Bolje ćošak nego ren.
Dete od godinu dana - ucenjuje?!
Ajd' razmisli sama malo o tome šta si napisala.
Detetu od godinu dana treba pažnja, ljubav i da - da ga uzmeš kad plače. Plače jer mu trebaš ti, nežnost i toplota, jer ga nešto muči... i stavlja ruke u usta jer mu rastu zubi, jer je gladno, jer... šta je problem sa rukama? Odnosno, šta je tvoj problem sa njegovim rukama? Ako je sito, čisto, odmorno, a stavlja ruke - pa? Čemu zabrane? Ren!!!! Alo!!!!!!!!!!!!
Dete od godinu dana te ucenjuje. I stavlja ruke u usta. I ti si se setila - rena! Nemam reči.

Ako dete stvarno svesno trpa ruku u usta da povrati kad joj nije po volji, od godinu dana (ne mogu da verujem) Onda je to verovatno zato što ste je naucili da tad dobije i paznju a i ono sto je htela. Promenite to tako što će paznju dobiti kad uradi nešto dobro. Kad hoće laptop ti nedas, nego ponudi nešto drugo. Uzmi je u narucje, odvedi da kao pogleda kroz prozor. Skreni joj diskretno paznju sa situacije.

al ipak precesto ovo radi

-------

pa naravno da to često radi jer je skontala da ćeš da popustis na kraju. Bar sam ja tako shvatila na osnovu ovog tvog komentara :

„uglavnom joj ucenjivanje uspe jer niko ne voli da dete povrati pogotovu ako sam je jedva nakljukala hranom”

Onda smo eleminisali zube i nervozu:)

Ja bih u tom slučaju pokusala da joj udovoljim ako su joj zelje kakve si navela - trazi paznju, trazi da se izvadi iz kreveca itd. Po meni, to su normalne zelje, zivahna je, ne drzi je mesto, dosadno joj je, ne voli da je sputana, želi promene. Normalno dete koje voli da istrazuje. Što se tiče laMpe, to svakako ne bih dozvolila niti slične stvari, nego bih pokusala da je zabavim sa necim drugim. Isto tako, ako je bas zapela npr. za lampu /dajem primer, ne mora bukvalno/, ja bih joj kupila takvu igracku. Uopsteno, ako je zanimaju vise stvari iz domaćinstva, ja bih joj kupovala takve stvari. Npr.ja imam decake ali su voleli pegle, ormarice, serpe, sve neke tako stvari iz domaćinstva zato što su do 2.5 god bili kuci sa mnom i uglavnom im se dan vrteo oko takvih stvari. Ja sam isla logikom, bolje da im kupim serpice da se igraju nego da ih ucim da se igraju serpama za nasu upotrebu. Uopste nisam imala problem sa tim da im dam tzv. zenske igracke.

Beba je znatizeljna i trazi paznju. Pretpostavljam da si sama veci deo dana sa bebom i da ti je sve to prilično naporno, znam kako ti je, ali prosto neke stvari moraju da cekaju dok je beba u kuci. Ako je za utehu, ja sam bila u tom dobu samohrana majka, pa su mnoge stvari bas morale da cekaju i cekaju :) Brzo će to proći

Vidjala sam drugu decu ranije da to rade, i to je tipicno za taj uzrast. Naucila je novo iskustvo, novo osecanje, da ako gurne prste u grlo -povratice. Kao dodatni plus, mama će joj udovoljiti i obratiti paznju.
Ako je zahtev opravdan-recimo dete je gladno, zedno, trazi da je zagrlis, poljubis, probudilo se i hoće da izadje iz krevetca a vreme je za ustajanje-onda ja bih udovoljila.
Međutim, ako to radi iz cistog besa -recimo zato što si sklonila laptop ili dira nešto što ne sme, onda je ostavi neka se davi do mile volje.Ako povrati, nemoj da skaces ko oparena , već polako, bez zurbe ocisti to što je uradila i nastavi kao da se ništa nije ni desilo.
Moja je cupala kosu. POsle je pocela da cupa nokte, pa da se zacenjuje.
Možda sam ja malo starija, iskusnija i flegma,ali ovakvi decji ispadi me ne tangiraju odavno. Naravno prvo eliminsem fizioloske potrebe ili moguću bolest, ali ako nije ništa strasno, imaju i oni pravo da se bune i da testiraju svoje mogućnosti. Ne brini za jelo, čak i da povrati, to je daleko od punog zeludca, znaju oni vise nego sto ti mislis. Ne daj da te mota oko malog prsta, oni će porasti a tebi će zivci popustiti zauvek.

