Nikad nije rano, dete sam pocela ukljucivati od malena shodno njegovim interesovanjima i mogućnostima. Sudeci po meni i mom vaspitanju mislim da je to jedna od najvaznijih stvari koje treba da ih naucimo-da steknu radne navike.
Nisam ni ja rigidna, često sam i sama opustena al se trudim da ga ukljucim polako u poslove. Dete treba da osamostalimo za zivot bilo musko ili zensko i ja nemam podelu na muske i zenske poslove, za sada.

Ne može da bude nikada rano, može da bude samo kasno ;-)

Svaka ima po neko zaduzenje, a mnoge stvari radimo svi zajedno. Deca, i ona manja, mogu da slože ves. Kad su malo veci kreće i vadjenje sudova iz masine i još neke konkretnije stvari. Sredjivanje sobe se podrazumeva, od početka zajedno pa kako vreme prolazi osamostaljuju se. Najmladja je sada u dobu gde ni sobu kod drugarice ne ostavlja u haosu. To je neki nas sistem ovde, ono sto deca izvuku da se igraju, pre nego sto svako krene svojoj kuci sve vrate na mesto.Da ne dodje do zabune, sistem mi se svidja.

Ono sto mene uzasno nervira su roditelji koji deci odrede dzeparac za ono sto im je obaveza da urade. Nikada takvo nešto ne bih uradila. Dzeparac imaju jer su moja deca ;-) a poslice obavljaju jer kod nas niko nikome nije sluga niti se međusobno placamo za kuvanje, ciscenje...

Ja ću svoju zaposliti da izbacuje smece od komsinice (starija bolesna gospodja) za neke pare. Od nje bi i mogla da ponese jer ona nema puno smeca. Da ne bude zabune pa neke nekada iskoriste protiv mene, smece vidim jer ga stavi ispred svojih vrata :o))

Opreznost je majka porcelana :o))

Da, nikad nije rano već može da bude kasno :-)

Moja od 2.5 godine mi vazda svašta pomaže po kući. U početku je bilo na moju inicijativu, da kao pomogne mami a sada ona to sama.

Stavljanje našeg veša za pranje može samo da gleda jer nije baš higijenski a stavljanje njenog veša može da učestvuje (obavezno do pola uđe u bubanj da vidi jel ima još mesta za veš pa zbog toga pod obavezno vrata od mašine ,,zaključavam,,-zatvaram skroz.

Prostiranje veša se podrazumeva njeno dodavanje i borba sa velikim tajinim majicama :-)))

Mašina za sudove podrazumeva vađenje čistog posuđa. Ona vadi, ja uzimam od nje i slažem u viseće delove a ona u sve ostalo što može da dohvati. Još ništa nije razbila, baš je pažljiva a i da razbije, ko ga šiša. Ima svega još, bitno je da se ona uči redu i obavezama i da joj je zabavno :-))) njima je sve to novo i zabavno i oni bi sve da probaju što je i normalno. Zato joj sve i dopuštam sem kada je nešto prljavo mada ću vremenom i to dopustiti. Pa mora malo u životu i ruke isprljati :-)

Voli i usisavanje, i brisanje prašine.

Ma voli dete sve samo čekam da još malo poraste pa da je više ništa ne interesuje od toga heheheheh zato uživam dok traje hehheheheh

Moja malena sama pita da li sme da mi pomogne :-)
Brisemo zajedno prasinu, pakujemo ves, kacimo na ofingere, peremo sudje, postavljamo sto, sredjujemo ormare, polivamo cvece...mnogo toga ona već može i sama, jako je samostalna i voli da mi pomaze, ljubi je majka :-)

Evo mene, da se prijavim kao 'zla upravnica internata'.
Moja djeca i te kako imaju zaduzenja, imaju redovne obaveze, ja sam mišljenja da ih treba uciti od trenutka kad pocnu da kontaju šta se desava oko njih, ravnopravni su clanovi našeg domaćinstva i u skladu sa svojim mogućnostima, toliko i doprinose. Ne vristim ja po kuci i zaduzujem ih poslov već jednostavno od trenutka kad su mogli hodati, poceli su imati svoje obaveze (baciti svoj prljav ves u korpu, baciti pelenu u smece, pokupiti igracke, itd). Naravno, nije ovo 100% svaki Boziji put al' onako okvirno, držimo se ovakvih pravila.

