Moji u kuci pricaju Srpski iskljucivo...i ja s anjima,znali su ponekad da pitaju mene neto na njemackom al im ja nikad nisam odgovarala samo nas jezik...Ja sam smatrala da je sasvim dovoljno u skoli i van kuce sto ga upotrebljavaju.I nisam imala problema ni oko govora ni ispravnog izgovaranja s njima dvojicom,a nadam se da će tako biti i sa ovim maleni...

Meni je mnogo ruzno kad čujem djete kod nas kada dodje na raspust i sa mamom komunicira taj jezik iz koje države dolazi ili pita šta znaci ta nasa riječ sto je neko rekao...Zato sam ja svoje ucila prvo nas a oni u sami imali vrijemena da nauce njemacki :)))

Imam tri sina i oni pricaju nas sa nama, engleski i francuski izmedu sebe. Kad vide bake i dedu, komuniciraju bez problema na nasem.
Nisam nikad bila opterecena sa tim. Sve se odvijalo njezno i neizbjezno. Normalno je da oni izmedu sebe pricaju engleski i francuski jer provede čitav dan u skoli i obdanistu gdje su ti jezici zastupljeni. Nikad mi nije smetalo kad roditelji pricaju strani jezik sa svojom djecom, jer se isto desavalo i nama. Sasvim je normalno kad vise jezika „zubori” da se covjek nesvjesno prebacuje sa jednog na drugi.

Oba u isto vreme, nikakvi problemi, čak je bolje jer se mozgic brze razvija. Da umem, ucila bih ga i trećim.

Ja i muza naucila srpski pa vi sad vidite! :)) Naravno sa detetom uvek na srpskom čak i u prisustvu prijatelja koji ne govore nas jezik, jer moje dete još uvek ne razume engleski. Ne ide u vrtic ali stalno negde zujimo i družimo se uglavnom sa ljudima koji nisu Srbi i stalno se prica engleski. Nekim cudom moje dete govori srpski i ja sam zaista sretna zbog toga. Šta će biti kad krene u skolicu, ne znam, ali za sada smo ok. Tata je morao da nam se pridruzi i moram da se pohvalim da mu je srpski odličan. Čitamo bajke na srpskom a kad gledamo crtac ja joj objašnjavam na srpskom šta se dogadja. Ne zato što mi je jako bitno da mi dete govori nas jezik, već prosto zato što je to moj jezik, najlakse mi je i najlepse da se izrazim na srpskom i od toga ne odustajem. Nemam neke preterane ambicije jer sam u mesovitom braku ali bi mi bilo drago da govori srpski.

ne da nije crno i belo, leola, nego je sramota da deca ne govore maternji jezik. nije to od slučaja do slučaja drugacije, a muzevi/žene mogu da se potrude da i oni malo nauce jezik svog partnera ili barem postuju da deca treba da govore oba jezika.
da ne pricamo koliko je bogatstvo kad deca govore vise jezika.
a najlakse je uvek naći neki izgovor zato što se deca ne poducavaju jeziku, jer bogme treba uloziti dosta napora, ne ide preko noći pa je lakse reci svi su drugaciji.

''Koliko jezika znaš,toliko ljudi vrijedis''.Covijek bez maternjeg jezika je jedno veliko ništa.Sve se može kad se hoće,a najveca odgovornost lezi u roditeljima da svoju dijecu nauce maternji jezik.Po mom mišljenju zaboravii sopstveni jezik je isto sto i odreci se svoje kulture i identiteta.Iz sopstvenog iskustva znam da nije lako,pogotovo ako je tata stranac, ali se silno trudim da sa kcerkicom pricam iskljucivo srpski jezik.Kao prvo znati dva ili vise jezika je velika prednost,a kao drugo od oca će sigurno nauciti pravilnije drugi jezik.''Cuvajte,cedo moje milo,jezik kao zemlju.Reč se može izgubiti,kao grad, kao zemlja, kao dusa.A šta je narod izgubi li jezik,zemlju,dusu?Covijek nauci svoj jezik za godinu dana.Ne zaboravlja ga dok je ziv.Tudji jezik covijek nauci isto za godinu dana.Toliko mu je potrebno da se odrece svog jezika i prihvati tudji.Cedo moje milo to je zaraza i pogibija jezika,kad jedan po jedan covijek pocinje da se odrice svoga jezika i prihvati tudji bilo sto mu je volja,bilo da to mora...''Zavestanje o jeziku vladara Stevana Nemanje.

mame kojima nije teško da uce svoju decu maternjem jeziku pogotovo pored tate stranca zasluzuju svako postovanje...svaka vam cast,devojke!

Mislim da nije „sramota” da dete ne prica „maternji jezik”, na kraju ako je otac „stranac” i njegov je „maternji” jezik, pa šta sad. I uopste nije ruzno kada majka i dete pricaju na stranom jeziku kada su u srbiji. Ali, smatram da je za dete važno da nauci sto vise može, pa ako roditelji već pricaju vise nego jedan jezik, bolje je da dete uce jer je dete za toliko bogatije. Treba isto biti svestan toga, da to dete ostaje u „stranoj” zemlji i da najverovatnije njegova deca neće pricati maternjim jezikom njegove babe. Znaci, smirite patriotske strasti, šta god dete uci dobro je i kad god postoji mogućnost ucite ga.

ps

meni je jako ruzno kada se detetu namece „maternji jezik” i kada se koriste recenice poput „nema Boga”, „pricaces srpski i tacka”, „dobices batine ako”...

Mi u kuci pricamo srpski i nasa devojcica od 4 godine isto prica srpski ali zna i engleski, naucila uz crtace i uz decu sa kojom se igra, na kom je jeziku pitas na tom će ti i odgovoriti, ujedno svake nedelje u nasoj crkvi ima casove srpskog uci da piše cirilicu, čitaju knjige, igraju se, da ne mislite da ja neradim sa njom, ali imam bebu i ovi casovi su joj dobro dosli da malo bolje nauci, meni znači da mi dete zna i maternji jezik, engleski će nauciti čim krene u skoli ali znace i srpski

Emilia2007,

Voljela bih cuti kako si pomogla suprugu da nauci srpski? Moj dragi poznaje razne fraze, rijeci i recenice, i to je doslo spontano. Da bi naucio gramatiku i proširio fond rijeci ipak bi trebalo uloziti vremena kojeg on za sada nema. Tako da bih bas voljela cuti kako si ti svog dragog naucila :)

Unaprijed hvala!

E Bojaantje imaš plus od mene :)))

Mi pricamo kod kuce samo srpski, ali verujem da će bebani holandski da bude dominantan u zivotu (ako ostanemo ovde) zbog skole, drustva...

Kod kuce se stalno vrti jedan isti recnik, radi se o skupu od možda 200-300 reci i super je kad dete tecno njima vlada. Ali vecina naše dece u inostranstvu bas ne bi mogli da napisu sastav na lepom knjizevnom srpskom, sto je i normalno. Pa i roditeljima se srpski iskvari kad žive napolju, sto svaki dan ovde može da se procita. Primecujem i ja kod sebe, a kako li je tek posle 10, 20 godina.

Meni ovo stvarno nije toliko bitno, ima vaznijih stvari u podizanju dece.

Ali voljnih za prepucavanje ne fali ni ovaj put :)

da bi deca pricala maternji jezik, potrebno je da ga i roditelji znaju ;-)

nas pedijatar kaže: prvo neka nauci kod kuce korektno maternji jezik a drugi će savladati sa decom u obdanistu i skolici...

Po ovome se dosta razlikuje moje mišljenje od vaseg:
„Pa zamislite samo kada dete odraste i nadje se u drustvu naše dece, i kaže ja sam srbin ali nepricam srpski. Kako mislite da će se to dete osecati? Osecace se stranac među srbima, kao da nije dovoljno sto je to dete već stranac među englezima, njemcima, fincima itd. Bilo da se to dete rodilo u njemackoj, spaniji, kanadi, americi, to dete će uvjek da ima drugacije ime i drugacije prezime i uvjek će biti stranac u toj zemlji iako je rođeno tu.”