Ono sto me strasno nervira su Uber Majke ili Super Majke koje namecu svima da se sa detetom moras baviti maltene 24 sata na dan.Dete mora da nauci i da je mama nekad zauzeta, da mora da kuva, cisti, odmara, da se istusira ako treba i da prica sa drugim ljudima. Od malih nogu moje ucim da nisam ja njima igracka, jer posle su to mala cudovista, a nije dobro ni za dete da ne zna samo da se zabavi.

Jedino mi se svidja sto je Joanna napisala. 100% potpisujem nju!

Dijete od godinu dana i te kako može da razumije, sve zavisi od stepena zrelosti. Moja kcerka je sa 13 mjeseci znala tačno kad nešto uradi što ne bi trebala, pa kad spomenem time out ona se smjeska i kaže 'no, no', itd. Ona je jednostavno bila bas zrela sa godinu dana i naravno da je ucila već kako da dobije ono sto je ona naumila (a ja u isto vrijeme ucila nju da se svijet ne okrece oko nje već da svi imamo neka pravila ponasanja). Naravno, ništa to nije crno bijelo, dijete dobije i te kako puno ljubavi i paznje al' ne vidim zašto je u redu da djetetu treba dopustiti da dira što ne treba ili izigravati majmuna (tako ja kažem kad treba da titram i skrecem paznju non stop) samo da ne bi ono plakalo.

Ovo je malo zeznuta situacija jer ne možeš bas ni izignorisati ako dijete uspije da povrati. Ako samo sjedi i place, tjera svoj inat, ja to izignorisem i prođe u manje od minute. Moj sin sad sa 10 mjeseci pocne nekad plac takav da mislis da su mu sve ladje potonula (recimo hoće da se igra u frizideru a ja ne dam, zatvorim frizider). On tačno legne na pod, vristi, stavi glavu na ruku, podigne glavu s vremena na vrijeme da vidi jel' ga gledam i isprobava ovu taktiku dobijanja njegove volje. Izignorisem njegovo plakanje, odem iz kuhinje, zovem ga da dodje da nešto vidi i on se za manje od minute digne i dodje do mene (i onda se mazimo i tako zavrsimo epizodu). Al' sad, nakon možda 2-3 nedelje, sad vise ni ne pravi dramu oko frizidera.

Sve to zavisi od zrelosti djeteta (ne samo starosti) ali i vrste roditelja. Joanna sve lijepo napisa, ne znam sto sam ja ovako oduzila mlatecu istu slamu (valjda ne znam drugacije).

Za mene to nije ništa iznenadjuce da tako malo dete zna da ucenjuje. Moja je isto to radila tog uzrasta samo na druge nacine. Čak i kad se setim imala je oko 9-10 meseci kada je dosta halapljivo jela cvrstu hranu i znala bi nekad da se zagrcne i kao pocne daviti sa hranom. Mi smo naravno odma skakali, dizali je, naginjali, tapsali po ledjima, dok kasnije nije pocela sve cesce i cesce da pravi izraz lica kao da se davi. Nakon 2-3 puta skakanja smo skontali da to namerno radi, čak bi se kasnije i smejala kad vidi da smo skuzili da folira. Tako da kao sto SLO kaže sve zavisi od zrelosti deteta.

pa i da trazi paznju na takav način ,to je super, znak da je dijete inteligentno.
ja volim pametnu i nestasnu djecu- biće nešto od njih:))

I još htedoh da dodam, posto si navela da nije nešto jesna, da ti je mala pametna i da udara tačno gde zna da će da zaboli:-) Ja to vrlo dobro prepoznajem, jer je i moja muka ziva sto ste tiče jela. I ti si sigurno kao i ja puno toga radila i dopustala samo da se ona najede. E, sada nas one zezaju. Ali to nije naravno njihova greška, već nasa. Samo, ja sam naucila da ignorisem takvo ponasanje. I stvarno pali!
Budi samo stpljiva i nemoj da pravis dramu, places ili vices kada to uradi. Prestace, to je samo jedna dosadna faza.

Mislim da se mnogi sreću sa tim problemom, samo nekom dete povraca, nekom histerise, nekom se baca na pod i urla, nekom cupa kosu, nekom nešto deseto... Moja je plakala i lupala nogicama o pod, onako kao da stupa.
Prvo, mislim da je odvikavanje od te navike - proces. To nećeš rešiti preko noći
Drugo, mislim da ima puno toga sto možeš da učinis. Ali pre toga moras da razgranicis, šta je dopustljivo a šta nije.

