Ja skoro celu trudnoću nisam mogla da disem kako valja, stezalo me u grudima, „preskakalo” mi je srce, a nekad stane nacisto...pa krene :) Par puta sam mislila da sam gotova! Naročito mi je bilo teško ako lezim na ledjima. Sve je nestalo kad sam se porodila. Valjda beba vrsi pritisak na neki krvni sud i otuda te tegobe...tako su makar meni pricali, al im ja nisam verovala, pa sam isla na pregled kod kardiologa i kad mi je on odgovorno rekao da neću da umrem, ja sam se smirila :)
Ne znam da li su tvoji simptomi kao ovi moji, da li imaš i stezanja u grudima ili samo ne možeš da dises...

Vealex, meni se čini da je to tvoje otezano disanje psihosomatski, jer sam ja isto imala, jako dugo. Naročito ako su ti svi rezultati dobri. A rekla si da ti se to desavalo i ranije. I mislim da ti besmisleno daju pumpicu.

Ja sam od detinjstva imala taj problem, kad god me nešto uznemiri, ja nesvesno blokiram disanje i ne mogu da udahnem. To je kasnije otislo mnogo dalje pa mi se nekada cinilo da ću pasti u nesvest, sto i jesu bili neki blagi napadi panike.

Ako si proverila srce, pluca i ostalo, a ja ne verujem da ti je od trudnoće u 4. mesecu, postoje neke tehnike kojima možeš da ublazis ili čak i potpuno izbrises ta stanja.

Na primer, kada ti se čini da teško dises, pocni da čitaš neku strasno zanimljivu knjigu ili da gledaš film i skoncentrisi se na to. Može ti se desiti da na kraju filma shvatis da si sve vreme normalno disala.
Isto tako, treba da znaš da napad panike izazivas sama i u tim trenucima sebi kaži da ti nije ništa i da jedino ako se smiris možeš sebi da pomognes.
Odlicna stvar je autogeni trening i vezbe dubokog disanja.
Naravno, ovo ti prenosim ono sto sam ja dobila kao savete od psihoterapeuta.
I odmaraj koliko god možeš.

Imala sam isti problem pre trudnoće, a onda sam imala strasno tesku trudnoću, sve vreme sam bila pod lekovima od kojih ti lupa srce i teško dises, i valjda pod ogromnim pritiskom da se sve to iznese do kraja, nije mi palo na pamet da može da mi se desi napad panike. I nije mi se desio.

Ja ti želim mnogo sreće.

Joj meni zvuci na ankcioznost, ja sam jedno vreme imala ankcioznost zbog stresa na poslu i isto tako mi je bilo. Ne mogu da dodjem do daha, i osecam kako jedva disem, i samo mi stane disanje i onda tražim taj dah.
A sad u trudnoći mi je kao kod tedi68 i to mi je skoro pocelo, u 5-6om mesecu. I čak mi je teško da se popnem niz stepenice i brzo se umorim. Sa sinom mi nije bilo tako, ja sam trcala sve do 9og meseca i ništa mi nije falilo, uvek sam stepenicama a nikad liftom. Sad samo tražim lift i kad ga nema onda me stres uhvati jer moram uz stepenice i čim dodjem ja umirem kao da sam trcala 5 km. Čak osecam kako se valjda dize stomak, jer je devojcica ovaj put, pa valjda nema mesta i srce mi jedva kuca jer je stegnut. Imam osecaj kao da ću se mnogo ranije poroditi. Mislim da ću i ja kod kardiologa jer me stvarno plasi, sve se mislim a šta ako mi pukne srce. Možda nije ništa ali opet plasi me.