):-))))))))))))))))
LeaDiKaprio
(shumska)
14. март 2012. у 09.42
Ostaje nam samo nada da je nešto pobrkala ili da se nije izrazila kako treba.
Dusa da te zaboli kad cujes ovakve price.
PustaZelja
(i posle mene - ja)
14. март 2012. у 10.00
Ništa neubicajeno u tvojoj prici - čak mislim da je zastupljeno daleko vise već sto neke bi zeljele da priznaju. Kod mene je slično nešto. Mislim da smo generalno prema starijoj bili stroziji i dok je sama bila. Onda je dosla mladja i starija, isto tako preko noćiporasla. Ono sto me raduje je da vidim koliko se njih 2 međusobno vole. Mladja se uvijek utrpava i hoće da je po njenom i ja se ne mjesam sve dok vidim da njih 2 to mogu same da rijese. Nekada joj starija popusti i da neku igracku npr., nekada neće i ja je i ne tjeram već kažem mladjoj da ne može uvijek da dobije šta ona hoće i da uzme drugu igracku. Da bilo koje tuce ono drugo, to ne dozvoljavam, a one to i ne rade.

Tvoja je greška što se osjecas krivom i zbog toga pokusavas da nadomjestis propuste kod starijeg sina. Tako samo pravis novu grešku. Šta je bilo, bilo je - tjeraj dalje.
SarenaLazaOriginal
14. март 2012. у 13.46
Ja sam odrasla uz mamu kojoj sam ja od seste godina 'odrasla' a sestra ni dan danas sa 32 godine nije. To je godinama stvaralo jaz među nama sestrama, a da ne pricam koji je to otpor stvorilo u meni prema mami.

Danas sama imam troje djece i znam da se može drugacije i bolje. Mislim da sam bolja po pitanju ravnopravnosti kod djece. Moja djeca se i te kako dobro slazu, vole se, čak i ovaj najmanji sad, sa njim nikakvih problema. Nisam osjetila da ima ljubomore, ima tu naravno kod svakog od njih troje zelja da budu posebni svojoj mami al' tako nekako i radim. Sa svakim od njih troje imam 'naše vrijeme', niko nije zaduzen da bude 'dobar prema mladjem', da popusta, itd.

Mislim da sam super osjetljiva na ovu temu tako da sam i previse fokusirana na to da moja djeca ne osjete pritisak 'starijeg/odraslijeg/zrelijeg'. Svako ima svoje obaveze, al' svako ima i dosta pojadinacne paznje, skladno sa njihovim potrebama (malom treba da se doji pa je fizicki vise uz mene nekad, kcerka pokazuje da joj je potrebna prica, puno price, da radim sa njom aktivnosti, da dodjem u skolu nekoliko puta nedeljno, itd, a najstariji sin, on voli da je ukljucen u sve, da ga tretiram kao velikog, nas mali autoritet u kuci).

Mislim da je Lea dobro rekla na ovu temu - ne može se iz osjecaja krivice popraviti stanje. Ne možeš jedno loše popraviti sa istim tim samo obrnuti uloge. Nemoj da ti ikad preko usta predje 'sestra je mala, sestri treba ovo ono, vi ste veliki, vi MORATE da slusate,...„ Ono sto sam ja definitivno dobro ucilina u prvih par mjeseci kad je doslo treće dijete, je paznja koju sam dala starijima. Najmladje je beba, ništa ne zna, treba ga samo nahraniti a sve ostalo može uraditi neko drugi (tata, baba, itd). Ako nemas nikog drugog, onda ukljucis stariju djecu i to je to. Svo al' ama bas svo svoje slobodno vrijeme provedes u mazenju starijih prvih nekoliko mjeseci, potvrdis im da se njihov svijet neće na gore promijeniti sa dolaskom sestre. To je nama pomoglo, najmladji brat dosao kao igracka, obozavana igracka a ne kao konkurencija.”
SarenaLazaOriginal
14. март 2012. у 14.02
Oh, i da dodam ovo. Pošto sam ja toliko osjetljiva na 'ravnopravnost' u porodici, mislim da sam na to dosta skonterisana da ne napravim istu grešku. Nisam u zabludi da sam bolji roditelj od mojih roditelja, prvenstveno moje mame. Ona je u mnogo cemu uradila bolje nego što se ja možda mogu i nadati da učinim sa svojom djecom. Ja sam sigurna da ja ovih dana pravim svoju listu propusta sa djecom, ko zna šta će meni moji zamjeriti al' što se tiče ravnopravnosti i paznje koju dobijaju od mene, mislim da tu radim bolje nego sto sam ja dozivjela kao dijete (ap nekad i sad kao odrasla).