Ja sam problem resila tako što sam shvatila da neću da je držim u krevecu da place - ocito joj se ne spava, pa je dignem i pustim da se još malo poigra ili da se mazimo, pevusimo,pricamo, gledamo TV.
Kad je kenjkava - udovoljavala sam tim mazenjem, pevusenjem, igranjem u miru.
Sve u kuci sam zastitila - uticnice, fioke u kuhinji sa nozevima i sličnom aparaturom, ormarice sa hemijskim supstancama, ili ormaric sa uljem, sircem i slično - to je blokirano, kao i ormaric sa alatom i to ne može da otvori. Pokusava ona stalno, ali ne histerise joj to nije moja direktna zabrana rečima, već jednostavno ne može da otvori i onda odustane. Tako da oko takvih stvari koje sammogla da zastitim - uopste ne dolazimo u raspravu i uopste se ne brinem kad pridje uticnici, niti je upozoravam da to ne sme da radi.
S druge strane, da bi zadovoljila svoju znatizelju prema stvarima koje koristimo mi odrasli jer to je ono sto nju sad zanima vise od igracaka - ostavila sam u kuhinji 2 fioke njoj na raspolaganje - donje fioke, u jednoj su sudne krpe, a u drugoj su truleksi, sundjeri (novo u paketicima), kesice sa gumicama, stipaljkice za zatvaranje kesa, otvarac za flase, mutilice za jaja i slične bezopasne stvari, koje ona otvori, poigra se kao odrasla i vrati u fioke. Takođe ima i 2 ormarica u kuhinji gde je na donjoj polici - njoj dohvatljivo- korpice od pruca za hleb, razne cediljke, njeno plasticno posudje, salvete i papirni ubrusi, obavezno neka prazna plasticna flasa ili case - to je njen raj koji je bezopasan za koriscenje.
Takođe, problem se uveliko resio, kad smo joj kupili mini kuhinju za bebe sa sve setom serpica (verovala ili ne Hello Kitty kuhinja je 2000 dinara u merkuru). Kupili smo joj i mali komplet alata (jer je to jako privlaci tatin alat), plastican naravno - 250 dinara kod Kineza, srafovi i matice prilagodjeni bebama - veliki, busilica i cekic i srafciger - to obozava da zavrce i odvrce i svasta nešto.
Kad pakujem ves u ves masinu, to ne može proćibez nje. Ukljucujem je u poneke tako kucne poslove. Više ne jede u hranilici, već koristimo stocic u dnevnoj sobi i otad bolje jede - ima svoju drvenu stolicicu - 500 dinara na buvljaku, koju priblizimo stocicu, mi smo savijeni, ali ona otad bolje jede, valjda ima osecaj da svi jedemo u isto vreme i za istim stolom, i onda joj damo kad pripremamo rucak da ona ponese na primer na sto podmetac za serpu, pa je sva srećna, ili kesu sa hlebom... Kad pripremam rucak, stavim posluzavnik na pod kuhinje (kupili smo stazu za kuhinju zbog nje za 1200 dinara, ruzna je, ali se ništa ne vidi) i onda ko bajagi zajedno pripremamo povrce, cistimo kelj, ona ga cepka, a ja seckam (strogo pazim šta ona može da dohvati). Ako pravim tortu, pa pravim slag, onda cucnemo i dozvolim joj da gleda šta radim, i posle ona oblize prsticima serpu od slaga i slično...
Takođe, što se tiče lampe, i ona je freak za lampe - samo bi palila-gasila, kao i sve prekidace po kuci za paljenje lustera i slično.
Zato je muž doneo kuci nekoliko prekidaca i onih za lampe - bez kabla, i bez icega, i to su maltene njene igracke, ona ih pritiska i nosa po kuci - u radnji elektromaterijala po 100 dinara otprilike. Takođe, imam one kineske lampe u spavacoj sobi što se pojaca i smanji svetlo. To joj dozvolim da okrece to dugmence, pa je odusevljena.
Imali smo veliki problem sa CD plejerom, nije zasticen nicim, pa ona nekad pojaca do daske i sama ukljucuje radio. Nekadje pritiskala po 300 puta u minuti te dugmice. U početku smo reagovali, pojacavali ton, nekad je i malo pljesnem po ruci da to ne sme da radi, uz objašnjavanje, ali nije upalilo. Upaliloje samo kad smo je pustili da se toga zasiti, ali sam dugme za pojacavanje tona, zalepila selotejpom da ne može da okrene, stvarno se svi isprepadamo.
I prošlo ju je.
Ono sto je redovan problem i oko čega se i dalje stalno objašnjavamo - prilazenje sporetu (jednog dana ću imati ugradnu rernu na 2 metra visine zivota mi) i prilazenje sporetu dok kuvam. Tad je muž odvlaci i zanima sa necim drugim u nekoj drugoj prostoriji ili ja to radim dok se jelo krcka. zamajavamo je usmeravanjem paznje na nešto drugo. obično upali gledanje kroz prozor i takoje prođe početna histerija. Gledanje kroz prozor je kao najbolje pozoriste na svetu iako smo 10 spratu i samo se vide svetla grada.
Prste znaju da guraju u usta kad im rastu zubici, i nemaju osecaj koliko to duboko rade, pa nekad povracaju. Ako mislis da su zubici problem, kupi Dentinox i mazi joj nekoliko puta dnevno.

