Geography of a Man and Woman

Between the ages 15-20 a woman is like Africa.
She is half discovered, half wild.

Between the ages of 20-30 is like America.
Fully discovered and scientifically perfect.

Between the ages 30-35 is like France.
She is half destroyed after the war, but still desirable.

Between the ages 40-50 she is like Germany.
She lost a war, but not a hope.

Between the ages of 50-60 she is like Russia.
Very wide, very quite, but nobody goes there.

Between the ages of 60-70 she is like England.
With a glorious past but not future.

After 70,they become Siberia.
„Everyone knows where is it - but no one wants to go there.”
__________________________________________________________

Than we have guys... just to be fair...:

A guy life can be described as a train on a railway track:

When they are 20 - they want to stop on every station.

When they are 30 - they can stop at one station.

When they are 40 - they want to stop, but they are not allowed to.

When they are 50 - they want to stop but they are not allowed to.

When they are 60 - how can they stop when they can`t even start?

p.s. mistake at 50:

when they are 50 - they want to stop but they cannot.

izvini, ali ja sam se potrudila.

ali moj izrazaj niko ne razume..šta vam ja mogu.. : ))))

Moj glavni utisak je da tiranija ne potice od ubeđenja nego od neslaganja. Kako kod demokrata tako kod monarhista, kako kod ateista tako i kod vernika i tako u krug. Tiranija ne potice od ideologije nego od neslaganja...Najjača ideologija je ja onako mislim neslaganje a to je kranjoj instanci ego...

Ali ko sam ja da mislim o tome? Ja onako mislim da ljudima nije prepreka inteligencija pa kao neko je pametniji od drugog ili slično pa samo onaj pametniji treba da razmišlja. Svi treba da razmišljaju. Onaj koji je glup treba da ne razmišlja? Daleko bilo od toga. Naprotiv. Mislim da je prepreka nerazmišljanje a ne inteligencija.

.. neka vrijeme prolazi, neka duša sniva..

Čestitam Simo, takav poduhvat u tom dobu..
ali kud bas sad kad je materijal duplo poskupio?

Najbolje je ne razmišljati. Takvi najbolje prolaze.

„Postoje dve grupe ljudi u 50tim. Jedna je negativna/mrzovoljna sa stalnim tuzakanjem oko svega i svačega, dok je druga spremna (sa punim elanom) da prihvati, i istraje, u zivotnim izazovima.

U kojoj grupi se vi nalazite?:

Zašto bas u pedeset-im? A šta tek reci za one koji su rođeni 'naopacke',a koje poznajemo i srećemo od kako znamo za sebe? Neki
od njih ne dozive ni 30-te, a neki stignu čak i u duboku starost da budu primer i opomena onim drugima.

A što se tiče u kojoj grupi se nalazim? (kada su nas sve stavili u
karantin) cik;pogodi? Umesto da sam par zimskih meseci proveo na
Karibima sto na ladji ili vrucem pesku, nosim subaru, kozuv, cizme i
klancam po komsiliku. Ta i to će proćikao i sve ostalo,nego; kako
je tamo na tvojem salasu? ...;-)”

„E moj bracela, pa da znaš, i nije mLogo;”

Naravno bracela i ne sporim,

Dusevno i duhovno prvenstveno - nadoknadjuje sve ostalo sto sledi.
--------------------------------------------------------------------

„Ove Njemce sto znam i poznam 70% njih sami si kuvaju..”

@Seeb, pa i onih 30%, ako ne isto - bar priblizno ;-)

p.s. 'Die arbeit macht frei'.
;-)))

'zivot i prezivljavanje posle 50te?'

E moj bracela, kako kome i za koga - ništa generalno.

Do 25-e sam se poigravao sa zivotom a od tada do 50-te zivot
sa mnome. Posle toga tek poceo da razmišljam šta i kako dalje.

Danaske; suncano za blagim povetarcem,pozitivna dupla cifra za:
'dusu dalo & stras` Boz`ja' uz rostiljijadu i 'talase plavog Dunava'.

