Mogla bi roman da napišem... hvala Bogu pa o tome sada pričam u prošlom vremenu.

Ni ja nemam losa iskustva sa momcima, svi su mi bili fini i normalni, možda zato što sam ja zafrkana :-)))

ah...ja potpuno razumem o cemu govoris. Znaš ko si, i svestan si šta možeš i koliko zasluzujes, a zalepis se za nekog kao narkoman, i ne popusta. Sve bas tako kako si rekla, a tek kad posle pogledas, opet ti se vrti ono nelagondno osecanje koje si mislila da njegova blizina izbrise, a ustvari ga je njegova blizina i stvarala.
Moja situacija je bila još malo komplikovanija. Znaš ono slanje, „mixed messaged” Sad hoću, sad neću, sad sam ovo, sad sam ono, a ja...kao da te nako hrani paznjom na male kasicice, nedovoljno da budes srećan, a dovoljno da te veze za sebe.
Sva sreća pa je to bilo jao davno, ali splet okolnosti u kojima sam se nasla, i na sve to se pojavi on, a ja kao da nikog drugog na svetu nema. Eh kad sam videla da ne vodi na dobro da ću da obolim totalno (mrsanje, gubljenje apetita, koncentracije...) ja sam prva presekla. Naravno da se njegova prica promenila, al ja sam ostala jaka i ako sam još dugo bolovala od samo izazvanog preloma srca :)

Eh...znam i ja o cemu pricas! Long story short - puno mom aka sam imala i relativno rano sam krenula da se zabavljam, svakog sam volela na neki način...pa sad 15 dana, 15 dana :-))).

Čini mi se da je Isidorajednom rekla da „nikada nije trcala za autobusom i za momcima, jer uvek ima sledeći” :-))). Ja Boga mi nisam bila takva...najsmesnije je sto sam uglavno prvo trcala za njima, a onda trcala od njih :-). Uhvati me bog zna kakvo ludili, pa kako je uhvatilo tako me brzo i prođe. IPak, uvek sam mislila da znam šta tražim od muskarca i uvek sam imala osecaj da nekoga cekam...I iskreno sam docekala. Ma pojavio se BAS onaj o kakvom sa mastala...ili mi se tako bar cinilo. Teško je odvojiti san od jave u tim stvarima ;-)

Dakle, pojavio se, ocarao, i ne mogu ti reci nestao, jer je trajalo nekih 2,5 godine! On u Parizu, ja u Stokholmu, a srce u Parizu. Pa se setaj levo desno, pa celu vezu sam ja na grbaci odradila. Čak sam uspela i da se prebacim da godinu dana doktorata radim u Parizu, da bi bila sa njim. Dok nije puklo! Dalje se jednostavno vise nije moglo...A kad je puklo, puklo je strasno i bolno. Nije to bilo samo zato što nas dvoje nismo vise zajedno, već zato što se srusio i jedan san o nekome koga si uvek cekala. Inače, nije on bio problematičan ni u jednom pogledu. Isto je zavrsavao doktorat, bavio se glumom, živeo u malom stancicu u Parizu, (romantic...nema šta), posle tada 5 godina u Svedskoj, cinilo mise kao da između nas nema nikakve kulturne razlike i kao da smo ceo živet živeli u istom krugu, pokazao mi Paul Auster-a i uzivao sa mnom u Oscar Waild-u...E, al zato..kad jutro krene, ja ne znam da li ćemo do veceri raskinuti ili ne. Dete je iz braka u kome je majka zapalila sa tatinim najboljim prijateljem i ostavila ga kad je imao 2-3 godine. (francuska ljubavna romansa :-)))...oplasen od vezivanja itd, itd.

Veza posle njega mi je bio opet jedan Francuz. Najbolja veza na svetu-samo sex i provod. Emocije duboko u zakljucane. Sledeća veza (i brak) moj muzic. Ja i MM smo se znali godinama pre nego sto smo se smuvali. Nekada oboje pomenemo kako smo eto izgubili vreme druzeci se, (on se tada doduže 7 godina zabavljao sa nekom Irkinjom ;-)), mada ja mu iskreno kažem - da se nije desio ovaj moj Francuz, ja bih uvek ostala misleci kako znam šta hoću od muskarca, ali eto nisam to nasla, i uvek bih bila nezadovoljna, I verovatno da smo se MM i ja i ranije smuvali, meni je tada trebalo nešto drugo...te lude emocije od kojih ti se celo telo trese. Posle njega sam bila u fazonu „ been there, done that - time to move on” ;-).

Ironicno, ali ta godina dana u Parizu mi je nekoliko puta otvorila vrata u zivotu. Sto poslovno (jer sam radila na Pasteur-u, pa je to lepo zvucalo), sto sto sam upoznala DIIIVNEEE ljude i stekla neka prijateljstva koja i dan danas gajim.

dakleM, - Je ne regrette rien :-)

Meni se čini kad pogledam svoje bivše, da sam uglavnom ja bila kvarna prema njima. Oni su bili svi fini. A ja bezobrazna, pa to ti je. Svasta sam radila sto nije trebalo da se radi. Ne ponosim se time.

hahahah, sad tek vidim kako sam se zanela u lirskom objašnjenju svog psihopate. Htedoh zapravo reći da sam prstom secanja bockala po svom SRCU, razume se :)

Ako razmišljam na ovu temu, samo mogu da zakljucim, da sam ja bila neki teski gresnik po tom pitanju u proslom zivotu. Vecito sam se lepila za neke koji me neće ili me o'lade vrlo brzo. Zato ovaj moj „mister pravi” nalete tek sa 40 godinica, ali bolje ikad nego nikad.