„Ono sto me strasno nervira su Uber Majke ili Super Majke koje namecu svima da se sa detetom moras baviti maltene 24 sata na dan.Dete mora da nauci i da je mama nekad zauzeta, da mora da kuva, cisti, odmara, da se istusira ako treba i da prica sa drugim ljudima. Od malih nogu moje ucim da nisam ja njima igracka, jer posle su to mala cudovista, a nije dobro ni za dete da ne zna samo da se zabavi. ”

Ne znam da li se ovo odnosilo na mene, majkukg ili svirenu, nije ni bitno, niti kome šta namecem niti mi je jasno da dete od godinu dana ucenjuje. Ovo je isto kao kada bih ja sada napisala kako me strasno nerviraju majke koje imaju svesrdnu pomoć oca koji presvlaci, hrani, uzima bebu po noći izvodi je u setnju jer ja to sve nisam imala kao samohrana /bukvalno/ majka sa malom bebom u postbombardovanom Beogradu gde se hleb na Trgu Republike bacao gladnim penzionerima. Mogla bih npr. te majke da nazovem Razmazenim Domaćicama ali onda bi ispalo da je taj naziv uvredljiv za razliku od naziva Uber Mame.Vidite, zbog toga sto nisam imala ama bas nikakvu pomoć ja sam se, naime, tusirala, odmarala, peglala i pricala sa drugim ljudima kada beba zaspi. Prosto, ja nisam imala drugu opciju koja vama možda izgleda smesno i glupo iz vase perspektive savrseni muž+kucna pomoćnica+svekrva/mama ili bolje receno, celodnevna asistencija.

Iz te perspektive meni, Joanna, zaista nije jasno kako neko ne može da savlada jednu bebu i sa njom da rukuje na lezeran način ako ja mogu, trenutno, da savladam potpuno sama dvoje dece.

Inače, iznenadila bi se da upravo taj mali kome sam pridavala toliko paznje niti me smatrao niti me smatra za igracku a daleko da je postao cudoviste. Stavise, dete ne ume samo da se zabavi, dete se mora UCITI i kako da se zabavi, i šta je opasno, i kako da saceka da mama obavi ono sto mora da obavi. Strpljenje i red su čitava jedna nauka koju beba pocinje da uci još dok je u stomaku.

ps. ostale komentare nisam citala, mogu da zamislim šta je dalje bilo...

zašto sam ja 'pohvalila' joannu:

zato što je moje drugo dete imalo u tom periodu slične ispade, sad ima 'tehnoloski naprednije' metode, ali je poenta je, sto je totalno drugacija od mog sina prvenca i to je za mene sve bilo novo i nezamislivo. nekada sam mislila da mi se prividja majke mi.
možda bih i ja rekla pre nje 'ne mogu to da razumem', ali eto morala sam ;)
sticajem okolnosti od rođenja sam s njom 24 sata, a eto i tih 5 minuta dnevno kada je ne gledam u oci, pocne da izvodi besne gliste.

joanna je dala odgovor koji je opusten, stecen iskustvom i krajnje dobronameran- stavite se u poziciju mame koja je postavila pitanje, a usledili odgovori tipa: o cemu ti pricas, tvoj nick je onaj, svasta, nezamislivo i sl. ovde je obicaj da obično od prvog odgovora, kako se vodenica zavrti, svi uz nju, a joanna je dala odgovor sa obrazlozenjem i po meni najkonkretniji i od najviše pomoći za postavljacicu i ostale majke koje kroz to prolaze, ili će proći a i one koje to nikada nisu iskusile, mogu da nauce.

pozz

Meni lično je u Joaninom postu najviše zasmetala reč „namecu” Koliko ja vidim svaka od nas je dala savet i predlog, podelile smo iskustvo. Ja lično hoću da zanemarim sudove i kucne poslove ako ona trazi paznju, a neka druga majka neće jer misli da tako ne treba i ja to postujem i ne smatram da radi pogresno. Takođe ne smatram da sam ja super majka , bolja majka od te druge i da je moj način bolji od majke koja radi drugacije, valjda obe radimo kako mislimo da treba. Ovde smo da damo savet, a Majaman će sama da odluci kako ona misli da treba.

Ja se slazem i sa Joaninim i sa Dijaninim postom, ali sve naravno zavisi od situacije. Slazem se da treba dete ukljuciti u neke stvari. Kod nas je to pretezno usisavanje, briskanje, postavljanje stola (donosenje kasika, vuljusaka)...One stvari kojima ona može da prisustvuje ili da radi sa mnom, u smislu da meni pomaze. Ali sam potpuno protiv da joj u svemu ugadjam. Kod nas se ispostavilo da ako joj jednom nešto das ili dozvolis ono sto nesmije ili nije za nju kasnije nastaje haos ako joj drugi put to ne das kad trazi. Moj muž je mislio da ako joj nešto das, da će se ona zadovoljiti sa tim i da to vise neće traziti, ali nazalost dobija se potpuna suprotnost jer dete ne zaboravlja ono sto mu se jednom dozvolilo i kada drugi put ne dobije to onda sledi histerisanje i uzbuna sto to ne može.

