Isidora, jedino u Beogradu postoji privatna engleska skola u koju uglavnom idu deca ambasadora i diplomata.

Pošto se nalazis u Uk znam da u Londonu su državne skole loše, ali veruj mi ovde gde ja živim najbolja skola je državna a ne privatna. Tako da nema pravila.

Shomikus, ima jako puno priv. skola u Bg, to što pricas je bilo nekad, za ambasadorsku decu. Ima i francuska skola, zatim dve na engleskom i nekoliko „domaćih” privatnih. Tu uglavnom idu deca „poznatih” licnosti ili bogatih, da ne kažem novokomponovanih.

Dosta ljudi koje znam u Bg su se odlucili za državne skole iako su mogli decu da upisu u privatne što se tiče finansija. Ne znam tačno u kakvom su stanju državne skole, ali sve dok je privatna skola sinonim za elitizam to za mene ne bi bila opcija. Smatram da obrazovanje ne treba da bude privilegija nego pravo svakog deteta, a izdvajanje po privatnim skolama mi smrdi na snobizam. Jedino sto mi je privlacno kod te vrste obrazovanja je mali broj dece u odeljenju, tj. veca individualna paznja posvecena detetu. U svakom slučaju spremi dzak para.

Uvek sam nekako bila zagovornik državnih skola. Ne svidja mi se ta podela. Sva deca treba da imaju iste mogućnosti na skolovanje i obrazovanje bez obzira na roditeljski dzep. Zbog tih privatnih skola i jesmo dobili toliku razliku. Državne u raspadu, loše održavane, loše opremljene i obično su ucenici deca roditelja „nize klase” i socialnih slučajeva koji jedino to mogu i da priuste. Ne svidja mi se ta velika podela i mislim da je stvara nezdravu sredinu u skolama i u državnoj a i u privatnoj.

No u privatnoj, naravno zbog skupog placanja, deca imaju vise paznje, vise im se može posvetiti. Privatne skole imaju vece resurse, mogu da primene razne metode ucenja jer su dobro opremljene itd.

U Beogradu postoji saroliki izbor skola, i državnih i privatnih.

Skola Crnjanski na Banovom brdu je prva privatna osnovna skola, radi se po programu po kome rade i druga deca u Srbiji samo se radi u manjim grupama, sa vise vanpredmetnih aktivnosti, vise stranog jezika, sporta, mogućnost celodnevnog boravka itd. Npr. to je skola gde se ne gaji elitizam u punom smislu te reci nego vise se gaji taj individualni rad sa decom, prepoznavanje talentovanih itd. Eto, to sam ti dala kao primer ako želiš da izbegnes Cece, Brene i slične koje pune privatne skole po Bg.

LIčno sam mišljenja da u Bg postoji nekoliko izuzetnih državnih skola i gotovo svaki kraj ima takvu jednu skolu u kojoj deca sticu „jače” znanje nego u drugim skolama. Npr. u OS Vladislav Ribnikar možeš da upises dete u odeljenje gde se nastava slusa pola na francuskom a pola na srpskom za sve predmete. Na tom principu radi i jedno odelenje jezicke gimnazije. Recimo, skole poput OS Kralj Petar I ili recimo Drinka Pavlovic već godinama važe za skole sa jakim obrazovnim kadrom. Naravno, ne bih sada da te gnjavim raznim primerima jer znam da još imaš vremena za odabir pa kada dodje vreme, tu smo :)

Ja sam izuzetno zadovoljna ovom državnom skolu u koju moje dete sada ide. Jak kadar, zahteva se mnogo znanja, strogi su, u skoli su 3 coveka koja rade na obezbedjenju, za peticu se moras posteno pomuciti, imaju predmetne sekcije gde se radi sa talentovanom decom koja se vode na takmicenja itd. Bas sam zadovoljna.

Bas sam skoro čula da se u Beogradu otvorila prva skola koja radi po Montessori sistemu...meni se to svidelo kad sam imala priliku da vidim kako funkcionise.
Inače što se tiče skole Crnjanski koju spominje Blondinka, ja sam zavrsila tu osnovnu skolu, i ništa se mnogo nije razlikovala od državnih, osim sto je bila malo opremljenija i novija. Bilo nas je preko 35 u razredu i dodatne aktivnosti su bile iste kao i u drugim skolama, odbojka gimnastika, tralala. Svoje dete ne bih upisala u tu skolu, jer jedino sto tu može da dobije su kompleksi od kojekakvih novopecenih snobova koje mame dovoze u skolu u besnim dzipovima. Sve ostalo može da dobije i u državnoj skoli.

a zašto toliko odbojnosti prema deci nekih estradnih licnosti? i odakle vam ti nazivi za decu onih koji eto imaju pare? i zašto mislite da vasa deca sa takvima nebi trebali da sede u istoj ucionici?

snaga svake skole nisu njeni početni razredi, već oni pred kraj.
kada deca pocnu da pustaju jezik, kad pocne mozak da im landara i da udaraju hormoni.
ono sto roditelji vide kad odlaze u skole na otvorena vrata obično su početni razredi, posvecene uciteljice, sve milo i neiskvareno.
a tek iza 5og razreda, kad krecu pojedinacni ucitelji za svaki predmet tu se pokazuje struktura i kvalitet skole.
ovim ne mislim da impliciram da je skola jedini potrebni autoritet deci, ali da ima izuzetno važnu i visokokotiranu ulogu - to je jasno kao dan.
kad smo birali kud ćemo sa nasom cerkom, u opciju su dolazile i privatne skole, međutim ono sto je nas odbilo je upravo taj kvazi elitizam koji se posebno ispoljava upravo u tim kasnijim razredima.
najmanji su problem prvaci.

zavrsila sam ribnikar, snobovi su postojali i tad ali u daleko manjoj kolicini nego li danas, nije se uopste obracala paznja ko je kome mama tata stric ujna.
i eto recimo nedavno smo diskutovali bas ovde o tome kako se ponasaju tinejdzeri. kad krecu alkohol i droge, i upravo u tom ribnikaru se na regularnim zurkama u 7om razredu pio alkohol. do kraja 8 velika vecina je na zurkama pijancila, već se i duvalo.
naravno da puno zavisi od deteta, od roditelja, od vaspitanja ali ipak je ogromna razlika i uzrast kada dete postaje nečemu izlozeno.

sve zavisi šta vam je primarno, na svakoj opstini u bgu imaš dobre, jake državne osnovne skole koje ipak uspevaju da decu usmere pravilno, koje imaju puno vanskolskih aktivnosti, čija deca postizu dobre rezultate

radne navike, vaspitanje/odgoj se sticu prvo u kuci od roditelja/staratelja pa onda kasnije pospjesuju/nadogradjuju u skoli. dosta roditelja od skole ocekuje 'cuda', da mu skola nauci djecu svemu, od vezanja pertli do brisanja u wc-u. o obrazovnoj komponenti i da ne govorim. ovo govorim možda iz pristrasne pozicije kao dijete prosvjetnog radnika, pa sam se nagledala i naslusala iskustava od raznih vrsta roditelja, od onih koji se iskreno brinu i interesuju za dijete, dolaze na informacije, do onih nadmenih koji se rijetko pojavljuju a onda vriste na kraju godine kako to da im dijete nema sve petice.

rad i radne navike se prvo sticu kuci, od najmanjih nogu. treba dosta zivaca i pozrtvovanja da se dijete nečemu nauci, navike usade, a dosta ljudi dodje umorno sa posla i nemaju te energije ni zelje, pa im je logika 'linija manjeg otpora'-ide u skolu, valjda ga tamo uce.

veoma često nije obrazovni sistem kriv već mi sami. imala sam cimerku ovdje u americi na fakultetu u domu koja dolazi iz ruralne West Virginije (mjesta sa 100njak stanovnika). Ko živi ovdje zna o cemu pricam. To je jedno od najnacitanijih i informisanijih bica koje sam u zivotu srela, a sve zato što je sa njom radjeno od malih nogu. u skoli to obrazovanje nije mogla da dobije, ni u snu.

oceania, potpuno sam saglasna sa tobom i smatram da je skola VEOMA važna za zivot ljudi (namjerno kažem 'za zivot' a ne 'za uspjeh' jer mnogi uspiju i bez skole ako imaju jasnu viziju, dovoljan primjer je recimo nedavno preminuli Dzobs). da ne mislim da je važna, ne bih već sada imala djeciji fond za fakultet (da ja sam jedna od tih 'frikova', i smatram da smo učinili dobar potez. naravno, ne osudjem one koji ne žele - a one koji ne mogu, a takvih je podosta, i ne uzimam za primjer).

međutim, cinjenica je da porodicno kao i zivotno okruzenje, i te kako uticu na djeciji dalji put. onaj koji živi u lošim zivotnim uslovima, kako materijalnim tako i emocionalnim (nesloga i nasilje u porodici i slično), nema tu kljucnu podrsku i 'guranje' od roditelja koji su mu zivotni uzori, na koje se ugleda. u takvim slučajevima, bez obzira sto ide u skolu, vjerovatnoca da će takvo dijete zavrsiti na nekoj od visokoskolskih ustanova nije bas velika (kažu statistike a još cesce zivot i primjeri poko nas). a ako su roditelji visokoobrazovani, vjerovatnoca je onda velika da će i to dijete ići tim putem.

da me ne shvatis pogresno, ne mislim da je iko manje ili vise vrijedan zbog papira koji posjeduje.samo sam zeljela da skrenem paznju da su nekada nasa ocekivanja od onoga šta će skola da nam pruzi nerealna i nesrazmjerna nasoj vlastitoj ulozenoj energiji u djecije znanje i vaspitanje, jer skola je jedan od bitnih i kljucnih faktora ali nije i ne smije biti jedini.

i da zakljucim, nije bas ni potpuno tačno da postoji eksluzivitet kod izbora staziranja i skole koja je prethodno zavrsena. svako ko je uporan i vrijedan može da dobije takvu priliku, barem u sredini u kojoj sam se ja kretala. sa jednog fakulteta na americkoj istocnoj obali (dobar ali nije potpuno privatni i svakako nije bio ivy league)sam uspjela da dobijem staziranje u D.C. u jednom poznatom politickom institutu (dakle, samo 'leglo' 'networking-a', poznatih 'faca' i kljucnih ljudi, od kojih sam za jednog i radila) a nisam imala ama bas nikoga, ni kuceta ni maceta, ni babe ni strica:-)). ono sto jesam imala su odlične ocjene, dobre preporuke od profesora i propratna dokumentacija. dakle, faks nikakav naročit a uspjela sam. i ne samo ja već i ostalih 9 studenata koji su sa mnom bili na programu. upornost se definitivno isplati, ima tu i sreće, a svakako ne poricem da je povezivanje i umrezavanje i to 'koga znaš' veoma važno, ali nije presudno i iskljucivo.

eto raspisah se (neko je skoro rekao, ne znam da li sam ista i rekla:-))

Shomi! Zar ti isla u katolicku skolu? Ne mogu da verujem. U kojoj zemlji je to bilo?