Ja sad ne mogu naći drustvo naše djece za svoju djecu a kamo li da razmišljam o tome kako će biti kad odraste.
Vjerovatno će pricati dovoljno da se sporazumiju na srpskom al' se ne trudim da im to bude prvi i jači jezik.
A moja djeca definitivno nisu stranci u zemlji u kojoj su rođeni (Americi). U Evropi je to možda drugacije ali ovde nisu stranci, nisam ni ja kao njihov roditelj koja sam dosla ovde još u srednjoj skoli a sigurno neće biti oni koji su rođeni ovde.
Sve zavisi od kakav zivot vodite, u kojim se krugovima krecete i na kraju krajeva, šta je vase uvjerenje povodom ovog pitanja.
To sto imaju drugacije prezime ovde ne igra nikakvu ulogu.
Morat ću kad ugrabim malo vise vremena da se javim još na ovu temu al' za sada je ovo samo reakcija na post iznad.

Meni iskljucivost i nakaradni patriotizam strasno ide na zivce.

Inače iz mog iskustva,šta god mi radili i pricali , a pricamo i srpski i engleski u kuci, oba deteta su naucila oba jezika.
Recimo Katarina jako dobro shvata da baka slabo prica engleski i s njom ona prica srpski a sa batom engleski. Sa nama prica kako stigne.
Mi pricamo oba jezika ali dobro pazimo da se reci ne mesaju.Cela recenica je ili na engleskom ili na srpskom, uz paznju oko gramatike , onoliko koliko znamo , nismo profesori a nije nas ni briga.

Primetila sam da moj sin sa pojedinim prijatejima iz skole prica francuski! Mi smo blizu granice sa Quebec-om, i ima dosta dece koja pricaju bolje francuski no engleski.
Takođe kada je u njihov razred stigao momcic iz Kolumbije, koji je pricao vise spanski, svi su propricali spanski.

Zar je bitno koji se jezik koristi ako sugovornik razume o cemu je reč?:)))
Ja mislim da čak i da jednu jedinu reč na srpskom koristite, dete će je nauciti, a takođe putovanja u Srbiji debelo doprinose fondu reci kao i druzenja da našim ljudima i sl. I pored toga sto deca pricaju engleski , podatak da sve razumeju dokazuje da mogu da upotrebe jezik kad god žele i meni je to dosta.

Serbgirl, kažeš da si ok sa svačijim mišljenjem itd, ali opet teras svoje i kritikujes.

„Osecace se stranac među srbima”

To dete i jeste stranac među srbima, i cisto ne verujem da bi se osecalo loše zbog toga. Čak su male sanse da će se takvo dete ne znam koliko i druziti sa srbima s obzirom na to da živi u drugoj vremenskoj zoni, često na drugom kontinentu i oseca se komfornim u svojoj grupi drugara, ne srba sa kojima se druzi. Njegova deca neće imati nikakve veze sa srbijom, pa sav taj napor i trud da dete po svaku cenu prica srpski na kraju uzalud. Mislim da ljudi koji žele da im dete bude „pravi srbin”, prica savrseno srpski, druzi se sa srbima, treba da dete vode u srbiju i tamo da žive „full time” jer ovako to „srpstvo” jenjava i zelja takvih roditelja da utuve srpstvo u dete postaje „mission impossible”.

anavolimilovana,

u Chicagu u nasoj crkvi na Redwood drive

mamaelena,

ni meni uopste nije ruzno kada majka i dete pricaju engleski u srbiji, nego mi je u najmanju ruku zalosno.
da majka sa svojim detetom prica na stranom jeziku (ovde govorim o pirocanskom engleskom) je vise nego jadno.

(da me pirocanci pogresno ne shvate, uzela sam ga kao primer tipicnog dijalekta, koji se ne promasuje)

kompleksi buaa

masho,
što se tiče ove stvari- da, skoro da sam iskljuciva.
radila ili ne, ne mogu da zamislim tu ludilo situaciju da pricam sa detetom na nekom jeziku, koji nije moj maternji.
razumem situacije kada je covek među govornicima zemlje domaćina, ali nasamo sa detetom ili u srbiji pricati na engleskom- seljacizam.

sad da kažem da je to ok, samo da bi bilo politically correct, a ne mislim tako, ne pada mi na pamet.

(engleski pedijatri maltene mole majke da pricaju na maternjem s detetom, da bi bolje naucilo sam engleski)

adio

„ni meni uopste nije ruzno kada majka i dete pricaju engleski u srbiji, nego mi je u najmanju ruku zalosno.”

babyshamble

ovo sto si rekla samo znači da si izuzetno iskljuciva i volis da kritikujes druge. Ja sa detetom pricam i jedan i drugi (smatram oba maternjim, jer ih odlično govorim - to pirocanski je možda tvoj način govora). Prvo sam ga ucila „stranim” (uslovno receno) jer nisam htela da mu se ljudi ili druga deca jave na ulici ili nešto kažu a da on gleda belo. Tako dete ima sanse da se oseti inferiornim, a ne zato što ne govori „maternji” jezik svoje babe. Na kraju, mnoga deca su u najmanju ruku samo 50% poreklom srbi. Pa, ako neki polu nemac, polu srbin sa majkom prica nemacki dok provodi deset dana svakih sedam godina u srbiji, to nije ni ruzno ni tuzno već prakticno i normalno.

baby,

Tebi ni srpski ne ide kako treba. Možda bi bolje bilo da prepustis ucenje deteta nekom drugom, a ti da cutis. Moj strani je vise srpski, a za babu, zar je moguće da si spala na raspravu o semantici jer nemas ništa inteligentno da kažeš.

dakle, ti si stvarno kompleksas par excellence-
sto ja sa svojim detetom pricam maternjim ti nazivas patriotskim,
i to sa pezorativnim znacenjem.

crusty the clown

Mislim da svrha ove teme nije bila u tome da se mame ,koje ne uce svoju dijecicu maternji jezik, kritikuju i osuđuju.Cilj je bio da se jednostavno razmjene iskustva.Ne radi se ovdje o nekom laznom patriotizmu,ili o tome da će se ta ista dijeca sutra osijecati stranci među Srbima,već jednostavno o bogatstvu duha ,o prednosti naše dijece(u odnosu na drugu) da nauce dva ili vise jezika.Mnoga naucna istrazivanja su pokazala da ucenje drugog jezika u ranoj dobi pospjesuje mentalni razvoj djeteta.Takođe sam procitala da dijete koje ubaci riječ iz jednog jezika u drugi time koristi prednosti bogatstva jezika.Znaci ,nema ništa loše u tome,jer najcesce se to desava u prisustvu osobe ,za koje dijete zna da razumije oba jezika.Zapravo klinci su kao spuzvice,sa nevjerovatnom lakocom upijaju rijeci i recenice,bez ikakvog opterecenja. Znam da nije jednostavno,jer nam ponekad prosto dodje spontano da pricamo na stranom jeziku,ali nije ni nemoguće.Treba samo biti uporan i uloziti puno ljubavi i truda.Veliki pozdrav

Serb girl, da li se pravis da toliko ne razumes ili stvarno imaš frku? Ko je rekao da ne treba da ucis svoje dete da prica srpski. Ja sam ti rekla da ne kritikujes druge majke zato što one neće ili ne mogu da uce dete srpski, i da prestanes da se zgrazavas kada cujes majku da prica engleski sa detetom a da u isto vreme kažeš kako prihvatas tudj izbor. Kontradiktorna si i ljuta.

serb girl

i ti i ja, samo ja znam za sebe a ti ne.

Razmišljala sam da li uopste da iznesem svoje mišljenje na ovu temu, posto vidim da su se tabori već formirali.

I po ko zna koji put, pitam se otkud toliko jaka potreba pojedincima da čak i u virtuelnom svetu budu dominantni i iskljucivo svoje mišljenje smatraju jedinim ispravnim.

A o cinizmu i podsmejavanju, ne treba reci ni trositi...

Moja trogodisnja devojcica govori otprilike 70% engleski, 30% srpski.
Sve razume, bilo da joj je obratimo na engleskom ili na srpskom. U kuci muž i ja pricamo iskljucivo srpski, detetu se obracamo na srpskom jeziku, ali ona nama u vecini slučajeva odgovara na engleskom.

Bilo je i meni pre 3 godine nezamislivo da sa sopstvenim detetom vodim konverzaciju na engleskom jeziku, ali ocigledno da ne ide u zivotu sve bas onako kako mi zamislimo.