Zato mislim da se odma na početku moraju uciti tome šta smiju a šta ne smiju. Sve stvari koje joj od samog početka nismo dali da dira, kao sto su sporet, uticnice, prekidaci...to nikad nije ni dirala. Dok recimo daljinski, mobilni, kameru je vise puta drzala u rukama bas zbog toga da se ne dere i sada vise puta to trazi da joj se da. Sada sam ustanovila da je najbolja metoda ignorisanje kada histerisu zbog toga sto im se neda nešto. Znaci ostavim je da se valja po podu ako joj je to način da pridobije moju paznju, a onda odem od tog mesta i zovem je da se igramo nečeg. Ustane i dodje kao da ništa nije ni bilo i zabori i šta je tražila. Trebalo nam je vremena da i ja i muž isto postupamo, jer on je uvjek bio taj koji popusti da ne slusa deranje, ali je sad i on shvatio da to nije pravi način jer onda ništa ne uce, a ti pokleknes svaki put na njihove fore da te pridobiju.

Moja zna i da odglumi da je nešto boli ili da se udarila da bi mi odma trk do nje. Ili umesto mama i tata, krene da nam tepa sa srećo, ljubavi...Ma to su mali nevidjeni manipulatori.

I ovo sto layla kaže, trebaju i da nauce da se nekad i sami igraju, da ih ne možemo mi uvjek zabavljati. Svakome je potreban taj trenutak da malo sedne nešto pogleda/procita ili jednostavno odmori. Ja svako jutro sednem pola sata i pijuckam kafu pre nego sto krene novi dan. To je ono moje moje pokretno sretstvo za početak dana. Pa kad pogledate i ove diskusije i internet uopste je takođe jedan od nacina na koji dosta majki ovde pridobija tih svojih par minuta odmora.

Eto dobila si mnogo dosta saveta, s nekima se slazem, s nekima ne, a ti sebi odvadi šta ti odgovara.
Mi nismo imali guranje prstica u usta i povracanje, ali smo imali zakasljavanje do besvesti, pa krkljanje i sl...Naravno da znam kad kaslje sto je bolestan, a kad iz cistog besa jer misli mama će da skoci istog momenta.
Da se razumemo, ja jesam jedna od onih mama koje skacu za sitnicu, ublazavam sve probleme i boli koliko god to mogu, ostavicu sve da ga zagrlim, utesim, ma ništa na svetu nije bitnije, al jedno je sigurno zaj...vat se ne dam, pa ni njima.
Oni ponekad mogu da budu mali manipulatori, a ja sam ih odavno prokljuvila i zezanja nema. Što se tiče zakljucavanja ormarica, frizidera, rerne na 2 metra, (iako izgleda lepo u katalozima one visoke rerne) to kod mene nikad nije bila opcija. Srestva za ciscenje sam uvekd drzala negde gde ne mogu da dohvate. Od kad je krenula njihova radoznalost, od tada je krenulo i moje, „opasno, otrovno, bolice te stomak, možeš čak i da umres” (moj muž se protivi slikovitim opisima, al ja radije koristim slikovit opis nego da se nosim sa posledicama), uvek sam kuvala na dve zadnje ringle, tako da ni sad sa 5 i 6 ne mogu da dohvate, ali naravno sad, posto sam ulazak u kuhinju zabranila odavno, o tome ne moram da brinem. Ako i dodirne rernu, opece se, sigurno neće vise. Čim su pokazali interesovanje za istu, dozvolila sam im da joj se priblize i pruze ruku koliko god to žele. Čim su osetili da je previse topla, vise nemamo ni taj problem. Ono sto me plasi je kako se tako nekad u igri zalete, pa ne obracaju paznju, mogu da obore nešto sa sporeta, zbog toga je kuhinja off limits. Nikad nisam sklanjala slike sa polica niti važe ni bilo šta drugo iz prostog razloga da se nauce da ne diraju, i da nauce šta je za njih, a šta ne. Naravno uvek smo pazili da ne povrede, ali ako nije u pitanju neki kognitivni poremecaj gde ja detetu ne mogu da objanism zašto se neke stvari ne rade i zašto ne što ne valja, ne pristajem da živim u kuci sa svim i svacim pod kljucem. Niko ti ne kaže nemoj da priskocis detetu kad povraca, ali iskreno, ti si joj majka i znaš da li je bes ili problem. Ako je bes, ja bih sigurno isla do te mere da je ne bih ni ocistila, pazila bih da se ne zagrcne, ako ne može da dohvati vodu dodala bih joj vode, ako može da dohvati samo bi joj lepo predlozila da se sama napije, ali ne bih imala problem s tim da je ostavim malo tako ispovracanu. Poznavajuci moje sinove, oni bi za 2 min vristali da se presvuku. Mislim sve je to divno krasno, da provodimo vreme sa decom, da smo uz njih tu non stop, ali izvinite molim vas, ja i kuvam da bi oni imali šta da jedu, cistim da bi oni mogli da se igraju na podu, perem sudje da se zbog njih ne nalegu razne bakterije u kuci. ne dozvoli da vam vlada i kontrolise situaciju,ona će po radoznalosti da ispituje granice, a na tebi je da ih postavis cvrsto. Zbog svog mira i emotivnog zdravlja, tako i zbog nje same da zna gde može i gde ne može.