Ne daj Boze da im predlozim neku setnju ili izlet, ko da sam stavila tarantulu na mindzu. Samo sedenje na dupetu i kafenisanje i po koji put soping u molu. Ništa ih ne zsanima osim kuvanja i igranje igara: „strasno strasno” i „posto posto”.
---
LOL!!! tako si u pravu, Soso...

nisam sigurna, Sale, da tebe zanima da nešto dublje zagrebes, iz prostog razloga sto, u slučaju da je tako, ne bi imao vremena da mislis o svim onim drugim stvarima koje nisi...

samo kažem... :)

gospodine studentu, ja još nisam vidjela pametnog covjeka koji ima visak vremena : ))

meni recimo treba visak vremena, sto si i priustim, bila inteligentna ili ne, zasluzila ili ne zasluzila, samo kad me glava boli...
zato što sam čula da od viska glava ne boli : ))))eto tako..

trenutno radim na tome da me glava zaboli, pa se možda kasnije i prikljucim ovim raspravama : )))

dobro, dobro... eto, vjerujem ti...

nije to meni problem : )))

najlakse je povjerovati.

„gospodine studentu, ja još nisam vidjela pametnog covjeka koji ima visak vremena : ))

meni recimo treba visak vremena, sto si i priustim, bila inteligentna ili ne, zasluzila ili ne zasluzila, samo kad me glava boli...
zato što sam čula da od viska glava ne boli : ))))eto tako..

trenutno radim na tome da me glava zaboli, pa se možda kasnije i prikljucim ovim raspravama : ))) ”

Poet, za ovo si dobila pluscinu od mene :).

Nazalost, bas kao i ovaj student, mnogi iz naše zemlje a u ovom mom kanadskom sokaku, razmišljaju bas tako: hobije izjednacavau sa viskom vremena. Kao blago tebi jer imaš visak vremena, i to dolazi od sugradjanki koje ne rade, nemaju hobi ni profesiju i davno ništa ne čitaju. Jedina briga im je kako će da olizu svoju kucu, šta će da skuvaju, i šta će da obuku za neku slavu i svadbu. Pa ne znam, valjda i za to treba bas onako poprilcno iteligencije, pa zato nemaju vremena jer su toliko inteligentne.

hvala ti Soso, nemas pojma koliko mi znaci : )) ja nemam s kim progovoriti...
elem, glavam me fakat zaboli danas..vise je neću spomenuti (glavobolju) ni u sali...

Mudrijas vidje li kako Zeljko Mitrovic uspio sa bas gitarom..
Bogatstvo vlasnika TV Pinka, izdavačke kuće City Records, te više zrakoplova i jahti prelazi milijardu eura.

Ili ti ne znaš tamburat ili je do gitare?

-

Ne vole svi da budu bogati. Ali ne zato što su skromni ili lažno skromni.

Uz bogatstvo ide i određeni stil zivota i određena grupa ljudi sa koima si primoran da se družiš kao bogat.

Evo Zeljko Mitrovic ima jahtu i avione/kamione ali mora da se druzi sa takozvanim estradnim zvezdama sa kojima se ja nikad ne bih druzila. A verujem ni Sale se ne bi druzio.

Isto tako verujem da je Sale hteo da bude muzicka zvezda, i da živi kao takav da bi i to bio.

Ja igram loto i još uvek ne mogu da se dogovorim sama sa sobom da li želim da dobijem silnu kamaru para ili ne. Jer mi se bas i ne menja ovaj stil zivota. Ali bih ulozila pare u silne skole koje me zanimaju. Ne bi mi palo na pamet da kupujem avion, a ni jahtu jer se plasim duboke vode (davila sam se par puta). Jedino bi mi bilo drago da ne moram da radim do penzije.

Ne volim firmiranu garderobu, jer neću nikome da nudem besplatna reklama. Ne bih volela da imam ni neku kucerinu, jer bih onda morala da imam i poslugu sto bi me izluđivalo. Nešto mi se ni ne putuje, jer sam u Kanadi upoznala bas dosta naroda i narodnosti, pa mi se bas i ne ide u njihove zemlje. Ima par destinacija gde bih volela da odem onako sa običnom rajom.