Katolici su super organizovani i imaju dobar sistem što se tiče skolstva, od obdanista pa do srednje skole, ali ja ne bi mogla da dam dete da ga formiraju katolici na svoj način i da ga teraju na misu i na ispovest svake nedelje, bez obzira sto je druge vere

Barili, ja sam isla u Peruu u katolicku skolu i u ni jednom trenutku nisam osetila pritisak sa njihove stane. Moja mama je odmah rekla da sam ja pravoslavne vere znaci pohadjala sam sve vasove čak i veronauke stim što se nisam krstila ili spremala za first comunion.

Isidora, ti verovatno imaš pogregnu sliku o katolickim skolama u Engleskoj i mislis da su dalje onakve kakve su nekad bile. Ja sam ovde isla u obilazak jedne i mogu ti reći da samo sto potseca na katolike je ta bas disciplina, oni su znali da je moj sin pravoslavne vere i odmah mi je receno da moj sin ne mora da ucestvuje na veronauci. Moja sestra je predavala ovde u Engleskoj u katolickoj skoli i rekla mi je da čak ima muslimanske dece i induske i da njihovi roditelji teze ka disciplini i obrazovanju.

Mi smo dobili državnu skolu koja ima outstanding performance i onda smo odustali od katolicke, da nisam imala mesta u državnoj prvi izbor je katolicka. Ja nemam para za privatnu a i da imam nikad dete ne bi dala tamo jer sa malo rada kod kuce, sa raznim sekcijama gde ga ti vodis to se isto postize. Za pare koje das za privatnu bolje mu plati neke kurseve ili putovanja gde će da spozna svet oko sebe. Sin moje prijateljice koji ide u privatnu skolu i moj sin su istog godista i veruj mi u druzenju vidim čak da njeno dete nema znanje koje moje ima.

Što se tiče dikcije i naglaska nemoj to da te opterecuje jer recimo pakistanska deca i induska koja idu u privatne skole ostaje im njihov akcenat. To se ne menja, a dovoljno je da nasa deca imaju takva dva druga u razredu u privatnoj skoli i pricace kao oni. Ja sam to resila sto sam decu dala na casove drame gde uce dikciju.

Moj savet ako nemas dobru državnu daj dete u katolicku. Dete već sada moras da upises jer ti on kreće dogodine u skolu. Ja sam sina u skolu upisala sa godinu i po dana.

Želim ti da nadjes skolu koja ti odgovara.

Izbor škole je bitan, ali ja svoje dete nisam nikada štitila od života i od ljudi. Ona živi ovde, i deli sudbinu i sa decom pevaljki, i taksista, i Roma, i dilera droge i kriminalaca, i doktora nauka, i lekara... Jednostavno, deca kad krenu u školu postaju deo sistema, a škole sam birala zajedno sa njom, prema znanju koje deca imaju kad odatle izađu (za Srbiju lako proverljivo: pogledati rezultate prijemnog ispita za srednje škole).

u banjaluci ima katolicka gimnazija, odličan program, vjeronauka nije obavezna (mada smatram da vjeronauci apsolutno nije mjesto u skolskim zidinama) dosta pravoslavne djece ide u nju, nisam primijetila da ikom nešto fali. iako bih radije dijete upisala u skolu koja nije vjerski obojena (bez obzira koja je vjera u pitanju), prije bih je dala tamo ako je program dobar nego u neku koja je losa, a nema u nazivu 'katolicka'. sve je u glavi. dijete ću da odgajam da se druzi sa svima, i ne razdvaja ljude po boji koze, nacionalnosti, politickoj opredijeljenosti. svako je svakog kroz istoriju ugnjetavao, da se tako gleda, ne bi se niko ni s kim trebao druziti.

sirina u glavi pomijera granice. lijepo je ne biti ogranicen.

I u Zenici ima KSC (Katolicki Skolski Centar), osnovna i srednja je ja mislim kao opsta gimnazija tako nešto da ne lupim sad.Znam da dosta pravoslavaca salju svoju djecu tamo od kad su pojedini donosili kuci diktate iz osnovne državne skole u kojima su pisale rijeci poput :hefta, haman, aksam...
Ovdje kod mene je ISD ekstra i nema potrebe za privatnom skolom, bar za sada dok u drugim dijelovima grada ima zbog populacije, zato mi dobro dodje ova moja „suburbija” i udaljenost od downtown-a.

Malo smo proširile temu na BiH i sistem Katolickih skolskih centara /sva tri pominjana su u istom sistemu - Sarajevo, Zenica, Banjaluka i drugi gradovi/ ali to svakako Isidoru i ne zanima, koliko sam razumela nju interesuju skole u Srbiji i ne misli se vracati u Sarajevo.

Što se tiče vrsnjackog nasilja u skolama koje se u zadnje vreme pominje, i upravo ta skola koju Lavica pominje, to je ovih dana bas vruca tema u Srbiji. Ne ulazeci u strasne detalje sudbine decaka koji je zbog vrsnjackog nasilja izvrsio samoubistvo, mislim da to nije pojava usko vezana za Srbiju nego uopsteno za stanje u svim drustvima. Ovde kao i svugde u svetu, na naše opste cudjenje, segregacija pocinje da dominira u skolskom sistemu i pocinju podele na koje nismo navikli - forisanje odredjenog deteta ili zapostavljanje drugog. Mi koji smo odrasli u sistemu kolike-tolike jednakosti, teško to razumemo.

Ono sto mene zacudjuje u ovim strasnim pricama o vrsnjackom nasilju je pasivnost roditelja koji se sklanjaju od problema. Npr. ako je skola neodgovarajuca po bilo cemu, ne vidim zašto bi dete ostalo u njoj a pogotovo ako je nasilje u pitanju. Mislim da mnogi rukovodioci u takvim ustanovama imaju pomalo letargican odnos prema svom kolektivu. Moj sin je promenio osnovne skole zbog seljakanja ali to nije uticalo niti na njegov rad u skoli niti na socijalizaciju u svakoj novoj ustanovi.

Zapravo, htela sam reci nešto slično kao i majkakg, uvek postoji sistem da se covek raspita o skoli u koju salje dete. Na Banovom brdu postoji nekoliko skola ali skola Pancic je za sada jedina bez incidenata, u smeni rade tri coveka kao obezbedjenje, imaju deciji parlament u skoli, aktivan savet roditelja itd sto je po meni vrlo bitna stvar.

Ako te intersuju skole u Londonu, mogu da pitam u koju skolu trenutno ide sin mog devera. Pre je isao u ovu skolu http://www.forest.org.uk/ ali, koliko sam razumela, ona nije zadovoljavala njihove kriterijume u visim razredima, smatrali su da detetu treba vise znanja.

Ne znam, ja nisam čula za ovaj podatak ali sam citala o problemu koji ima ova skola,pa možda da nam Lavica postira gde je ona procitala.

Ovaj podatak sam dobila od kuma koji se raspitivao u koju skolu na Banjici da upise svoje dete. Da li u 'Boru' ili u 'Filip Filipovic„? Prijatelj mu je savetovao da ode u SUP Vozdivac i da proveri podatke o deci iz i jedne i druge skole. Moji žive ceo zivot na prelepoj Banjici tako da sve price iz 'Bore' jako dobro poznajemo, (posebno sto je moj brat i njegova supruga u prosveti), tako da veze direktorke iz' Bore' i njene smicalice su svima poznate. Šta da kažem sem da mi je jako zao, najviše dece, posebno jedne devojcice koja je dve godine bila pod 'tortutom' zlostavljanja od drugara iz skole, uciteljice A. M. (poznate u kraju) i naravno direktorke.
Kakva je to nekada skola bila...”

Nemam pametan predlog za period 1.-6. razreda osnovne, ali znam da nema te privatne skole koja bi bila bolja za moju decu od Matematicke gimnazije od 7. razreda osnovne do kraja srednje (naravno, pod uslovom da nisu antitalenti za matematiku).

Srećno šta god da odlucis! Mi smo u USA upisali decu u državnu skolu, ali smo se pre toga dobro raspitali koje su skole dobre, tako da smo ciljano tražili stan u tom delu grada.

Ovde gde ja živim, katolici nisu ni po cemu ugrozeni, pa čak ne bi rekla ni da su u manjini, tako da nemaju razloga da im skole igraju ulogu „sekularne” ili „hrišćanske opsteg smera”. Stavise svako ili skoro svako mesto ovde ima spansko/ katolicki naziv, jer su oni zapravo ovde prvi dosli i osnovali kolonije.

U sredinama gde su bili progonjeni ili u manjini( Engl) ili je prisutna i treca veroispovest (kao u Bosni), logicno mi je da će oni propagirati umereniju varijantu katolicanstva u skolama. Ovde u mom kraju u katol. skolama, misa i ispovest su obavezni, a mislim da mora dete da bude krsteno u nekoj hrišćanskoj crkvi

Opet kažem, skidam im kapu na organizovanosti, redu, poboznosti, disciplini, ali moje dete tamo ne bih mogla da upisem iz raznih razloga, da sad ne ulazim u detalje

isidora,
nadam se da me nisi pogresno razumela.
moras se okrenuti buducnosti, a ne vezivati se za proslost i tako vezivati svoje dete.
možda ja gresim, ali sam ti već nekoliko puta rekla da mislim da tebi tu ne odgovaraju neke kardinalne zivotne stvari, koje nikako ne možeš zaobici i mislim da ti je zato teško.
da sad tu ima bugarska pravoslavna skola pretpostavljam da ga po toj logici isto ne bi upisala zbog pogroma koji su oni učinili nad srbima ili možda bi?