Pošto ovde (u Kanadi) nemamo apsolutno nikoga od familije, nasi prijatelji (srpskog porekla) uglavnom imaju stariju decu, onda naše dete i nema mnogo prilike da van kuce komunicira na srpskom.
I ono sto je, po mom mišljenju, bilo presudno da u govoru mog deteta engleski bude zastupljeniji u odnosu na srpski jezik, je jedna divna bakica koja živi u nasem komsiluku, Kanadjanka francuskog porekla, ima 88 godina, takvu osobu još u zivotu nisam srela - toliko dobrote, ljubavi prema ljudima oko nje, tako je smirena, pazljiva, odmerena, nesebična, uvek sređena, znate već onu staru skolu... ma ne mogu vam opisati koliko je to jedno divno stvorenje.

E upravo zahvaljujuci toj nasoj komsinici Doris, moje dete odrasta i uz ljubav bake, sto je meni jako važno. Od kada je prohodala, Tea provodi svaki dan najmanje sat vremena kod bake Doris. Nekada odlazi kod nje i po par puta dnevno. I zove je „baka”...
Doris je naucila i neke naše osnovne reci, jer je htela da razume kada Tea trazi vode, ili sladoled, ili nešto cime je već baka pocasti kada ode kod nje. Doris nema decu, a Teu tretira kao svoju unuku. Tea ne dozvoljava ni meni ni muzu da budemo kod bake Doris, kada ona ode da je poseti. Mi je samo dopratimo do vrata i tera nas da idemo nazad, kako bi ona imala baku samo za sebe. :)

Moja Tea obozava „svoju” baku. Grli je i ljubi kao da joj je rođena. A baka nju isto tako. Ona ode i kupi slikovnice za Teu, balone, neke grickalice, sladoled i slične stvari koje zna da Tea voli. Toliko ljubavi je moje dete dobilo od te žene, i toliko je vezana za nju da je meni zaista potpuno nevažno to što sad, zahvaljujuci baki Doris, u Teinom govoru preovladava engleski jezik.

Kroz celu ovu pricu, htedoh samo reći da ne ide u zivotu sve onako kako smo planirali, i da ja ne smatram da sam zakazala kao roditelj jer moje dete, zaboga, govori engleski vise nego srpski. Nikad nije kasno da nauci maternji jezik i usavrsi ga, ako se ima volje i upornosti.

Meni je mnogo vaznije da mi imamo nasu baku Doris, i zahvalna sam joj do neba zbog ogromne ljubavi koju svakodnevno pruza mom detetu. Zahvalna sam joj na tome sto je moja Tea centar njenog sveta, što se Teina uramljena fotografija nalazi u njenoj dnevnoj sobi, sto moje dete ima kutiju sa svojim igrackama kod bake Doris...

I sasvim mi je svejedno da li će moje dete bolje/vise govoriti engleski ili srpski jezik. Bitno je da nauci da daje i prima ljubav. Bitno mi je da ima još nekoga u ovom dalekom svetu (osim mame i tate) kome će sva srećna otrcati i odneti cvece koje ubere dok setamo...

Da li će mi, kada me zagrli, reci „I love you” ili „Volim te”, sasvim mi je svejedno... Bitno mi je u njenom malenom srcu stanuje ljubav koju ona nesebično deli sa ljudima oko sebe.

pticice,

iako je ova tema prezvakana milion puta, stvarno me ove kosmopolitske balade izluđuju.

da li si zakazala? po meni i po nauci koja se time bavi jesi i to mene ne čini iskljucivom, niti želim time da ispadnem dominantna, ne znam u cemu je problem?
nisi zakazala kao majka, ali kao pedagog možda jesi.

mislim da kao majka imaš odgovornost da naucis dete maternji jezik.
nazivati to patriotskim porivima je mnogo jadno i povrsno.

najtuzniji su mi razlozi- kao dete treba da govori jezikom sredine- pa to se valjda podrazumeva, ali neka ga sredina uci! ništa dete neće sprečiti da ga nauci kao izvorni govornik, ali će nailaziti mnoge stvari koje će ga odvuci od srpskog. upravo zbog toga ću ja potencirati moj izvorni jezik, a engleski neka uci od izvornih govornika. dakle, savrseno i jedan i drugi. dete je u tom periodu kao sundjer i to je jedinstveno vreme u njegovom razvoju kada može postati visejezicno, zašto da mu to uskracujem?
to je generalna preporuka bi-poli-lingvistike, i njoj vise verujem nego nekim gastarbajterskim zalopojkama.
ne radi se o tome da li je tebi puno srce sa i love you ili volim te, nego šta se desava u mozgu deteta u toj razvojnoj fazi i koliko vise razlicitih jezickih sistema unapredjuju njegovu inteligenciju (vise neuronskih veza postaju aktivne i to zauvek).

da li ti nešto znace naucni fakti da su ljudi jedino uspeli da nauce besprekorno drugi jezik oni u cuvenim kgb-ovskim mozdanim kutijama, među kojima je najpoznatiji putin, koji nemacki govori kao bavarac.
dakle potrebna je zestoka spijunska masinerija za nešto sto će moje dete imati priliku da uci kroz bezazlenu igru.
zato kažem da je smesno reci za sebe da savrseno govorite engleski za svakog ko iole poznaje tematiku.

slatka prica o doris, samo ne znam kakve ima veze sa temom.

Pticice divno napisano! Sreća vasa sto imate takvu osobu u zivotu, a i mislim da si na pravi način prikazala kako neki neocekivani faktor može da utice na nešto sto mi smislimo.

Valenciana, upravo to je poenta moje price. :)

Savrseno si me razumela, za razliku od nekih koji eto ne vide kakve veze moja prica o Doris ima sa temom ove diskusije.

sve je do djeteta...i kavu djete ima sklonost prema jezicima...dosta uticaja ima da li je djecak ili djevojcica...pricvljivica ili sutilac :))

znam samo kad krenu u skolu...ja mom sinu nisam mogla objašnjavati šta je razlomak kad on za to nikad nije čuo...tek onda ništa nebi znao...iz matematike :))

moji kad meni pišu sms...pišu na srpskom...ali kakvom srpskom...cerka je bolja za izgovor...ali nezna pravilno da piše...a tek padezima kako se gadja...ma strasno...
a sin piše tj=c...meko c kao cup :))
sj kao s..ili sesir
ch-ne moze ni da izgovori..pokusava ali neide
ali zato piše cirilicu

dok cerka samo par slova zna cirilice

dosta rjeci ima koje nepoznaju...a kako će kad ih ni mi ne koristimo svaki dan...

a opet za jednu stvar kod nas postoji vise rjeci...za zdjelu..recimo možemo reci i cinija...
za kutlacu možemo reci i susak
za rernu možemomo reci i pecnica

mnoge te rjeci nisu knjizevne...ali ja volim da ih cuvam jer te rjeci su moje porjeklo...iako nisu ispravne i sto ih vise zna ...bogatija sam

a kad u drustvu..nasem...izgovorim takvu neku rjec iz naftalina...svi se ozare slatkim toplim i dragim osmjehom...

kako da naucim cerku cirilici..kad ona u startu kaže...da joj je to mrsko :((

i pored srpskog i danskog...sin zna i engleski..uci njemacki
a cerka uci engleski...
i najmanji poznaje dosta engleskog kroz muziku iako ne zna šta te sve rjeci znace :)))

zaboravih tvoj nick-
zašto dete ne ucim kineski?
daj 'ajde malo razmisli- pricamo o maternjem jeziku ovde i njegovim implikacijama na mentalni razvoj deteta, a ne na trenutne finansijske benefite znanja jednog od 'trenutno isplativijih' jezika.

Baby, posto ne razumes šta sam htela da kažem, da ti nacrtam:

Da delujemo racionalno i objektivno --> ucila bih decu kineski

Pošto delujemo emotivno i subjektivno --> ucim ih srpski

Zakljucak: aroganto je da ulazimo u emotivne razloge drugih i da ih osudjujemo zbog NJIHOVIH razloga kao zakazale pedagoge.

Capish?

E pa i mi da kažemo nešto, nisam citala sve postove ali i nas se tiče ova tema . Ja sam poreklom iz Srbije ali od 18.-te godine živim u Nemackoj i Spaniji , govorim oba strana jezika skoro perfektno i sebe smatram Kosmopolitom.Moja bolja polovina je iz mesanog braka (mama Srpkinja , tata Nemac) Nemacki smatra maternjim jezikom jer majka nikada sa njim nije pricala Srpski samo je pomalo naucio od bake i rodbine , ustvari je tek uz mene prihvatio, poceo da uci i govori nas jezik. Nas sin rođen je u Spaniji i ima tri državljanstva a mi trenutno opet živimo u Nemackoj.Šta da vam kažem- komplikovano.Ja iskljucivo pricam sa detetom(16 meseci) Srpski a tata Nemacki iako mi između sebe pricamo sve i svasta. Meni je bitno da moje dete nauci prvo pravilno Srpski zato što mu je to baza da bi mogao da pravilno uci i govori druge jezike i mislim da nebih mogla ni na jednom jeziku sveta da mu tepam i pricam lepse nego na svom. A dali će hteti da ga koristi kad poraste to je njegova stvar -bitno je da me razume.Nisam nikakav patriota već mi je poznanica koja je logoped jednom prilikom u trudnoći objasnila kakve posledice deca mogu imati zbog zanemarivanja maternjeg jezika od problema u komunikaciji , koncentraciji pa do problema emotivne prirode.Meni je zvucalo logicno .

