Dosao kao stateless sa yu promenio u can i gotovo.

Stranac uvek treba da ponese pasos na interview.

kt, nemoj da si tako osetljiv. Istina je da siromasniji ljudi u SAD, koji rade najslabije placene poslove, a sa kojima dolazis u susret pri putovanjima u turisticka mesta - recepcioneri, oni sto cepaju i prodaju karte i sl. pripadaju grupi gradjana koja nema mnogo cime da se ponose sem tim da su rođeni u SAD. I da, oni će te tako tretirati, kao nekog ko nije rođen u SAD. Da te malo upoznaju, ne bi te tako tretirali. A što se obrazovanih i uspesnih tiče, recimo već sefovi ovih gore pomenutih, oni te neće tako tretirati jer njima i nije toliko bitno sto su rođeni u SAD a i dovoljno su pronicljivi da pretpostave da si verovatno i ti državljanin ili bar to želiš da budes.

A što se tiče ove prvo-postavljene teme, pa jedino je prirodno da se prva generacija emigranata suocava sa sedenjem na dve stolice. Isto kao kada covek dodje iz sela u grad pa je između svog sela i svog grada ili kada se devojka uda pa je između svoje devojacke i muzevljeve porodice. Međutim, svima je tu jasno ko kome pripada i gde mu je mesto. A nezdravo je kada neko presece veze sa starim. Stalno srećem takve ljude sa emocionalnim cvorom. Muka im je da pricaju o Srbiji a dolaze na srpska okupljanja.

Ja sam baresh, ni na nebu ni na zemlji još poodavno, nevezano sa dolaskom u Kanadu. Srce mi ostalo u kraju Beograda u kome sam odrasla, pa me preselili odatle na suprotnu stranu grada kad sam imala 15 godina. Srce mi ostalo u staroj Jugoslaviji i u svim onim njenim krajevima u koje vise nikada neću nogom krociti (il’ ne mogu ili neću). Ovo sto sam sada ovde, a ne negde u Srbiji, još mi je ponajmanja muka.

Zauvek stranac

Ovo nepomirenje potiče od toga što ste vi zauvek stranac tamo u nekoj zemlji. Tamo vas niko ne čeka. I gradite sve od nule. Nema ulica u kojima ste se igrali i komšija koji vas spontano pozdrave pogledom. Sve počinje od nule. A nula je mnogima puno dalje od onoga što su oni spremni da iskoračaju.

Ignorisanje kompleksnosti društvene integracije i koliko je teško uklopiti se u društvo u kome niste odrasli je i osnovni nedostatak većine tekstova o emigraciji. Od običnih konverzacija, do bontona i navika koje su jednostavno drugačije i sve to posuto slatkim akcentom koji stavlja do znanja da niste odatle. To stvara jedan osećaj nelagodnosti koji, poput kamena u cipeli, uvek vučete sa sobom. Vi možete na kamen da se naviknete ali vam nikada neće biti ugodno.




Odavde i potreba naših ljudi da se u inostranstvu drže zajedno. Ne toliko zbog jezika, vegete i plazme koliko zbog sličnih kulturoloških navika koje teško menjate. Pričao sam već o individualnoj prirodi američke kulture, nasuprot evropskoj koja je više okrenuta ka zajednici. Jedni idu u teretanu i gledaju Netflix, drugi igraju fudbal i ispijaju kafe. Ljudi deluju hladno, nedruželjubivi su, misle samo o novcu… To nije zbog toga što je to pogrešno, već zato što je to kontekst na koji niste navikli. Isto se dešava i sa njima kada dođu kod nas. Prilagođavanje zahteva mnogo komprimisa i nivo fleksibilnosti i socijalne inteligencije koji malo ljudi poseduje te odavde usamljenost inostalgija.

kt61, bez navedenog izvora citiranog priloga se smatra - plagijat, tj. iznosenje tudjeg rada/razmišljanja kao svoje (sto je vise nego čest slučaj u ovoj kafani).

tekst kt61 je već citirao odakle je na nekoj od prethodnih tema

stranac u usa, među drugim strancima sam ostao u meri u kojoj sam ja zeleo, ili sam se utopio među amere koliko sam ja zeleo, naturalizovao:)

u svakom slučaju sam manji stranac nego sto sam mogao i da zamislim prilikom imigracije, pre 9 godina, tako da mi nije jasno u cemu je problem, razumem postavku, ali opet treba se otrgnuti od banalnosti i postaviti visi cilj, ne mora 1put za svagda, visi cilj, ideju vodilju

Dodje vreme kada postane jasno i tebi i familiji i svima oko vas da više ne pripadas tamo odakle si dosao već ovamo gde si dosao.
===== pa, to vreme dodje ili ako su ti deca zaboravila srpski, ili ako si profesionalno/poslom/skolovanjem/zaduzivanjem osuđen da pripadas ovamo gde si dosao; meni još nije doslo.

9, a biće da si u pravu, cajtnot