žena, koju sam gore spomenula, bi imala vise zamerki od tebe za njihove lokalne katolike (ona je protestant), ali gleda šta je bolje za njeno dete. ona ne živi u proslosti. tako se ne može živeti, a pogotovo se ne može integrisati u uk, koje je tako jedno slobodno i tolerantno drustvo.

i garantujem ti da dete koje nije katolik ne mora da ide na mise.

mislim, da treba poslusati shomikus i njeno iskustvo, koje je realno,
jer ti sad pricas da hoćeš dete da upises u beograd koji kako kažeš puni 3 arene da vidi merlina.
nisu mi jasni tvoji principi, ali da ih se engleska drzi kao ti tvojih, tebi ta država nikada ne bi dala da krocis u nju, a kamoli da ti pruzi sve sto ti je dala.
(the best way to make your dreams come true is to wake up- paul valery)

kako neko bilo koga može nagovarati na javnom forumu u koju skolu da upise svoje dete?
niko je ništa ne nagovara, nego se dele opcije, iskustva i mišljenja.

nije to manje ili vece zlo, nego jedno od dva dobra za skolovanje dece u engleskoj. naglasila sam ranije da to što sam rekla znam da vazi tamo, ne znam za druge zemlje.
ta opcija je besplatna ili skoro besplatna u poredjenju sa privatnim skolama, znaci za 15-30.000 manje funti godisnje, deca dobijaju istu startnu poziciju.
da detetu to uskracujem zbog nekog kasapina stepinca koji je sebe isto zvao katolikom, ne pada mi na pamet. engleska je jedna siroka zemlja, ne treba dalje ići nego pogledati kako se tretiraju katolicke skole u jednoj protestantskoj zemlji.

a kako se rangiraju katolicke skole i šta to prakticno znaci, znaju oni sto žive tamo, a još bolje znaju koliko će deci vrata biti otvorena za dalje dobro skolovanje, ako zavrse istu. meni je to bitno, i govorim iz moje perspektive i ne pada mi na pamet da nagovaram nekoga koga ne poznajem, to ne radim ni onima koje odlično znam.
as simple as that.

Isidora
„ za mene bi bilo krajnje licemjerno da dajem dijete u skolu koju vodi katolicka crkva nakon svega sto nam se desilo i na licnom i na nacionalnom planu.”

A meni je licemjerno da si ti i pord svoga stava i mišljenja ipak izabrala katolicku UK.da živis pod njihovom zastavom,da radis za katolike da postujes njihov ustav,...

U katolickoj skoli niko ne tera dete da mora de ide na mise,veronauku,...sve je dobrovoljno!
Mislim da su ova tvoja izlaganja prikladnija za diskusiju -politika,istorija-

Možda nagovaranje nije najbolje odabran termin ali ako žena u startu kaže da ta opcija otpada što se nje tiče, onda nema potrebe ni da vise pricamo o toj opciji, zar ne, a pogotovo ne sa stavom da će njeno dete biti uskraceno za nešto ako ne ide u katolicku skolu. Uostalom, nije ona jedina na ovoj diskusiji rekla da ne bi dete dala u katolicku crkvu. Da udje u zapisnik, ja sam i sama predlozila katolicku skolu iz iskustva zemlje u kojoj sam živela jer je to i u Sarajevu „jaka” skola. Dakle, ni sama ne bih imala ništa protiv da dete ide u katolicku skolu ako bas nema ni jedne druge opcije u tom rangu ali ako postavljacica teme kaže da je to ne zanima, onda ne vidim razloga da se sada drže neke pridike o multikulturalnosti. Svi posmatramo ovakve stvari iz svog ugla.

Shomikus, ja se nisam ni udubljivala u obrazovanje u Engleskoj niti ga komentarisala sa stanovista da nešto posebno znam o njemu ali isto tako znam dosta porodica koje žive u Engleskoj gde sam bila čest gost, recimo da se broj kreće priblizno oko 20 dece skolskog uzrasta, i niko od njih ne ide u katolicku skolu a poticu iz raznih brakova po verskom sastavu. Htela sam samo da naglasim da ako Isidori ne odgovara katolicka skola, onda ok, nije kraj sveta, verujem da u Engleskoj postoji mnogo mnogo ljudi sa dobrim obrazovanjem koji nikada nisu isli u katolicku skolu. Takođe, ne bih ni ja da budem bezobrazna, ali nije bas da sam pala sa Marsa jer sam i sama imala za moje dete neke opcije za skolovanje i zivot u Engleskoj a isto tako sam već pomenula rodjake koji su prošle godine prošli kroz dilemu o izboru skole kojom sam, igrom slučaja, upoznata. Opet, kažem, nisam se ni drznula da govorim o skolstvu u Engleskoj kao da sam ne znam kakav strucnjak.

Vagabundo, od 70 i nešto posto hrišćana u UK, koja je sekularna država i ne može se tretirati kao država jedne vere, preko 60% su protestanti. Ne znam od kuda taj podatak da je UK katolicka država.

ovo sto je djnzloop rekla je apsolutno tačno:
„Privatne skole uce svoje djake posebnom nacinu razmišljanja, izrazavanja, vokabularu... pa se to jasno vidi u razgovoru.”

u uk nema podele po akcentima, kao u drugim zemljama. oni to ne vezuju za osobe toliko kao mi na primer, nego po dikciji, odmah znaš kakvu je skolu neko zavrsio.
neko spomenu laburiste, pa to je bilo koja partija, koja je razlika u obrazovanju camerona, clegga ili millibanda- nikakva. bilo koja visa pozicija u bilo cemu (a najviše apsolutno sve), svi imaju isti govor nevezano za akcenat.
akcenat se ne može promeniti, svi znaju odakle si po njemu (sto tamo uopste niej bitno), ali način izrazavanja, pauze, naglasavanje reci i njihov raspored je tipican za privatno obrazovane ljude.
u uk imate private school english teacher i english teacher, predavaju isti jezik, isti stepen obrazovanja, ali razlicite skole zavrsise i imaju veoooma razlicite plate.

tako da ono sto je shomikus rekla za pakistance u tim skolama na primer, samo vazi za akcenat, a oni i te kako imaju vise nego dobru dikciju i ima ih masa na takvim polozajima.
privatnima je uzrecica na primer 'i mean', a drugima 'you know'.

za one u uk, petkom uvece imate 'have i got news for you' gde dva stalna clana panela hislop i merton, koji me zasmejavaju do ludila sa glupim engleskim humorom, ali razlika u dikciji je maltene kao da pricaju dva jezika. za one sto nisu iz uk, hislop sedi levo u beloj kosulji, a merton u crnom sakou od velura:

http://www.youtube.com/watch?v=fr8zEzoz97E&feature=related

Blondinka,znala sam da ćeš se ti javiti i to maratonskim izlaganjem:-o)ti bi progovorila da ne kažem na šta:)
Vidim da redovno posecujes Wiki,onda se malo bolje informisi ko su protestanti u UK zašto je doslo do reformacije i od koga ti protestanti vode poreklo!?
Kad sve to lepo izguglas izwikises biće ti jasno otkud mi ideja da je UK zemlja katolika.

Vagabundo, nisam konsultovala Wiki nego neki clanak u udzbeniku za engleski mog sina koji ide u 7. razred osnovne skole i gde se govori o uredjenju UK i govore o popisu iz 2001 godine. Da li su oni konsultovali Wiki, iskreno govoreci, nemam pojma.

Evo, ukucala sam taj podatak, npr. izlazi mi sajt ove skole, ne znam da li i oni zvanicno koriste podatke za Wikkipedije, sve je danas moguće :)

http://www.woodlands-junior.kent.sch.uk/customs/questions/religions.html
A što se tiče nastanka Engleske Crkve i odvajanja od katolicanstva, još uvek ne vidim razlog da one koji su se odrekli katolicizma i dalje zoves katolicima ??? To je isto kao kad bi muslimane u Bosni nazivali pravoslavcima iako su prihvatili islam pre par stotina godina. Ok, mogu biti poreklom etnicki Srbi ali religijski kada prihvatis novu religiju, ti si clan te crkve/vere, pa sve da si je juče prihvatio. A to što si do juče verovao u nešto drugo, kakve to veze ima? Toliko i toliko se ljudi izjasnilo kao protestanti, a toliko i toliko kao katolici i to je to, zar ne?

Po toj logici, i autokefalnost naše crkve je onda upitna :)

cao, imam par pitanja za poznavaoce uk skolskog sistema:

1. da li se uk skole dijele na: a)državne, b) katolicke/crkvene, i c) privatne?

2. da li sam dobro razumjela, da su državne i crkvene besplatne, a placaju se samo privatne skole?!

3. ko su najcesce osnivaci tih privatnih skola? da li tu nikad nema crkvnih institucija kao osnivaca istih?

moja pitanja su cisto radoznale prirode..hvala.

barilli,
ja sa mojih 10 godina provedenih u uk, nisam osetila, ma ni namirisala bilo kakvu diskriminaciju. ovo kažem najiskrenije.
engleska high class nije snobovska, oni su i izmislili davno tu reč od (sine nobilitate= bez plemstva), da su to oni koji glume da jesu. snobova imaš svugde, kao i u engleskoj.

nasi ljudi, kao ustalom i svi drugi koliko ja znam, nisu diskrimisani. ako ides u tu i tu skolu isti si kao i oni. e sad bas ono plemstvo ima neka 'moranja' kada je u pitanju brak i sl.

da naglasim, ovo je kako sam ja dozivela englesku i moji bliznji, ne mora da znači da je tako, ali ja sam ubeđena da jeste.
danas u engleskoj ima vise ismejavanja za one sto su ti o kojima pricamo. i ovaj klip sto sam ostavila, svi hislopa zezaju za njegov govor. grupa coldplay je npr. iz te klase, ali su to morali da kriju da bi postigli ovakav uspeh, kako je jednom chris martin rekao morao je da menja govor da bi ga prihvatili- znaci kontradiskriminacija ;)

sve u svemu, lično mislim da su engleski intelektualci ipak nešto posebno. zato kažem, ako ne bih mogla privatno da priustim, ono sto je tome najblize, a to su po meni katolicke skole, oberucke bih prihvatila, jer je to propusnica za bolje fakultete.

za oksford i kembridz na primer, ako si iz inostranstva možeš upisati ako imaš lovu i relativno dobar uspeh u skoli, a ako si iz uk, samo dobar uspeh na zavrsnim testovima, koji se opet najcesce dobija u boljim skolama, nije pravilo, ali ipak u vecini slučajeva.
i da, nisu sve privatne skole dobre niti su sve državne loše, naravno.

barilli,
ja sa mojih 10 godina provedenih u uk, nisam osetila, ma ni namirisala bilo kakvu diskriminaciju. ovo kažem najiskrenije.
----------------------------------------------------------

I ja imam slično iskustvo u Americi. Zaista ili nisam osetila diskriminaciju, ili me nije bilo briga.