Samo onako usput da vas pitam? Da li osim shto pricate sa detetom na maternjem jeziku ,čitate knjige na meternjem jeziku i kasnije kad su starija 6/7 godina ih ucite da pishu?

;0)))

hahaha Republica, kako zeno da uci dete da piše srpski kad je i sama nepismena... (znam da si na to i aludirala ;)

Mi smo sad u fazi citanja, Tea nam podeli po jednu knjigu i onda horski čitamo, svako svoju... :) To nam je dnevno citanje. :)

A navece, pred spavanje, obavezno čitamo i to neke cirilične koje smo doneli iz domovine još pre 2 godine...

Uz „Kolibre” plesemo i pevamo, omiljena pesma nam je:

„Jutros je javila Radio Kuba,
otvoren je servis za pranje zuba...”

Pa nemoj da se sad poklapamo.Secam se jednom kad sam ucila holandski rece mi jedan ucitelj:„Znash kada cesh znati da si savladala jezik , kad se usudish da raspravljash na tom jeziku i da se onako dobro posvadjash s nekim uz sve argumene!?”...;0)))

Baby...si stisla zhenske ...;0)))
Ja priznajem da se uzmem u koshtac sa Baby shto se tiče gramatike pukla bih ko zvecka...;0)))
Njeno oshtro mishljenje koje osecate nije lično udaranje na vashe materinstvo.
Ja vishe volim raznoliko mishljenje pa sumiram i radim koliko su moje sposobnosti a i sposobnosti deteta,naravno.
Najceshca greshka koja se uocava na ovim prostorima je pisanje „Da LI”
spojeno. Onda „Nebih” itd...
I ono najsladje neće beba da doji...razlika između dojenja i sisanje se ovde često pomesha...;0)))

Ja često lupim pogreshno slovo kao i u predhodnom postu...mAternjem...treba.Sve to nije ni toliko bitno dok se razumemo,jel' tako? Pojure prsti ,tastatura itd,itd...;0)))

Jezik se obogacuje kroz zhivot.Tako da se pocinje sa „Kolibri” horom ili „Kolibrije/Kolibriji...vishe ni sama ne znam... Baby pomazhi...;0)))
”

raccoon,
nisam valjda pocela stiskavac?

ko me zna :), zna koliko mi to znaci, koliko to istrazujem, koliko me je opsednulo kada sam ucila. kad bih samo mogla mamama ovde da nacrtam u ulju jedno paramount platno koliko to detetu donosi beneficija, a tek odnosu majka-dete, sve bih dala.
svi mi najbolje želimo nasoj deci, to nikada nije doslo u pitanje, ali kada mame grese, pa pri tom još i peckaju, mora se reci :)
s druge strane, svi gresimo u nekom segmentu odgoja dece, ali kada bi mi neko ukazao na moje greške sa argumentima, naravno da ću ga poslusati, sto i radim.

apsolutno razumem mame, koje iz raznih zivotnih okolnosti zapustaju srpski, i koje priznaju da im je zbog toga zao, ali tvrditi nešto sto jednostavno nije logicno nit istinito- smesno je.
napadati mene i moju tzv. narcisoidnost- pa ako se nisam trudila da pomognem ovde mamama na razne nacine, sigurno im nisam odmogla.
sto ja volim da zezam i da pevam- ko shvata: super, a ko ne: ko peva zlo ne misli!

naravno da svi gresimo i dok pricamo i dok kucamo, ja prva, ali kada se neko ruga drugome, a mesa padeze, ja ne mogu da izdržim.
rugala se ruga, pa postala druga, moja baba bi rekla.

za pisani srpski-
to je jedan od fizickih vidova jezika, koji u inostranstvu nije neophodan za vladanje jezikom, ali u srbiji znaci sve.

za *kolibre:
slusamo ili hor 'kolibri' ili kolibrije ;)

btw, sve sam pare spisk'o kod djoke u disko!

Smatram da svaki roditelj je duzan da prica maternji jezik sa svojom djecom u kuci.Dobro je poznato da djeca imaju nevjerovatnu memoriju u periodu od prve do seste godine,tako da lako mogu da nauce vise jezika bez nekih većih problema.Opravdavanje roditelja da nisu mogli nauciti djete maternji jezik, je pomalo apsurdno i tragi-komicno,jer na taj način žele da opravdaju svoje vlastite propuste u periodu odgajanja djeteta.Matrenji jezik je važan zbog iz vise razloga(nastavka tradicije, kulturoloskih segmenata,komunikacije,familijarnih veza).Nazalost vecina roditelja nije svjesna svoje hendikepiranosti ,kada sa djetetom komunicira na stranom jeziku,zaboravlajuci na ljepotu svoga maternjeg jezika.
„Nasi ljudi” upotrebljavajuci strani jezik,u zelji da kamufliraju svoj indentitet i svoje porijeklo.Najgora stvar da takvi roditelji zaboravljaju da pricanjem stranoga jezika,udaljavaju svoju djecu od domovine i nekih lijepih drevnih obicaja.Nezaboravimo da nikada nećemo biti „bolji” bjezeci od naših korijena.Svako od nas mora biti ponosan na svoj jezik i svoje porijeklo,jer samo na taj način će djeca biti nastavljaci tradicije i kulture svojih roditelja.

SRPSKI naravno! I samo Srpski, makar u kuci .. u skoli (živimo u Kanadi) naravno naucice i pricace Engleski.

Još samo kad bi svi nasi prijatelji forsirali djecu da među sobom pricaju Srpski..bilo bi super..ali..

Mi se nasoj cerci obracamo na srpskom. Nekad joj čitam na engleskom (ako čitamo knjigu na engleskom), ali uglavnom čitamo i uvijek pricamo na srpskom. Ona od godinu dana ide u obdaniste gdje pricaju engleski. Razumije i prica oba jezika.

Ima 3.5 godine i još je mala; ne znam koliko ćemo uspijeti odrzati kod nje srpski jezik kad krene u skolu. Premda ne mislim da je nemoguće i mislim da je prvenstveno do roditelja i kucnog odgoja.

Znam dosta novodoslih koji su se „pokanadili” pa sa djecom pricaju engleski (a mnogi pokusavaju da pricaju).

Opet znam i onih koji su ovdje rođeni a srpski pricaju perfektno sa možda tek primjetnim akcentom.

Čak šta vise, na jednoj svadbi, dok smo tako stajali u redu za kolace, pored mene je stajala mlada žena (rođena ovdje) sa svojim sinom od možda 3-4 godine. Svo vrijeme mu prica na srpskom. Ispred mene stoji neka nasa matora konjina i pored toga sto cuje da se majka djetetu obraca na srpskom, on se nasao praviti pametan pa mu poceo pricati na nekom iskvarenom engleskom. Na šta je majka samo odgovorila kako njen sin ne razumije engleski i prica samo srpski. Svaka joj cast. Ipak je njen sin 2. generacija rođena u Kanadi i to je za svaku pohvalu.

Interesantna mi je jedna stvar. Toliko naših žena je udato za strance i opet osecaju potrebu da popricaju na svom maternjem jeziku ovde na ovom srpskom sajtu, da nauce svoje dete da prica i srpskim.
Druge opet iako nisu u mesovitom braku pricaju strani sa decom ili im deca pricaju vise strani nego srpski „???????”

Ja mislim da je to prvenstveno stvar skolovanosti i kucnog odgoja.
Mnogo naših ljudi je zaista polupismeno.
Pre dva dana uspeo sam da upoznam u Otavi dve srpkinje(?), rođene beogradjanke, jedna dosla pre par meseci, druga pre 10 godina. Obe imaju blizu 30.
U nekoj prici priznale su da su ovaj prošli rat u Bosni mislile i pojma nisu imale da muslimani bilo kakve veze imaju sa Islamom i da „muslimani” je naziv za narod(kao francuz, rus, poljak).