Meni je pedijatar rekao da neke bebe/deca znaju da bas koriste to povracanje da bi dobili ono sto hoće, jer se roditelji potresu kad im dete povrati. On kaže da ako to što beba radi je opasno il stvarno nevalja, odgovor ostaje ne. Kad dete povrati onda se to na brzaka pocisti, a odgovor na ono sto beba hoće da radi još uvek ostaje ne.

Ja mislim da je to isto kao i histerisanje kad ne dobije ono sto hoće i da to treba ignorisati, samo sto pre toga treba situacije koje do toga dovesti - smanjiti na minimum, tako kako sam gore navela - zakljucati uticnice, zabrane na vrata i fioke sa opasnim stvarima, da ne bi dolazili u situaciju da svakih 15 minuta nešto zabranjujete i imate povracanje. Takođe u nekoj situaciji svakako treba dete pomaziti, ali u nekima treba ostatke od povracanja - obrisati brzo, presvuci bebu i nastaviti ignorisati.
Lično ne udovoljavam bebi non-stop, i trudim se da se ona sama zabavlja, zato je i dobila svoj prostor u stanu, svoje fioke u kuhinji, ormaric u kuhinji, svoje fioke u dnevnoj sobi gde su igracke, svoju mini kuhinju, svoj alat...

Ja se recimo pronalazim 100% u onome sto Joanna napisala. I mislim da djeca od godinu dana i te kako znaju da manipulisu.
Ali to je moje mišljenje i moje iskustvo naravno. Potpuno razumijem tvoj očaj lip. Samo ignorancija pali i ništa drugo. Cekaj tek da vidis šta su u stanju sa 2,3 god da bi dobili sto hoće. Ja iz koze iskacem svaki dan po par puta.

Ja se potpuno slazem sa Joanom, i mislim da mala djeca i te kako znaju da manipulisu. Moja je pocela da lupa glavom od pod a nije joj bilo ni godinu dana. Brzo je prestala kad je skontala da ne padam na te fazone.

Hahaha, ako neko ne vjeruje da tako mala djeca znaju da manipulistu, neka dodje kod mene na kaficu da upozna mog andjelka :)))

Živimo za nju, obozavamo je, igramo se sa njom, sve se vrti oko nje i opet - kad nešto zapne ( da skace po laptopu, da vadi jogurte iz frizidera i da sa minut sva bude pokrivena istim, da rastura mobilne, da gura macki prste u usta, da naglavacke upada u kadu, da dize poklopac od solje iposegne za vodom da bi brckala ruku u istoj - ništa nerazumno)a to joj se brani, zacene se, usne joj pomodre i još i stavi ruku na usta kao da se sav očaj ovog svijeta skupio u njoj - srcelomna scena, ali ne branimo joj ništa nerazumno. I da, skretanje paznje više ne pali, tačno zna šta hoće i ne zaboravlja.
Znaci, koliko god da je volimo i posvecujemo joj sve slobodno vrijeme, neke stvari će morati nauciti „the hard way”, nema druge.

Hvala Svirena! Moracemo nešto organizovati :-). Koliko se secam ti si u Kanadi? Ja na jugu US - posebno dobra lokacija za posete tokom zimskog perioda :-)).

Ja se nisam uopste osetila prozvana od strane Joanne. Vise sam se uplasila da će me prozvati posle mog posta...no prođe nekako :-)

Mislim da uopste nije diskutabilno ko voli svoje dete vise. Bezgranicna ljubav se podrazumeva. Ja kapiram „where are you comming from ” Joanna, kad pricas o svom okuzenju. Oko mene nije tako (trenutno), a i svako valjda gleda iz svoje situacije. Ja sam je (kako neko gore rece) zeljna, tako da SVAKO slobodno vreme provodim sa njom. Ujutro se budi rano (oko pola 6), pa dok ne dodje dadilja u 8:00, nas dve imamo neku rutinu. Prvo se uvalimo u fotelju i gledamo Baby-Morzart-a ili tako nešto neki 15tak minuta dok se ne rasanimo, pa onda krenemo da se igramo. Slično je i uvece od kad ja dodjem kuci, dok ona ne legde. U međuvremenu stigne i muž, pa nam se pridruzi. Vecera se sprema, kad ona zaspe, tu se na brzinu malo nešto uvede u red u kuhinji, operu njene flasice ako je nešto ostalo itd.