Međutim...kad razmišljam unazad, najstresnija godina od dolaska u Ameriku mi je bila prošla: kad mi je sin posao u skolu a cerka imala samo godinu dana. Taj polazak u skolu deteta i susretanje sa sistemom „od početka” i kroz oci svog deteta je takav sok bio za mene, i još potpomognuto cinjenicom da mi je sin neobično dete koje se ne uklapa u americki kalup. Dakle-jezivo. Na svaku sitnicu sam bila osetljiva, cekala sam samo da mi neko zucne ko smo i odakle smo pa da idem kod superintendenta i da ih sve redom tuzim, naravno to se nije desilo ali sve u svemu, jako stresno iskustvo. Pritom sam odradila svoj homework oko odabira skole (u gradu u kome živim dozvoljeno je da se igra lutrija i ako upadne, dete može da ide u drugu skolu u okviru grada, a ne u onu kojoj teritorijalno pripada)i upisala dete u drugu najbolju skolu u gradu (Prva najbolja se nalazi u kraju gde su 2milionske kuce, gde su tzv soccer moms u dzipovima (evo i ovde voze dzipove, ne samo u bg)koje sa visine gledaju sve sto nije iz nihovog miljea). Naravno uticaj takvih roditelja na skolu i politiku skole je ogroman jer su oni i veliki donatori, imaju svoju organizaciju koja, zbog krize u kojoj se nalaze sve državne skole dotiraju dodatne aktivnosti tipa muzicko, fizicko, umetnost.

U takvu skolu nisam ni prijavljivala dete, kao sto rekoh grozim se snobovstine i toga da neki smatraju da je obrazovanje privilegija a ne osnovno pravo svakog deteta

Hoću da kažem, mnogi od vas ovde imaju mladju decu koja još ne idu u skolu, a videcete da je polazak deteta u skolu veliki projekat za roditelje (mislim na izbor skole) a može da bude i veliki sok, u smislu susreta sa jednim novim sistemom,koji vam je do tada bio potpuno nepoznat, iako živite u toj zemlji deset ili vise godina

za vas koji ste u Americi, ja često gledam ovaj site : www.greatshools.org gde ima dosta mišljenja roditelja o skolama, i naravno rangiranje skola, demografija, test rezultati itd

Srećno svima

Nisam osetila diskriminaciju ni u UK ni u Kanadi pa ni u USA. Dok smo živeli u Srbiji radila sam za UK firmu tako da sam s' vremena na vreme isla poslovno u London, a iako sam kolege kojima je engleski maternji molila da me isprave ako nešto pogresno kažem nikad to nisu radili a sigurna sam da je bilo prilike - mislim da im je jednostavno bilo nevaspitano da me isprave. Ista prica u Torontu, nikad me niko nije ispravljao (iako sam i tamo dala zeleno svetlo da to rade) i taman sam pomislila da mi je engleski postao perfektan :-D dodjemo u USA.

U USA prva osoba sa kojom sam imala malo duzi kontakt me je pitala odakle mi taj „cute little accent” :-) i slično pitanje sam dobila još dosta puta, ali bas niko nije menjao svoje ponasanje prema meni kad bih rekla da sam iz Srbije. Ako nešto kažem pogresno, tek u USA je pocelo da mi se desava da osoba sa kojom pricam sama ponovi tu moju recenicu koristeci korektno vreme/izraz i na tome sam im zahvalna :-)

Iz mog licnog iskustva sam donela zakljucak da sigurno Kanada i UK imaju naredjenje direktno od kraljice da dodjose ne smeju da stave u neprijatnu situaciju ;-) A ameri ko ameri, s' neba pa u rebra ali to nekako spakuju kao kompliment da lakse progutas :-)

Barilli - i ja ovih dana 'vrsljam' po greatschools.net

Ali ne kontam poentu ove žene gore - razumijem da dovoze djecu iz drugih krajeva grada ali ne razumijem zašto kaže da svi roditelji ne ulazu u skolu u kojoj jesu. Zar ne moraju svi roditelji davati novac skoli, ne samo oni koji žive u podrucju skole.

Sad razumijem, Barilli. Ja sam mislila da se donacije PTA podrazumjevaju - radije bih dala novac državnoj skoli nego placala privatno od pete godine pa do kraja fakulteta. Minirasmo temu - ode daleko od teme o privatnim skolama u Srbiji.

ljuti se koliko hoćeš, ali mene nerviraju price naših ljudi o zemljama domaćinima, pogotovo o onim za koje znam kako su prihvatile naše ljude.
pa bas i ne mogu da ocutim. i uopste ne mogu da shvatim kako neko može živeti i odgajati dete u zemlji koju prezire a ma bas svakom recenicom.
možemo da se foliramo do prekosutra, pretpostavljam kad i kako si dosla i to što si zaradila funtu po funtu, pa i to je neko trebao da ti dozvoli i da uslove, a niko ih nije davao kao engleska.
krajnje licemerno, sto rece vagabundo.

ti i dalje pricaj o taciju i kako su englezi tebi duzni, ali svom detetu ne cinis uslugu time.

„Kako možeš reći da su Englezi tolerantni kad među 100 direktora najvecih kompanija nema nijednog crnca?”

mogu reci, jer crnaca u uk ima samo 2%, pa bi po tvojoj racunici trebalo da ih bude 2 među tih sto. mislim, u citiju ih ima vise od 2%. kao i u parlamentu.
bas ih na javnim poslovima (mediji, muzika, moda) ima vise nego sto stvarno predstavljaju broj u population listing-u, vise nego bilo koja druga manjina.

tako da to što pricas, sve su neke floskule i to prilično izlizane.

Isidora, ja da toliko patim vratila bih se u Srbiju pa probala. Evo ja ti nudim pomoć (logisticku, kakvu god) ako dodjes u moj lepi grad i naći ću ti jednu finu državnu skolu na glasu. Dok ne osetis, nećeš imati mira. I ja sam nazalost jedna od takvih ljudi.

Napisah gore na noijoj temi, a ustvari sam htela ovde: iako sam mnogo daleko od Isidorinih stavova, meni je neupitno da ona ne želi da joj dete ide u katoličku školu. Njeni razlozi su verske prirode, i ja u to ne bih zalazila, niti bih je ubeđivala u suprotno.
Meni je vera intimna stvar pojedinca, kad postane kolektivno pitanje, onda je politika.
Inače, Englezi imaju u svojoj kulturi ugrađen stav da nikoga ko govori njihovim jezikom ne ispravljaju. Meni je Englez, koga sam molila da mi ukaže na greške u govoru odgovorio:„Ja sam ponosan što ti govoriš moj jezik, i nepristojno je da te ispravljam.” Amerikanci, kad su usvajali jezik, nisu i pravila ponašanja, te će vam svi na svetu ispravljati engelski, osim rođenih Engleza.

zavrsavam ;)
novine su britanske, a ne londonske koje navodis, pa je to realna slika.
sve u svemu, mislim da komercijalne firme nemaju nikakvih problema sa crncima niti sa bilo kime, zaposlili bi i crnog djavola koji može napraviti lovu. tu rasizam ne postoji nikakav.

a ako pogledas državne firme i radna mesta, bilo bi vise nego nefer da kažeš da crnci tu nisu zastupljeni. i to bas dosta. uzmi bilo koji counsil, bbc, na samom ulasku u uk, ma bilo gde.
ako su oni rasisti, ovi svajcarci su fasisti.

s druge strane, na zalost, ako pogledas londonske zatvore neki imaju i preko 60% black inmates.najnizi stepen obrazovanja imaju od svih rasa, po meni se na tome treba uraditi.

drugo za skolu, ja nisam shvatila da ti to iz religioznih razloga nećeš katolicku skolu, mislila sam zbog toga sto mislis da su ti duzni, ne secam se šta si tačno rekla.
(ako ćemo pravo, vise su nam protestanti naneli zla nego katolici u zadnjih 20 godina, a ti si rekla da bi pre u njihovu skolu, zato sam se zbunila).
ako je zbog religioznih, izvini, ja nisam religiozna pa nemam taj osecaj.

samo da kažem da ovo sto je majkakg rekla za engleze i engleski je tačno, bolje bi bilo da nije, jer se najviše tako nauci ;)

reci joj ti da sam se 'razmahala' ili šta si već rekla whatever, pa će odmah obrisati :P

(da, i meni je prvi put ove godine bilo bas bzvze u bgd., jedva sam cekala da odem, a dosla sam s namerom da malo duže ostanem. da mi nije mojih ne bih ni dolazila)

Gala, obrazovanje dece je kompleksno pitanje, šta da ti kažem :)
Daleko smo od naših roditelja koji su nas upisivali u prvu najblizu skolu ne morajuci ni o cemu da razmišljaju. I posle kažu njima je bilo teze. Ih!

ne znam za privatne skole u Beogradu , ali od osnovnih bih ti preporucila 'Milan Dj Milicevic' na Medaku. novija je , kadar strucan i mlad, direktor vrlo ambicozan, posvecen poslu. ono sto mi se posebno dopada su obezbedjeni casovi plivanja za dve skolske godine pored redovnih casova fizickog, obezbedjen prevoz do Banjice. nova zgrada sa prelepim amfiteatrom, uslovi za rad odlicni, raznovrsne vanskolske aktivnosti.

e sad, moja deca sledeće godine krecu u skolu u USA, još uven ne znam u koju jer planiramo selidbu, ali na prvom mestu su bas dobre državne skole. ako ih ne bude bilo onda privatne, jeste da su jezivo skupe, posebno za dvoje dece, ali tu nema alternative. ne bi bilo loše i dobra državna do 5. razreda, a posle middle i high school privatno, posto su to vrlo često tri razlicite skole. o katolickim ne razmišljam, nekako mi je to nepojmljivo, iako su komentari ovde manje vise pozitivni.