To zaista nema veze sa temom, ali ima veze da se stekne utisak osnovnog obrazovanja ili kucnog obrazovanja.
U nastavku razgovora jedna je rekla da kada se rodi njeno dete će biti kanadjanin, a ne srbin
Sto me nimalo nije iznenadilo, jer cisto sumnjam da osobi sa nedostatkom obrazovanja da prepozna da musliman nije nacija ili da nema blage veze da musliman ima ista sa islamom(to je samo primer u ovoj prici), je uopste i bitno šta je to njegovo ili njeno dete i koji jezik će da prica.

Obično ljudi koji tako nemaju osnovna znanja o svome narodu, ne poznaju umotvorine, knjizevnost, pismenost kao i da im je nepoznato bilo kakvo bogatstvo i vrednost naroda iz kojeg poticu,..mislim da im je i nebitno kako će i šta njihova deca da pricaju.

Da bi neki recimo francuz, nemac, kanadjanin ili srbin zaista cenio svoj jezik i kulturu, on/ona taj jezik i kulturu prvo mora da poznaje.
Pošto tog poznavanja u velikom slučaju nema, onda to ništa nije bitno.

Nepismeni ljudi, neskolovani i oni koji su procitali u zivotu samo novine, nikada neku knjigu uzeli u sake..kada dodju u inostranstvo, prepoznacete ih sto vrlo brzo u svoj maternji uplicu strane reci.
U stilu:
„Vozio sam svoj ”kar„ na ”hajveju„ i odjednom mi ”from left„ jedan ”bastard„ ablenduje menjajuci 'lajn'”

To je nedostatak recnika svog maternjeg jezika. Nepoznavanje sopstvene kulture i bogatstva.
Njihova deca nikada neće otkriti velicinu jednog Crnjanskog, Andrica itd itd i naravno biće uvek asimilirana u masu u kojoj se nalazi.

E moj temudjine...

O kakvoj ti pismenosti pricas, kad tvoj komentar obiluje pravopisnim greškama (od kojih valjda babyshamble podje voda na usta):

- Beogradjanka se piše velikim početnim slovom
- Franzuc, Nemac, Kanadjanin, Srbin, Srpkinja - takođe se sve ovo piše velikim početnim slovom
- „islam” se piše malim početnim slovom
- Rus, Poljak - piše se velikim početnim slovom

A ni engleski ti izgleda bas ne ide...
U kontekstu menjanja trake u saobracaju, koristi se reč „lane”, koja se izgovara „lejn” (imaš i film pod nazivom „Changing Lanes”, Ben Aflek tumaci jednu od glavnih uloga).

babyshamble, kod tebe nema reciprociteta... I ja živim u Kanadi...

Sa padezima nemam problema, nakon što odslusas „Kolibri su to”, onda komentarisi.

I pazi kako uporno ceka moju sledeću (pravopisnu) grešku...

Pa posto je ne nalazis, onda ti smeta to što se vracam na temu...

Jesi li videla koliko ljudi ipak smatra da si egocentrik?

Ovo „Hajmo”...zamenite sa Hajde... a ne sa Hajdi...;0)))

Ili josh bolje dodati kako treba,jer eto ja sam nesigurna kad sam postirala i videla kako izgleda početak recenice...;0)))

Republika, evo mog doprinosa:

nije OBZIROM nego je S OBZIROM
nije Mi bismo nego je MI BISMO
nije JEL? nego je JE LI?, DA LI?
ne može JEL STE? nego JESTE LI?
ne putujem S KOLIMA nego KOLIMA
nisam TREBALA DA IDEM nego JE TREBALO DA IDEM
nemoj mi PRICATI KAKO ZIVIS, PRICAJ MI O TOME KAKO ZIVIS
DOJILA SAM BEBU 2 MESECA je dovoljno, a ne mora DOJILA SAM BEBU DO SVOJIH 2 MESECA

JA CU POTENCIRATI SVOJ JEZIK i neću POTENCIRATI MOJ JEZIK

I, naravno, dobro poznati apostrof na najverovatnijim mestima.

E, pa drage moje mamice, ja do sada NIGDE i NIKADA nisam upoznala ženu koja svojede tede nije htela i zelela da nauci maternjem jeziku!! Kad sam radila u nauci i labu uvek je bilo puno stranaca (Italijana, Kineza, Nemaca, itd!) koji su imali decu sa osobama iste ili čak druge nacionalnsti, a živeli su i radili u nekoj trecoj zemlji. Svi su ovek želeli i trudili se da nauce svoje dete svojim maternjim jezicima.

A pravo pitanje je, koliko su u tome uspeli? Pa to zavisi. Zavisi od toga da li su npr. mama iz Kolumbije, tata i Grcke, žive u Svedskoj,a roditelji međusobno pricaju engleski. Ili su roditelji Srbi (ili već sa podrugja bivše Juge), a žive u USA, pa je dete izlozeno „samo” dva jezika.

dalje, zavisi od toga da li mama (ili tata) rade ili su kuci i cuvaju dete i samim tim mnogo vise komuniciraju sa detetom. Zatim zavisi da li su u Evropi, pa mogu za 2-3 sata da skoknu do Srbije (ili već bivše Juge) ili su u Americi ili Australiji, pa dolaze kod „nas” jednom u 2-3 godine.

dalje, zavisi koliko često baba i deda mogu da dodju u posetu i „pricuvaju” dete.

Znaci nije sve svedeno na to-koliko mama „želi” da nauci dete, već od mnogo drugih okolnosti. Uz to treba imati u vidu, da ako tata ne zna srpski npr, a mama ne zna francuski, i roditelji međusobno pricaju engleski, kada dovedes dete iz vrtica, i pricas iskljucivo srpski npr. to znači da je jedan roditelj potpuno iskljucen iz diskusije. To nije strasno i ne izvodljivo-ali nije ni lako!!

A što se tiče pravopisa ovde na SC-u, mogu samo da kažem da je najcesce nemam vremena da procitam ponovo tekst pre nego sto ga objavim (kao sto neću ni sada). Znaci ne samo da često ima pravopisnih gresaka, već ima i po koje progutano slovo :-)). Pa zar mislite da sam blesava, pa ne znam da se npr piše „kako”, a ne „kko” :-D)))

Ja razumem Bebyshamble da to tebi bode oci, jer je koliko sam od pre shvatila, ti se bavis prevodjenjem ili nekom sličnom profesijom. Odmah da ti kažem da je takav i moj tata koji je profesor italijanskog i koji se silno brine kako „kvalitet mog izrazavanja” polako propada. reci ću ti sto sam i njemu rekla „kad dodjem u Srbiju i ukljuvim TV, pa čujem one elokventne voditelje, mog sebi odmah da dodelim Citalacku Znacku” (ako se secate toga iz osnovne skole :-)))

E, sad razumes i ti mene, koja se bavi nekom drugom profesijom, kako mi bode oci kad čujem da se neke bolesti „savrseno lece cajevima poput macine trave” :-D)). Ali cutim...šta ću ;-)

Pozdrav svima :-)
BD

Prepelice & Dariabe...:0))) Hvala...;0)))

Tek sam sad videla da je tema na naslovnoj stranici ...hehehehe pa ćemo sad imati i uskoke...;0))))

Lidija, nash,vash, to toliko nije bitno govorimo o maternjem jeziku.

Pa ljudi moji, tek sad vidjeh ovaj post :)))

Mi iskljucivo pricamo sprski u kuci i tako će mo i da nastavimo. Maja ima 17 mj i već pocinje da prica par rijeci našeg, a tek je posla u obdaniste i naravno tamo je sve engleski, sto ja mislim da ona već po malo razumije gledajuci crtane i ne brinem se da će da joj engleski bude problem. Mi se dicimo sto pricamo srpski u kuci a svi Kanadjani nas pitaju što ne pricamo engleski zbog cerkice da ga brze savlada. Odmh im postavim kontra pitanje i pitam ih kojim bi oni jezikom pricali da žive u Srbiji i oni odma' zacepe :))))

babydoll,
razumem ja tebe i to potpuno ;)
ne bavim se prevodjenjem, za firmu sam nešto radila sa srpskog na engleski. studirala sam lingvistiku, nadam se post-diplomskim sledeće godine- neurolingvistika, fingers crossed, jer bih morala biti u londonu, da ne palim djnzloop :)

(bas te se setih jutros- belle & sebastian uz kafu, inače po tome pamtim likove :)

Babydoll, potpuno si u pravu...razumijem roditelje gdje je mjesani brak pa se u kuci mora pricati strani jezik, ali šta ne razumijem je ljenost nekih roditelja :)))

Evo dacu primjer moje prijateljice. Ima već veliku djecu, 14 & 15 god., žive u Kanadi, žive baba i deda sa njima (koji ne znaju engleski) a klinci ni da beknu srpski. Znaju poneku riječ tu i tamo ali ni blizu za razgovor. A šta je njen izgovor, „Pa pobogu, neću da maltretiram djecu!”, drugim rijecima, „Mrsko mi je da se ja maltretiram kad je lakse da im pricam na engleskom!”. E, ovakve roditelje ja osuđujem.

