Ovako drage moje stoje stvari. Prica je skoro za ne poverovati i već samu sebe podsecam na Arthura Spunera iz King of Quins sa recenicom „Tuzicu ih!” Ali koga?

Beban bolestan već celu nedelju, gljivice u ustima, upala uha, konjuktivitis... Ma uzas živi. Spremam vrlo bitan ispit i bas sam malerozna što se zdravlja malenog tiče. Lepo sam sve isplanirala... bla, bla, bla. Da ne davim već predjem na stvar.

Jutros presvlacim malenog, on jadnicak jedva nešto spavao, onako sav nervozan, kad ja vidim u pidzami neki metal. Onako još bunovna gledam šta je i vadim iz sava od pidzame slomljenu i iskrivljenu iglu! Noga sva izbodena, izgrebana. Prosto ne mogu da verujem! Nije se nešto bunio i dodirivao nogu, ali jeste plakao i budio se celu noc ali to budjenje mi nije bas strano jer dugo već kuburimo sa time. Ja sam poludela od besa. Pidzamu je kupila moja majka i žena se oseca tako krivom da mi je stvarno zao. Ne seca se ni gde je kupila te dve pidzamice a znam da jeste ona jer mi je stalno kukala kako ne oblacim detetu debelu pidzamicu itd. Ne može se vise ni setiti gde je kupila. Na etiketi ne piše ništa sem Made In W. Germany i neki broj. Sada mene zanima, ako ovde među vama ima koji pravnik ili neko ko ima iskustva u textilnoj branzi, dali se može pronaći fabrika po ovom broju?! Toliki bes imam u sebi da bi ih ganjala do Strazbura. Pa, zamislite da je igla bila u savu oko vrata! Ne mogu ni zamisliti da mu se nabola u arteriju ili gde drugde.

Danas sam zvala ovdasnji konzumentenschutz sto bi bilo kao neka komora za zastitu potrosaca. Samo su me dalje prosledjivali dok ne dobih info da se pravno odeljenje već zatvorilo. Sutra, naravno, zovem ponovo da se raspitam ali me zanima još sada, dali neko zna odgovore na moja pitanja??

Po kursu prve pomoći znam da se svako bockanje koze može oceniti kao körperverletzung (povreda tela). Mogu i paragraf naći, nije ni bitno. Samo da ih nađem.. Nadam se samo da nisu otisli u konkurs ili obesili katanac. Uh, sto sam ljuta!