Jao, otici će ova tema na drugu stranu a ja još nisam dala svojih 5 para..:)

U vezi skole u uk i sl. Svi znamo da ima jedva 100god kako postoji skola za sve, znaci public school. Prije su skole bile rezervisane samo za elitu, dakle aristokratiju,burzoaziju i sitniju burzoaziju. A oni su uvek bili nekih 20% stanovistva.. Kasnije krenule su državne skole međutim elita je elita, pa oduvek deca koja se skoluju u tim privatnim skolama kasnije imaju direktan pristup najboljim univerzitetima,skolama a iz tih mesta izlaze buduci dirigenti u raznim sferama, gde su najcece i njihovi roditelji ili blizi,dalji rodjaci . Dok neko ko je isao na obični uni ,zavrsio pravo ili nešto sl. može posle sto godina da trazi posao i jedva da nadje nešto skljb.

Ovo sve naravno nije crno i belo, i uspeh je i dalje individualna stvar.. ali, fakt je da su sanse jako male da ti dete upise medicinu a recimo to voli, jer za medicinu lista je dugacka i samo mali mali broj pustaju ove koji su iz public schools. Nešto slično je i sa drugim ovim posebnim profesijama gde postoje tradicije itd.

Kad je reč o Bg , primera radi, jedna moja prijateljica je iz Beca vratila se tamo u nekom finom naselju i dete 6razred islo u skolu a ona normalno pripremila sendvic(za rucak) a u skoli su ga 5dana tukli drugi djaci jer on nosi sendvic „kao baba neka” .. naravno ,prestao je da nosi sendvic, kupili su mu te neke sljokica patike i ono sto je bilo tada „in” i uklopio se u shemu :) ovakve price čula sam i deluje da su deca jednostavno snobovi, da vladaju mangupi i tako te stvari ,zapravo vidis stanje jednog drustva gledajuci na šta lici danas skola. (iak je diskutabilno,nije svuda isto)

nota bene , za babyshamble:

Bsh, mislim da jednu stvar nisi shvatila ili da kažem okusila. REcimo, ja sam na dva razlicita kontinenta živela,studirala i silom prilike bila u konstantnom kontaktu sa tadasnjim izbeglicama iz hr i bosne.(sto iz familije sto ovako kontakti) . I svi ti ljudi, jedan do jednoga, su mleli po ceo dan kako je australija djubre zemlja, kako su to idioti, engleske protuve i razbisveti i nacisti, ne znaju da žive, isto i amerikanci, nemaju pojma oni o zivotu pa samo zderu ko stoka i to im je ceo zivot... i .. ako ih slusam, jedino tuzla i osijek su mesta na ovom belom svetu gde znaju da žive i imaju smisao za restoran,provod,biznis..
Dugo vremena nije mi bilo jasno zašto mora da se tako nonstop pljuje jer vecina ovih su radili, isli napred profesionalno, neki otvorili uspesne biznise neki radili u struci.. ali to je jače od njih samih; jer pre svega; nisu želeli da odu u inostranstvo, nisu ni planirali ni imali takve aspiracije i odjednom, hteli-ne hteli zavrsili po nekim zemljama i normalno da će imati ogorcenost i kad su ovako „u svom”drustvu kako da ne pljuju i sve to..?:) još kad na to dodas,da su ove izbeglice bile primljene u zemljama koje su direktno bile krive za ceo taj konflit,rat, a sa jedne strane hipokrizija, laži, foliranja ma meni dize se sada evo pritisak kako neće njihma.
Dakle, Isidora je genetski isprogramirana da shamara engleze kad god dodje prilika i ja to respektujem. :D

„Ne zato što je on toliki matematicki genije nego zato što je kod nas i dalje mamtematika predmet broj 1. ”

je li to znači da su svi ucenici u tom razredu/generaciji odlikasi i svi imaju petice jer je matematika broj 1? ili je možda u pitanju genetika? rad sa djetetom kod kuce (i usputna, zdrava komunikacija sa djetetom i posvecena paznja se 'broji' u rad)?

nije valjda da je svaka skola u srbiji identicna? zašto primjer sa sendvicem bode oci? zašto se nais ucenici veoam lako i uspjesno integrisu u skolske sisteme drugih zemalja? pa posto smo morali da ucimo ogromne kolicine informacija u kratkim vremenskim intervalima,i mozak nam je 'istreniran' da stvara logicke sinapse brze od prosjeka, onda je i logicno da je svako odstupanje od takvog nacina obrazovanja neuporedivo lakse! i to visestruko! ono na cemu padamo kada se prebacimo na 'zapadni' sistem je kriticka misao, diskusija i diskursno posmatranje naučnih i drugih tekstova. ovo govorim iz pozicije nekoga ko je upravo tako 'odveden' sa 'našeg' fakulteta' u inostranstvo, pa sam imala prilike da studiram i 'tamo i vamo' i iskusim oba skolska sistema.

naše osnovno obrazovanje je svakako sveobuhvatnije i bolje od zapadnog, ali se realno sa fakultetima možemo pozdraviti jer smo ama bas po svemu daleko iza, ne racunajuci par svijetlih primjera pojedinaca na osnovu kojih se ne može donositi zakljucak o vrijednosti obrazovanja.

I moje dete je promenilo dve škole, u drugom gradu od blondinke, i mislim isto kao i ona. Ovde je obrazovanje generalno potcenjeno, i ima mnogo više roditelja koje baš briga o tome šta im deca rade i kako se ponašaju nego što se iz površnog posmatranja da zaključiti, ali nisam doživela ni nasilje, ni bilo kakav veći problem. Naprotiv, shvatanje da će se neko patikama dokazati je vrlo površno, i pitanje je da li ja želim da moje dete svakakvo društvo prihvati?
Kritičnost je osobina koju ne razvija samo školstvo, već pre svega, porodica. Ako dete nema stav koji nosi iz kuće, nema sistem vrednosti u kojem je odraslo i prihvatilo kao svoj, nema čvrste osnove - onda kad sa 7 godina krene u školu - već je kasno.
Ličnost ne razvija samo škola - tu ima mnogo činilaca koje utiču na razvoj.
Da moj brat i snaja nisu sa završenom Elektrotehnikom napravili karijeru u inostranstvu, možda bih i mislila da je nemoguće. Ovako, mogu samo da se pitam - pričamo li o istoj Srbiji?

Nisu čak ni u državnim skolama u USA svi djaci toliko nazadni iz matematike, recimo u skoli gde idu moja deca imaju casove matematike za naprednije matematicare već od prvog razreda (dakle od 6 godina)! Moja cerka je u toj naprednijoj kategoriji, i recimo na početku 1. razreda su sa njima radili deljenje a nešto kasnije ih ucili i sudoku (2x3)! Ja sam iskreno odusevljena stvarima koje oni tamo rade.

blondi, zar nisam napisala da taj primer nije pravilo i ne znači da je svuda tako?? u ovom slučaju eto pogodilo se tako , ima i takvih iskustva i ona obično ostanu u secanju pa zbog toga sam to i pomenula. staro novinarsko pravilo „you dont report about a plane that landed on time” .:)

Barilli, razmišljam za vasilija, ali ne za Dimitrija. Nema on iz čega da izraste. On je emotivno zreliji od sve dece u razredu,a intelektualno shisha i mene i uciteljicu. Još se on jadan i trudi da se uklopi, pa onda dodje kuci i kuka „ali meni je mama dosadno...”
Doduse ja sam se svadjala s njima o drugim stvarima, cisto da znaju da ne sedim sa strane i posmatram, a oni mogu da rade sto god požele. U prvom bi trebali da krenu gifted kids services, pa ćemo videti :) Nadam se najboljem, al privatne skole gledam...Al znaš i sama, oni imaju shemu, a moj vasilije je dete van svih sablona i shema.
tačno sam znala od kad se rodio da će ovako biti.

tačno je da svaka zemlja ima svoje kalupe, i da smo dolaskom u ovu zemlju i mi precutno prihvatili te kalupe. Tj ja sam prihvatila norme ponasanja, socijalne interakcije, tako i moja deca. Međutim ja ovde ne govorim o kulturnim i nacionalnim vrednostima. Govorim o skolstvu koje ima jedan program, jedan tempo i 34 dece ide tim tempom. Ako si imalo drugaciji, vrlo su brzi i efektivni na etiketiranju i dijagnostici nekih poremecaja. Moj vasilije nije u tom kalupu jer već odskace od svojih vrsnjaka, intelektualno i emotivno. Sad mogu bolesni umovi da mi zalepe 30 minusa, ali dete je testirano i stvar je potvrdjena, ali ja ne mogu zbog manjak volje od strane skole da svoje dete od 4 godine upisem u drugi razred da bi dobio potrebni izazov i stimulaciju. Sva sreća pa ima dobru uciteljicu koja je jedina voljna (posle duzeg razgovora) da mu pruzi ono sto dete kao on zahteva.On se socijalno i uklopi, ali zato što se trudi, a što se akademskog programa tiče mislim da ću traziti neku privatnu skolu, extra casove sto bi mu pomoglo da zadovolji znatizelju i da dobije adekvatno obrazovanje. Sad ga ne dobija.

teodora,

ako maleni imam neki gift, pre će biti da ćeš ti morati da radis na tome, nego da se oslonis na sistem. tako je u vecini sredina, nije samo amerika u pitanju.
dimitrije, sine mitre ;)

hahah stvarno?
super, vidis ti maloga brata! lako je njemu kada ga je sve mitre naucio ;)
(ja mog bratanca, isto je vasilije, zovem vaka kavasaka ;)

Bsh, ja tebe potpuno razumem i razlog mog komentara je to da sam ja slično dozivljavala ove koji kritikuju pa jedno vreme su me čak zarazili time i ja sam tako pljuvala a istovremeno obozavala tu zemlju (radi se o AU) pa tada su mi se kockice slozile.:) Jednostavno nije isto kad moras da pokupis prnje i bezis negde da bi nakon toga pobegao negde dalje. Onda tamo gde sletis, bez razloga sto niko te nije direktno uvredio ili sto zaradjujes dobro,deca ovo ono.. jednostavno gorcina je tu i ona eto negde mora da ispali. bar ja tako to gledam.