A što se tiče odnosa sa sestrom. Nama je pomogla distanca od mame. Nas dvije živimo blizu i volimo se strasno sad, pomazemo jedna drugoj, provodimo vremena skupa. Da smo ostale u blizini majcinog okrilja, mislim da bi i dan danas imale problama u saradnji bas zbog toga sto mama ne zna drugacije da se prema nama ophodi - sa sestrom se ponasa kao da je ova još mala, nesposobna a ja sam uvijek odgovorna za sve.
I dan danas, kad je mama u nasem okruzenju, sestra i ja nekako se ubacimo u stare uloge, dodje do nesuglasica. Cudno je to kako emocije prorade vise nego pamet i razum.

Zato effi, pamet u glavu, mijenjaj sebe, imaš priliku da popravis stanje, pitanje je samo jel' pokasno za najstarijeg sina, jel' ti do sada previse zamjerio da ti to još i ne znaš.
scatha
(student)
14. март 2012. у 14.23
Razlike u ponasanju prema deci ima, bar kod nas, priznavali to ili ne. O iskljucivoj ravnopravnosti mogu da govore, čini mu se, ili mame jednog deteta ili mame blizanaca(možda i mame sa veliko razlikom među decom).
Kod nas je razlika između dece samo 18 meseci i to „pseudoblizanastvo” je bas teško:)
Starija je maza, emotivac, povucenija, a mala je krljator svoje vrste. Hej, pa „mala” ima 4 godine, a meni je beba-priznajem.
Obozavam ih obe, podjednako. Ali, stariju nekako lakse prepoznajem, njene reakcije su mi unapred logicne. Dok je mala za mene enigma:).A opeet, neutralni posmatraci kažu da sam blaza prema mladjoj.
U svakom slučaju, ne želim da razmišljam o tome preterano, radim onako kako dan po dan diktira. Mislim da neće imati neke velike posledice po njih, osim sto smo sve tri vezane kao crevca.
efferalgan
(volim kokoske)
14. март 2012. у 14.35
SarenaLazo, ja se stvarno trudim da ih stavim na jednake tasove...svim svojim culima se trudim...ali ipak negdje se desi da kiksam. Samo sto ja to priznam... Njih dvojica se inače mnogo vole...nisam primjetila da postoji neki jaz. Možda je još rano za to. Nastojim, trudim se...ali opet nije to u praksi bas tako lako.

Recimo kad se nešto posvadjaju, ja ne želim da čujem ko je prvi poceo. Uvijek kaznjavam obojicu isto...ali onda u dubini duse znam da ga je ovaj mali prvi izazvao jer znam da je po prirodi takav...voli da provocira. Onda mi bude krivo sto je i stariji morao biti kaznjen ni kriv ni duzan...da bi „kao” imali ono „mir mir mir niko nije kriv”...Onda ga onako posle nekoliko minuta uzmem i mazim... Uglavnom tako u krug.

MOja mama je isto tako radila...kad se ja i brat posvadjamo, nije htjela da slusa ni mene ni njega ko je kriv...krivi smo bili oboje i oboje i tacka.

a što se Lee tiče...moderator je izbrisao njenih prethodnih par postova punih mrznje i zlobe(taj dio si propustila), tako da stvarno ne čitam ni šta piše ta osoba.
tamara
14. март 2012. у 15.50
effi-te decije svadje i mi slično resavamo,ili će sami rešiti ili im vadim kartice iz resivera,iznesem laptope,igrice i nema ništa 3 dana.a u dnevnoj im nema gledanja tv-a.posle spuste loptu pa umesto svadje rese mirno.za sad to prolazi,a videcemo posle.
Isidora_C
(U,u,u - sapuce mrak...)
15. март 2012. у 15.43
Kao sto SLO rece, izbjegavajuci greške svojih roditelja mi cinimo neke druge i tako to ide. Kao što ne postoje savrseni ljudi, ne postoje ni savrseni roditelji.

Ono sto je meni strasno je kada se kaznjava i dijete koje nije krivo. Moj ujak je to radio i sjecam se kao juče svih tih malih nepravdi.