Stariji sin koji ima limitirane fizicke sposobnosti (i smanjeno razumjevanje), on radi sledeće redovno (svaki dan):
- sve svoje stvari stavlja u prljav ves
- rasprema sto nakon vecere (stavlja sve prljavo u sudoperu)
- kupi igracke prije spavanja
- vraca sve razbacane knjige na svoje mjesto
- razvrsatava kasike/viljuske iz masine za sudje (kad se prazni - nije svaki dan al' tu je to)
- baca compost kese u compost napolju (kao bacanje smeca (ali bacanje smeca mu je pretesko, velike su kese a on ne može toliko da nosi)).
On kao obaveze vidi i ono sto uzmimao zdravo za gotovo kcerki (samostalno oblacenje, samostalno hranjenje - iako mu to i ne ide bas najbolje pa tu muku mucimo svakodnevno)

Srednja kcerka, ona ima možda i vise obaveza, jer je sposobnija a ima i vise skolskih obaveza:
- pomaze u postavljanju i raspremanju stola za veceru
- sve svoje stvari stavlja u prljav ves
- kupi sve igracke
- usisava svoju sobu
- vadi posudje iz masine za pranje (samo ih stavi na kuhinjsku radnu povrsinu jer joj je previsoko da stavlja sve na svoje mjesto)
- sprema svoj rucak za skolu par puta nedeljno
- brise prasinu kad zajedno spremamo kucu
- voli da brise ogledala kad zajedno spremamo kucu
- voli da ucestvuje u kuvanju i pocesto trazi od mene da joj dajem direkcije a da ona sve drugo sama obavi (osim što ne može da sama radi ista sa sporetom)

Najmladji sin, evo tek će mu godina za mjesec dana, hoda već 2 mjeseca, al' još ne konta skoro ništa. Njega zezamo da pocne i on da nosi svoje prljave majice u korpu za ves. Za sada ne konta al' kad skonta, to će mu se podrazumjevati kao 'posao'.

Svo troje djece su bas juče dobili svoje 'chore charts' sa ove stranice www.goalforit.com (toplo preporucujem da pregledate). Oni su odusevljeni, sve im je na jednom mjestu i vole da dobiju naljepnice. Čak šta vise, napravila sam i listu za sebe pa da oni mogu meni davati naljepnice i 'ocjenjivati' moj rad.

Mišljenja sam da su danasnja djeca preplavljena sa svime, previse imaju i materijalno a i kad je u pitanju nasa paznja. Mislim da on bilo čega 'previse', ne dobijemo ništa dobro. Djeci je potrebno puno ljubavi, poljubaca, paznje ali je isto tako potrebno i puno strukture, redovitosti u rasporedu (i obavezama).

haha, SLO, jesi se prepoznala u opisu?
Bogami kod vas ko u vojsci, umorih se citajuci listu

Svaka cast ko može i umIJe, ja sam od onih sto vole da planduju :)
Ustvari, liste držim u glavi, umesto na papiru, pa polako gubim pamet

Naravno da niko ne vidi sebe objektivno, to je tako bilo uvek i biće. Nego ja se tesim da se bar stalno preispitujem u stavovima i postupcima, pa možda nešto i korigujem usput.

Ustvari, slazem se potpuno da deca treba da imaju zaduzenja, ali bi volela da nađemneki elegantan i duhovit način da ih stimulisem (kao blondinkina mama), a ne da im ispostavim listu od 50 tacaka.

Ovo sto si napisala, SLO, kako si kroz igru objasnila deci neke važne uloge u zivotu dok su obavljali neki zadatak, je recimo dobar primer tog inventivnog pristupa

Dobra tema. I mi sa 3 godine sve ovo ucimo, al nekako usput, nemamo liste. Moja za mnom ide s krpom i 'cisti', stalno je opominjem za 'hvala i molim' tako da je pocela sama da koristi i u srpskom i engleskom, 'pomaze' mi da stavim sudje u dishwasher, iznosi recycling (obično balon od 'njenog' mlijeka i tako nešto lagano) kad mama nosi smece, sama skida i oblaci jakne, cipele. Ma, nema šta, ucim je mnogo vise nego sto sam ja bila ucena i to je bila velika greška mojih roditelja koju ja pokusavam da ispravim na svojoj djeci.
Bt, ja eto mislim da djecu treba uciti i sve oko kuhinje. Meni moji nisu dali da se priblizim i meni je ostalo da mrzim prokleto kuvanje:), mislim da ću zauvijek ostati katastrofa kuvarica jer nemam ni mrvicu interesovanja, to je za mene bio i ostao mamin posao (ali moje mame:).
Moja starija uvijek sa mnom pravi mafine, kolacice i sve ostalo, obozava da dodaje, pomaze, mijesa...mislim da djecu ne treba iskljucivati ni iz jednog kucnog posla.

Skoljka ja nisam ništa znala oko kuvanja prije udaje.Mama me nikada nije tjerala da kuvam,ja nisam bila zainteresovana,tako da je super ispalo.Ne da se hvalim,ali sam odlicna kuvarica,nije da obozavam kuvanje,ali dobro mi ide.NIsam rekla da djeci treba braniti da kuvaju ako su zainteresovani,ali nikako tjerati već pokazati primjerom.Moj brat je nasuprot meni bio jako zainteresovan za kuvanje i pomaganje mami po kuhinji.Danas je vrhunski sef(kuvar) u jakoo uglednom restoranu u Melburnu...Djeca će pokazati interes,a curice to sve ceka svakako :)))

E sad ste me zbunile.