Evo sad udarila i korona, pa ne možeš ni da putujes nešto ni da setas neku skupu i besnu garderobu.

Soso, if life were like that...nisam nešto samo zato što nisam htio, haha. Mislim ta logika je fantazija ako se sam u to ubijedis da je istina i ne misliš o tome kao teškom kompenazcionim mehanizmu.

Pa dobro, nisam siguran da sam bas taj potencijal da budem zvezda, pogotovo jer sam instrumentalista, a genre gde bi takav jedan instrumentalista bio neka nazovi zvezda je opet vrlo ogranicen, i nije na spisku mog interesovanja.
Ali stvarno, lova nešto preterano preko zaista skromnog-dovoljnog - me nije interesovala. (kad je sosa evo spomenula bas mene, a ja sam jedan od retkih ovde koji non-stop smara da nije bas sve u materijalnim stvarima.
Mislim ok, da me ne shvati poneko pogresno - ja zaista i cenim i postujem čak i te - materijalne rezultate koje su tu pojedini diskutanti ostvarili svojim teskim, napornim, ili možda i nije bio takav, ali pre svega - vrednim radom. Ja za to skidam kapu. Čak i ako bi isti ovakav - windfucker (napisao sam ovako samo zato što skripta razlomi reč ...ivetar) - tu kod njih - dakle ovakav kakav sam - bi ih „levom” sio u lovi, ali je to meni zaista nebitno.
Evo recimo santosov vozni park - camper mi je sasvim super fora. Međutim, ako sracunam - šta ja sve, a iz svojih cipela, treba da uradim da si kupim kamper (a to u mom slučaju nije „uzmi kredit i kupi” -nego vrlo drugaciji pristup) - dale koliko parce zivota ja treba da spržim za takvo neko zezanje - meni to NE vredi toliko mog zivota. (ili sibovi mercedesi).
znaci ja to racunam ovako:
Total (time) score: rad za pribavljanje predmeta (koji tu i tamo nije hobi, nego je sljaka koja nas nešto bas i ne ispunjava sasvim). pribavljanje predmeta, - i onda vreme provedeno u eventualnom koriscenju tog predmeta.
dakle da zabodem mesec dana po crnoj gori u kamperu - ne kosta me gorivo i putarine i registracije, nego i ono vreme potroseno za pribavljanje love da to kupim.
i narvno, kalkulacija - koliko će biti total-score-time koriscenja tog nečega dok je kod mene. -i kad to sve iskalkulisem, skontam da je meni lično naprosto jeftinije da sednem u moj normalni mali auto, odreknem se dela komocije koji kuca na tockovima zaista pruza u takvim situacijama, i dovezem se iz neke maticne stanice na zeljenu destinaciju, i tu se promuvam, dal' monti bajkom, dal' nogama, nebitno.
i sad paralela toga tipa za bilo kakav predmet.

problem sa ljudima koji jure samo i iskljucivo za materijalnim, je taj sto naprosto ne mogu da shvate neke druge koncepte (da zaista postoje ljudi koji vise vole da provedu svoje vreme sami sa sobom, ili sa svojim bliznjima, nego da ga provode na radu, da bi pribavili eventualno novce, za koje onda opet pribavljaju neke materijalne predmete, koji im, realno, u nemalom broju, zasta nisu ni potrebni.

Santa,

Da tebi kaže jedna Sosa: ja nikad ali nikad ni u bivšoj nam YU, a još manje u Kanadi nisam volela da nosim firmirane stvari. Ja stvarno nisam nikad imala priliku da naidjem na firmirano a da je udobno ili prakticno. Drugo, ja umem dosta da prosipam hrane ili pica po sebi jer volim da radim 2-3 stvari u isto vreme, pa mi se ne kupuju skupe stvari. Treće, ja volim da sijem sama sebi, ne zato da ustedim na garderobi, već zbog samog procesa kreiranja. Pazi uopste nisam neki talentovani kreator, ali recimo svi mi se dive kako sijem pantalone. Ne sijem za druge već samo sebi.

