Mišljenja su podeljena. Mog sina je cuvala jedna žena od druge do treće godine a onda sam ga stavila u vrtic.

Ukoliko vam mogućnosti to dozvoljavaju te iz licnog iskustva, smatram da je najbolje vreme za polazak u vrtic između treće i četvrte godine zivota. To bi bio, dakle, period kada je pretpostavka da će dete već biti nauceno na nosu, da će moći dobro da komunicira (zna da kaže da je gladno, zedno, da mu se piski, kaki, da ga neko gurka itd) i kada mu je socijalizacija već potrebna. Deca do dve godine ne umeju da se igraju u grupi nego jedni pored drugih, to sam se uverila tokom odrastanja svoje dece iako nisam od onih koji slepo veruju knjigama o podizanju dece.

Po meni, uzmite ženu,ako mozete.

Naravno, znam stotine ljudi koji su u obdanistima bili od jaslica i kojima bas ništa ne fali.

Ovde se kreće u skolu sa 4 godine, a dete bi tada moralo već da super govori holandski jezik. Ukoliko odrasta uz roditelje strance, velika je sansa da ga neće dobro savladati bez obdanista. Zato je u tim situacijama obdaniste pod obavezno.
Holandija je malo specificna, žena već 3 meseca nakon porodjaja mora da se vrati na posao. Sve je stvar izbora naravno. Po meni je taj uzrast 1.5-2 god skroz ok za obdaniste. Ja sam dete koje je raslo uz fulltime zaposlene roditelje i ja sam OBOZAVALA vaspitacicu i obdaniste.
Zbog naše situacije, malecka je vrlo rano morala da krene u obdaniste, ali ona ide samo par dana nedeljno. Po meni je idealno, 2 dana obdaniste zbog socijalizacije, 1 dan baka-deka da razmaze dete:-), 4 dana mama-tata, jer su to mama i tata.
To je moje mišljenje.

Moji sinovi su krenuli u obdaniste sa 4 i 5 god. Do tada su bili kuci sa mnom pre podne, sa tatom posle podne. Nisu govorili engleski doduse, ali trebalo im je samo par meseci da ga progovore sasvim dobro.
Da nisam imala mogućnosti za ovakvu organizaciju, ja bih ih upisala, ali posto jesam...
Ako imaš mogućnosti da placas ženu, ja bih radije izabrala tu opciju. Mislim da su moji tek oko treće godine pokazali opste odusevljenje za igranje sa drugom decom. Kada su krenuli i vrtic, bilo je malo „trzavica” plakanja i odbijanja da se ostane, ali nije ni to dugo trajalo.
Meni je ipak 1.5 god rano za celi dan, svaki dan. Ako već hoćeš da se socijalizuje, mislim da su dva dana nedeljno, za početak, sasvim dovoljna.

Ne prije tri godine, naravno ako ste u mogućnosti.

Moja je krenula sa 15 mjeseci.
Mogli smo birati jaslice/vrtic ili ženu koja bi cuvala njih 3-4 djece u istom uzrastu. Mi smo izabrali vrtic iz razloga sto ima vise pedagoga..vise djece..vise mogućnosti za igru.
O mogućnosti da nađemozenu koja će nama dolaziti kuci nismo ni razmišljali.. Toga slabo i ima ovde gdje smo (Danska)
Moja mama je tu blizu, ali nije bila opcija da je ona cuva. Vrtic je mnogo vise bio u stanju da joj ponudi..vise discipline..aktivnosti.
Za mene je 1½ godina OK da se dijete posalje u vrtic. Znaci..kad već zna da hoda i kada može koliko toliko da kaže šta želi. Meni nije ni sekunde zao sto je krenula jer je u vrticu stekla nešto sto kod kuce nije mogla.
Prije par mjeseci je presla u vrtic (sa nepune 3 godine). Premjestaj je prosao glatko i bez ikakvih problema. Uklopila je se među stariju djecu i nove pedagoge. Pedagozi imaju samo rijeci hvale..kako je drustvena, samostalna..ali imaju i obrazlozenje da je to zbog toga jer već ima rutinu i naviku jer dolazi iz jaslica. Ima dosta djece koja krenu sa 3-5 godine (pogotovo strana dijeca, pa kad krenu ne znaju beknuti jezika) i da sa njima imaju jako velikih problema..da ne mogu da se uklope. Njima vrtic dodje kao po kazni.

