Ja sam se vratla, nisam ništa pripremila, mislila sam „snaci ću se”.
Ostala sam godinu dana i nisam se snasla.
Da ne ulazim u detalje, bilo je bas naporno, i ja sam sa vracanjem zavrsila.

Ja nikad nisam ništa puno planirala u zivotu, pa neću ni to. Imamo još dvije godine i do tada se mnogo toga može promijeniti.

Pa planirali smo neke stvari, neke su se ostvarile po planu a puno toga se jednostavno desilo. Neke važne stvari, kao nova adresa, naravno da smo znali unaprijed. Sad sigurica ili ne ali ako imate i nekretninu ovde je ogromna pomoć. Mi smo ovde kupili stan ali zato imamo dva u Sarajevu koja rentamo, meni to vise znaci psiholoski da znam ako šta krene kako ne treba i to se može unovciti.
Ovde je stvarno teško naći posao i povratak za većinu znaci„ u se i u svoje kljuse”, mi smo dosli po tom principu i tako ovde funkcionisemo.
Poceli smo sasvim nešto novo za nas na poslovnom planu, znaci ono sto smo planirali palo u vodu ali imali smo puno sreće ali i novca za ulaganje. Radimo kao neki saradnici za Njemacku kompaniju i za sada je OK.
Jednom sam već pisala, ja još uvjek idem u Toronto svakih 5 mjeseci na 20 dana, odradim koliko mogu, budem sa sestrom i njenom porodicom, vidim se dragim ljudima i nazad. Ne moram to da radim ali još uvjek ne mogu da dam otkaz,nisam još puno nekih vaznih stvari regulisla. Najbitnije od svega ovo mi ja način da budem sa sestrom regularno sto je meni jako važno, nastvicu ovako još neko vrijeme.
Stvari (najviše zbog opreme mog muza) smo prebacili kontejnerom, mislila sam da je glupost ali kad su stigle bili smo svi jako srećni, djeca pogotovo.
Ovde je zivot lijep i ispunjen ali i skup u odnosu na prosjek zarade.
Opet ako uporedis sa onim što smo imali u Torontu, mnogo novca koji udje u kucu ali ga mnogo i izadje ipak ovde za manje dobijemo vise.
Nije mi bilo teško to neko navikavanje, sve je prošlo sasvim OK, čak ni papirologija nije bila mucna kako sam se nadala, naprotiv. Bitno je u kakvom se krugu kreces, većinu ljudi sa kojima mi dolazimo u kontakt su jako komotni sa lovom i ne slusamo te price o neimastini sto naravno ne znači da nismo svjesni da je ovde teško.
Po meni je povratak jedan sasvim prirodan proces, naravno,ako to mogućnosti dozvoljavaju.
Na kraju da citiram mog muza :„Zivot je jedan ziv'g ga Fikreta” (za one koji volje Zabranjeno pusenje).
Tu sam ako imaš još koje pitanje.

vratili se sa sigurnom i stambenom i poslovnom situacijom.
ne bih se usudila da se vratim bar bez poslovne price sredjene, posebno ne kad je u pitanju povratak cele porodice.
fizicke stvari smo prebacivali malo po malo, posto se nismo preselili odjednom, već je ta tranzicija trajala.
stvari smo vracali iz uk/rusije tako da je tu znatno olaksano prebacivanje samim tim sto je blizu.

ništa drugo nismo posebno planirali, skolu je cerka upisala jesenas, predskolsko zavrsila prošle godine. to je sve prošlo ok. porodjaj sa drugim detetom mi je takođe prosao u beogradu, sve je prošlo i bolje od ocekivanog.
mi smo zivotom u srbiji zadovoljni. oboje smo inače iz bga, znamo šta kako funkcionise i znali smo šta nas ceka.
nismo gajili nikakve iluzije, niti neke nerealne snove o povratku.
lekciju o tome da porediti ništa ne treba oboje smo već odavno naucili, sve ima neki svoj + i neki svoj - i najvaznije je za sebe odrediti prioritete.

Ovo „snaci ćemo se” ne ide nikako kada su deca u pitanju i na godisnji sa decom kada se ide sve se dobro isplanira,organizuje pa tek onda krene,a da ne govorim o ovako ozbiljnoj odluci kao sto je preseljenje!