:-D))), e, i ja se tebe uvek setim kad čujem Babyshamble :-)))..Inače B&S obozavam! :-)..još da dodam da smo se na njihovom koncertu mm i ja „zvanicno” smuvali :-)

moj sin ima 2.5 godine, govori i srpski i engleski (otac mu je stranac). od rođenja mu se obracam na srpskom, i kada mu je otac tu i kada smo sami, ako treba nešto da prevedem na engleski to i uradim, ali se sinu ne obracam na engleskom. mali je odavno provalio koji jezik da koristi sa kim. ovde ne poznajem ni jednu osobu iz srbije, tamo idemo jednom godisnje ali mali ipak zna da sa babom i dedom (telefonom) prica srpski kao sa mamom, a sa ostlima engleski. zna da broji i na srpskom i na englekom do 30, zna boje na oba jezika, zna engleski alfabet, ali i kako se ta slova izgovaraju fonetski, jedino još cirilicu nisam pocela da ga ucim, a i to ću uskoro. deca su kao sundjeri, sve upijaju. imajte poverenja u njihovu sposobnost i pamet, nemojte tako lako da odustajete.

Baby, ode u bankare?!? bravo, pisi na mail o cem' se radi xx

haha...ljutile se vi ili ne...ali ja ću da pišem sve malim slovom...ko će sad da trazi na tastaturi veliko malo i o tome da misli..jbg...lijena sam za to...a znam kako i šta...uporno skracujem sama sebe...
zamisli lupa skaka...moji igraju lopte u dnevnoj :))...a ja pišem sa vama...i da još razmišljam jel veliko ili malo...radije pratim pogledom loptu da mi ne prospe kafu :))))
i onda ih zamolim da odu u hodnik :)))

i da nije Omrsavim...nego smrsam...smrsham
omrsavila sam 3 kg...smrsala sam 3 kg

saadet...ti si mi slatka sa veliko B :)))

svi smo mi mali...ali veliki
sjecate se Smogovaca :))) oni pricase na hrvatskom :)))skom ski jel malim ..hahaha...

ode da gledam...sam pišem...a trebalo bi...idem da gledam..youtube Smogovce i Trinestogodisnjake ))) možda mi nešto i zatreba imam tinejdzera = pubertetliju :))

Ah da zanimljiva je tema.
Čini se vecna! (Mislim da je prvi pokrenuo Sokrat, kad ga je jedan general pitao koja je skola za njegovog sina?)

U cemu je poenta (naravno za mene, pricanje sam sa sobom sam navezbao da se ne potucem)?
Pa prosto, mnogi koji se bave strucno ucenjem jezika (dakle strucnjaci, nije rekla kazala, nije čula, čuo) tvrde da dete ne može da napreduje ni u jednom jeziku ako ne poznaje svoj jezik.
Ovde u nasem slučaju srpski jezik.
Kvalitet tog srpskog jezika u direktnoj je korelaciji sa kavlitetom jezika kojeg koriste roditelji. Jezik je naravno samo deo kulture.
Imam dvoje dece.
Moj cilj je da moja deca budu bolja od mene.
Nadam se da moj cilj mogu da ispunim.
Mahanje

PS. A secam se kao da je juče bilo, i ja sam bila pametna... Sa bebom u stomaku bila sam cvrsto rešena da moje dete neće meni na engleskom kad ja njemu na srpskom, kao sto to tamo neka deca koju sam videla...

I sve je islo kao po loju do polaska u predskolsko. Tu su se loncici potpuno pobrkali. Pa zabaviste, prvi, drugi razred... Pocinjem tu već da se pitam u cemu je poenta???

Sve dok mi jednog dana moje dete nije reklo ono sto nisam htela da vidim: zašto moramo da pricamo srpski, moj jezik je engleski.

I ne radi se tu o patriotizmu, asimilaciji, to su sve gluposti. Radi se o tome da dete raspolaze većim dijapazonom reci na engleskom. Ako želi da objasni svoja osecanja lakse je objasniti na engleskom jer ima značajno veci fond reci i dijapazon da zahvati i najfinije finese.

(Samo lagani test primer: na kom jeziku lakse pricate o sebi, o najtananijim osecanjima, o nekim delikatnim nesvakodnovnim stvarima - na srpskom ili na engleskom? Zamislite da vam neko trazi da to kazete na onom drugom jeziku? E pa to upravo vi trazite od svog deteta)

Dosla sam u situaciju kao majka da se dete povlaci u sebe jer bi se on izrazavao na engleskom a ja sve vreme insistiram na srpskom. Od tada sam bacila srpski u tri lepe. Nije mi jezik vazniji od deteta.

Videcu vas, kojim putem ćete krenuti na toj istoj raskrsnici. Tu je ona negde, oko puberteta.

Hocete li izabrati jezik preko osecanja i potreba svog deteta?

Engleski nosi specificnu tezinu kao i nemacki u Nemackoj, italijanski u Italiji, itd. Tu se ne radi samo o stranom jeziku nego o „asimilaciji” koja je, posle promaje, najveca srpska fobija.

Još kad odes u Srbiju a dete slabo govori srpski, oni tamo sto sve znaju šta i kako treba da se radi a qrcem nigde u zivotu nisu mrdnuli, pocnu onako bolecivo „Jaaaaaaao pa mali Marko slabo govori srpski... kako je to moguće...”

Da se zaustave na tom idiotskom pitanju „kako je moguće da dete živi u Americi (recimo) i govori engleski” nego idu još i dalje... „Zašto ga niste ucili” optuzujici roditelje za nešto sto ni sami ne razumeju, ali su nasli krivca i sad će da ga sole do vecnosti i nazad.

Ako meni neko kaže da osuđuje Petrovice koji su otisli u Kanadu pre 10 godina sa malom decom, danas im deca porasla i jako slabo govore srpski - to je meni znak da dezurni solilac pameti ne razume ni djoku od problema, ali mu to ne smeta da ima mišljenje.

Može li covek skucenih pogleda da ima siroke vidike?

Nema sansone.

Moje govori samo engleski. Maternji jezik njegovog oca je spanski ali mi iskljucivo govorimo engleski. Nemamo Srba poznanika a na Balkan idemo svakih 5-6 godina.

Pozdrav mamice,

nisam citala sve komentare, preletela sam uglavnom preko nekih
svako ima svoje mišljenje i principe i treba ih postovati naravno, a i izneti svoje:)

ovo je moje mišljenje:

dete treba da zna svoj maternji jezik ma u kojoj stranoj zemlji živeo.
I ja ću ako Bog da biti roditelj za koji mesec, već sad okruzena XXXXXXX primerima vidim šta želim a šta ne želim kao roditelj.

NE želim da mi deca pricaju sa bakom i dekom na engleskom kao sto i u kuci se neće pricati taj jezik iskljucivo srpski i samo srpski (udarta za našeg coveka tako da neću imati problema oko drugog il treceg jezika),

deca su kao sudjner lako i ocas posla nauce jezi zemlje u kojoj se nalaze a brzo zaborave svoj il ga nikako ne nauce jel kao prvo roditelji to ne podržavaju,
lekse im je da pricaju engelski
sramota ih je svog jezika (verujte mi ima tih primera i te kako)il ko zna koji su kompleks nabacili (pogotovo majke dok su tate mnogo blazi u ovom - opet moja moc zapazanja i iskustvo) itd.

razumem ja da nismo u srbiji,
al mislim da je sramota da deca koja su rođena u inostranstvu ne znaju maternji jezik svojih roditelja - i ako je mix brak treba da zna jezike oba roditelja bez izdvajanja i nekih glupih pravila ciji se jezik vise primenjuje il ciji je popilarniji.

sa svim 'siticama' koje igorisemo možda namerno a možda iz zbog trenda polako al sigurno gubimo svoj 'identitet' i 'bogatstvo'.

sacuvajte 'svoje' i negujte.

ih kako se jezim kad čujem da mama prica deci na srpskom a ona odgovaraju na engleskom a ona ko sva srećna nastavlja dalje i još ubacuje engleski i sva ponosna leti...uhhhh možda me sve nervira jel je takav period naleteo - hormonski uragan:)))))))

beli_ljiljani, sve je to kako kažeš, ja tebe potpuno razumem. Sa one strane plota ti vidis samo pojavni oblik: majka/otac prica srpski, dete prica engleski. Ili: svi pricaju engleski. Situacija je primenljiva na mnoge, mnoge slične: kada si posmatrac sa strane vidis jedno, a kad udjes u sliku onda vidis drugo. Onda odjednom razumes ono sto si video i sto si osuđivao bez prvobitnog shvatanja.