Pošto se evo budi, pa da ne budem hipokrit i ovde pricam jedno, a sedim na kompu ;-), samo da skratim.

Neko je gore pominjao komijuter...moja od 9 meseci, mi jasno da do znanja da je nervira kad sam na skype-u sa matorcima, posebno zato što sa jedne strane pricam „sa komijuterom” a ovamo joj ne dam da ga glodje :-). Ona lepo podigne kaziprst desne ruke, pa odgurne kompijuer na desno prsticem, a glavu okrene na levo, i kaže AAAA :-)). Kad sam to provalila, pricam sa matorcima dok ona spava, a kad je budna i kad hoće da je gledaju, onda ukljucim skype, i stavim kompijuter na sto, visoko da mogu da je vide, a ja sedim sa njom na podu i igram se.
Pozdav za sve!

BD

E, ajd nemojte vise da pricate u sfinginim zagonetkama nego lepo da imenujete na koga mislite, da ne bude zabune:) Ja se uvek osecam prozvana jer me obično i prozivaju, pa mi ostala navika :)

Nego, oceania, znam da si ti direktna, olaksaj mi noć,jesam li ja u te dve osobe ili nisam?

I još da dodam - u svemu treba imati meru. I preterana ljubav je ponekad jednako losa kao i totalna nebriga, nisam mislila da iko zapostavlja dete, da se razumemo :) Ako se detetu sve dozvoljava, onda ne možeš ni da ocekujes da će dete da razume kad je dosta. Mi smo ti koji postavljamo granice, a deca su tu da ih pokusaju da sruse. Neke granice su normalne da se ruse sa rastom deteta /kretanje u prostoru, samostalnost itd/ a neke granice moraju biti strogo odredjene i ne mogu se prelaziti /ubacivanje utikaca u uticnicu ili drndanje po lap topu - čim jednom dozvolis, posle je teško da vratis situaciju u stanje pre rusenja granice/.

Ne verujem u to da se deca radjaju kao manipulatori ili npr. kao osobe koje bez otpora prihvataju sve norme ponasanja i ne bune se. Svi imamo licnost ali svi mi i gradimo neciju licnost, tako da nam posao nije ni malo lak :)

ahahaha blond taman posla,kako možeš to da budes ti, nisi namcor??:))
strah me da kažem nickove:) prpa

ehehehe bshmble ti si ko krema jutarnjem kapućinu:))
i ovde kod mene sve zaledjeno mislim se da iskljucim frizer i stavim sve zamrznuto napolju onako fol, ekolosko hladjenje ;)

Eee juče sam pisala ovde komentar, vidim nema ga..a bas je bilo u toku dodele laureus nagrade Novaku..:)

Bogami, moja stednja sa ekoloskim fridzem neće uspeti jer dok ja staavim namirnice napolju,skockam se sama ja :)) ma sneg dezinfikuje sve ,ko još trlja pre nego sto udje..heeh

Nego blondi, bas gore gde kažeš nešto u vezi „preterane ljubavi”.. htela sam da se nadovezem i objasnim, da sam mišljenja da je na neki način pogresno to 'preterana'..

Mislim da osobe,majke, koje su tako vezane za dete najcesce se radi o jednom vidu sebičnosti, straha, nesigurnosti.. te bebe,deca razviju zavisnost od svoje majke a zapravo trebalo bi da bude suprotno.
Recimo novorođence je zavisno od svoje majke.. i mala beba.. ne znam da li se slazes sa ovim ,ako se ne slaze, ajmo u jedan foxi fajt ,publika jedva ceka. :D

Oceania, ja mislim da sam te odlično razumela, ne znam da li si ti mene :) Ja uopste nisam tip mame koja na svaku sitnicu skace da udovolji detetu niti sam od onih kojima se zivot vrti samo oko dece. Da je tako, ne znam kojim bi se cudom uspela još jednom udati, zar ne?:) Ocigledno je da sam ipak morala negde izaci pa makar i na balkon da prizovem novog zenika :)))

Pokusacu da budem kratka :)