Ja sam sa jednom nogom sada u CH i još uvek nemam neki izgradjeni stav o njima ali mi je malo muka od Schweizerdeutsch-a, i te suisse prepotentnosti:)

Gala, kako nemamo šta lepo da kažemo , ma imamo...
evo; Koja si pa ti? Pa na tatka mi...Stanko..
-Ne znam, da ne secam se .. da ne je čapa??
-Ne je poznavam gospodina
-Ajde sviraj!
Koju?
pa Nesanica.. Oooooo pa de bas tu, najskuplju !!

:D :D :D :D

Teodora, razumem o čemu pričaš, i nije za lupanje minusa (aman!), ali sa takvom decom, osim što moraš mnogo da radiš (u pravu su - svi programi i škole su prilagođeni prosečnoj deci, sa nadarenima mora posebno da se radi, a za to škole nemaju uslova), moraš i mnogo da paziš. Dete može da bude naprednije, ali emotivno ostaje dete u svom uzrastu, neke normalne faze mora da proživi u detinjstvu. I ako je umno dve godine ispred generacije, fizički je - uzrastom, težinom, motorikom - na nivou dece svog uzrasta. Veliko preskakanje može da stvori frustraciju, i može da bude odbačen od kolektiva, što je veći problem. On intelektualno neće nazadovati ako ostane sa svojom generacijom, ili jednom ispred, ali dve u tom uzrastu su baš napor.
Veruj mi, znam o čemu pričam. Iz iskustva.

Ja sam obilazeci skolice za moje dijete, stekla ne bas tako pozitivan utisak o Montesori programu. Iako nije 'kalupljenje', prosto mi je sada nezamislivo da moje dijete ne provodi vrijeme u 'igri' nego 'aktivnostima' (purposful activities). meni je ovakav pristup razvoju previse sterilan i vidi se da ga je stvorio naucnik fizicar:-). ovaj način obrazovanja nije za svako dijete i najviše odgovara onoj koja su mirnijeg tipa i vole ponavljanje (a moje totalno odskace od oba). a ovde u Americi, roditelji mahom i ne znaju šta je montesori, ali zvuci 'italian' i 'fancy' pa se lijepe ko muve na zna se već šta.

hvala na clanku, i ja volim da razgovaram o obrazovanju, a to mi je i vokacija, pa eto i subjektivno.

bas tako, ja sam bila na jednom casu, posmatrala i otisla sam pomalo sokirana onim što sam vidjela. jedno dijete brise sat vremena listove na biljci, jedno cisti cipele, drugo nešto pravi, mukla tisina, niko ni s kim ne prica, nema grupne aktivnosti, nema igracaka. meni je to iskreno izgledalo sektaski, i nikako za moje veselo i razigrano dijete.

iako se i u skolici u koju sada ide zna red, to je ipak vrtic klasicnijeg tipa, sa skakanjem, igranjem, pjevanjem.

Meni link otvara ceo clanak, ima 4 stranice, u vrhu imaš 1 2 3 4 next
da li vidis to?

samo da još kažem, ovo za drugi razred sam samo htela da kažem gde je intelektualno sada (možda ne bas u drugom, al tu je), ali nemam nameru da preskacem razrede. U montessori jeisao u pre-school, nismo bili zadovoljni.

Teodora, da li postoji mogućnost da ga upises u skolu/odeljenje za talentovanu/naprednu decu? Bas me zanima kako to kod vas ide.

Barili, sada je 3 sati posle ponoci i mislim da je vreme da me smestis u krevet.

*sanse sat vremena da...

nanu li im naninu...evo kopiram

On a perfect Southern California morning not long ago, a gaggle of children gathered in the backyard of a million-dollar home in an upscale Los Angeles neighborhood to celebrate the birthday of twin four-year-old girls. The host parents had rented a petting zoo for the day, and kids jumped gleefully in a bouncy castle out in the driveway. On the terrace, a few parents chatted beside an alluring spread of bagels, coffee and fruit.

Most of the kids at the party attend the same preschool. The father of one child enrolled there, where tuition is $14,300 a year for half a day, was asked what he likes about it.

„I like that my daughter can tell me what kind of whale it is we see in a movie,” said the man, sporting a seersucker jacket. „They seem to be teaching things that other schools don’t.”

„You ask them what they did in school today,” chimed in another dad, „and they’re like, ‘Oh, today we learned about pointillism.’ There’s a whole series on Picasso, a four-month project on Klimt.”

The first father continued his praise. „You go in there, and they’re sitting down, learning something,” he said. „At other preschools, they’re just playing.”

These parents might be surprised to learn that „just playing” is in fact what nearly all developmental psychologists, neuroscientists and education experts recommend for children up to age seven as the best way to nurture kids’ development and ready them for academic success later in life. Decades of research have demonstrated that their innate curiosity leads them to develop their social, emotional and physical skills independently, through exploration—that is, through play. Even animals as diverse as squirrels, horses and bears engage in, and cognitively benefit from, play [see „The Serious Need for Play,” by Melinda Wenner; Scientific American Mind, February/March 2009].

The trend among preschools, however, is to engage children in activities that look more and more like school for older kids. Early-childhood educators are turning to a method known as direct instruction, which the National Institute for Direct Instruction, an advocacy group, defines as „teaching that emphasizes well-developed and carefully planned lessons … and clearly defined and prescribed teaching tasks.” So children spend more time sitting, listening and following instructions and less time playing pirates.

The National Association for the Education of Young Children, a Washington, D.C.–based organization that proposes standards for preschools, has changed its guidelines to focus more on specific achievements. In 1998 its standards „were more general in nature,” says deputy executive director Barbara Willer. When the standards were last updated, in 2006, children were suddenly expected to demonstrate proficiency in 58 distinct topics in seven academic areas, including literacy, math and science. Although nobody is recommending either entirely free play or eliminating it altogether, even Willer advocates for balance: „Primarily focusing on seatwork or lecturing with little or no time for children to interact, explore, investigate and play is not an effective teaching strategy for active young children.”

Nevertheless, the challenge of putting those guidelines into practice has tilted many preschool teachers toward traditional classroom activities such as lectures, flash cards and tests. „Scientists are baffled,” says Alison Gopnik, a professor of psychology at University of California, Berkeley. „The more serious science we do, the more it comes out that very young children are not designed to do focused, goal-directed behavior we think of [as appropriate] for older children but are to a phenomenal degree very sophisticated about learning from the things and the people around them.”

The Infant Intellect
Gopnik, with her colleagues Daphna Buchsbaum and Thomas L. Griffiths, demonstrated these sophisticated learning methods in a study published this year. The researchers showed two groups of children a toy that played music in response to a particular sequence of actions. With one group, an experimenter demonstrated several lengthy sequences of actions that made it play music; with the other, she pretended not to know how it worked. The kids in the first group imitated the experimenter. Although they successfully got the toy to play music, they did not figure out that only two actions embedded in the sequences were needed to produce sounds. The group without direct instruction, however, discovered the more efficient solution without the „teacher” ever having showed it to them.

In a similar study also published this year, developmental psychologist Laura Schultz of the Massachusetts Institute of Technology and her colleagues showed two groups of children a toy that did a number of things, including emitting squeaks. When left to play with it, the group for whom the experimenters demonstrated how to make it squeak could only make it squeak. The group given the toy without any direct instruction, however, made it squeak and discovered its other features, too. Direct instruction, these studies suggest, inhibits children’s natural curiosity and their ability to learn.

Such expressions of inquisitiveness reveal how children investigate their world. For example, youngsters use dramatic („pretend”) play to try to exert control over their environment just as they grow strong enough to do so. Running around in circles, playing with blocks and climbing on a jungle gym may seem like exercise or goofing off to an adult, but several studies have shown that children infer a basic sense of physics through these activities. The possession of fine-motor skills—learned through activities such as drawing and cutting, which coordinate finger movement with visual perception—is one of the strongest predictors of academic success, according to a study last year by David Grissmer and his colleagues at the University of Virginia’s Center for Advanced Study of Teaching and Learning.

Further evidence of children’s innately sophisticated learning methods comes from long-term studies of how children acquire language. In a University of Kansas study in 1995, psychologists Betty Hart, Todd Risley and their collaborators tracked 42 families with one- and two-year-olds and recorded every verbal interaction between parents and children. They found no instances of direct teaching among the kids who went on to develop the widest vocabularies and richest use of language. As Peter L. Mangione, co-director of the Center for Child and Family Studies at WestEd in San Francisco, a nonprofit public research and development agency, puts it, „Storytelling, singing, playing, telling jokes—those are the building blocks of extensive vocabularies. Not direct teaching.”

Preschool … or Precollege?
So why the shift to direct instruction at preschools today? Mangione sees two forces at work: „The perception is the earlier you start doing formal learning experiences, the better.” A second factor, he and others agree, is standardized testing. The law passed by Congress in 2001 known as No Child Left Behind encouraged preschools to include more direct instruction in their curricula by mandating standardized tests in math and reading for all public school third graders. Schools failing to meet certain benchmarks face stiff penalties. Consequently, teachers in the earlier grades come under pressure to prepare kids for the coming high-stakes assessments.

Children enrolled in the federal Head Start preschool program for underprivileged children are also assessed as a result of No Child Left Behind. Yet, wrote Deborah Stipek, dean of Stanford University’s School of Education, in 2006, „If the test used to assess early-childhood programs focuses on isolated skills, children are likely to be taught isolated skills.” Such a shift, she continued, would tend to foster direct instruction.

Stipek was right: a report by the Alliance for Childhood, an international NGO promoting healthy child development, found an average of 20 to 30 minutes a day of testing and test preparation among kindergarteners in Los Angeles and New York. This past spring a New York City mother sued her daughter’s $19,000-a-year preschool for failing to prepare the girl for the standardized tests that private schools rely on for kindergarten admissions. The suit cited an article in the New York Times as evidence of what has become an accepted fact of life among professional-class Manhattan parents in recent years, despite the absence of proof: admission to what is considered an „elite” preschool is a necessary first step to admission to the Ivy League.

Gopnik says the preschool teachers with whom she speaks regularly tell her they know that play is best for their small charges, but they feel squeezed between two sides. On one, as if confirming Mangione’s hypothesis, is policy makers; on the other is parents.