Moja ide od 18og mjeseca,dva dana.Sada ima 4 godine i još uvijek ide samo 2 dana,a ostatak vremena je sa mnom.Ja sam uvijek vise za vrtic,ali naravno mišljenja su podjeljena.Sve najbolje!!

moj sin je krenuo u vrtic sa 1,5 god. osecaji su mi govorili da je prerano,mada objektivno mislim da je taj period između 1,5-2 godine najoptimalniji, iz vise razloga.
ako dete odrasta u visejezicnoj sredini, i ako se kod kuce prica maternji, dobro je da dete ima input dominantog jezika.u tom periodu dete već formira jezik,postaje svestan jezika i u stanju je da drzi dva (ili vise) jezika odvojeno,kako semanticki tako i pragmaticki.u tom periodu dete uci jezik kroz kontext, savladava osnovne reci/fraze kroz interakciju sa drugom decom/tetama. ucenje drugog jezika, pored maternjeg, sa 4/5 godina može izazvati frustracije i promene u ponasanju deteta. postoji nešto što se zove „kriticni period” u lingvistici,i teorija kaže, grubo receno da sto je dete starije teze uci drugi/treci etc jezik. mišljenja su podeljena, ali ja,kao lingvista mislim da je gornja granica oko seste godine.ja sa sinom,konsekventnopricam iskljucivo srpsko/hrvatski i njegova oba jezika su već formirana,nema neki interimni jezik, sto je realan lingvisticki fenomen, kada dete (kao i odrasli) pocinje sa ucenjem L2.mogu da dodam da je njegov maternji čak i dominantniji, buduci da se kuci,svakako vise prica o drugim/raznovrsnijim temama.
drugi razlog da dete krene u vrtic između 1,5-2 god je upravo socijalizacija, interakcija sa drugom decom. socijalizacija u ovom slučaju ima visestruko znacenje.vygotskij kaže, a ja se donekle slazem s njegovom terijom, da se deca uce kako jeziku,kognitivno se brze razvijaju, uce se tako i socijalnim normama sve kroz interakciju sa drugom decom(internalisering).bitan momenat je sposobnost apstraktnog razmišljanja. odrastanjem u drugoj sredini, dete prihvata kodexe i norme te iste,kroz igru, uci se obavezama etc sto je dete starije, teze je prihvatiti i akceptirati,sto mnogi roditelji objašnjavaju fazama u razvitku deteta.
treci momenat,manje ali podjednako bitan je da se dete uci postovati autoritet.u tom periodu se to svodi na sklanjanje igracaka, konstruktivnom dijalogu (moj red da kažem-je omiljena fraza moga sina).sve to naravno dete uci kuci, ali koncept „autoriteta” da postuje šta mu drugi, isto tako drugari kažu, kao i resavanje konflikta ima drugu vrednost u kontextu skolice.
ja oduzih, ali se nadam da će ti moje iskustvo (sa teoretskog aspekta) pomoći u odluci.

cerka je krenula sa 3,5 godine u vrtic u kome se prvi put sustrela sa novim jezikom (do tada je znala srpski i engleski). novi (treci) jezik je usvojila bez problema, ali nam je socijalizacija predstavljala veliki problem. odvajanje od kuce, skola, nova pravila, gradjenje autoriteta, uhh kad se setim, bas je bilo teško.
zato smo resili da sin krene u vrtis sledećeg septembra- tada će imati 2,5 godine.

zavisi o kojoj državi je reč,kod nas je npr.moguće dobiti mesto 50% isto ima opcija otvorenog vrtica gde idu mama sa decom,tu nema vaspitacica ali za socijalni zivot mame i deteta je verovatno ok.nisam to koristila,ali sam čula da su mnogi zadovoljni.

kod nas u finskoj je situacija sledeća:
žene imaju godinu dana materinskog odsustva, znaci otprilike dok dete ne napuni godinu dana.
posle toga mogu da se vrate na posao ili da sede kuci sa detetom, najkasnije dok dete ne napuni 3 godine. to im se placa, ne toliko kao plata, ali ipak pristojno (minimum je oko 650 evra mesecno), sto znači da ako muž pristojno zaradjuje, mogu da žive sasvim ok sa tim zajednickim parama.
oko 80% finskih žena se odlucuje na ovo (videla sam skoro u novinama), a samo oko 20% da se vrate na posao.

ja sam ostala kuci dok je ilmi napunio 2 godine i 11 meseci i onda je krenuo u vrtic i lepo je prihvatio, bez problema.

tako da, ako ikako možeš, vidi da ti dete ostane kuci do negde 3 godina, ako možeš da nadjes nekog da ti cuva dete.

inače se kod nas u skolu kreće tek sa 7 godina, a predskolsko je sa 6, kao deo vrtica.

moj sin je krenuo u vrtic sa nepune 2 god, u vrticu je tri puta sedmicno.

između neke tete i vrtica ja bih se radije odlucila za vrtic.

nas sin je prilično naparedovao u vrticu, nauci se socijalizaciji,i samostlanosti, drustvo druge djece mu bas godi.
kada ga ujutro ostavim u vrticu slatko je vidjeti kkao se oni jedni drugima obraduju.