Velika je razlika u udovoljavanju, po meni, detetovoj zelji da ima bukvalno sve sto pozeli na ovom svetu i na to da ne sme ni da zapne a da mi odmah ne padnemo u nesvest i u tome da bebi ipak moras u nekim stvarima pomoći. Konkretno, ovde se radilo o bebi a ne o mom klincu od 4.5 godine koji sam sebe opsluzuje u vecini stvari i uopste ne zahteva moju paznju jer mu vise nisam ni potrebna kao neki stalni drug u igri. Uostalom, on ide i u obdaniste. Ali, sa druge strane, ako stavis bebu u krevetac i njoj to dosadi nakon pola sata ili sat, to je sasvim normalno jer bebu od godinu dana sve zivo interesuje. Cetverogodisnjak kao moj može dva sata da se igra auticima, prica sam sa sobom i sa njima, ako je zedan ustane i pije vode, ako mu se piski ode u wc itd. Ja mu u tom smislu trebam samo da ga nadgledam i kad sve zavrsim po kuci, mogu da mu se pridružim.Iluzorno je ocekivati da će beba od godinu dana razumeti da mama mora da kuva rucak i da ta beba mora da sedi u krevecu i ceka svoj red.

Diskusija je pocela sa vadjenjem bebe iz kreveca sto je po meni nerazumljivo da se o tome uopste i diskutuje. Hoće napolje iz kreveca? Trazi paznju? Po meni to je normalno. Ja bih se zabrinula kada bi moja beba od godinu dana pet sati cucala camila cekajuci u krevecu i da ne nikada ne pobuni.

Sa druge strane, ne bi mi ni palo na pamet da detetu dozvolim da ukljucuje i iskljucuje lampu ili da ne nabrajam sve te nedozvoljene stvari. O tome je takođe iluzorno pricati - ne znam, možda ja nisam ukapirala da je tema diskusije da li da se guraju prsti u uticnicu ili ne? :)

Ukoliko stalno ignorises dete zbog obavljanja nekih poslova po kuci, stvaras frustriranu i nezadovoljnu bebu koja onda sve vise i vise paznje trazi. Ako na vreme pocnes da ucis dete kako da se zaigra, onda možeš kao ja da dane i sate provodis na internetu bez ikakvih problema :) Poenta je oslusnuti svoje dete i naći pravu meru.

Uostalom, bebe su samo jednom bebe i to brzo prođe. Po meni, paznja je vaznija od samostalnosti u dobi od godinu dana. Sa 3 ili 4 godine kreće instiktivno odupiranje nasem „staklenom zvonu”. Dzaba je sto ćeš ti ignorisati dete koje place u krevecu jer hoće napolje kad ono neće prestati da place dok ga kod ne izvadis iz tog kreveca jer mu je dosadno. Po meni, premestanje bebe iz kreveca i zaigravanje sa nekom igrackom je manje napora i vremena utrosenog i za bebu i za majku a neće stvoriti razmazeno deriste, sigurna sam.

To je ista stvar kao i sa spavanjem, hranjenjem, bilo čim - treba biti dosledan od početka i postavljati pravila igre a ne danas dozvolim jedno pa se sutra cudim sto beba ne kapira da je to zabranjeno. Moja deca nisu prisla kompu do tri godine, ne kapiram kako beba od godinu dana udara po lap-topu? Gde stoji taj lap-top?

If you know what I mean...:)

ps. rekoh, biću kratka

Razumem te blondy ali meni je reč bila o onome sa preteranom ljubavi..
ta neka posesivnost koju maskiraju kao ljubav. Osobe kao iz opisa koje je Joana dala,žene koje su zbog nekog ubeđenja,filozofije,resile da budu slepljene uz dete.. Jako je zeznuto pricati o ovome,jer ne postoji slikovito objašnjenje,jer kad ja kažem 'one su slepljene' to možda znači da sam ja neko ko je relativno hladan pa ostavi bebu po ceo dan u parkicu,relaksatoru.. :) pa tako ne može se nikako naći onaj 'juste mileu'.

Osoba koja je postavila temu kaže „izlazi iz krevetica” .. e sad, može se to gledati na dva nacina. Ja mislim da je pitanje toga da beba od 12m koja samo sto je prohodala,pored toga sto hoda,puzi,igra se po stanu,dodju ti trenuci kad ju trebaš staviti u krevetic jer imaš nesot posla, ili previse se igrala ,pa malo u krevetic sa igrackom i sl.

ja sam je isto stavljala u krevetic i nerviralo me to što neće da se zaigra i ništa je nije zanimalo samo bi napolje, dok kad je sa tatom, on usisava nešto,sređuje a ona ga gleda pa uzme slikovnicu pa prevrce nešto i tako sve fino dok on ne zavrsi i to traje i po sat vremena! a ja namucim se i još mi je zao i jurim ko luda ko da će je baba roga ujesti u tom kreveticu..:) poenta je: da u tim malim pauzama mislim da je dobro da je beba tako sama ,jer onda zainteresira se za predmete oko nje i sama razradjuje teren..a ne kao kad je sa nama (pa ja joj okrecem strane u slikovnici itd)