E tako će biti i ovaj put.

Sa one strane plota jedino sto vidis je ruzna navika.

Kada budes dosla sa ove strane plota, susresces se, kao i svi roditelji sirom sveta koji žive van matice, sa sustinom problema. A sustina problema je sledeća: prvo, vreme. Fakat je da skolska deca stalno zaposlenih roditelja provode vise vremena tokom nedelje govoreci engleski. Prema tome, DECI je primarni jezik engleski, šta god da su roditeljski snovi.

Drugo, fond reci. Deca nauce da se igraju na engleskom. Deca uce skolu na engleskom. njihov fond reci na engleskom raste. Sem ako ne planiras da sa detetom ides kroz gradivo i prevodis udzbenike?

I treće i najvaznije, samo dete. U kom trenutku roditelji koji insistiraju na srpskom imaju u planu da se osvrnu na rođeno dete i da NJEGA (nju) pitaju za mišljenje?

Zabrana izrazavanja je zabrana osnovnih prava i sloboda pojedinca. Ako dete zna najbolje da se izrazi na engleskom, mora mu se dozovliti da kaže šta hoće na jeziku koji najbolje poznaje. A to nije srpski. Probudite se ljudi, to nije srpski.

I ako je deci maternji jezik - jezik zemlje domaćina to ne znači da ne treba da sa roditeljima ili bar jednim (ako je drugi stranac)ne govore srpski.
Roditelji cija deca ne govore sprpski su napravili veliki propust...

Pozdrav

„dali” - gramaticki ispravno = Da li

;-)

Pozdrav

lea,
sve je to slatko, ali uglavnom nije tačno.
vise sebe opravdas tim tekstom, nego svoje detence. sad, možda ti nemas dovoljno vremena uciti dete srpskom, ili vam ne dozvoljavaju okolnosti, ali to ovde nije bitno.

andromeda,
maternji jezik tvog deteta je onaj koji je tebi izvorni/primarni, a ne jezik sredine ;)

babyshamble, Maternji jezik mog deteta je onaj jezik na kome ono razmišlja, sanja, bunca u snu ... a to nije srpski :-)

Pozdrav

Evo i mene, na pretodnoj temi gde smo raspravljali na ovu temu (link je neko već ubacio pri vrhu ove teme) obecala sam da ću javiti rezultate testa poznavanja engleskog jezika koji je moja cerka morala da odradi u Kindergarten-u u USA (posto kod kuce pricamo srpski). Na skali od 1 do 5 (gde je 1 početnik, 5 ekspert) ona je dobila 4-ku, sto znači da joj ne trebaju casovi engleskog jezika za strance (deca koja su dobila 1-3 moraju na casove) i da će je opet s' vremena na vreme testirati sve dok ne bude imala maksimalnu ocenu. S' obzirom da je engleski pocela da prica tek pre oko godinu i po dana (sad ima 5.5 godina) rezultat nam deluje vise nego dobro.

Sin (18 godina):engleski, srpsko-hrvatski, njemacki i francuski.
Cerka (13 godina):engleski, srpsko-hrvatski, francuski i njemacki.
Jezici su napisani uredoslijedu kako djeca vladaju njima.Oboje su odrasli izvan maticne zemlje i ponosni su sto govore maternji jezik. Trebalo je puno truda i upornosti, nisu uvijek bili odusevljeni nasom istrajnoscu, ali sada kad su stariji dalje usavrsavanje jezika shvataju kao nešto sasvim normalno. Srpko-hrvatski jezik osjecaju kao „svoj” bez obzira što ne žive na tom govornom podrucju.

Mislim da bismo možda mogli da definisemo neke stvari ovde: šta se podrazumeva pod „znanjem” jezika? Koji fond reci? Akcenat? Pravilno izgovaranje i gramatika srpskog?

Druga stvar, šta se podrazumeva pod „konvrzacijom”? Ja pod „konverzacijom” smatram isti nivo konverzacije kao i na engleskom. Evo jedan mini kviz.

Ko kaže da mu dete savrseno govori srpski, ja ocekujem da mi ono objasni magnetno polje na srpskom ili sve sto zna o pustinjskim biljkama.
Takođe da mi isprica šta se desilo u skoli, na srpskom, o nekom dogadjaju koji je izazvao burne emocije.

Zamolila bih sve ucesnike koji će ucestvovati u ovom mini-kvizu da kažu koliko im je dete sada i koliko je bilo staro kada ste otputovali u inotrasnstvo.

+

jelena,
svaka cast na oceni, hvala ti sto si nama javila, biće sve ok :)

nado,
potpuno se slazem sa tvojim stavom!

pozdravko

Moj maternji jezik je Srpski, maternji moje drage je Madjarski, a živim u Americi. . . Njena najveca zelja je da deca znaju perfektno madjarski, moja najveca zelja je da deca koji god jezik pricala znaju šta pricaju i da to što bude izlazilo iz njihovih usta ne budu neke gluposti. . . Kad odem u srpski crkvu ponekad se prenerazim kad čujem pojedine kako pricaju i skoro zazalim sto sam i otisao. . . Jezik na kome će oni pricati najmanje mi je bitan ja ću ih svakako razumeti (bilo bi lepo da znaju i srpski i madjarski pa da mogu sa sa mojom i sa njenom familijom da pricaju) ali najviše bih voleo da ono sto od njih čujem budu neke pametne stvari ma koji jezik bio, nego da slusam gluposti na srpskom. . .
Jer na kraju krajeva jezik se lako da prevesti, a ono što se sa njim kaže to već može da bude i puno teze i puno gore. . .

Kakvih sve gluposti se naslusah ovde da mi se povraca.

Pa dobro da vas nešto ovako pitam:

Koliko vas jedalo svojoj deci srpska imena?

Kladim se da je to u 99% slučajeva ako ne i 100%

Pazi ne pikaju se imena kao Marko pa da kažeš imaju ih i italijani, nego ona bas što ne možeš naći kod Srba.

E sada, garant ove matere što se prave francuskinje, kanadjanke, nemice nisu svojoj deci davale ime John, Gerard ili HELMUT

pa vas pitam. kad ste bas TOLIKO malogradjanke i nije vam bitan nacionalni jezik predaka te dece:
zašto odmah svojoj deci ne dadoste imena kao John, Gerard ili HELMUT
i da skratite pricu UOPSTE.
Ovako dete ostavljate sa nekom nacionalno obojenim imenom koje ne prica jezik nacije iz koje je poteklo.
1000 Evropa i znani svet u Rimskoj Imperiji su pricali latinski, ali nisu imali malogradjana kao mi pa su ljudi zadrzali svoj jezik i kulturu,...i gle latinski je danas mrtvi jezik kojeg ni jedan narod ne prica

ДА ли причају СРПСКИ ?

Говоре , читају и пишу ћирилицу .

У кући се прича само СРПСКИ оаим ако раде неки домаћи на енглеском.
Кад смо напољу такође причамо СРПСКИ осим ако разговарамо са онима који не разумеју СРПСКИ .

Како смо успели .

Од првог дана ...:-))

Кад сам их учио да читају и пишу почели смо са азбуком окаченом у висини њихових очију. Било је проблема док нису укапирали шта хоћу од њих .

После а,б.в ...сва слова су научили у року 7 дана ...

Онда смо почели ТАТА , МАМА ...БАКА ...МАЦА...КУЦА...:-)))

Читање па писање.

Старије дете је са 3 године писало писану ћирилицу...а млађе је сад 5 , иде у први разред и пише и чита одлично оба писма , СРПКУ ЋИРИЛИЦУ и енглески ...