It might seem ironic that this shift toward direct instruction and earlier introduction of academics is most visible among the children of some of the best-educated parents, at a time when American society as a whole is the best educated it has ever been—especially given all the science supporting play-based learning. But Gopnik points out that with many affluent people moving far away from family members when they enter adulthood and most women entering the workforce right away, fewer new parents have taken care of nieces, nephews and cousins, as they did in earlier times, before raising their own children. They may have no experience with the very young. „But what they have lots of experience with is going to school and work; they’re really good at that, so it’s natural they think that’s what children should be doing as well. Not having seen what a three-year-old is like, they think they should put children in situations that are more academic.”

Montessori Shir Hashirim, the place attended by the children of that L.A. birthday party, would appear emblematic of Gopnik’s notion. Housed in a small, craftsman-style bungalow tucked between an apartment building and a recording studio a few blocks from the Hollywood Freeway, the school is considered one of the most exclusive preschools in the city, with pupils coming from the wealthiest neighborhoods. Inside, posters of well-known works by Picasso, Matisse, Léger and van Gogh cover walls freshly painted in bright colors. Soon after I sit down on a small, blue stool to observe the children, someone offers me an espresso.

Teodora, nije ti lako :)
Nisam znala da je Vaske toliko napredan. Ipak, budi srećna sto ima gifted program već od 1. razreda. U kaliforniji tek pocinje od 3. a i nije nešto.

Razumem da nećeš da preskace razrede, (možda kasnije) ali postoji možda i varijanta da ga za vreme matematike ili nekog drugog predmeta u kome je advanced salju u stariji razred. Tako bi ostao zvanicno u svom razredu a pratio gradivo iz starijeg. Pitaj za tu mogućnost. Ipak dobro je i ako je napredan i u emocionalnom razvoju, jer obično ta strana kaska kad je kognitivni razvoj ispred (kao kod mog sina), tzv. asynchronous development

evo, u ovom clanku koji sam iskopirala se bas pominje Montessori skola (u negativnom smislu)

Gala06, (valjda sad spavas) ima razno-raznih tumacenja Montessori filozofije, ovde u Americi je, ja mislim, neke skole i proizvoljno tumace,nema nikakve kontrole, nego samo nabudze to ime, a u Srbiji ne znam kako se radi. U mom kraju u Bg ima jedno Montessori obdaniste (na Vozdovcu)ali nisam tamo vodila decu iz nekih drugih razloga.

na zalost nije, oko 350 milja. Al mora da ima nešto i ovde pretrazicu. nadam se samo da neće otici u drugu krajnost, kako vidim mnogo dece u svom poslu, da se ponasanje totalno pokvari zbog bedostatka motivacije. Inače on jeste jako JAKO nestasan :)

Ja znam za jednu Montesori skolu na Vracaru, bas ću posle NG ići da pogledam kako rade.

http://www.montessorizvono.com/index.php?option=com_content&view=article&id=54&Itemid=70

ps. mrzi me da ispravljam gramaticke i ine greške, znate da sam pismena ali me ubi sto sam alapaca pa moram da postignem sve u jednom minutu:)

Moja ćerka je u vrtiću bila sa generacijom starijom od sebe, ali sam sačekala da krene u školu sa svojom generacijom - baš iz razloga što je bila sitnija i mršavija i sva manja od te dece. Ta godina je za učenje bila izgubljena, ali mislim da nisam pogrešila. Razlika između nje, rođene u avgustu, i njene drugarice rođene u januaru iste godine, bila je ogromna.
Meni je bio bitan taj emotivni i fizički razvoj, jer se intelektualno uvek da nadoknaditi, a za ovo nema drugog puta.
I njoj je škola bila dosadna - uvek. Samo što ona nije po prirodi nemirna, pa to nikome nije smetalo. Izuzetno je talentovana za matematiku i informatiku, to su joj i interesovanja - ide u posebno odeljenje, pri posebnoj školi, svira flautu, ali ja sve to ne bih ovde pisala - i objašnjavala - zbog zaštite njene privatnosti.
Svakako - moj cilj je da ona bude normalna tinejdžerka, sa normalnim razvojnim hodom, i usmeravanjem ka oblastima koje ona voli. Njena ambicija je, priznajem, već veća :)

klasican preschool nikako nije prolazio, gledali su dete svi cudno, samo sto nije pocela da dobija razne dijagnoze.
--------------------------------------------
mia09, možeš ovo malo da elaboriras, bas me zanima šta je to dete radilo, sto su ga cudno gledali, pitam jer smo i sami imali tih problema

barili, jednostavno se nije uklapalo u semu, u uobicajenu rutinu: kad svi crtaju ona bi da se igra, kad se ide napolje ona hoće da ostane unutra..umela je da bude agresivna prema drugoj deci ako nije po njjenom, umela je da se upiski i da joj to apsolutno ne smeta, sto je uzasno smetalo uciteljicama. nikakvo ubedjivanje nije urodilo plodom, a mala je puna energije i dosta fizicki jaka za svoje godine, tako da joj nisu mogli ništa. tu moju drugaricu su zvali svaki dan, dok je na kraju nije ispisala..
kad je krenula u montessori, stvari su bile malo bolje, ali problem je bio 'circle time', nije mogla da miruje nego je radila što se njoj radi. dodje na primem mama po nju, deca sva sede, miruju i gledaju u njenu cerku kako mase onim backpack-om,mlati rukicama i nogicama, znaci nie mirna, a sva deca zure u nju kao da ima sugu :(
e sad, izdrzala je u onom montesoriju gde su ucieljice bile ekstra tople i strpljive sto je retkost, i ona je polako pocela da ulazi u tu neku rutinu.
druzila se sa mojom decom, ali nikada nije pokazivala agresivnost prema njima, sve sto su radili, radili su svi zajedno, mada se moji nisu nešto preterano vezali za nju, vise su pominjali drugu decu sa kojom su se redje vidjali.
njoj je potrebna topla atmosfera i strplenje, strpljenje, strpljenje.. a ne, ovde toga nema, ili ima vrlo malo, ako nešto malo odudara, daj da mu damo dijagnozu, pa nek se neko drugi bavi njima.
njoj je potrebno da sazri, da se poboljsa ta socijalna komponenta..inače, dete lepo govori, malo srpski, malo engleski, malo spanski, topla je, ume da pokaze emocije, ali eto..

letos je devojcica isla u obdaniste u Beogradu, nikakvih problema nije bilo, da bi po povratku opet bio problem oko uklapanja.

teodora, i sama sam primetila se nasa deca razlikuju po temperamentu od malih Amerikancica koji su jako mirni, poslusni, kažeš im jednom i to je to, ne znam stvarno šta im rade...

Slično je tako bilo kod nas-odemo u Bg, sve super u obdanistu. Ja mislim da je zbog toga sto je jedina struktura tamo kad je rucak, a ovde sve u minut

Napredak se vidi, mnogo je zreliji, ozbiljniji. Naravno da i dalje ima svojih osobina, iz kojih teško izrasta, ali sada mu je rutina i struktura dana mnogo laksa. Voli da ide u skolu jako. Malo je nefokusiran za njihov ukus, ali to je ništa kako je bilo ranije, Akademski je strasno jak i stalno ga porede sa drugim english-learners (čitaj meksikancima) i kažu da je bolji od njih. Odlično cita, piše, racuna, ali to sve nema veze ako ne poslusa iz prve. Ipak, meni je drago da je akademski sve super, mnogo mi je zivot zbog toga laksi. Čak i njima nije jasno kako „deluje da ne slusa” a onda ode za svoj sto i uradi ono što se od njega trazilo.

Ja lično mislim da bi njemu super bilo u odeljenju od 10 dece gde bi mu se posvetila individualna paznja ali to je naravno preskupo i mislim da u ovom momentu nije vredno, kad ima 6 godina. Boze moj i mi smo isli u odeljenja od po 36 pa šta da se radi. Mora da nauci da zivot nije „biti deo ekskluzivne grupe” nego najcesve biti deo mase i nauciti da se iz nje izdvojis svojim sposobnostima

Videh da se pominje Montessori,pa eto,i ja da dodam koju:-)
Moja starija ćerka je pohađala taj vrtić,i naši zajednički utisci su više nego pozitivni.Opet bih želela d napomenem da su prikazi nekog obrazovnog programa i ustanove na papiru jedno,a primena istih sasvim drugo,ipak lično iskustvo presudno u odluci gde ćemo upisati dete.Takođe,koliko god nešto izgledalo savršeno na već pomenutom papiru,možda upravo to našem detetu neće odgovarati i suprotno.Ja sam prvo oba deteta upisala u državni vrtić kojim sam generalno vrlo zadovoljna.Mlađa ćerka tamo ide već četiri godine i znam da odlazi nasmejana i takva se i vraća.Uostalom,meni je najbitnije da mi deca budu srećna.Za razliku od mlađe,starijoj taj klasičan program u vrtićima uopšte nije odgovarao.Nisam ulazila u detalje jer nije u pitanju bio neki konkretan problem,ali sam beuslovno morala da nađem neko drugo rešenje.Tu se pojavio Montessori kao dar sa neba jer se ona tu snašla kao riba u vodi:-) Uopšte ne želim da polemišem na temu šta je bolje a šta gore,jer se upravo radi o tome da treba osetiti šta detetu najviše odgovara.Moja deca su totalno različitih senzibiliteta i uopšte me ne čudi zašto svakoj ponaosob odogovaraju različite sredine.Montessori jeste drugačiji od onoga na šta smo mi navikli ali je daleko od „sektaškog”:-) Usput da napomenem da možda neko smatra da je to kao nešto „in” i zbog toga insistirali baš na tom vrtiću (šta rekoste,zvuči „italijanski”,a? :-) ),ali znam da su neki roditelji posle određenog perioda ispisivali decu jer im nije odgovarao program.U svakom slučaju,deca tamo nisu otuđena,i osim individualnih imaju i kolektivne aktivnosti.Moje neko zapažanje je da to ipak nije za decu koja su izrazito živahna i aktivna.Da ne bude zabune,moja starija ćerka nije neki osobenjak,vrlo je druželjubiva.Ali ipak ima jednu izraženu notu individualnosti i smeta joj preterana gužva i buka a i nered.Pa šta da se radi,voli dete mir i tišinu i da je sve „pod konac”:-))))) Ako vas zanimaju još neke pojedinosti kako to funkcioniše u Serbistanu,slobodno pitajte:-)

Slazem se, svirena. Sigurno su kriterijumi drugaciji. Ovde, iz svog iskustva sa skolama, mogu da kažem da su jako striktni, i hladni, kad je odgoj dece u pitanju.

