1988 sam u Sangaju sreo kineza mojih tadasnjih godina koji je „fluentno'
govorio srpski, reako je da je ucio sam iz knjiga i ostale audio-video tehnike tog doba.
Bili smo frapirani njegovim znanjem, a on je bio pocastvovan sto su mu kineski nadleznici organizovali susret sa nama.

Ovde u kanadi poznajem kanadjanina koji je ozenjen srpkinjom oko 8 godina.
Govori dovoljno za dobro osnovno sporazumevanje,
međutim to i nije neki stos već je njegova genijalnost akcent i dijalekt, ono sto izgovara je bezgresna kopija govora nekog krajiskog sela.
Takoder ovde kod mene ima jedan crnac, bas pravi crnac jedino sto mu je mama srpkinja, On ne govori perfektan englski posto je rođen i odrastao u Jugoslaviji. Pošto je stalno u okruzenju Srba kao sto je bio i tamo
mozete zamisliti kakvih sve cirkusa nije imao sa našima duzeg jezika.”