Са 5 година је већ у напредној групи за математику и читање.

Како сам то све успео .

Па тако што сам мислио да деца уче ОД ПРВОГ ДАНА ...и то је апсолутна истина.СВАКО дете може ако му се пружи прилика и помоћ.

Ја сам проводио мало више времена са старијим дететом јер оно није имала пример.

Млађе копира старије тако да је оно мало самосталније .
Наравно и српске серије као колибри , коцкица и мића и аћим помажу.

Пар боравака у СРБИЈИ је исто тако помогао да се заволи и пробије баријера .

Дакле...само храбро ако желите...и од првог дана.
Наравно , никад није касно ...

поздрав свима

СРБИЈА СРБИМА

Meni je strasno kako ljudi biraju prioritete. Sad su im dedovi i ognjista vazniji od rođene dece. Zanimalo bi me da vidim kako izgledaju ti ljudi, tako duboko poremecenih sistema vrednosti.

Kako komunicirati sa detetom koje ima fond od 200.000 jednog i 2000 drugog jezika? Šta bi tu bio LOGICAN izbor?

Kako ljudi tretiraju decu, pa to je Bogu plakati. Oni koji insistiraju da deca pricaju srpski uvek i u svakoj prilici koriste decu kao monetu za potkusurivanje SVOJIH dugova prema precima. Ako si hteo da ti dete prica samo srpski nisi se trebao seliti iz Srbije. Ovako, dete prica jezik sredine a ti od njega trazis da proguta svoja osecanja i neizrecene price zarad smirenja tvoje savesti.

Zašto uostalom VI ne govorite o sebi na engleskom? Zašto uvek kada je nešto veoma suptilno, tanano i trazi precizna objašnjenja, prelazite na srpski, inače ga nikad ne biste precizno rekli na engleskom?

Ne znam uostalom cemu sva ta fama oko jezika. Pa to ste trebali znati pre dolaska ovamo, da će vam dete govoriti strani jezik a unuci vas neće ni razumeti.

Zašto prebacujete odgovornost te odluke na detetova pleca?

Ja bih pitala ljude koji žive u Srbiji koji jezik NJIHOVA deca pricaju. Era kompjutera, hard diskova, megabajta, veb sajtova, era imidza i feshna, bjuti vika, bekstejdza, hard rock cafea, ma idi.

Ako se u Srbiji ne cuva srpski jezik kako se može ocekivati da se srpski neguje i gaji po Amerikama i Kanadama??

Nego je uvek trn u komsijskom oku veci od balvana u sopstvenom.

Problem je u tome što se emigranti drže samo svojih i ne pokusavaju da se uklope u okolinu, tako da nikad ne nauce jezik zemlje koja ih je prihvatila. Ja mislim ako ti je neko prihvatio izbeglicku guzicu, najmanje sto mu dugujes je da imaš dovoljno postovanja da bar pokusas da se uklopis i prihvatis njihov način zivota i JEZIK, a ne da se držiš nekih „ognjista” A to što se deci prezime zavrsava na 'ic' ili 'ski' ili bilo šta, uopste nema veze,nasi unuci NIKAD neće nauciti srpski niti imati razloga da zakorace u tu crnu rupu europe.

Kad sam ja bila mala živeli smo neko vreme u nekom mestu gde se samo madjarski govorilo i naucim ja odmah magjarski i tata koji je odlično(isto mu bilo srpski ili magarski) govoriot magarski kaže da sam govorila kao da sam tamo i megu magarima rogena, ali smo se ubrzo preselili i moj magarski je polako zakrzljao, moj tata nije održavao moje znanje a i radio je po terenima tako da ga često nije bilo kod kuce,i ja sad znam samo nekoliko reci, i strasno mi je zao sto je moj otac propustio da me malo vise „muci” i tako mi sako steceno znanje jezika i ostane. Moja cerka je od malena naucila srpski i makedonski, onda nešto kasnije engleski (ali 1oo%) sa buducim a onda i muzem koji je Francuz govorila engleski dok nije naucila francuski sad ga zna kao i on (tako on kaže) sad kad imaju malu bebu, dogovaraju se kako će napraviti raspored da dete (moje unuce) nauci sve ove jezike tecno.
Ma ne zzbog maternjeg, patriotizma... nego da zna, jer uz malo ili mnogo truda roditelja dete će lako nauciti bez muke i besplatno vise jezika koje će moći redovno koristiti i unapredjivati jer imaju u kuci skim komunicirati na jezicima koji nisu jezik okruzenja. Mozete vi dovesti u kucu bebi siterku kineskinju, ali kad ona ode s kim će vase dete taj jezik utvrdjivati,razvijati? Ja bih volela da mogu citati knjige od Tolstoja, Igoa, Sartra na jezicima na kojim su napisane ali ne mogu kad ih ne znam. Kad procitam knjigu makedonskog pisca prevedenu na srpski ili engeski to nije to to nije isto kao kad je čitaš u originalu ma kako prevod bio dobar.
Pricam sa jednom australkom i i kažem da mi je zao sto mi egleski nije najbolji da joj nest5o objasn im (nešto o cemu pricamo) onako kako bih na mom jeziku a ona kaže, ma nek ti nije zao ti znaš dva jezika a ja samo jedan u prednosti si. E pa ajd sad tu prednost iskoristite vi roditelji male dece koji živite u drugim državama, naucite vasu decu sto vise jezika, sto vise to bolje, dajte besplatno bogatsvo svojoj deci.

ja sma u americi i deca mi dobro govore srpski mislim naucila su od malena posto su tamo rođena, između sebe pricaju engleski ali ja im to u kuci branim u kuci se zna SAMO SRPSKI

U Usa živim,moja deca pricaju i pišu srpski onako kako smo ih naucili,Cirilicu pišu i čitaju ali šta im to treba ?u srcu Sumadije Arandjelovcu nemate tri table sa nazivima ustanova ili radnji pisane cirilicom.Njihova deca već slabije ili skoro ništa,onoliko koliko ih naucimo,znaju da su Srbi iako su neki iz mesanog braka i idu u Srpsku crkvu koja je na nasu nesrecu (da nije crkve nebi znali da su Srbi)ovde jedini dodir sa otadzbinom,nas se otadzbina seca samo kad pare trebaju. Kako pitati decu neka pitanja u vezi kompjutera kada toga nije bilo kada sam napustio rodni kraj?Inače lično bi voleo kada bi znali onoliko jezika koliko i njihov pradeda.

Zanimljiva tema.
Moj najmladji je do 4 godine progovorio 4 jezika.
Žena koja ga je cuvala bila je Zulu. S njom je govorio Zulu.
Ako bi naisao neko od Mocuana - ona bi sa njima pricala Secuanu, pa je i on radio isto to.
Sa nama u kuci govorio je na Srpskom, a TV, vrtic i sve ostalo bilo je na Engleskom.
Priznajem - ja sam bila od onih koji su imali pravilo da se Engleski u kuci ne govori, osim ako gosti nisu stranci.
Epilog- svo cetvoro odlično govore Engleski i čak me kritikuju da moj nije „na visini”.
Nema veze. Možda i nije - meni je dobar.
Kao sto je i njihov Srpski sasvim u redu.
I, da, moj najmladji smatra Srpski svojim osnovnim jezikom.
Iako je Engleski bio svuda oko njega.
Ponekad se isplati biti uporan ;)

Ja sam od svoje 7. godine u njemackoj i moji starci su sa mnom kod kuce nonstop pricali nas ... u drustvu skoro nonstop se nas jezik pricao a njemacki sam iskljucivo u skoli koristio i sad na poslu.
Poznajem dosta njih koji svoju djecu uce nas jezik kako bi djeca mogla kad odu dole da komuniciraju. Jedna prijateljica uci svoje djete nas a otac njemac prica s malom svabski. Tako da mala nema problema s oba jezika. Drugi slučaj, otac nas majka svabica imaju dvoje djece i djeca takodjer znaju i nas i svabski.
Moje mišljenje je da je lijepo znat oba jezika i još neki treci uciti.

A moja govori 10 jezika ima dve godine.
Svaka cast naucni fenomen!!!!!!!!!!!

De molimmm vas kako da savladam ovaj engleski na koji način je naj lakse nemam vreme bas za ucenje radim po 12 sati +godine su 53 nešto ko bajagi ucim pa zaboravim zanovjetan je nebi nedelja.

Šta vi mislite kako mi mozete pomoći!

Hvala do bez kraja ...