Ti živis u SAD-u a ne u Kanadi, i ne znaš kakve su kod nas zimetine i hladnoce, pa kljackavica, blato, led i sneg. Leta vruca i vrlo vlazna. Tu nema mesta za modu. Nema tih koznih firmiranih cizama koje mogu da prezive „plivanje” kroz kljackavicu od snega i leda i tone soli kroz kanadske parkinge. Da ne kažem o prljavim kolima u koja moras sa udjes i izadjes sto puta u toku vikenda kad ides u kupovinu. I onda na priemr natrontas se jer je minus beskonacno, pa onda u molu se skuvas ko virsla. I tako dalje, mislim da si shvatio poentu.

Jeste, ima nekih naših mucenica koje bi da nose firmirano kroz taj uzas od klime, ne kažem da ih nema. Ja vala među njima nisam. Ne volem da me ista steže, davi, gusi i da me ometa.

Sibe, ja sa zeljkom mogu da razgovaram jedino o muzici. - šta konkretno ako ga nekad sretnem da mu kažem. - sigurno ću ga pitati šta svira od instrumenata sem jazz-bass-a - i kad krene da mi prica, tipa, e kuio sam i xy bas, super je zbog... - da ga prekinem, i da mu kažem - e a da te pitam, rekao mi sib iz bremena da te pitam - daj leba ti reci mi (pa to što si pitao)? -kapiram da će mi sigurno odgovoriti, jer je to jako važno pitanja, a i postavlja ga jako važan upitac (ti). :)

'Htedoh i ja da ucestvujem u raspravi ali ovde rasprave i nema posto je ovo revija tudjih citata i onda je bolje da se povucem u svoje odaje...I kako onda da coveka pitas šta misli? Pa on ne misli, on reprodukuje a misli da misli.'

pa i ti to radis
zvuci da se ljutis sto i drugi nešto čitaju

pa on nije ministar odbrane ;)
a od mog mišljenja i o njemu i o aktuelnom ministru odbrane, ni ministarstvu odbrane, ni ljudima koji rade u tom sistemu, a ni ostalim gradjanima neće biti ni milimetar bolje (doduse ni losije), pa ću da ga zadržim za sebe - jer je stvarno nebitno.

Sosa i ja kao da smo bliznakinje osim sto ja ne idem u Beograd samo iz razloga sto bih se morala skockati, a sve vise sam okrugla pa mi se ne da... :)))

Osim toga, ne prija mi kako me gledaju kad se skockam, a uz te kocke ne idu pištolji; sto me ostavlja ranjivu, a ja to sebi ne mogu da dozvolim. :D

Ali kad bih morala, ovako bih se „sredila” :)))))

https://images.app.goo.gl/BHHKsKWaDFyiP9vt7

Inače moj muž ima izreku: Round is a shape too.

I ja se sve vise zaokrugljujem. Ja sam nekad bila jako mrsava, tako da sada bas volim svoje kile, svoje salo, svoju sve mesnatiju guzu i sve ostalo sto ide uz to. I imam filozofiju, sve dok sam zdrava ne smeta.

Santa, sve je OK, ukapirala sam te.

A propo dijete:
Ako mene pitate Keto dijeta je sve. Ja sam se jedno oktobarsko jutro 2018-te probudila i sama sebi rekla da ništa više neće biti isto:)...šećer out, hleb out, krizirala žestoko 3 mjeseca, energija na nuli, ljudi mislili da sam nešto strasno bolesna...čak malo previše smrsala. Ali imala volju nevidjenu. Kad tad tako i sad. I zbog zdravlja i izgleda i svega. Kad su prošla 3 mjeseca počela sam da se vraćam među žive bukvalno. Sad mi zao sto ranije to nisam uradila, benefiti su ogromni. Trust me.

