Дискусије : Херцеговина

Коментар
To je Mostar
geriatrikus
(zvakac karamela™)
22. април 2009. у 10.25
Mostarci su na glasu kao samodopadan i tvrdoglav svijet. Nije te osobine uništio ni protekli rat nakon kojeg je njihov grad nazivan „evropskom Hirošimom, čije stanovnike ne razdvajaju više samo porušeni mostovi na Neretvi”. Trajno su podijeljeni mržnjom naslijeđenom iz rata i nepovjerenjem prema svemu što nije s njihove obale, ali i prema svemu što nije iz Mostara. Govori o tome i jedan, čak i za mostarske prilike, iznimno morbidan vic:

Mujo, netom nakon rata, u Fejićevoj ulici u Mostaru sretne svog sugrađanina Sulju.

„Znaš li, bola' Suljo, da je umro onaj Haso iz Konjica”, promahala Mujo nakon što je svog jarana upitao za zdravlje.

„Čuj, ma 'ta će on umirati”, odgovori Suljo.

Kakva god da je vaša sreća ili nesreća, uspjeh ili poraz, Mostarci će vam uvijek s ponosom pokazati da su oni iznad svega toga i da su kao takvi jedini vrijedni divljenja, pažnje i bilo kakve rasprave. Oni i njihov grad naravno.
Zhilavka
(opijam)
22. април 2009. у 10.37
Ja sam iz VINOgrada, tako da...
geriatrikus
(zvakac karamela™)
22. април 2009. у 10.44
Zapuhnulo te malo sa Grepka, nadam se:))
Zhilavka
(opijam)
22. април 2009. у 10.48
нажалост, сложила бих се да већина мостараца јесте таква какви су описани. Што, опет, подразумева се, значи да нису сви. Добро си их дефинисао.
geriatrikus
(zvakac karamela™)
22. април 2009. у 11.03
Imam neke jako drage prijatelje iz Mostare, normalno da nisu svi...ali generalno(veci procenat od 50%) jesu. Ne znam koliko si pratila fudbal, dacu ti jedan primjer koji odvaja Mostarce od ostalih. Za Partizan je igrao centarfor, pokojni Dragan Mance(ja sam Zvjezdas inače), poginuo je u saobracajnoj nesreci. Bio je ljubimac navijaca Partizana, a zbog nacina zivota i iskrenosti, humanosti, cijenili su ga svi. Kada je poginuo, cijela Jugoslavija je bila sokirana.
Partizan je dosao na gostovanje u Mostar, a sa tribina se orilo(po pjesmi „Sanja” od Alise):
„Dunavom lesevi plove
Da li se
Bar jedan zove
Mance, Mance”
To se nije moglo cuti ni na Kantridi, ni na Poljudu, Maksimiru, Kosevu, Grbavici...jedino pod Bijelim Brijegom.
E to je Mostar i Mostarci koje sam često imao priliku da vidim.
Ono sto stavlja posebnu tezinu na model Mostarca je „koji su to misevi” kada se nadju u „malo vecem centru”.
tropical
(radnik)
22. април 2009. у 11.14
Zbog takvih pjesama i potcjenjivanja,nisam ni isao na utakmice pod Bijeli Brijeg.Osim,kad bi Zvezda dolazila.Velezovi navijaci su bili sami za sebe,puni sebe.Bukadzije.
Zhilavka
(opijam)
22. април 2009. у 11.30
„koji su to misevi” kada se nadju u „malo vecem centru”.
************************************************************

Joooj, ;)) bila sam i ja svedok „došla maca na vratanca”. Ne znaš dal' da se smeješ, il' da plačeš.

Nije to samo karakteristika Mostara i „mostarske raje”, da budemo precizni, već je tako u svakoj sredini preplavljenoj malograđanštinom i mnoštvom mediokriteta, čiji je jedini životni „uspeh” pripadnost snobovskoj grupi, gde svi žive od međusobnog hvaljenja i podrške, a mišljenje i stavovi drugih, van te grupe, su im nepotrebni, jer u odobravanju čopora dobijaju svu potrebnu životnu satisfakciju i smisao.
geriatrikus
(zvakac karamela™)
22. април 2009. у 11.48
„...već je tako u svakoj sredini preplavljenoj malograđanštinom i mnoštvom mediokriteta, čiji je jedini životni ”uspeh„ pripadnost snobovskoj grupi, gde svi žive od međusobnog hvaljenja i podrške...”-Z
-------------------
Dabome...samo to negdje predje u epidemiju i postaje model ponasanja sredine. Ljudi rastu u takvoj sredini i često i ne primjecuju „bolest”.
Nacija, religija, rasa, pa čak i genetsko nasljedje ne uticu toliko na ponasanje pojedinca kao sredina. Samo su najjači uspijevali da se otrgnu iz „geta”. A Mostar jeste „geto” sa svim svojim karakteristikama.
Zhilavka
(opijam)
22. април 2009. у 12.15
Mirne spoljašnosti, a buntovne prirode :)), ne osećam se ugodno u bilo kakvim besmislenim granicama i ogradama, pa tako ni u getu, bilo koje vrste, a „geto” ume dobro da naplati
neposlušnost.

Ali, ko se zadnji smeje...
geriatrikus
(zvakac karamela™)
22. април 2009. у 12.24
...posljednji se smije!
geriatrikus
(zvakac karamela™)
22. април 2009. у 12.25
Odo' ja malo mrkve iz vrta donijeti:))
Zhilavka
(opijam)
22. април 2009. у 12.29
'Ајде, 'ајде, видиш да знаш шта треба:)
tropical
(radnik)
22. април 2009. у 12.54
Ma žena ga nacerala po mrkvu.Ali kad udje u bastu,mora zvati ženu da pita dje mrkva.I još posao sa rukama u dzepove.Nezna ni dje motichica.
Zhilavka
(opijam)
22. април 2009. у 14.45
nema veze, Tropical, njemu ionako vazda zapadne perušun ;))
geriatrikus
(zvakac karamela™)
22. април 2009. у 14.48
perusun? je li to povrce, ili pijetao?
geriatrikus
(zvakac karamela™)
22. април 2009. у 14.49
Tropi, ono sa mrkvom je bila neka interna zayebancija:)) mala fercera k'o Doxa:))
Zhilavka
(opijam)
22. април 2009. у 15.22
Majdonos, majdonos, to sam mislila.
geriatrikus
(zvakac karamela™)
22. април 2009. у 15.26
Pa sto odmah ne kažeš da je Petroselinum crispum?! Nisam ja domaćica, već doktor nauka:)))
realtrt
(naucnik)
18. мај 2009. у 04.33
Da budemo fer, nije to samo boljka mostaraca.. evo na primjer takvi su i Beogradjani.. kompleks vise vrijednosti, ali kad dodju na primjer.. u London.. onda su ko mali misevi... znaci sve je relativno..
Коментар Запамти ову тему!
Looking for Oil Diffuser Necklace?
.