Roditelj mora da bude i detektiv i sudija i da utvrdjuje ko je prvi poceo jer to je VEOMA bitno ako nećemo da neduzno dijete bude duplo kaznjeno.
tamara
15. март 2012. у 16.17
isidora-znaš kako deca znaju biti namazana i jedno drugo nagovoriti da napravi glupost koja nije dozvoljena.nepravda je i da se ono „naivno”kazni.nije ni to rešenje da se podržava dete koje pokusava doći do cilja na ruzan način ili kaznjava ono koje slepo veruje bratu/sestri.
Isidora_C
(U,u,u - sapuce mrak...)
16. март 2012. у 07.44
Zato sam i rekla da roditelj mora biti i detektiv. Važno je i slusati druge ljude jer oni nekada uoce stvari koje mi teze primjetimo npr. da mladje dijete maltretira starije i prvo zapocinje tucu.
tamara
16. март 2012. у 08.42
teško je biti detektiv kad imaš troje(jedino da kamere ugradim po kuci:-).)ali kritika drugh često otvori oci,to se slazem.
efferalgan
(volim kokoske)
16. март 2012. у 09.19
Ja sam onda los detektiv. Ustvari ja znam da mladji uvijek prvi zapocinje...jednostavno takav je, ovan u horoskopu, čitav dan smišlja kako i na koji način nekoga da prevesla :-) ali ako samo njega kaznjavam a ovog starijeg nagradjujem...šta onda cinim? Nije mi ni to bas rjesenje ... ne znam stvarno !
Isidora_C
(U,u,u - sapuce mrak...)
16. март 2012. у 09.40
Ha, ha, zar su Ovnovi takvi? Ja imam jednog u kuci, ali ne vjerujem u horoskop.

Ništa, Effy, onda najbolje po hercegovackom/crnogorskom sistemu: stariji se slusa i tacka! :-)

Mama slusa tatu, stariji sin mamu, mladji starijeg brata, itd. Dobro je da su ti svekar i svekrva daleko, inače bi oni bili na vrhu piramide :-)
tamara
16. март 2012. у 11.55
effi,možda nije do horoskopa,meni to vise lici na crnogorske gene:-))
efferalgan
(volim kokoske)
16. март 2012. у 14.09
Isidora, svekar mi je pokojni...laka mu zemlja.

A svekrva neće biti u vrhu piramide, sve kad bi mi zivot zavisio :-)

Dasta ! Stariji se uvijek slusa ! Svekrva ne spada u tu formulu :)
skoljka
(student)
17. март 2012. у 19.55
Procitajte Siblings Rivalry (C. Faber), odlicna, ja moram još par puta da mi se slegnu stvari. I onda kreće primjena kad mi beba bude malo starija.
Bitno je razdvojti djecu koja se svadjaju, i ne trcati sa rjesavanjem i okrivljavanjem.
Taychi
(teaching)
22. март 2012. у 12.07
kod moje djece je razlika 21 mjesec.kcerka je starija.kad se mali rodio,nekako je i ona na silu 'odrasla'.mada,kos mene je sin malo zakinut po pitanju nekih stvari koje mu nisam mogla priustiti;da sami čitamo slikovnice,da se sami igramo i šta ti ja znam šta još...uglavnom mnogo toga...međutim,ja iz straha da se kcerka ne bi ostala zapostavljenom,gledala sam da ih ravnopravno tretiram (naravno,to kad je i on već malo porastao).znalo se uvijek,ko prvi uzme igracku,onaj drugi mu ne smije da otima.ko uzme prvi ovu slikovnicu,onaj drugi ne smije da otima,nek nadje drugu ili saceka da onaj ko je uzeo prvi zavrsi.mada se dosta razlikuju po karakteru pa nekada moram i to uzeti u obzir prilikom rasparava s njima(kcerka je dosta nagle naravi,dok je sin prava maza).za sad, ne primjetim nikakvo rivalstvo među njima,ko želi da se mazi,drugi mu ne uskace da me 'preotme'.sada već imaju 5 i 3 godine.
ja imam mladju sestru.razlika je skoro punih 5 godina.al nekako je uvijek bilo ona je mladje,pusti je,ona još ne zna.kad smo već bile odrasle:ona je još uvijek djetinjasta.čak šta vise,kad sam pocela da pusim (18 i po godina) moji su bili jako ljuti na mene,a mama mi je rekla (to nikad neću zaboravit):prije sam od nje ocekivala da pocne da pusi nego od tebe.mene je to jako povrijedilo jer mi je zvucalo kao:njoj bismo prsli preko svega a ti ipak treba da ostanes uzorno dijete.
uprkos tome,nikad nisam osjecala da me zakidaju za roditeljsku ljubav ili nešto.svjesna sam da mama nije znala drugacije,zato sam se trudila da svoje od početka navikavam da nem privilegija stariji/mladji.nisam se nikad osjecala ni zapostavljenom niti da nju vise vole.
moj ti je savjet da sto prije krenes sa tim da imaju 'jednaka prava'.da mladji sto prije nauci da ako stariji brat ima zanimaciju,on sebi mora da nadje drugu,a ne da otima.i tu moras biti cvrsta.s obzirom da si napisala da i seka dolazi kroz dva mjeseca,tek onda bi mogla da imaš problema sa mladjim,koji je navikao da se njemu uvijek popusta.moj ti je savjet da sredis tu situaciju u roku ta dva mjeseca.
želim ti puno sreće.
Коментар Запамти ову тему!
Looking for PomPom Keychains?

Life Press

.