Sasa, to što ti osecas može da bude i netolerancija na gluten i ništa teze od toga.

Ja sam od malena imala neku podsvesnu averziju prema hlebu i hlebastim prozivodima. Nikada se nisam „palila” na pekare, ‘lebove, buhtle i ta razna testa. Uvek sam mgla da pojedem malo, ali nikada sa nekim uzivanjem. Nikada ono - sela i pojela 5 palacinki. U zivotu. Izuzimam recimo kiflice sa sirom ali samo zbog ukusa pecene fete koju obozavam (naročito ako je ona stara bugarska sto mirise na noge, za tom sam bukvalno luda) ali pojedem li vise od 2 nadujem se kao balon. Isti slučaj i sa pitom od sira koju obozavam iz istog razloga kao i kiflice ali kad pojedem malo vise - zazalim. Inače imam bas zdrav apetit i svasta volim da jedem, kod moje majke nije bilo izvoljevanja nego sto je na tanjiru to se jede ili nema rucka.

E sad, kad sam bila mladja lakse sam podnosila, mada kao sto rekoh uvek sam zazirala od „lebine” kako ja to zovem, valjda zbog podsvesne averzije. Secam se da su mi uvek govorili da treba da jedem vise hleba i da nije normalno da se pojede tanjir pasulja ili2 punjene paprike sa 1/4 kriske, ali moj organizam se na neki način branio.

Tada je to bilo samo „ne volim”, a sada već pocinje ozbiljnije da mi smeta i izbegavam gluten kad god mogu. Ništa neke ofanzivne promene ishrane i bombasticne dijete, jednostavno ne prelazim 1/2 parceta hleba dnevno (mene konkretno hleb najviše muci, nekoga recimo pasta, nekoga peceno testo..zavisi) ili recimo juče sam uz cesar salatu jela garlic toast i pojela sam celo parce, i danas to im am na umu tako da reč imo neću kuvati spagete. I super pomaze a nije sad da neki spec jelovnici moraju da se prave ili da se odrices 100% namirnica. Najnormalnije jedem, sve sto volim. Braon pirinac, beli pirinac, pastu bez glutena sto sve zasiti kao hleb. Jedem i hleb ali pazljivo. Recimo predlog za dorucak su oat pahujice, orasi, suve grozdjice i 1 kasika chie i meda. Super zasiti, drzi te do rucka energetski jakim a zeludac kao ptica.

Nekad se jednostavno desi da organizam pocne da odbija neku hranu. Ja sam imala prednost sto kad je pocelo ozbiljnije da me muci setila sam se svoje averzije i odmah sam skonatala da se ono sto sam osecala od detinjstva samo pojacalo sa godinama.

ja secer... fazon, ako se mene pita - drage pcele, dzabe ste krecile, a i svi drugi koji prave ista slatko.
ne znam. imam neki problem, zdravstvo je na holdu, pa se zivo nadam sad da nisam u ozbiljnom problemu koji će eventualno da eskalira dok ponovo ne prorade. mislim da nije celiakia ili kako se već zove, nego bas ugljeni hidrati, tipa skrob i prosti secer.
mada, oduvek imam recimo averziju prema dorucku ujutru uopste. i skontao sam još davno da najbolje funkcionisem polu-gladan ili skroz gladan. videcemo. uglavnom, mislim da nije (ili nije samo) u vezi glutena.

Vidim da ste svi uvidjeli bas ovo sto i ja. Samo dalje od pekara...ja ne zalazim.
Isto kao i ti Sasa, kad bi pojela neki burek/pitu mislim da ne bi mogla zivjeti. Za hlebom nemam više nikakvu želju, tjestenninu uglavnom ne jedem, osim thin crust pizzu, ili wraps recimo. A Krompire i rizu normalno jedem.
Šećer apsolutno ne, osim parče cokoladice uz kafu ili čaj, po navici al kockica samo:)