O cemu još razmišljam? Vecina mainstream skola u americi je structured. Ako vi vodite dete u ustanovu koja je play-based, ili montessori, gde svako dete navodno sebe usmerava, onda će ta deca da dozive sok kad udju u tradicionalni kindergarten koji je smišljen za „devojcice koje mirno sede i crtaju i slusaju šta kaže uciteljica”

Ja sam sina dala u pre-K koji je bio jako struktuiran poput kindergartena, ne bi li se pripremio, to je bio uzas blagi on uopste tu nije mogao da prati rutinu, nije ga zanimalo, hteo je da radi sto on hoće, itd.. U Srbiji u obdanistu, nikakav problem, dete se igra, uziva, niko ga ne pritiska.

Ovde u K, isto problem, uciteljica stroga, ne popusta ni milimetar, a i on zadrt i boli ga uvce šta uciteljica prica . Sada, u 1. razredu, stvari se popravljaju, ali se još vide tragovi njegovog nezauzdanog temperamenta i entuzijazma.

Otesmo Isidori temu ali nadam se da će iz ovog našeg pisanija moći nešto korisno da se izvuce

Barili, hvala na clanku, sad sam proslijedila muzu-mi se skoro svake sedmice fino 'nanerviramo' izvjestajima iz vrtica. iako je moje maleno još bas malo, tek 2 godinice, i vrtic u koji ide je da tako kažem' običan' tj. nije ni montesori, ni emilia romagna ni šta ti ja znam, a nije bas potpuno ni play based- e to je ono sto mi ide na zivce. predavaci tj. tete su stvarno fine i ulazu dosta truda s obzirom kolike su im plate i kako nemaju ni osnovnih beneficija (zdravstveno osiguranje nemaju, to sam nedavno saznala i sokirala se, a rade sa djecom). međutim, od uprave imaju instrukcije kako i šta da pišu na izvjestajima pa je tako moje dijete svaki dan imalo 'great day', jedne sedmice imaju japanski, druge mi pišu da su ucili brojanje na filipinskom, treće njemacki (to sve zato što su tete/vaspitacice iz razlicitih zemalja ili sa znanjima tih jezika pa ih kao'uce'). šta dijete u tom uzrastu može da zapamti takvim sporadicnim ucenjem, pitam se ja? kakva je to korist? ja mislim da je to cisti 'preserans' za japi roditelje kojih je ovaj vrtic pun (na zalost takav nam je kraj, nije bas 'diversified„) a kao diplomirani 'jezicar' u to sam i sigurna~!

obisla sam ne znam ni ja koliko vrtica dok je nismo upisali (pisala sam ovde o tome, trauma ziva jer nismo poceli sa trazenjem na vrijeme tj. prije zaceca djeteta) a svaki je bio manje vise isti-struktura i fokus na cinjenicama, sve upakovano za roditelje i 'pre college' novu modu. meni je od toga lijepo muka. ljetos smo bili kod mojih u bosni, dijete se preporodilo-razumijem da je drugacija situacija i da nije bilo nikakvog rasporeda za nju, ali ja svoje dijete nisam mogla da prepoznam. vodila sam je i u vrtic, tu se super uklopila i igrala do iznemoglosti, uglavnom napolju. to je i problem dosta ustanova barem ovdje u gradu u kojem sam- dosta njih uopste nema prostor za vanjsku igru, a ako imaju to je dosta neuslovno, nema zelene povrsine i slično.

bas smo se raspisali, tema je mogla zaista da se izdvoji. ”

Gala,
U Kindergarten se kreće sa punih 5 godina. U mom skolskom distriktu dete mora da napuni 5 godinau Septemru te godine. Sva deca koja pet godina pune posle septembra, u skolu krecu sledeće godine. Kod nas je kindergarten pola dana. Cilj za decu je da na kraju umeju da procitaju sva slova, znaju sounds (npr slovo I=aj), prepoznaju brojeve, pisanje i citanje, do 20, i da znaju da broje bar do 50 akon e do 100. treba da razumeju jednostavne matematicke koncepte, da sricu ili da čitaju nekih 30ak jednostavnih reci, da razumeju koncept rimovanja i NARAVNO DA SE PONASAJU LEPO, DA PRATE INSTRUKCIJE, uklope se u rutinu i rade ono sto im se kaže. non stop su u jednoj sobi samo sto su ta 3-4 sata koliko su tamo podeljena na, kako ih oni zovu science centar, reading workshop, writing workshop, free activity itd. I naravno veliki odmor :)))))
Imaju tz 3 kvartala (ovo govorim za nasu skolu) i određena ocekivanja i ciljeve koje dete treba da dostigne do kraja svakog kvartala. U novembru, martu i junu dobijamo tzv knjizice u kojima opisno ocenjuju decu sa „developing, meets i exceeds,” u prevodu „u razvoju, ispunjava ocekivanja za svoj uzrast, iznad ocekivanja.”
Deca na osnovu ocena mogu da dobiju ili ne dobiju preporuku da predju u sledeći razred. naravno na to se gleda i emotivna spremnost deteta, i da li je u stannju da prati nastavu i radi ono što se od njega ocekuje, na način na koji se ocekuje. Ako dete ima tipican razvoj, ima dijagnozu mentalnog poremecanja ili poremecaja u ponasanju, ili iz nekog treceg razloga zahteva drugaciji pristup i modifikacije u nastavnom planu iorganizaciji nastave, može da nastavi u visi razred, ali za takvu decu se obično pravi tzv IEP Invididual Education Plan. Skole se klone IEP-a kao necisti krsta, jer ih kosta mnogo para i zahteva mnogo truda. osim ako je roditelj uporan, pa nemaju gde. IEP može da se dobije i za speach delay i bilo koji drugi vid learning disabilities. procedura je duga i „bolna.” Blaza verzija IEPa se zove 504 plan i podrazumeva samo neke modifikacije u organizaciji nastave zbog recimo medicinskih razloga, (recimo imaš infekciju mokracnih kanala pa moras da pishkis često, ne vidis dobro pa moras da sedis blizu i sl), skole su brze da na to pristanu, i ne kosta ih mnogo, ponekad ništa. Znam da sam otisla predaleko sa objašnjenjem al eto možda nekom posluzi u buducnosti.
moj asilije je 5 napunio polovinom oktobra, u skolu je krenuo u augustu. Zbog toga sto je bio mladji morali smo da idemo na taj test i tu su mu odobrili polazak. U njegovom razredu recimo ima dece koja će u decembru i januaru da napune 6 god.
Dimitrije je rođen u septembru i po polasku u skolu je tek napunio 5, ali nije morao na test, jer je rođen u pre te granice. Obojica su najmladji u svojim razredima. Ja sam se zbog ovih datuma rođenja i nepunih 5 godina, ganjala sa skolskom administracijom danima, uvek nešto propuste, al sad je sve ok. Upravo se spremam na roditeljski :)
ah da, svaka skola nudi English second language usluge, i ja sam obojicu prijavila za to, posto su engleski tek poceli da govore polaskom u skolu. Dimitrije više ne ide, a Vasilije još uvek ima potrebu :)

Gala, moja majka je veliki zagovornik ucenja kroz igru i igre uopste. posto se i u Bosni pomjerila starosna granica i djeca krecu (mnoga) i sa nepunih 6 godina u 'prvi' razred sto bi bio ekvivalent americkog 'kindergarten' uzrasta. i tu su ocjene opisne ali je program malo zahtjevniji rekla bih. ukljucen je i 'circle time' ujutru (rad u krugu) i dosta nekih metoda koje su i ovde prisutne. međutim ona je mišljenja da su ta djeca emotivno nezrela i da bi mnogima dobro dosla još jedna godina kod kuce.

ne znam tofi gde si, al što se IEP tiče, ja trenutno imam oko 15ak dece i sve i jedno je na IEP-u, deo sam IEP tima za sve njih, i za većinu njih, dok nismo uveli educational advocate, nismo bas mnogo dogurali. Osim ako nismo na papiru imali prilično tesku dijagnozu.
Još ni jedan nisam lako dobila. ne kažem da je nemoguće, ali kod nas je zaista bilo teško. mora da zavisi od skolskog distrikta :)

ja sam u midwesten us. moj stariji djecak je godinama na iep. dobio je iep kad je bio možda četvri razred (izvini sad se vise ni ne sjecam tačno kad je to bilo). iep je dobio na osnovu toga sto izgovara slovo r kao francus. dodatni faktor je bio da brzo prica. on je ukljucen samo na govornu terapiju. u principu ja znam da kad sam ja citala o iep a i svako proljece kad je evaluacija za narednu godinu, skola se trudi da obogati i napravi sto kvalitetniji plan za narednu godinu i da drzi mog sina u iep sto duže, jer kako oni kažu korist je velika za studenta a i posao skole je da pruzi svakom djaku sve sto mu treba i sto će mu pomoći u buducnosti. posto je moj sin trenutno 10 razred i nema nikakvih drugim problema a skola ocito ima uslova za pruzanje iep usluge, iep za mog sina zadnje dve godine je nešto poput mini toastmasters-a.

mi smo promjenili dva skolska distrikta i oba su bila jako slična i utisci su super pozitivni.

tofi, imate sreće da ste u državi Am. koja ocito mnogo polaze na obrazovanje dece i odvaja sredstva u te svrhe. Ja živim u najbogatijoj državi Amerike, a doprinosi za obrazovanje su im sve manji i manji, mi roditelji recimo dajemo donacije PTA da bi programi kao sto su fizicko, muzicko, kompjuteri i biblioteka opstali u skoli. I još sam srećna jer sam uspela da dete upisem u dobru skolu, zahvaljujuci sistemu lutrije u gradu u kome živim

Imaju neke programe i IEP ali da dobijes services nije jednostavno. Moj sin je prošle god bio kandidat za IEP ali ove godine posle testiranja, (radi se takođe o speech services) posto je na 5 od 7 pitanja dao zadovoljavajuci odgovor, nije ispunio uslov za IEP. Međutim, logoped u skoli je, uvidevsi da bi mu te usluge koristile, resila da ga ukljuci u terapiju, na cemu sam ja jako zahvalna. Sticem utisak a, posto im je budzet skresan, jako vode racuna kome će da daju services.