Zašto stvari kao sto su presvlacenje, prljav ves u korpu, jakna i cipele na mesto, cesljanje stavljate pod kucne obaveze. Zar to nije nešto što se podrazumeva da se uradi?

Meni su kucne obaveze ono sto je zajednicko, zajednicke prostorije.

Super ti je ovaj sajt SLO. Ja bih tako nešto ali na nemackom, možda ako neko zna i na srpskom :o)

Imali smo listu „obaveza” ali nije bilo u satnom i dnevnom taktu. Kod nas npr, bi lista dosla u obzir samo vikendom jer u toku nedelje imamo samo 3 zajednicka sata :o(. Ujutru je sve „na brzo”, rutinu imamo, svako zna šta treba da radi, ja nadgledam i podvikujem :o))

Meni trebaju ovako slične aplikacije, bez toga da piše nešto na njima, za kutije u kojima stoje igracke, jer planiram da kupim ovo:

http://www.ikea.com/at/de/catalog/products/S09871292/
P.S- Nema nam lektora danas a meni sve nešto bode oci :o)

Bravo Effka!!!!!

Tako treba deca da se vaspitavaju a ne sutradan za sobom da ostavljaju i nokte i carape i mrve, pa da ih žene po javnim forumima ogovaraju :-)

Ja kao komandir samo viknem „KUPANJE !” i oni trce u ladice i vade svako svoje :-)

-------------
A oni tebi : Yes, Sir!

Što se mladjeg tiče, on uvek dobija iznenadne napade slabosti i boleva u kolenima i uopsteno mucine kad god su u pitanju izvinjenje, pospremanje igracaka, dodavanje daljinskog /omiljena molba mog muza/ i slično.
--------------------------------------------
blondinka slatko si me nasmejala i podsetila na moju stariju cerku, kao da si nju opisala, i muza takođe :)

Kod nas nema neke stroge discipline mada sam zagovornik toga da deca treba da imaju svoju rutinu i kada su kucne obaveze u pitanju. Sto pre krenes to lakse i za decu i za roditelje. Ako ih pustis da prvo odrastu kasnije će im biti teze da stvore radnu naviku. Ali najteze u svemu je naći meru. Kako ih priveleti a da im nestvoris odbojnost prema radu?
Ono sto uvek ocekujem od njih je pospremanje njihovih igracaka i sobe. Inače vrlo rado postavljaju jelo na sto, otpakuju kese iz marketa i stavljaju stvari na svoje mesto. Vade sudove iz masine (osim nozeva), bacaju svoj prljav ves u korpu, ubacuju cist ves iz masine za pranje u masinu za susenje. Leti u dvoristu vole da zalivaju cvece. Sve ovo naravno ne rade uvek bez pogovora i bez mog nagovora. U sustini najviše me nervira to natezanje po nekada, i pokusaj da se izvuku da ne pokupe igracke npr.
Sve i nekako, ali ono sto me najviše nervira je kada roditelji ne uce svoju decu (a naročito decake) da ostavljaju cistu wc solju i da povuku vodu za sobom. Nekako je to u nasem okruzenju čest slučaj, a nisu u pitanju bas mala deca pa da im je to toliko teško da urade. To je ipak stvar osnovne kulture i lične odgovornosti.

Brise pišu.
A guzu odbija da brise i trazi od mene da mu brisem, i tu slede nagovaranja i dogovaranja, razlog mu je: što ne može da vidi svoju guzu da li je dobro obrisao jer mu je naopacke (iza ledja) od piše :)

Nesmajnik, kako je to slatko, dobro malecki rezonuje, svaka cast:)

Mi skoro sve poslove obavljamo zajednički: ako stavljam veš u mašinu, mlađa ćerka mi dodaje njene stvarčice, slaže svoje u ormarić, starija kači opran veš, a mala joj pomaže. U skoro sve poslove ih uključujemo, ako spremamo stan, svi imaju po krpu u ruci, pa shodno mogućnostima :) Meni je ključno da deca u ranom detinjstvu postanu svesna da postoje obaveze, i da moraju da vode računa o malim, pa sve većim kućnim poslovima.
Baš nedavno sam imala raspravu sa mužem, jer sam htela da angažujem ženu da nam jednom nedeljno čisti stan, ali on misli da bi time poslali pogrešnu poruku deci (da će neko čistiti umesto njih), i da se obavljanjem kućnih poslova vežba samodisciplina. I mislim da je u pravu.