A bila sam ona koja je odrasla na sve samim karbohidratima, od raznih, kolaca, pita, tjestenina, buhtla i sve tako (tako je to bilo u mom kraju). Ma ništa mi se drugo nije ni tražilo. Tako da, za mene vodena za razliku od tebe, ovo je bio ‘shock to the system’, totalni i vrlo neophodni reset.
I sad idem okolo i zagovaram promjenu ishrane kao neku religiju.
Misleći unazad, nikad nisam bila bucka, Al sam uvijek bila kao žaba naduvena. Nevjerovatno kako ranije nisam ništa poduzela.
Btw, Muž mi je isto konvertovan:) iako je od ove ishrane postao ko cackalica mršav, mislim da bi njemu dobro došlo da ponekad smaze kakvu masnu pitu i to čitavu tepsiju.

Šalila sam se Soso...

Odavno nemam ni vremena ni prilike da moram da izgledam :))
Ono sto je meni bitno je da se istuširam svako jutro obučem cistu bijelu potkošulju dugih rukava i farmerice, svježem kosu na vrh glave i kao moj vrhunac ženstvenosti ubodem MALE srebrne alke u uši. Kad pada kiša malo se i našminkam :D

Menopauzalno skembe potapsem pred ogledalom, nasmijem se i uhvatim se posla...

Ima momenata kad se onako dobro izdeprimiram. Obično kad iz nekog umora i gluposti krenem da se selfiram... pa ne mogu da stanem :))))) Moja baka bi rekla, nemoj dugo da se gledaš u ogledalu, ugledaces majmuna :D
Ali kako sam ja majmun i van ogledala, nas dvoje se brzo dogovorimo da je sve u najboljem redu :))))

Kockaste kažeš ...hm... ko bi se tome nadao od tebe... ccc...:)))

muškarce sa alkama u usima mogu da zamislim samo ako su brkati pirati tamne puti, pa im taj detalj ne može nimalo umanjiti muževnost

Može li jedno malo pojasnjenje ove recenice

„nisu od savijene okrugle cevi”

Kakove su to minjuse od savijene okrugle cevi?

-

pazi 'vamo!

burzoazija je nekada koristila srebrni pribor za jelo, a i danas

ovi sto nose srebrne alkice treba da znaju da je srebro dobro, ali danas imamo tehnlogiju, pa ja tako pijem od colloids for life srebrnu vodu, bas sam obnovio galon srebra za nekih $250, trajace mi možda godinu dana

ovo sto kazete bez glutena - i to pozdravljam, 'oce gluten da smeta čak i nama koji nismo alergicni, pa ga valja izbegavati, kupimo lepo gluten free rezance/pastu/spagete i mirna backa

ovo sto kazete secer da ne valja - i to je tačno, ja ga isbegavam, u kafu anericku stavljam med, ali opet 1 od moje dece gleda samo slatkise, a ja im branim... jaja i slaninu za dorucak, kakve crne krofne

„Naime, običaj je bio da se jedincima buši uho da bi se pokazalo da on nema s kim da deli nasledstvo.”

Tako nekako, nešto kao amajlija da ga cuva i zastiti od uroka.

U davna vremena kad medicina nije bila dostupna, u nekim od brakova (iz nekih razloga) deca nisu opstajala ili pak se desi bar jedno.
Tako je bilo kod roditelja Vuka Karadzica. Posle gubitka nekoliko
dece, njemu dali ime Vuk koji je opstao,iz verovanja da je vuk zdrav i izdrzljiv.

A ovo danas je otislo u beskrajnost. Onima u pubertetu dolikuje svaka ludost. Kako u oblacenju i ponasanju da se iskaze bunt vremenu kojeg zbog zivotnog neiskustva nisu u stanju prihvatiti.
Neki koji se ne mire sa stvarnoscu u kojoj se zatekli,nastave tako i posle 'magarecih godina', i cine sve da i dalje privuku paznju na sebe - kao neka vrsta mode. Briju glave do gole koze,buse delove tela i kace svakojake 'amajlije' izlozene pogledima okoline, tetoviraju se, nose majice oslikane svakokjakim nakazama, nose poderanu odecu - a da ne pominjemo ličnu hgijenu u neposredmoj blizini.