Nado i Kia, bas mi drago kada procitam ovakve price. Drago mi je sto ste se snasle i sto sve funkcionise. Ja ponekad razmišljam o tome, nedostaje mi Beograd. Ali, svi najvazniji/najmiliji su mi ovde, tako da verovatno ne mrdamo nigde.

Malo malo pa precious na temi o kojoj nema ili neće ništa da kaže, al' 'oce da se zapljune.

Nada33, ti si još uvek u radnom odnosu u Torontu? Ako ti nije neprijatno da navodis konkretne informacije, cime se sada bavite u Beogradu? Pitam jer mi u poslednje vreme flertujemo sa sličnom idejom, a ja imam 100 strahova u vezi svega toga, naročito privatnog posla u Srbiji. Z

Wnaderbilt, sto bi Blonda rekla;)

ja da imam neki stvarni problem, prvo bih procesljala naslove i ne bih se odmah zalijetala da nalijepim temu. Vidim da se i vi bavite mišlju o povratku, to vam i jest najpametnije, svi vi iz Srbije samo gubite vrijeme po kanadama i Amerikama..

Barili u pravu si, ovde je naći posao pa skoro misaona imenica. Potpuno razumijem ljudi koji su skolovani i ne žele da se hvataju u kostac sa svaodnevnicom koju nudi Srbija.
Muž je slučajno nasao vezu sa njemackom kompanijom i pravi neke sitne djelove za auto industriju, oni preuzimaju robu. Masine su bilo jako skupe i sve ovo je bio veliki rizik, ja i sad kažem da smo imali puno sreće da on naleti na tog druga koji mu je sve to objasnio i na kraju i povezao ga sa Svabama.
Problem je šta raditi privatno (ovo podvlacim) jer ovde bukvalno sve ima i ljudi već rade masu stvari koje su nama padale na pamet.
Moj posao u Torontu, ništa fensy, ja sam RN,imam casual status i moram da se pojavim bar jednom u 6 mj. To funkcionise bez problema i priznajem da je to isto moj bitan osjecaj sigurnosti.

Barili šta je Venerom?
Pozdrav

Ja se dole ne planiram da vratim i divim se ljudima koji bi to da urade. Inače muž i ja smo otisli na Zapad već koliko toliko situirani znaci ni ekonomska situacija niti rat nas nije doveo ovde gde smo. Mene je kod nas uzasno nerviralo to što za sve moras da imaš vezu, za sve moras da potplatis itd, stalno neko gleda da te zezne, kada odes na salter u opstinu ili u banku jako su neljubazni, itd. Lepo je otici na odmor ali meni je kuca ovde i verovatno će tako još dugo vremena biti. Posebno sto je meni cela rodbina dole i vidim kako je njima i kako se pate, a oni su nekada bili dobra srednja klasa.

Postavljacici topika želim uspeha u cemu god da odluci. Sretno.

Pa eto, samo ste potvrdile ono čega sam se plasila- nema kvalitetnog zivota ako ne radis za stranu firmu ili daljinski ili u Bg..

Svi koje ja znam da su se „vratili” a zadovoljni su, obično rade za strane firme za nizu satnicu nego sto bi ovde, pa se tako i firmama isplati, a dolaze u Ameriku svakih 5-6 meseci da podnesu izvestaj

Nado33, Venera se sa porodicom vratila u Ameriku pre par meseci

možda varijanta sa iznajmiljavenjem stanova? jedan rodjak je nakada lepo zaradio i kupio stan u centr bg koji sad iznajmljuje uglavnom strancima. covek ima porodicu i svi žive od tog iznamljivanja sto mu ustvari dodje kao jedna super plata (za bg naravno). on i porodica žive u stanu od roditelja, a roditelji u vikendici blizu bg.

Ispravka, pretpostavila sam.

E i mi smo se „vratili” kad sam bila trudna sa stariji sin. :) Tad je krenula kriza i da bi ostali u UK sa jednu platu a malu bebu bez svog stana/kucu bilo bi za*ebano! Igrom slučaja dok sam ja bila ovde u poseti a doktor zabranio da letim nazad, pitao muž svoju firmu da bude prebacen u Bg gde imaju firmu već od 80tih i hvala Bogu pristali su. Da napomenem da imamo kucu ovde i bar oko toga ne moramo da razmišljamo. :) Evo već godinama živimo lepo finansijski (sa jednu platu) ali opet bi mi da odemo negde daleko gde smo navikli da stvari funkcionisu malo drugacije, na neki lepsi način. Bilo bi mi jako zao da deca krenu ovde u skolu. Nemojte me napadati jer sad je bila tema oko to skolstvo i posle par godina ovde ja bih ipak moja deca da se skoluju u malo drugaciji sistem.