Zaboravila sam još jedan uslov...mora da ima bar 50kg misica po metru visine :))))))
Ja ne kažem da svi trebaju da izgledaju tako, radi se o samo mojim kriterijumima :)))

Vidiš ti kako ja znam iako pojma nisam imala :)))

doduse, ovaj jedan detalj sto je sib spomenuo - kad vidim mladjariju po ulici u iscepanoj garderobi, uglavnom ako prokomentarisem - prokomentarisem - kad sam ja bio klinac - ako se ovako iscepan vratis kuci - dobijes batine :)

https://www.youtube.com/watch?v=iBD8jDFJZAw

-

O tome se radi Sale, ti bježiš od velikog tereta zato što, sasvim opravdano, ne možeš da ga podigneš. Nije tu ništa sporno. Priroda poznaje razne oblike i veličine. I svi su legitimni.
I miješaš kruške i jabuke. I žene imaju misice. Te polne atribute trebaš komparirati sa istom kategorijom kod muškarca.

Nikome Bog nije dao teret veći od onoga sto može podići/ponijeti. Ako je to i slučaj, taj se sam zazeznuo :)))))

Miješaš! Kad sam govorila o mišićima, govorila sam o snazi, a ne o polnim atributima.
Dakle, za muškarca koji pored sebe ima (tešku) ženu, bilo bi lijepo da ima snage i da je podigne! :))) to sam vidjela u ljubavnim filmovima i jako mi se dopalo :D
Dakle, kad se desi da ne može... ne treba da krivi Boga, nego sebe...htjela sam da se našalim...

Dobra ti je ta mješavina. Živjeli!

😂 jel se i tebi ponekad čini da neki ovdje dodju nasikani :)))

Shavatam ja to, ali ti nisi shvatio mene..
mišići nisu otežavajuća okolnost. (Ne mislim na nabildane retarde, nego zdravo razvijenog muškarca koji na 2 m idealno nosi 100 kg.. kažem misica, kao sliku zdravog muškarca a ne debeljuce...

Za Hudsona je fakat šteta :)))

To za meze si u pravu, ima i toga :))

mene rock hudson ne bi uzbudio ni na pustom ostrvu. neje moj tip. inače ti extra misicavi snazni i slično su i ekstra dosadni da ne kažem i ekstra smaraci. po sistemu „ ljubi me majka vidi kako sam lep i zgodan i neodoljiv, a ti trebaš da me obozavas 24 casa.” pa nešto i ne bi. jednom prilikom, me je moja rođena majka naterala da odem sa takvim ekstra misicavim na more. bio mi je neki deckonja u prolazu eto cito da mi popuni neke momente tog leta i mojoj mami se svideo, pa se svideo. odemo mi na plazu i on onako narcisoidan pozira i kaže mi „ej vidi kako sve zenske gledaju u mene”. i meni pukne film u nekom momentu i kažem mu: pa ajde bre pokupi neku od njih i skini mi se s'vata. i odem sa plaze pravo u sobu. a on se odmah dovukao za mnom i kaže mi: pa ti nisi normalna, kako si mogla da me ostavis tamo na plazi samog. čim smo se vratili s' mora odmah sam ga sutnula, na uzas moje mame. a bio je zanimljiv ko sneg od prošle godine.

ne kažem ja sa su svi zgodni muskarci i dosadni. ima ih i zanimljivih dok ne pocnu da setaju svog narcisa u sebi.

ja sam imala teske nocne more i to godinama. pocele su ovde u kanadi. dosla sam sama sa dva kofera prnja i bas sam se namucila. znala sam da vristim u snu toliko da samu sebe probudim i čujem svoj sopstveni eho. i onda sam razvila strah od spavanja. sto nije dobro.

sada sam ok, nemam vise nocne more, ali su navike ostale. a i tip sam sove, volim da sovim nocu. ujutro sam se jedva budila, a sad sam i to popravila. uzelo mi je dve godine da dovedem sebe do toga da olaksam sebi budjednje.

takođe već pet godina idem na neurofeed back optimal treninge koje su mi promenile zivot na bolje za 180 stepeni. neurofeed back je dobar za stress, kognativne disfuncionalne promene usled potresa mozga, za decu sa adh-om i visoko funkcionalnim autizmom. ja to placam iz svog dzepa i vredi svaku paru. saznala sam za to od nekih ljudi sa koima sam često dolazila u kontakt preko posla. bili su jako neprijatni za saradnju, emitovali su vrlo losu toksicnu enrgiju koju si mogao da seces u kokcice. i onda na jednom promena u njihovom ponasanju, energiji i to drasticna. posto ja nikad nisam imala problem da ista pitam tako i saznam za neurfeed back i odem i probam. zbog dve saobracajke imala sam problema da se opustim dok vozim, tokom voznje sam dobijala jake napade panike, pa bih stala negde dok se ne smirim, onda sam često plakala dok vozim. fokus u generalnom smislu za sve mi je bio skoro na nuli. sve se to promenilo i drasticno popravilo.

u jbt.
ja sam 2 x imao (mislim) napad panike čini mi se. oba puta vezano za zdravlje. ono jednom - majstori mi uporno traže rak na plucima, ja im uporno pricam -alo bre... i oni uporno ne slusaju. a tad su mi u godinu dana pomrli dvoje najboljih prijatelja od rakova, i još nekolicina bliskih vrlo, bas se secam da sam isao kod ove moje opste praxe, i rekoh joj - ja miz' da sam imao zestok napad panike juče, možda sam trebao da se snimim - da pustate deci da vide... i ona se žena smeje, i ja umreh sa njom od smeha tu - reko' jes' -sad je i meni smesno, al' ja se skenjah juče - ono fazon -cekaj bre, dal' je moguće da je to-to, i da fazon za ni pola godine - odo' ja... -evo i sad mi je simpaticno kad se setim. - ali bogami taj dan mi i nije bilo bas simpaticno.
a poslednji put kad sam isao na operacioni astal, gura mene u kolicima ona sestrica, pre toga mi razvalila guzicu sa onim nekim bensedinom i ne znam šta još, ja onako gologuz :) , malo mi neprijatno, malo vise me od toga sto su me pukli skroz onako fino... parkira ona mene pred onom salom, kao -nemoj da begas, idem da... ok. srećo... -i ništa, razmišljam ja - pu mjaku mu, pazi kad ovo sad uopste ne bi bio los fazon da odapnem - lepo me stave na onaj astal - ufiksaju me, i lepo se ni ne probudim vise - gospo'cki. (nisam u tom momentu znao da će pokusati sa epiduralnom anestezijom, pa kad me je onaj batica zasekao, a ja skocio, a onda kad je krenuo da pecka one krvne sudove - a ja mu rekao - batice, mogu bez problema da izdržim bas jak bol - al' ako je ovako - neću moći bas mirno da lezim... sto je doduse i on odma video i rek'o onoj - plan b...
ma ne'm pojma. oduvek sam bio introvertan, a kako vreme ide, i još vise i vise... -evo izasla mi danas memorija na fejs buku pre jedno pet godina, paj' sad, citiram:
Ada ciganlija je super vikendom. Čak iako su skoro svi koje ste poznavali utekli odavde - prilično nema šanse da ne sretnete nekog poznatog. Ono, druže se ljudi, livada/voda i tako to...
Baš zato uvek odem radnim danima - kad nema niko...
kraj citata.
*ne vidi se iz konteksta -ali mislilo se - odem bajsom da se malo provozam.
p.s. -ovi neki „moji” drugari „apoloni” - da, bez izuzetka su mi prilično nezanimljivi. -srećom, vecini su se zalomile i žene guske - pa koriste samo tu njihovu eventualno pozeljnu osobinu - koju imaju :) -posto ih druge i ne interesuju. -kažem ja - u svemiru vlada sklad. simfonija/harmonija.