Što se tiče način rada, to je haos i havarija. Muž je bio u poslovnom shoku na početku. Međutim sve se to prebrodi kad niste na neku nizu poziciju pa imate uticaj kako će da se radi dalje. Mada nailazio na svakakav otpor i još uvek se bori da im pokaze da ne mora sve da bude teško i naporno. Jednostavno nešto se mora postovati i mora se raditi punom parom...:)

Jedno nešto sto nam odgovara je sto eto koliko toliko radno vreme je drugacije i malo vise vremena za porodicu! :)

Stvari nam je prenela profesionalna firma kamionom. :) Vrlo smo bili zadovoljni. :)

Kako god da odlucite, a pogotovo ako imate decu, potrudite se da to bude na sigurno.

Aurora, već smo radili na daljinu i pre nego smo poceli da razmišljamo o povratku. Koristili smo taj način rada maximalno za putovanja, jer nam bukvalno treba samo par stekera i internet

Da, vratili smo se. Ja nisam bila presrecna zbog toga ali sam morala da se pomirim sa cinjenicom, i sa samom sobom, da je u Srbiji vrlo teško naći posao, naročito ako predjete neku starosnu granicu. Mi smo dosli u kasnim tridesetim i moj muž nije mogao da nadje ništa i pored zavidnog iskustva i CV-a. Ja sam nasla u roku od par dana i bila vrlo zadovoljna poslom i ljudima sa kojima sam radila. Ali, čim je pocelo da se suska o krizi, gazda je otpustio nekoliko nas - to mu je bilo dobro opravdanje. Čujem da je sad otpustio skoro sve - sedi on u kancelariji, pusi i ima sekretaricu i racunovodju :))). Dakle, nasa odluka o povratku u Ameriku bila je iskljucivo zbog posla. Kako smo stambeno relativno situirani, imali nešto ustedjevine, dve plate po 500E bi nam bile dovoljne. Ali jedna ne. Imali smo obecanja za posao pred povratak u Srbiju ali su ona propala u vodu. Drugi posao, part time, dobila sam preko veze i to sam radila do pred sam povratak u SAD. Da dobijemo na lutriji ovde, vratili bi se tamo :).

Moje iskustvo je da u Srbiji (mogu da pricam jedino za Beograd) može da bude jako lepo ali ako finansije nisu problem. Znaci, ko ima dobar posao, ko radi za strane kompanije i vrlo lepo zaradjuje, može dosta toga svojoj deci da priusti i pokaze. Nisam imala zamerke ni u vezi skolskog sistema. Vracanje na „siguricu” je najbolji, mada ne i jedini način (puno sreće!) koji će vas postedeti bespotrebnih stresova. Mi smo takođe otisli za Srbiju jer smo procenili da je u tom trenutku to bilo najbolje za klince. Ovde smo sami, bez igde ikoga, a dok su bile ovde, videli smo koliko im bake znace i nismo želeli to da im uskratimo u detinjstvu. Vrlo lepo su se snasli tamo i, evo i sad, moj stariji sin masta o svojoj tamosnjoj sobi a mladji prica kako „on nikada nije tražio da dodje u Ameriku”.

Jednog dana, kad deca budu odrasla, mm i ja planiramo povratak. Imacemo gde a i neka penzijica će valjda još postojati :).

PS: Hvala na pozdravima ;)

resistance nazalost za poljoprivrednike nisi u pravu. U nasoj državi nikada nisu dobro živele nit zaradjivali. Em je mukotrpan posao bez neke zarade, em sto nemaju nikakva osiguranja od vremenskih nepogoda. Naidje oluja sve unisti i nema nikakvog prihoda te godine. Da ne pricamo o drugim stvarima. I preprodavaci na pijacama zaradjuju puuuno bolje od proizvodjaca hrane. Zalosno ali istinito. Da ne bismo ulazili u neku raspravu ovo kažem jer znam iz prve ruke.

Smatram da nije dobro vreme za vracanje u Srbiju sada.
Možda za 2 do 3 godine, ali sada nikako ne.

Mada ako Evropa finansijski pukne onda se i nema nekog izbora.